DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA, 23.04.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA

23.04.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

  • TAGOVI

  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (23.4.2009.)
  • Ekonomska politika Vlade Srbije na osnovu sporazuma sa MMF_Zakonitost raspuštanja Skupštine Zemuna i obrazovanja privremenog organa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2009)
  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2009)
  • Predlog zakona o političkim strankama (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li želi reč  predstavnik poslaničke grupe G17 plus? (Ne.)
    Da li želi reč predstavnik poslaničke grupe ZES? (Ne.)
    Narodni poslanici koji dobacujete da treba da pitam predsednika Vlade, upućujem vas na članove Poslovnika koji uređuju tok sednice.
    Predsednik Vlade i članovi Vlade su obavešteni da mogu da traže reč kad god žele, a ja sam u obavezi da pitam narodne poslanike, po unapred utvrđenom redosledu, da li žele reč.
    Kada i u kom trenutku će se za reč javiti predsednik Vlade ili ministri, to je na njima da odluče. Imaju na raspolaganju pet minuta i dobiće reč čim je zatraže.
    Prelazimo na rad po prijavama za reč. Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je prva prijavljena za reč. Ne želi reč.
    Narodna poslanica Zlata Đerić. Želite reč? (Da.) Izvolite.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Nova Srbija
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani gospodine premijeru, žao mi je što je uvek ovako kamerna atmosfera kada gostuje Vlada u ovom visokom domu i uvek smo bukvalno onemogućeni da postavimo pitanja, pa stoga i dobijamo, kada dobijemo, vrlo retko, odgovore kojima nismo zadovoljni.
    Moram ponovo da postavim pitanje ministru poljoprivrede, koji nas vrlo vešto zaobilazi, a zna da su najakutnija pitanja uvek njemu upućena, u vezi s pitanjem koje sam postavila prošli put kad sam imala priliku, na koje mi je, doduše, dostavio odgovor, pa sam iz odgovora shvatila da on nema validne informacije, da ipak mi u Zapadnobačkom okrugu, odnosno u opštini Sombor, imamo konkretnije informacije. Ne bi bilo zgoreg da se i on upozna sa njima, s obzirom da mi je u odgovoru preneo informacije koje nisu tačne.
    Opet ću da postavim pitanje vezano za iznajmljivanje zemlje, 10.000 ha u Somboru, somborskom ataru. To je zemlja u posedu bivšeg državnog preduzeća "Graničar" u Gakovu i zemlje u Šantiću.
    Pošto je ministar rekao da Mile Jerković nikada nije iznajmio zemlju u Somboru, ni "Višnjaprodukt", a u međuvremenu je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa gospodinom Jerkovićem koji nije iznajmio tu zemlju, pa me zanima kako je to moglo da se dogodi.
    Zemlja ''Graničara'' je na volšeban način prešla na korišćenje firmi "Azohem" iz Subotice, koja takođe nije obavila nikakvu uplatu sredstava po osnovu duga, ali je stavljena hipoteka na neke bezvredne objekte u Subotici. Ne znam koliko će od toga somborska poljoprivreda imati koristi, koliko će uopšte budžet Republike Srbije, budžet AP Vojvodine i budžet opštine Sombor imati koristi, s obzirom da je gospodin Mitrevski iz Ministarstva bio i pokušao da dogovori neko vansudsko poravnanje.
    Dakle, interesuje me kako je moguće da ministar još uvek nema informaciju o tome da je 4.500 ha zemlje u Šantiću u parlogu.
    Drugo pitanje je vezano za ''Eternu'' u Kuli. Interesuje me sudbina privatizacije ''Eterne'' u Kuli, 114 zaposlenih koji ne znaju svoj status, 1.200 malih akcionara koji nemaju nikakvu informaciju o statusu imovine u okviru te firme, a policija, privredni kriminal, tvrdi da nema dovoljno uposlenih inspektora da se time bavi.
    Treće pitanje, vrlo kratko. Informaciju sam dobila od Srba koji žive na Kosovu. Interesuje ih sudbina pregovora koji su, po njihovim rečima, juče obavljeni između gospođe Rade Trajković i Ranđela Nojkića koji su na Kosovo došli automobilima Vlade, kako kažu Srbi sa Kosova, i pregovarali o sprovođenju plana Martija Ahtisarija. Oni su zabrinuti i zanima ih šta se tu u stvari dogovorilo, jer od toga zavisi njihova dalja budućnost na Kosovu. Hvala lepo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč traži predsednik Vlade Mirko Cvetković. Molim vas da samo jednom pritisnete taster, da bi se pojavilo ime. Zahvaljujem.
    ...

    Mirko Cvetković

    Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, nama je uvek zadovoljstvo kad nas pozovete da dajemo odgovore na pitanja zato što to jeste razgovor u dva pravca i ujedno vidimo koja su pitanja značajna za poslanike, a i isto tako i damo određene odgovore i razjasnimo nejasnoće.
    Što se tiče ovih nekoliko pitanja, pokušao bih da dam odgovor onako kako mi gledamo na to. Pri tome nameravam da se držim teme koja je zakazana za ovu sednicu, imajući u vidu da sledećeg četvrtka imamo temu opštih pitanja, gde mogu da budu i pitanja van tzv. aktuelne teme.
    Prvo pitanje koje je u vezi sa temom postavljeno bilo je vezano za deficit do 3% u budžetu, odnosno kako to da druge države idu i na visoke deficite, spominjan je SAD sa deficitom od 13%, zašto mi idemo samo na 3%.
    Na početku želim da kažem da je važno razumeti da deficit nije stvar samo dozvole da se on napravi ili ne, nego je deficit nešto što je potrebno finansirati. U situaciji kada dođe do ekonomske krize, onda je ulazak u deficit normalan odgovor ekonomske politike. To je i razlog zašto većina zapadnih zemalja ide na uvećanje deficita, zato što se praktično kroz visinu tog deficita povećava nivo tražnje na tržištu i na taj način se deluje ''antikrizno''.
    Međutim, visina deficita jeste u funkciji objektivne mogućnosti da vi taj deficit finansirate. Teoretski posmatrano, ako bi vam neko dozvolio da otvorite deficit koliko god hoćete, ne dozvolio, nego ako biste rekli - dajte, ići ću na ogroman deficit, postavlja se pitanje iz kojih izvora biste taj deficit pokrili.
    U tom kontekstu razvijene zapadne zemlje, koje imaju dosta akumuliranih rezervi iz prethodnog perioda ili imaju mogućnosti za dodatno zaduženje, mogu sebi dozvoliti luksuz da idu na daleko veći deficit. To što smo mi izabrali da naš deficit bude do 3% nije puki izbor cifre, već odražava odgovarajuće mogućnosti zaduživanja, odnosno potrebe za obezbeđenjem tih sredstava.
    Ako mi dozvolite, pomenuo bih nekoliko cifara, da se razumemo o čemu se ovde radi. Ako vi imate deficit od 3%, što je otprilike oko 900 miliona evra, onda uz taj deficit od 3% vi morate u ovoj godini da finansirate te pare, da ih nađete iz nekih raspoloživih izvora, ali da osim toga obezbedite i dodatna sredstva za pokriće otplata onih kredita koje ste koristili u ranijem periodu, a koje su dospele u ovoj tekućoj godini, što konkretno i zaokruženo iznosi negde oko 500 miliona evra.
    To znači da smo mi u obavezi da obezbedimo eksterno finansiranje oko 1,4 milijarde evra iz raznih raspoloživih izvora, gde onaj sopstveni izvor jeste privatizacija, ali ostatak su praktično zaduživanja.
    Imajući sve to u vidu, deficit od 3% jeste nešto što mi vidimo kao cifru koju možemo obezbediti. Neko će gledati budžet pa zaključiti da je tamo deficit manje od 90 milijardi, oko 70 i nešto. Međutim, mi posmatramo tu još dve komponente. Jedna komponenta jeste tzv. konsolidovani sektor države, gde imate na Vojvodini još dodatnog deficita koji je morao da se doda na ovaj naš deficit (tamo je deficit oko 6,5 milijardi) i još će se, osim toga, pojaviti dodatno finansiranje u pogledu zajmova, a tu pre svega mislim na infrastrukturu, odnosno Koridor 10.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li želi reč narodni poslanik Milan Lapčević, kao prijavljen, za poslednje pitanje? Nije u sali.
    Narodni poslanik poslednji prijavljeni za postavljanje pitanja po posebnoj temi je Miloš Radulović. Nije u sali.
    Da li neko drugi želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marina Raguš

    Srpska radikalna stranka
    Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista mi je neprijatno, ali predstavnicima Vlade i prvom ministru moram da kažem – džabe ste dolazili.
    Ono što mi sada nećemo čuti, a tiče se zakonitosti raspuštanja Skupštine gradske Opštine Zemun i obrazovanja privremenog organa gradske Opštine Zemun, nećemo čuti zato što ministar pravde nije prisutan, zato što je gospodin Marković nestao i zaista je ostao samo trag njegovog postojanja za tim stolom. Njega nema. Ne znam da li bi gospodin Đelić mogao da odgovori, vrlo verovatno da, ali nije nadležan i vlastan da priča na ovu temu. Potpuno sam uverena da bi gospođa Dragutinović dala kvalifikovano mišljenje u određenom delu, ali opet nije vlasna da govori na ovu temu. Prvi ministar se drži teme, tako da ja ne znam s kim sada pričam. I to je meni zaista ogroman problem.
    Dakle, mi smo hteli da prikažemo srpskoj javnosti da je zaista izvršeno potpuno storniranje celokupnog korpusa prava, zakonitosti u proceduri kada je reč o uvođenju privremenih mera u opštini Zemun, da je došlo do užasnih intervencija na donošenje sudskih odluka. Mi za to imamo dokaze.
    Mi smo očekivali da će ministar pravde da učestvuje u ovoj raspravi. Mi takođe imamo dokaze da je gradska uprava preuzela na sebe, ali gospodin Marković je s namerom izbegao da odgovori na to pitanje, da ocenjuje ustavnost donošenja određenih odluka. Mi takođe nećemo čuti odgovor na ovo pitanje.
    Ali, šta smo čuli i šta smo saznali? Da je, zapravo, protivzakonito uvedeno stanje u opštinu Zemun i to je jasna poruka ovog dela zasedanja. Dakle, prekršeno je sve što se tiče zakonske regulative. Nepostojanje nadležnog ministra da odgovori na ova konkretna pitanja, da prokomentariše konkretne dokaze, konkretne pravne akte, da da konačno konkretan odgovor, nama je zaista detaljan odgovor za sve.
    Dakle, građani Srbije bi trebalo ovog momenta da shvate u kakvoj državi mi to živimo, da je Zemun raspušten političkom odlukom i političkom voljom, da iza toga zaista stoji ozbiljan projekat razbijanja SRS, a to što nadležni ministar nije tu da da odgovor na ovo pitanje, nama svedoči o svemu. Govorim o gospođi Malović. Gospodin Marković naravno može da ostane, pošto je i predlagač Zakona o političkim strankama, u okviru kojeg ćemo mi takođe uzeti učešća. Ali, na prvom mestu, potpuno je nedopustivo da poslanici SRS nisu tu i da se priča na ovu temu. Izvinjavam se, poštujem proceduru, poštujem pravila. U znak solidarnosti sa mojim kolegama, u znak protesta što gospođa Malović nije tu, solidarnosti sa ostalim pripadnicima opozicije, i ja napuštam u ovom delu sednicu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodna poslanica Marina Raguš je, u suštini, postavila pitanje koje se tiče procedure, a to je prisutnost narodnih poslanika pripadnika poslaničke grupe SRS.
    Poslanička grupa SRS je 31. marta podnela zahtev da se održi posebna sednica sa temom raspuštanja SO Zemun i Narodna skupština je u obavezi da u roku od 30 dana zakaže posebnu sednicu sa tom temom. Na volji poslaničke grupe je da povuče predlog u kom trenutku želi, ali se jedna sednica sa aktuelnom temom, a na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, mora održati jednom mesečno.
    Ukoliko nijedna poslanička grupa nema nikakav zahtev za aktuelnom temom, onda mislim da imamo mnogo veći problem nego što je taj ko želi, a ko ne želi da prisustvuje sednici Skupštine, što je legitimno i legalno. Na početku ove sednice pročitala sam imena i prezimena članova Vlade, između ostalih i ministarke Snežane Malović, koja je opravdala, uz izvinjenje, svoje odsustvo sa ove sednice, kao i ministar Ivica Dačić i potpredsednik Mlađan Dinkić.
    Reč traži i dobija ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje raspuštanja Skupštine gradske opštine Zemun je izazvalo određenu pažnju u našoj javnosti, međutim, to pitanje je daleko jednostavnije nego što u ovom momentu možda izgleda.
    Ministarstvu se obratila odbornička grupa SRS, gospodin Nemanja Šarović, i mi smo uputili odgovor gospodinu Šaroviću 13. aprila 2009. godine.
    Mislim da je najbolje da pročitam taj odgovor i da, bar što se tiče Vlade, stavim tačku na pitanje dešavanja u gradu Beogradu, odnosno pitanje vezano za gradsku opštinu Zemun.
    Dakle, pismo je upućeno gospodinu Nemanji Šaroviću: "Povodom vašeg zahteva i naknadne urgencije po ovom zahtevu kojim tražite preduzimanje mera predviđenih odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, u vezi sa odlukom Skupštine grada Beograda o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa ove opštine, obaveštavamo vas o sledećem:
    Saglasno članovima 78. i 80. Zakona o lokalnoj samoupravi, ovo ministarstvo je postupilo po vašoj predstavci i dopisom od 12. marta 2009. godine zatražilo od Skupštine grada Beograda izveštaj o sednici Skupštine koja je održana u periodu od 11. februara do 5. marta 2009. godine, zapisnik sa održane sednice i svu dokumentaciju koja se odnosi na ovaj slučaj.
    O preduzetoj radnji Ministarstvo vas je već obavestilo dopisom od 12. marta 2009. godine. Skupština grada je 10. aprila 2009. godine dostavila traženi izveštaj i propratnu dokumentaciju. Nakon uvida u dostavljeni materijal, Ministarstvo je utvrdilo da je Skupština grada 5. marta 2009. godine, pozivajući se na odredbe Zakona o glavnom gradu i Statuta grada Beograda, donela odluku o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa.
    Iz obaveštenja Ustavnog suda SU broj 190/02 koje je dostavljeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, proizlazi da se pred tim sudom već vode postupci za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta grada Beograda i odluke o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa gradske opštine Zemun.
    Pri takvom stanju stvari, ovo ministarstvo smatra da pre donošenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije o zakonitosti osporenih opštih akata u postupku koji je već pokrenut, saglasno odredbama Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za preduzimanje drugih mera u smislu odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi.
    Posebno ukazujemo da je pokretanje postupka pred Vrhovnim sudom Srbije, radi ocene statutarnosti, u smislu člana 83. Zakona o lokalnoj samoupravi, opravdano samo u situaciji kada se radi isključivo o nesaglasnosti opšteg akta jedinica lokalne samouprave i njenog statuta.
    Ovo pravno sredstvo je uneto u Zakon o lokalnoj samoupravi zbog toga što Ustav Republike Srbije u članu 167. nije predvideo nadležnost Ustavnog suda u ovoj pravnoj situaciji, te je bilo neophodno zakonom popuniti postojeću prazninu.
    Inače, u praksi su veoma retke situacije kada se radi samo o nesaglasnosti statuta i opšteg akta jedinica lokalne samouprave.
    Najčešće, uz statutarnost opšteg akta, postavlja se i pitanje njegove usaglašenosti sa zakonom, te samim tim, po Ustavu, takav slučaj prelazi u nadležnost Ustavnog suda. Ovo zbog toga što je odredbama člana 195. Ustava Republike Srbije utvrđena hijerarhija opštih pravnih akata, te iz sadržine i redosleda odredaba st. 3. i 4. tog člana jasno proizlazi da je u ovom slučaju pitanje usaglašenosti opšteg pravnog akta Skupštine grada Beograda sa Statutom grada konzumirano pitanjem usaglašenosti opšteg pravnog akta sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o glavnom gradu.
    Sa stanovišta jedinstvenosti pravnog poretka Republike Srbije, sigurno je da ne bi bilo prihvatljivo, iako bi bilo pravno moguće, da Vrhovni sud i Ustavni sud Republike Srbije isti opšti akt Skupštine grada Beograda različito ocene. Kako je odredbom člana 171. stav 1. Ustava propisano da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, to će i ovo ministarstvo, po donošenju odluke tog suda, u slučaju raspuštanja SO Zemun, u svemu postupiti u skladu sa Ustavom i zakonom."
    Dakle, Vlada i Ministarstvo nemaju nikakvog osnova da se na bilo koji način mešaju u aktuelni spor koji se odnosi na raspuštanje Skupštine gradske opštine Zemun.
    Ovo je u nadležnosti Ustavnog suda, Ustavni sud po ovome radi, a u skladu sa tim kakva će biti odluka Ustavnog suda, svi ćemo se i ponašati.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Pošto na listama prijavljenih za reč više nema govornika, odnosno narodnih poslanika koji bi želeli da postave poslaničko pitanje, pitam da li neko drugi želi reč, s obzirom da je tok sednice sa posebnom, aktuelnom temom regulisan tako da možete i sa mesta da dajete zahtev za reč? (Ne.)
    Da li želi reč predsednik Vlade ili neko od predstavnika? (Da.)
    Reč ima predsednik Vlade Mirko Cvetković.
    ...

    Mirko Cvetković

    Želeo sam, pošto sam iskoristio samo pet minuta i odgovorio na jedno pitanje, a bila su još dva iza toga, da kažem još nešto. Jedno je kompleks pitanja vezano za izdavanje zemlje, privatizaciju jednog konkretnog preduzeća i pregovore na Kosovu koji su bili održani juče. U vezi sa tim želim da kažem da, držeći se teme današnje sednice, o ovim pitanjima možemo razgovarati sledećeg četvrtka, kada bude otvorena tema za bilo koja pitanja, van osnovne usmerene teme.
    Drugo pitanje je bilo - platforma za pregovore sa MMF. Ona je usvojena na Vladi prošle nedelje. Razgovore koje smo vodili mi smo već imali na prethodnoj platformi, koja je napravljena za prethodni sporazum, a ovom poslednjom platformom smo samo utvrdili naše stavove.
    Inače, formalno posmatrano, što se tiče MMF-a, mi očekujemo da bi nakon usvajanja rebalansa budžeta MMF, na svojoj sednici 11. maja, doneo odluku i tek nakon toga bi se išlo na potpisivanje ugovora. U međuvremenu, materijal koji sadrži ekonomsku politiku je izrađen i biće u narednom periodu dostupan javnosti, pošto sam čuo da je i na tu temu bilo zahteva. To ćemo obezbediti nakon što definitivna verzija bude utvrđena. Toliko.