DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA, 23.04.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA

23.04.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

  • TAGOVI

  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (23.4.2009.)
  • Ekonomska politika Vlade Srbije na osnovu sporazuma sa MMF_Zakonitost raspuštanja Skupštine Zemuna i obrazovanja privremenog organa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2009)
  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2009)
  • Predlog zakona o političkim strankama (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodin Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Gospodine Nikoliću, ne bih bio iskren kada ne bih rekao da mi je drago što ste rekli da je ovaj predlog zakona za vas prihvatljiv, uprkos tome što kao opoziciona stranka tražite od vladajuće koalicije da obezbedi glasove za izglasavanje ovog zakona. To je vaše legitimno pravo, apsolutno ga ne sporim. Slažem se sa vama, vladajuća koalicija treba da obezbedi glasove.
    Nadam se da će vladajuća koalicija obezbediti glasove. Ali, vi ste dugo u političkom životu Srbije, znate koliko je potrebna promena našeg političkog sistema, znate koliko je važno dati jedan novi legitimitet političkim procesima u našem društvu i zbog toga mi laska to što ste mi rekli vezano za ovaj zakon.
    Što se tiče ostalih zakona, u javnoj su raspravi zakon o izboru odbornika, zakon o biračkom spisku, zakon o državnoj izbornoj komisiji, a zakon o izboru poslanika još uvek nije u javnoj raspravi. Takođe bih želeo da i povodom tog zakona postoji bar ovakav stav kakav ste vi ovde izneli, dakle, da bude prihvatljiv za većinu partija u Srbiji. Ako je od jednog ministra za jednu godinu mandata, mislim da ipak nije malo. U pitanju je reforma političkog sistema, najveća od 1990. godine do sada. Zakon o finansiranju političkih stranaka, kao što vam je poznato, nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu.
    Još jedanput ponavljam, slažem se sa vama, način obrazlaganja amandmana koji su podneti u istovetnom tekstu nije dobar. Tražiću od Sekretarijata za zakonodavstvo da promenimo taj način. Samo želim da podsetim da je taj način istovetan onom koji je postojao prethodnih osam godina.
    Takođe želim da naglasim da su u konkurenciji istovetnih amandmana koje je podnela opozicija i onih koje je podnela vladajuća koalicija prihvaćeni amandmani opozicije. Jednostavno, amandman gospodina Markićevića je vremenski došao pre amandmana gospodina Mehe Omerovića, tako da tu nema nikakve dileme.
    Što se tiče obraćanja koleginice Raguš, mislim da ni ona nije očekivala odgovor u tom pravcu. Jasno je da ja kao ministar nemam nikakva prava da komentarišem odluku Administrativnog odbora Skupštine Srbije, to bi bilo i neukusno, a sigurno bi bilo protivno principima podele vlasti za koje se svi zalažemo.
    Još jedanput, žao mi je što nećete glasati za zakon, ali poštujem to vaše legitimno pravo i političko opredeljenje, ali izražavam zadovoljstvo zbog reči koje ste izneli u korist ovog zakona.
    Želim da vam kažem da je pitanje definicije stranaka nacionalnih manjina takvo kakvo je već duži niz godina. Mi u ovom momentu delimo stranke na stranke generalno i stranke nacionalnih manjina, ali smo se potrudili da preko amandmana gospodina Slobodana Samardžića popravimo definiciju u članu 3. Imali smo neposredni kontakt sa gospodinom Samardžićem i mislim da smo tom ispravkom ipak taj tekst učinili daleko boljim nego što je do sada bio, kada se govori o definiciji stranke nacionalne manjine.
    Naravno, mi više ne možemo nikada odustati od posebne definicije stranaka nacionalnih manjina, imajući u vidu da se nivo dostignutih manjinskih prava ne može snižavati, a da one iz ove definicije u stvari izvlače određene pogodnosti za koje smo se mi kao društvo opredelili u sistemu pozitivne diskriminacije za stranke nacionalnih manjina.
    Hvala još jednom na vašem izlaganju.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić. Izvolite.
    ...

    Vesna Pešić

    Liberalno demokratska partija
    Htela bih samo da postavim pitanje i da kažem da je u našoj istoriji pre više od sto godina Narodna radikalna stranka imala dve trećine glasova ili tri četvrtine glasova u biračkom telu. Kada je uveden proporcionalni sistem bilo je postavljeno pitanje zašto se uvodi proporcionalni sistem i onda su oni odgovorili: "To je jedini način da se zaštiti manjina".
    Pročitala sam, mislim da je juče bilo u intervjuu u "Politici", da je gospodin Milan Marković rekao: "Odzvonilo je malim strankama".
    Gospodine ministre, ispašće ponovo da nešto specijalno imam protiv vas, ali zaista nemam nikakvog razloga, kada je Skupština u pitanju ili bilo ko u ovoj skupštini, bilo koji ministar, da imam neke lične odnose, neke lične simpatije ili nesimpatije.
    Zaista, kakva je to politička režija koja se ovde odvija, da vi izjavljujete da je odzvonilo malim strankama i šta to, u stvari, smeta? Znam da u Holandiji i u mnogim drugim zemljama postoje male stranke, veće stranke. Umesto da budemo ponosni što imamo i te male stranke koje preskoče cenzus i uđu legitimno u parlament, mi treba da raščišćavamo. Ne znam zašto se to raščišćava.
    Ako je pre sto godina Narodna radikalna stranka tražila da se uvede proporcionalni sistem i da se tako mogu zaštiti manjinske stranke, kao naprednjaci itd. (izvinite što možda aludiram, ali nema nikakve veze sa sadašnjom situacijom), vi sada raščišćavate taj teren i proglašavate da je odzvonilo malim strankama.
    Ne znam šta će biti vaš sledeći potez, pošto vidim da pripremate i zakon o izborima. Šta ćete vi dalje raščišćavati? Mislim da je bilo fer, ako ste već hteli nešto da raščišćavate, rekla sam vam i prošli put da smo se bavili problemom koji nikome živom u ovoj državi nije problem – kakav je registar. Gospodine Milane Markoviću, videćete kakav će biti registar udruženja građana. Koliko ima tih udruženja građana, pa jedni nestaju, drugi se formiraju. Ko će taj registar ikada da raščisti? Niko živ nikada neće moći taj registar da raščisti.
    Tako ni ovaj registar, praktično, nije stvarao nikakve probleme i nije bilo nikakvog naročitog razloga da jedan od glavnih motiva bude raščišćavanje tog registra. Izgleda da nije u pitanju raščišćavanje registra, ne znam zašto se to radilo, nego raščišćavanje nekih stranaka.
    Da ste vi izašli, kao vlast, kao Vlada, na jednu veliku, ozbiljnu i opširnu javnu debatu... Smatram da je naš politički sistem izuzetno nefunkcionalan, da je koruptivan i o tome možemo da razgovaramo i slažem se sa tim, ali projekcija političkog sistema mora da bude u demokratskoj debati i da dobijemo sve komade toga, a ne jedan po jedan komadić, sada vi raščišćavate ovde, sledeće komade ćete da raščistite tu. To ne može.
    Znate, samo Milošević je pravio zakone koji samo njemu odgovaraju. Da li je sada DS, da li je vaš predsednik stranke rešio da i on pravi nekakve političke sisteme koji samo njemu odgovaraju i odgovaraju njegovoj viziji ko treba da bude na političkoj sceni, a ko ne bi trebalo da bude na političkoj sceni?
    Možda novinar nije to dobro rekao, ali taj "stejdžing", to montiranje, ta režija koja se vidi sve vreme, da vi imate iza toga još neke zakone koje nam pripremate i da ćemo tek videti šta je ta zamisao... Mislim da sam ispravno prošli put rekla da ovaj zakon utiče na slobodu udruživanja građana. Prošli put ste rekli da imamo i udruženja i da imamo stranke, jeste, ali pravo je jedno. Sloboda udruživanja je jedno građansko pravo i zato tu čovek ne može da se ponaša kao slon u staklarskoj radnji; kada je reč o tom osnovnom pravu, zaista moramo da se ponašamo veoma delikatno, da ne bi bilo ovakvog mešanja i raščišćavanja ovoga ili onoga, što, praktično, radi jedna vladajuća stranka.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministar gospodin Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Gospođo Pešić, nadam se da razumete da naslov kreiraju novinari. Daleko od toga da sam rekao "odzvonilo je malim strankama". Nije odzvonilo malim strankama, daleko bilo. Mi ćemo verovatno imati i malih i velikih stranaka. Dakle, to je naslov, a znate da je to stvar urednika, to nije reč koju ste vi izgovorili. Mislim da to nije mnogo sporno.
    Kada se pozivate na to srazmerno predstavništvo, proporcionalni sistem, on nije tako sjajan. I početkom 20. veka i u našoj ustavno-pravnoj teoriji su vođene rasprave o tome. Pozvao bih vas da pogledate, recimo, šta o tome kaže Slobodan Jovanović u svom delu "Država", gde vrlo jasno obrazlaže stav zbog čega sistem srazmernog predstavništva, u stvari, nije imanentan politici i ne treba da postoji kao takav.
    U krajnjem slučaju, srazmerna predstavništva se uvek završe u parlamentu, a odluke koje donose nikada nisu posledica srazmernog predstavništva, nego većinskog mišljenja. To je tema koja uvek postoji i uvek će postojati.
    Što se tiče registra, registar udruženja ćemo mi urediti, biće sjajan. Dakle, novi zakon o udruženjima je u pripremi. Trenutno sa Agencijom za privredne registre vodimo dosta ozbiljne razgovore. Nisam spreman da prepustim vođenje registra Agenciji, ukoliko nemam uveravanja da će oni voditi registar na odgovarajući način. Trenutno razgovaramo o tome. Udruženje građana je nešto gde postoji apsolutna sloboda. Dovoljna su tri pravna ili fizička osnivača da bi to udruženje postojalo.
    Opet, u ustavno-pravnoj teoriji sve preko tri je predmet polemike, kada nešto ograničavate preko tri. Pet hiljada ili deset hiljada potpisa, koje smo mi ovde prihvatili, to nije novo u našoj političkoj praksi. Da biste ostvarili pasivno političko pravo na republičkim ili predsedničkim izborima vi ste i do sada morali da imate 10.000 potpisa.
    Zamislite samo kolika je prednost kada se jednom legitimišete sa tih 1,5 promila biračkog tela da ste politički akter i onda skinete opterećenje i sa države, sa građana i sa svih živih; vi koji ste se već registrovali kao politički subjekat idete na izbore bez ponovnog prikupljanja nekih potpisa. Za lokalne izbore je to dva miliona potpisa, dva miliona overa. To su milijarde i milijarde koje se uludo troše (kako novac, tako i vreme), potpuno bespotrebno. Mi ćemo ovim sistemom, ako ništa, bar taj jedan deo urediti.
    Mi non-stop govorimo o pravima i obavezama političkih stranaka. Da bi politička stranka uživala neka prava, ona mora da se legitimiše, ona će se legitimisati sa svega 1,5 promila biračkog tela. Ona se legitimiše kao politički akter i onda može da kaže – s obzirom na to da jedan i po promil poreskih obveznika stoji iza mene, hoću pare iz budžeta, hoću prolaz na izborima itd. To ne brani bilo kom drugom da učestvuje u tim procesima, ali on će onda morati da se legitimiše opet kroz prikupljanje potpisa.
    Kada bismo imali potpunu liberalizaciju političkog sistema mi ne bismo mogli da izvršimo i njegovu reformu, a mislim da je njegova reforma preko potrebna u našem društvu.
    Što se tiče razgovora, moram da vam kažem, ako ne znate, bio sam u predsedništvu Liberalno-demokratske partije, bili su gospodin Ostojić, gospodin Čedomir Jovanović, gospodin Ranđelović, bilo je šest ili sedam ljudi iz rukovodstva LDP-a, imali smo dvočasovni razgovor o reformi političkog sistema i predočio sam šta su sledeći koraci.
    Sledeći korak je promena izbornog sistema, da sadašnji depersonalizovani proporcionalni sistem zamenimo sistemom koji će garantovati građanima da oni odlučuju, imenom i prezimenom, o čoveku koji će ih predstavljati u lokalnom parlamentu. To je sadržina novog zakona o lokalnim izborima, odnosno izboru odbornika.
    Dakle, objasnio sam vam šta je poenta državne izborne komisije. Naravno, kada je u pitanju birački spisak, nije bilo potrebe, tu se verovatno svi slažemo.
    Dakle, ovo je početak jedne sveobuhvatne reforme koja bi trebalo da se završi do kraja godine i nakon koje ćemo imati jedan politički sistem koji će dati šansu da i institucije i politički akteri i politički procesi dobiju onaj legitimitet koji zaslužuju, jer nesporna je kriza ugleda i procesa i institucija u našem današnjem društvu.
    Mislim da ćemo mi uraditi veliki posao do kraja godine, da će ovaj parlament uraditi veliki posao i da ćemo završiti tu reformu. Podsećam, to je zaista najveća i, po meni, najkvalitetnija reforma političkog sistema od 1990. godine do sada, s tim što se ne može meriti sa karakterom prelaska iz jednopartijskog u višepartijski sistem koji se odigrao 1990. godine.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Zoran Ostojić želi reč. Izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Zoran Ostojić

    Liberalno demokratska partija
    Dve stvari, gospodine Markoviću: stalno govorite, pošto imate većinu i izglasaćete 5.000 ili 10.000 potpisa za registraciju stranke, da će se time te stranke etablirati, hajde da napravim paralelu sa verskim zajednicama, kao tradicionalne stranke, pa neće morati da prikupljaju potpise. Da li to znači, možda je promaklo i meni i koleginici Pešić, da ste vi prihvatili amandman koji već u ovom zakonu "zakucava" to pravo, ili obećavate da će to u izbornom zakonu biti kada bude, verujte mi na reč i časna reč?
    To je jedna stvar. To je pitanje, a ovo sledeće je konstatacija. Gospodine Markoviću, problem sa ovim zakonom je to što izvršna vlast pokušava, i to svi vide, samo LDP govori, da prekroji politički sistem zemlje kako njoj odgovara. To se ne radi na silu i korišćenjem većine. To se ipak radi u dogovoru.
    Proporcionalni sistem može da vam se ne dopada, jer sada pripadate velikoj stranci, pomažete formiranje jedne druge velike stranke i mislite da ćete da podavite sve druge, ali gledajte, političke ideje postoje. Ako se ne čuju u ovom parlamentu kroz proporcionalni sistem i predstavnike, biće na ulici.
    U komunističkom režimu osnovni argument zalaganja za višepartijski sistem je bio upravo to – postoji, recimo, kod Albanaca želja da imaju Kosovo republiku. Da li to treba da kažu javno u političkoj borbi ili da rade podzemno i tajno?
    Ne govorim da smo u takvoj situaciji, ali davljenje političkih ideja i svođenje na dve partije, što je proizvod viševekovne tradicije u anglosaksonskim zemljama, Britaniji, objektivno ne može da se primeni.
    Pogledajte, predstavnički, odnosno proporcionalni sistem važi u većini evropskih zemalja, a posebno je važno da važi u mladim demokratijama koje tek grade institucije. Možda ćemo mi nekad u budućnosti doći do većinskog sistema. Sada na silu to uvoditi, objektivno, nemojte se uvrediti, ali upotrebiću tu reč, nama ne liči na časne namere.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministar Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    U pitanju je amandman gospodina Šamija. Rekao sam da ćemo uvoditi te institute još pre šest meseci, a jedan od tih instituta je taj o kome govori gospodin Šami; taj amandman nije prihvaćen i neće biti prihvaćen, jer je on deo izbornih zakona. Taj amandman je deo izbornih zakona, to sam rekao i gospodinu Šamiju i on je prosto tu ideju koju sam ja predložio pre šest-sedam meseci ponovio. Nemam ništa protiv i ne mislim da mi pripada autorstvo na neku ideju.
    Druga moja ideja je, a to će biti u vezi sa izborom za predsednika Republike, izborna kaucija, koja nam takođe treba. Ima tu još ideja, vremenom će neke od njih i nastajati.
    Bio sam kod vas i mi smo pričali o tome. Taj novi izborni sistem zadržava srazmernost u predstavljanju, jer se obračun vrši po Dontovom sistemu. Prema tome, niko ovde ne uvodi većinski sistem, većinski sistem ne možemo da uvedemo zbog Ustava. Kako da uvedemo većinski sistem kada Ustav kaže da mora da se srazmerno odrazi nacionalna manjina u lokalnom parlamentu? to je nemoguće, ne znam koji bi genije napravio takav zakon.
    Mi želimo da depersonalizovani sistem učinimo personalizovanim, da se ne glasa za lidera. Naši lideri su popularni. Lider određuje ko predstavlja građane. To jednostavno nije fer. Neka lider ponudi građanima kandidata, ali neka građani svojim glasovima utvrde redosled tih kandidata koji će ući u parlament.
    Znate kako mi uradimo? Svi mi uradimo manje-više sličnu stvar: na prvih pet mesta stavimo naše najuglednije članove, na čelo ime našeg lidera. Lista je dugačka, ima 50 imena. Pogledajte, u lokalnom parlamentu uglavnom sede oni 45. po redosledu ili 37. i niko ne zna ko su.
    Mi samo želimo da u tom pravcu nešto promenimo, da personalizujemo dosadašnji depersonalizovani sistem. Stranka će i dalje imati moć i vlast da odredi ko su kandidati i da ponudi građanima te kandidate. Stranka će morati dobro da razmisli koga nudi. Od glasova građana će potom zavisiti da li taj kandidat uopšte ulazi na listu.
    Koliko će ljudi ući u taj parlament za tu stranku zavisi od toga koliko će stranka ukupno imati glasova, pa kada se podeli po Dontovom sistemu koliko će pripasti mandata. Opet kažem, neće stranka onda odrediti tih 15 mandata, imena i prezimena, nego po automatizmu, po uspešnosti na biralištima.
    O tome sam pričao već godinu dana, tu ideju sam pre godinu dana prvi put izneo. Ima na sajtu, ima u tekstovima, Predlog zakona je u javnoj raspravi već dugo, okrugli sto je 28. i pozivam vas, naravno, da dođete na okrugli sto.
    Niko ovde nema nikakve zle namere, niti želi stvaranje dvopartijskog sistema na silu. Ovde će najmanje 20 stranaka ispuniti cenzus, najmanje 20 stranaka, mogu da se opkladim sada, biće registrovano do kraja godine. Nemojmo da menjamo teze. Koja to stranka koja sedi u parlamentu nema 10.000 članova koji će overiti izjave i dati legitimitet toj stranci?
    Ništa se ovde ne krije, ovo su zaista poštene i iskrene namere. Uradićemo dobru stvar za državu. Videćete da će ceo sistem biti mnogo drugačiji, svima nama na čast, a mislim i na uspeh u nekim budućim izborima, ne nama pojedinačno kao strankama, nego uopšte politici i nama koji smo se opredelili da se bavimo politikom. Daće nam veći legitimitet, lakše će nam biti. Nismo više neki anonimusi koji će biti sakriveni iza lidera, bićemo imenom i prezimenom tu, pred građanima. Videćete, biće dobro, verujte malo.