PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.04.2009.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

24.04.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Izvinite, samo da kažem sudiji Čomić, ako mogu, pošto je već izrekla i presudu, i naterala me je da se u tajnosti izvinjavam. Naravno da bih se izvinio da sam načinio neki potez kojim bih ugrozio njegovo fizičko dostojanstvo, čoveka niti sam napao, niti sam mu pretio, samo sam mu rekao – nemoj da nas brojiš i uhvatio ga za ruku kojom nas je brojao.
Gospođo Čomić, pitajte ga da li sam ga ozledio, a vas pitam, u koju nas je to kategoriju trebalo da svrsta tog puta, da li smo za, protiv ili uzdržani?
Šta je on to brojao kad je brojao poslanike Srpske napredne stranke? Šta je pisalo na listiću – za šta smo mi?
Njemu sam rekao – nemoj da nas brojiš, ne prisustvujemo u sali, a vi ste pronašli osnov za repliku gospođi Tabaković samo zato što je rekla da pripadate političkoj stranci koja je krala glasove glasajući iz Bodruma i Soluna. Gospođa Dejanović nije rekla da nema osnova za repliku, jer zaista ste krali, pa ste i osuđivani na sudu, nego vam je pružila priliku da još jednom meni održite tiradu o čojstvu i junaštvu.
Nemojte, zato što sigurno nikoga u ovoj sali, ko me teško ne uvredi, ne bih napao. On je izvršavao besmisleni nalog da nas prebroji.
Nađite mi poslovničku odredbu po kojoj je on trebalo tog časa da nas broji. Vi ste izglasali da po hitnom postupku uđe rebalans sa 124 glasa.
(Predsednik: To nije istina.)
Evo, to piše u stenogramu. Bilo je 126 u sali, 124 za – i vi vladate državom sa 124 glasa na rebalansu budžeta, i vi mislite da to može da prođe bez posledica. Ako je sve bilo u redu u sali što ste davali pauzu od pet minuta. Ne može 50 ljudi da bude isprovocirano, jer su svi blesavi. Nego je vaše ponašanje previše arogantno.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Vreme, gospodine Nikoliću.
Želi reč gospodin Markićević. Nemate reč. Šta je osnov javljanja? (Miroslav Markićević: Želim da govorim po Poslovniku.) Izvolite.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća, vi ste mene uvredili kao čoveka, da nisam imao pravo na repliku kada je neko pričao o mom čojstvu i mojoj agresivnosti.
Gospođo Čomić, što se tiče izvinjenja gospodinu, za mene to kao hrišćanina uopšte nije problem. Samo vas pitam – kada ćete vi da se izvinite milionima građanima koje ste opljačkali i prevarili. Danas ovim rebalansom oni treba da plate vašu prevaru, umesto da ste na Kopaoniku uhapsili one, po deset miliona evra. Ove vaše brljotine treba da plate građani i sirotinja – to je istina i to je prava suština od ovoga što se dešava danas u Skupštini, a ne vaše tirade, kao neki sudija ovde u Haškom tribunalu. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija.
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Želim repliku.)
Nemate pravo na repliku.
Gospođo Dragutinović izvolite, samo se prijavite.

Diana Dragutinović

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, dozvolite mi da vam predstavim predlog rebalansa budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija. Predstaviću vam osnovne elemente rebalansa  budžeta, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi rebalans. Takođe, uz rebalans, predlažem Skupštini da usvoji i prateće poreske i druge zakone. Svedoci smo najdramatičnijeg kraha svetskog finansijskog poretka posle onog 1929. godine. Kao mala otvorena privreda izloženi smo spoljnim šokovima, ali je uticaj na privredu Srbije jači nego što se očekivalo. Predviđanja se brzo menjaju.
Naime, procene koje su važile pre nekoliko meseci sada ne važe. Nažalost, revidirane su na niže projekcije koje se tiču – rasta, obima spoljne trgovine, ali i kretanja cena sirovina, nekretnina, cene kapitala, tokova stranih investicija, kreditnih rejtinga i slično.
Globalne ekonomske prilike su veoma pogoršane poslednjih meseci, sa jakim posledicama po ekonomiju Srbije. Najnovija, šesta po redu procena MMF iz aprila 2009. godine, predviđa da će svetska ekonomija opasti za 1,3% u 2009. godini, a u januaru 2009. godine smatrali su – da će globalna ekonomija ipak rasti za 0,5%.
Očekuje se u 2009. godini veći pad ekonomske aktivnosti u razvijenim ekonomijama: u SAD za 2,8%, u EU za 4% i skromni rast kod zemalja u razvoju od 1,6%, dok zemlje centralne i istočne Evrope zabeležiće pad bruto domaćeg proizvoda od 3,7%. Svetska ekonomska kriza se produbljuje i preliva na realni sektor preko pada tražnje i poverenja, kako potrošača, tako i proizvođača i investitora. Moguća su takođe nove revizije ekonomskih pokazatelja – naniže.
Ipak oporavak svetske privrede očekuje se tokom 2010. godine. MMF za 2010. godinu predviđa globalni rast od 2% i rast svetske trgovine od 0,6%. Svetska ekonomska kriza se u prvom kvartalu 2009. godine u većoj meri prenela na finansije i ekonomiju Srbije nego u četvrtom kvartalu 2008. godine.
Imajući u vidu naglo pogoršanje globalnih ekonomskih i finansijskih prilika, kao pogoršanje tekućih privrednih kretanja u Srbiji, bilo je neophodno usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike i Zakona o budžetu za 2009. godinu, sa novim okolnostima i smanjenim finansijskim i ekonomskim mogućnostima.
Rebalans budžeta za 2009. godinu se zasniva za ostvarenim kretanjima u prvom kvartalu 2009. godine na nažalost revidiranim projekcijama naniže za 2009. godinu i posledično revidiranoj ekonomskoj politici.
U privredi Srbije, nakon pozitivnih tendencija u prvih devet meseci 2008. godine, došlo je do usporavanja ekonomske aktivnosti u četvrtom kvartalu. Bruto domaći proizvod u poslednjem kvartalu 2008. godine daleko sporije je rastao po stopi od 2,8%. Registrovan je opadajući trend industrijske proizvodnje od avgusta, nakon stabilnog rasta u prethodne tri godine.
U periodu avgust-decembar 2008. godine fizički obim industrijske proizvodnje pao je za 3,4%, posebno prerađivačke industrije. Takođe, i ostale grane privrede zabeležile su usporavanje rasta.
Globalna ekonomska kriza uticala je na promenu trendova u oblasti spoljno-trgovinske razmene. Međugodišnje stope rasta uvoza i izvoza počele su da opadaju i sada beleže negativan trend. Tendencije u privredi se dalje pogoršavaju početkom 2009. godine. Produbljeno je opadanje - industrijske proizvodnje, uvoza i izvoza, unutrašnje trgovine, a inflacija je zabeležila visoki mesečni nivo u januaru i februaru.
Međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2009. godine iznosio je 18,7%, što je dublji pad nego u decembru 2008. godine, kada je iznosio 8,9%. Najviše je smanjena proizvodnja prerađivačke industrije, posebno one njene oblasti koje su orijentisane na izvoz – dakle, proizvodnja gvožđa i čelika, gume i plastike, hemijskih proizvoda.
Promet robe u trgovini na malo je realno smanjen, a međugodišnja stopa rasta uvoza i izvoza u suštini se pretvorila u međugodišnju stopu pada i oni padaju za oko 28%.
Polazeći od ostvarenih realnih kretanja, kao i novih projekcija i indikatora međunarodne ekonomske aktivnosti, došli smo i do projekcije osnovnih ekonomskih indikatora. Prema najnovijim procenama MMF, predviđa se za 2009. godinu za Srbiju pad ekonomske aktivnosti od 2%.
To je mnogo lošija slika od one koju smo imali kada smo radili budžet za 2009. godinu, kada je ista međunarodna finansijska institucija za našu zemlju predviđala rast od 3,5%.
Prema makroekonomskoj projekciji za Srbiju u 2009. godini očekuje se i veliki pad uvoza za 21,8% i izvoza robe za 15%, uz smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa u odnosu na BDP za 5%. Pad BDP Srbije u 2009. godini je zasnovan na pretpostavci da će svi sektori privrede biti pod udarom globalne krize zbog smanjene tražnje u svetu i smanjenog priliva stranog kapitala, kao posledice nelikvidnosti svetske privrede. Smanjena tražnja u inostranstvu i smanjena potrošnja u zemlji dovešće do usporavanja ili zaustavljanja rasta pojedinih segmenata privrede.
Vlada i NBS, da bi ublažile posledice globalne krize i recesije svetske privrede, u oktobru 2008. godine reagovale su prvim setom mera. Iskoristiću ovu priliku da vas podsetim. To su mere za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što je podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra i ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava pri trgovini hartijama od vrednosti.
Ukinuta je obavezna rezerva bankama na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost, pre svega devizna likvidnost, ukinuti su u saradnji sa bankama troškovi prevremene otplate, osim u slučaju refinansiranja kredita drugoj banci, uz mogućnost produženja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i konverzije dugova u druge valute.
Krajem januara 2009. godine država je reagovala drugim setom mera radi ublažavanja negativnih efekata globalne ekonomske krize. To su krediti za likvidnost privrede, krediti za investicije i potrošački krediti za kupovinu domaćih proizvoda. Sve dublji pad proizvodnje, smanjen devizni priliv i promene u strukturi potrošnje uslovili su pomeranje težišta sa monetarne na fiskalnu politiku. U tom pogledu Vlada je početkom aprila 2009. godine donela program mera koji predviđa značajno fiskalno prilagođavanje.
Sprovođenje donetog programa imaće veliki značaj za održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti Srbije u uslovima globalne krize. Tome će značajno doprineti aranžman sa MMF, kojim će se ojačati devizne rezerve Srbije i osigurati finansijska stabilnost, uz smanjenje finansijskog rizika.
Takođe, podsećam da je izuzetno značajan dogovor sa stranim bankama o refinansiranju postojećih otplata kredita privrede i države u 2009. godini, prema kome će bankama i preduzećima biti odobreni novi krediti koji će pokriti glavnicu i kamate koje dospevaju u 2009. godini.
Polazeći od toga da su ekonomija i finansije Srbije pod veoma nepovoljnim uticajem globalne finansijske i ekonomske krize, koja će usporiti domaću i inostranu tražnju i kreditnu aktivnost, bilo je neophodno da se uravnoteži domaća privreda na nižem nivou, uz što manji realni pad BDP, umeren rast inflacije i smanjenje visoke spoljne neravnoteže.
Od posebne važnosti za sprečavanje produbljavanja recesije privrede Srbije je zaduživanje države i aktiviranje novih, ali i već odobrenih kredita za infrastrukturne projekte. U tom pogledu potrebno je fiskalnu politiku čvrsto usmeriti na smanjenje javne potrošnje i štednju kod svih budžetskih korisnika, kako je i predviđeno planom za ekonomsku stabilnost.
Monetarna politika ostaće usmerena na održavanje stabilne stope inflacije, finansijske stabilnosti i održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi, kao štita protiv eksternih šokova i eventualnih šokova u finansijskom sektoru. Istovremeno, potrebno je strukturnu politiku usmeriti na jačanje domaće ponude kroz privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju preduzeća u društvenom i državnom vlasništvu i podizanje kapaciteta privrede Srbije za veću proizvodnju, izvoz i štednju, kako bi se stvorile adekvatne osnove za rast.
Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kao osnovu imao je, u dogovoru sa MMF, projektovani makroekonomski scenario. U novembru 2008. godine predviđao se sporiji, ali ipak pozitivan rast srpske privrede. Međunarodne finansijske institucije, kao i sve vodeće privrede, od tada su više puta revidirale svoje projekcije, uvek naniže. I upravo dva dana pre MMF je dao nižu, odnosno novu, ali još nižu procenu svetskog rasta.
Pri nepromenjenim politikama, da vodimo fiskalnu politiku na način na koji smo predvideli budžetom 2009. godine, naš deficit bi iznosio šest do sedam posto BDP. Drastično povećanje deficita je posledica nižih prihoda, delovanja automatskih fiskalnih stabilizatora, ali i pogoršanja strukturnog deficita zbog niže projektovane stope rasta.
U ovakvim okolnostima, Vlada Republike Srbije, u saradnji sa MMF u sklopu novog aranžmana, revidirala je makroekonomske projekcije i u osnovi novih projekcija nalazi se pad ekonomske aktivnosti od 2%. Okosnicu nove ekonomske politike čini značajno fiskalno prilagođavanje.
Revidirani ciljani fiskalni deficit u 2009. godini povećava se na 3%. Pad javnih prihoda samo delom može biti kompenzovan povećanjem ciljanog deficita. Osnovno ograničenje daljem povećanju deficita je raspoloživost sredstava njegovog finansiranja. Dostizanje većeg deficita od 3% DP zahtevalo je preduzimanje dodatnih mera.
U kratkom roku na raspolaganju su nam privremene i delom diskrecione mere kojima će se sektor države prilagoditi, pre svega, na strani javne potrošnje i manjim delom na strani manjih javnih prihoda. Istovremeno, otvara se prostor u kome je moguće i izvodljivo dugoročnim strukturnim merama redizajnirati javnu potrošnju i dovesti na nivo koji odgovara zemlji na ovom nivou razvoja.
Budžet Republike Srbije je sastavni deo šireg okvira konsolidovanog sektora države, koji uključuje i lokalne nivoe vlasti, AP Vojvodinu, gradove i opštine, te organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Postavljeni cilj fiskalne politike u 2009. godini u vidu deficita od 3% podrazumeva deficit sektora države na svim nivoima. Rezultat je zbira deficita pojedinačnih nivoa vlasti.
Predviđenom fiskalnom politikom deficit republičkog budžeta u ovoj godini je na nivou od 2,4% DP, kod lokalnih nivoa vlasti planirani deficit iznosi 0,4% DP, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ zabeležiće deficit od 0,1%, dok su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u deficitu od 0,1%.
Predlogom budžeta Republike Srbije za 2009. godinu planirani su prihodi od 649,4 milijarde dinara, dok ukupni rashodi, uključujući neto budžetske pozajmice, iznose 719 milijardi dinara. Deficit budžeta u 2009. godini iznosi 70,5 milijardi. Prihodi budžeta su planirani na osnovu projekcije makroekonomskih agregata i planiranih izmena poreskih i akciznih politika.
Efekat mera koje se donose zajedno sa ovim budžetom na prihodnoj strani iznosi oko 30 milijardi dinara. Mnogo veće prilagođavanje je postignuto na rashodnoj strani, gde ukupno smanjenje rashoda iznosi 65,4 milijarde dinara. Najveća ušteda ostvariće se smanjenjem diskrecionih rashoda, stalni troškovi, usluge po ugovoru, materijal, troškovi održavanja, subvencije, nažalost i kapitalni rashodi i budžetske pozajmice.
Izmenama zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je povećanje poreske osnovice za sve oblike dohotka, izuzev zarada, kao što su prihodi od kapitala, dividende i udela u dobiti, prihodi od autorskih honorara i prava srodnih autorskom pravu. Efekat ovih izmena je pet milijardi dinara. Ukupan efekat povećanja akciza na derivate nafte iznosi četiri milijarde dinara.
Pri proceni efekata povećanja iznosa akciza, uzeto je u obzir da će u ovoj godini sigurno doći do pada potrošnje derivata. Uvođenjem akcize na mobilne telefone, kojima bi se oporezovao promet po stopi od 10%, očekuje se dodatni priliv od tri milijarde dinara.
Odlukom Vlade celokupna dobit svih javnih preduzeća pripašće republičkom budžetu i po ovoj osnovi se očekuje pet milijardi dinara.
Predviđena je takođe drugačija raspodela sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, tako da će oni zadržati 60% ostvarenih prihoda, dok će Republici pripasti preostalih 40%, što predstavlja 12 milijardi. Po osnovu povećanja poreza na upotrebu motornih vozila očekuje se dodatni prihod od jedne milijarde. Najveći deo ušteda ostvaren je na poziciji tzv. diskrecionih rashoda. Pod diskrecionim rashodima smatraju se materijalni troškovi državnog aparata, kupovina roba i usluga koji se mogu umanjiti bez ugrožavanja funkcionisanja državnih službi. Ograničenje usluga reprezentacije, smanjenje korišćenja usluga mobilnih telefona, ograničenje službenih putovanja samo na neophodne kada su u pitanju pregovori sa međunarodnim organizacijama i slično.
Deo diskrecionih rashoda države u okviru subvencija takođe je sveden na najmanju moguću meru. U okviru kapitalnih izdataka smanjene su redovne nabavke opreme, manji projekti NIP, u cilju stvaranja prostora za investicione projekte od nacionalnog značaja. Ukupne uštede na svim kategorijama rashoda iznose 26%, odnosno 40 milijardi.
Plate zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta, u narednoj godini zadržaće se na nivou prethodne godine. Pored zamrzavanja primenjuju se i mere smanjenja za 10% plata u državnoj upravi za iznos preko 40.000 dinara, odnosno za 15% za iznos preko 100.000 dinara. Ne postoji mogućnost novog zapošljavanja, osim u izuzetnim okolnostima i po posebnom odobrenju Vlade.
Ukupno smanjenje na subvencijama iznosi 6,9 milijardi dinara. Najveće smanjenje je u okviru subvencionisanja poljoprivrede, pri čemu se smanjenje subvencionisanja odnosi na budžetska sredstva. Fond za razvoj poljoprivrede će deo svojih sredstava usmeriti na subvencije u otežanim uslovima, kako ne bi došlo do značajnijeg smanjenja poljoprivredne proizvodnje. U okviru transfera ostalim nivoima vlasti, umanjeni su transferi opštinama za 15 milijardi dinara u odnosu na Zakon o budžetu.
Transfer AP Vojvodini namenjen je za isplatu plata zaposlenih u obrazovanju i kulturi na teritoriji Vojvodine i iznosi 24,7 milijardi. Od ostalih transfera u ukupnom iznosu od 6,7 milijardi dinara, 3,4 milijarde se odnosi na transfer opštinama na teritoriji KiM, 2,1 transfer opštinama za plate zaposlenima u obaveznom predškolskom obrazovanju, 0,3 je namenjeno Kolubarskom okrugu, 0,2 transfer opštinama na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Zbog usporavanja privredne aktivnosti, povećanja nezaposlenosti i sporijeg rasta zarada, prihodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja značajno su manji u odnosu na planirane. Tamo gde nije bilo moguće smanjiti rashode, a to je PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje, smanjeni prihodi od doprinosa biće nadoknađeni povećanim transferima iz budžeta.
Povećanje transfera Fondu za PIO iznosi 23,9 milijardi dinara, dok je za NSZ planirano povećanje transfera od pet milijardi dinara.
Transfer RZZO smanjen je za tri milijarde. Sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta planirana su tako da se očuva dostignuti nivo prava na socijalnu zaštitu korisnika ovog oblika pomoći, kao i određenog nivoa potrebnog za očuvanje studentskog i učeničkog standarda. Planirana su takođe i određena podsticajna sredstva u oblastima finansiranja mladih talenata i uspešnih sportista.
U okviru tranzicionog fonda obezbeđuju se sredstva za preduzimanje mera i aktivnosti koje prethode prestanku radnog mesta, radnog odnosa radnika i rešavanja radnog statusa viška zaposlenih. Sredstva se obezbeđuju za osnivanje tranzicionih sredstava, korišćenje raspoloživih resursa preduzeća, osnivanje različitih oblika preduzetništva, razvoj inkubator centara, industrijskih zona, organizovanje obuka, stručnog usavršavanja, prekvalifikacije, podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja.
Sredstva namenjena dečijoj zaštiti obuhvataju naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, roditeljski dodatak i dečji dodatak. Naknada za porodilje planirana je za 27.000 porodilja, a visina nadoknada određena je visinom zarada koju ostvaruju.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Procenjuje se da ovo pravo koristi 6.000 korisnika mesečno. Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice. Procenjuje se da će ovo pravo koristiti oko 250.000 korisnika za oko 480.000 dece.
Planirana budžetska politika u 2009. godini izrađena je da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države i da ispuni osnovne zakonske obaveze prema građanima, prema privredi i prema međunarodnim organizacijama. Takođe, budžetski okvir je napravljen tako da se smanji učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, da se smanji likvidnosni uticaj države na agregatnu tražnju i delimično poboljša struktura javne potrošnje.
Rebalans budžeta, u izmenjenim i otežanim tržišnim uslovima, koristi se kao jedan od instrumenata za sprovođenje mera protiv recesije, a to su, pre svega, smanjenje troškova državne administracije, zaštita standarda građana, podsticanje privredne aktivnosti i zapošljavanja, podrška javnim radovima i kapitalnim infrastrukturnim projektima.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, očekujem od vas konstruktivnu diskusiju i dobre ideje. Prirodno je da ima različitih mišljenja, ali nadam se da postoji važan zajednički interes, da sa što manje posledica izađemo iz ove krize.
U našoj dugoj istoriji pokazali smo da je to moguće i zato pozivam narodne poslanike da glasaju za budžet, odnosno za rebalans budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi ministru, dr Diani Dragutinović, ministru finansija.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja Predloga zakona, želi reč?
Da, izvolite, samo se prijavite.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovo što smo čuli u proteklih 20 i nekoliko minuta deluje neozbiljno. Naravno, ne želim da uvredim vas, gospođo ministarka, zaista imam poštovanje za trud i imam veru da radite sve iz najbolje namere.
Međutim, mi ovde nismo u prilici da vidimo premijera, nismo u prilici da vidimo ministra ekonomije, za koje mislim da bi bilo neophodno da sede ovde.
Šta je najveći problem? Nismo videli politiku, iako ovaj rebalans budžeta mora da bude politički objašnjen, a reći ću vam i zbog čega. Građani ovde očekuju i optimizam. Ovo što smo malopre čuli ne verujem da je u bilo kog građanina ove države, a i ni u jednog poslanika ovde ulilo optimizam.
Šta se dešavalo u proteklo vreme? Nedeljno ste menjali vaše predloge kako da Srbija preživi ovu ekonomsku krizu koju ste mesecima, pogotovo pred kraj prošle godine, ignorisali. Slušali smo kako optužujete MMF, ne konkretno vi, ali predstavnici Vlade, odnosno portparol Vlade, da je MMF pravio greške dok ste vodili razgovore sa njima.
Šta je meni ovde najviše problematično? Jedini koga ne dirate ste vi, Vlada. Sve može da se promeni, ali broj ministarstva ne može da se smanji. Mi smo juče, želeo bih da to pogledate pažljivo, predali zakon u proceduru, Predlog zakona o ministarstvima, gde predlažemo da se broj ministarstava prilagodi situaciji u kojoj jesmo. Nije isto kao 11. maja. Smanjite broj ministarstava, dajte pravi signal građanima da prvo krećete od sebe.
Mi smo čuli jednog ministra kako je rekao da će smanjiti za petinu svoje ministarstvo, kaže 7.000 ljudi će ostati bez posla. Čovek ima 35.000 ljudi u svom ministarstvu, odnosno u agencijama.
Njegovo ministarstvo je recimo ovim rebalansom smanjeno za 20%, budžet Republičke skupštine za 30%, a BIA za 10%. Šta radi ta BIA? Zašto nije uhapsila Mladića i Hadžića i oslobodila Srbiju tereta? Njoj ne smete da dirate budžet.
Veliki problem je što ne postoji spremnost kod vas iz Vlade da razgovarate sa opozicijom da podelimo odgovornost. Koliko puta je LDP bila spremna da razgovara s vama? Nudili smo ideje, nudili smo programe za ekonomski razvoj ove zemlje, gde mi vidimo probleme u ovom budžetu.
Ako smo govorili za rebalans 2008. i budžet za 2009. godinu da su rasipnički, da nisu razvojni, sada moramo da kažemo da je ovo recesivni budžet. Vi ćete ubiti srednju klasu na ovaj način. Sav teret ste prebacili na srdnju klasu ovog društva. Vi terate, vi destimulišete male i srednje privrednike. Terate ih jednostavno u sivu zonu na ovaj način. Bojimo se da ćete gurnuti zemlju u žestoku recesiju.
Vi ste, recimo, sada podigli akcize na gorivo. Zašto niste podigli akcize na cigarete. Srbija je zemlja u kojoj su cigarete najjeftinije. Je l' treba da se bojimo Filip Morisa ili bilo kog proizvođača cigareta. Podignite akcize na cigarete, nemojte se pravdati time da veliki broj građana puši. Pušiće manje, biće zdravije društvo. Podignite akcize.
Šta je sa Ustavom, članom 184, ako se dobro sećam, koji kaže najmanje 7% budžet Vojvodine? Pažljivo sam slušao šta ste vi juče govorili, nakon toga to i potvrdio u medijima štampanim, kako ste se vi izrazili kada je u pitanju budžet Pokrajine Vojvodina. Vi možete da živite u bajci i dalje, ali Ustav mora da se poštuje.
Mi smo se borili protiv ovog ustava, ali moramo na kraju da ga branimo od vas koji ste ga izglasali, 7% je obaveza po Ustavu, da iznosi budžet Pokrajina Vojvodina u odnosu na republički budžet. Vi kažete – u toku je prenos nadležnosti. Nije, gospođo ministarka, nema prenosa nadležnosti, nema Zakona o prenosu nadležnosti, nema statuta, nema vraćanja imovine.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Samo ako dozvolite, još 30 sekundi.
Zašto su nam javna preduzeća u gubitku?
Šta je sa završnim računom NIS-a? Zašto se nije dobit iz NIS-a slila u republički budžet. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanici Mladen Grujić i Radojko Obradović, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Molim vas da se prijavite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine Obradoviću, čuli smo vaše izlaganje i verovatno bi ova rasprava bila mnogo prijatnija kada bismo mi bili podjednako zaboravni kao što ste vi.
Kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u oktobru, kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u decembru, kada bismo zaboravili šta smo mi govorili u to vreme, verovatno bi danas sve izgledalo drugačije.
Na kraju krajeva, ni svetska ekonomska kriza u Srbiju nije došla dok nije stigla misija MMF-a. Tek kada su oni stigli priznali smo da kriza postoji. Tek kada su nam rekli da je ukupan deficit 190 milijardi, priznali smo da je to tako.
Govoriću o onoj prvoj strani, kao i prošlog puta. Predviđate da će BDP biti oko 3.000 milijardi. Predviđate pad BDP od 2%, pad izvoza od 14,8% i pad uvoza od 21,8%. Kada pogledate samo statističke podatke za prva tri meseca, vidite da je pad prihoda više od 12%, da je industrijska proizvodnja u padu od 20%, kada pogledate prihode budžeta, u zvaničnom dokumentu piše 88,1%.
Industrijska proizvodnja u februaru je 20% manja nego u februaru prošle godine. Kada pogledate strukturu uvoza, jasno je da industrijska proizvodnja neće moći da beleži rast, izvoz je manji za 27%, a uvoz za 28%.
Kako ćete vi ostvariti ove pretpostavke onog memoranduma koje niste izmenili, to apsolutno nije jasno. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li će biti još jednog rebalansa, nego samo kada ćemo u Skupštini ponovo raspravljati o istom ovom dokumentu.
Projektovali ste budžet na 698 milijardi, sada nam kažete da, kada bi sve ostalo kao što je danas, prihodi bi bili 619 milijardi. Ovu razliku do 650 popunjavate sa 30 milijardi dodatnih prihoda. To bi bilo u redu kada bi linearna algebra važila u ekonomiji. Kad opteretite poreze, nove namete, apsolutno uzimajući u obzir sve druge parametre, prihodi neće biti onakvi kakve vi predviđate.
Kako ćemo pomoći privredi, kako ćemo pokušati da smanjimo i umanjimo pad BDP? Rekli ste da će se investirati u infrastrukturu, da će biti značajni prihodi dati poljoprivredi. Kada pogledate, ukupna promena budžeta je sa 748 na 719 milijardi, znači 5% je manji budžet nego što je bio pre nekoliko meseci.
Kada pogledate koliko su smanjeni budžeti ministarstava koja upravo brinu o infrastrukturi i o privredi, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja je 22% manji budžet, Ministarstvu za infrastrukturu 21% manji budžet, Ministarstvu poljoprivrede 24% manji budžet i Ministarstvu za NIP 26%.
Osnovno pitanje, koliki je nama deficit. Deficit budžeta jeste 70 milijardi, ali konsolidovani deficit o kome ste malopre govorili je 90 milijardi. Valjda je i to država Srbija. Kako će se popuniti ta rupa u budžetu? Kažete nam - privatizacionim prihodima, kreditima, donacijama, kroz emitovanje državnih zapisa.
Šta to u ovoj situaciji možemo da prodamo, ako u isto vreme Vlada donosi odluku gde konvertuje potraživanja u državno vlasništvo? Šta je ostalo neprodato osim „Telekoma“?
Na koje kredite računate, koje su to donacije? Što se tiče emitovanja državnih zapisa, ne bih podsećao kako odlično ide prodaja tih hartija i po kojim kamatnim stopama.
U budžetu, ako ste primetili, kolege poslanici, nigde nema aranžmana sa MMF. Ove tri milijarde nema nigde. Zašto? Da li je to uopšte javni dug ili nije? Nema zato što će to biti na stavci NBS.
Da li je NBS deo Srbije? Pa, kada se smanjuje plata guvernera i kada se utiče na to jeste, a kada treba da se pojavi kao javni dug, onda to očigledno nije.
Ono što je potpuno jasno, to je da budžet nije ostvariv i da nije na realnim osnovama. Zbog toga DSS za ovaj budžet glasati neće.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanici Milan Dimitrijević i Žarko Korać, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, a prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.