Gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu sam izdvojio mišljenje povodom usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i budžeta Ministarstva zdravlja. U ovom vremenu ću objasniti zbog čega sam to uradio.
Dakle, za nas je potpuno neprihvatljiv Predlog finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan. Netransparentan je u tom obliku zato što u memorandumu o fiskalnoj i ekonomskoj politici od 2009. do 2011. godine proizilazi da postoji deficit u finansiranju srpskog zdravstva.
O tome su pisale i dnevne novine, pomenuću samo jedan članak iz dnevnog lista „Politika“ od 4. februara: „Međutim, ako se sabere svaka stavka sopstvenih prihoda koje ostvaruju državne bolnice i domovi zdravlja, preko naplaćivanja vanstandardnih usluga, onda se javlja suficit u 2008. godini od blizu 400 miliona evra“.
Kada se pogleda finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, to nigde ne stoji i ne piše. Dakle, to je pitanje za ministra finansija: Zašto se kod usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje taj prihod od vanstandardnih usluga, koji je bio u 2008. godini blizu 400 miliona evra, ne pojavljuje u finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Dakle, to je jedan ozbiljan problem i zato mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan, jer mi ne znamo šta je sa tim novcem, na koji način se koristi.
Što se tiče budžeta Ministarstva zdravlja, on je za nas takođe neprihvatljiv. Neprihvatljiv je u tom smislu zato što je Srbija suočena sa jednim vrlo ozbiljnim problemom, nepostojanje ili potpuno mali udeo srpske farmaceutike u proizvodima kao što su serumi, vakcine i drugi proizvodi koje proizvodi Institut za virusologiju „Torlak“. Kada se pogleda razdeo u Ministarstvu zdravlja na koji način se to finansira, vidi se da je to mizerna suma.
Svedoci smo da se po Srbiji zadnjih meseci javljaju slučajevi, o tome piše i dnevna štampa, da se kupuju neispravne vakcine kojima je prošao rok važnosti, da roditelji koji su primorani da vakcinišu svoju decu kupuju strane proizvode, ne čuvaju ih adekvatno i kada se pojave da se te vakcine aplikuju, onda se ispostavi da su te vakcine potpuno neispravne. Da li je moguće da država nema interes za tu vrstu delatnosti svoje farmaceutike? Kako ima interes da ne smanji broj ministarstava, da ima stotine državnih sekretara, da se troši na putovanja, na ugovore o delu, na raznorazno arčenje ovog budžeta iz poreza građana, a da za ovakve stvari nema dovoljno novca.
Još jedna stvar koja se odnosi na Ministarstvo zdravlja, i ne samo na Ministarstvo zdravlja nego i na Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Smanjuje se stavka za nabavku lekova. Hajde da se podsetimo jedne priče, o kojoj sam govorio još u decembru, sećate se, kada sam pomenuo kako Republički zavod nabavlja lekove na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Na osnovu toga što se ta prosečna cena lekova formira iz prosečne cene tri države, dakle, Italije, Hrvatske i Slovenije. Da vidimo kolika je stopa doprinosa po glavi stanovnika koja se u tim zemljama izdvaja. To prelazi 1.500 evra po glavi stanovnika.
Kolika je stopa doprinosa koja se izdvaja po glavi stanovnika za naše zdravstvo? Nepunih 230 evra. Da li je moguće da se mi ravnamo prema toj prosečnoj ceni sa onim zemljama gde je ta stopa doprinosa daleko veća i da plaćamo tu prosečnu cenu lekova? Mislim da je to za nas neprihvatljivo. Kada bi se to promenilo, svakako bi se našlo prostora za tu vrstu uštede.
To su neki suštinski razlozi, ali u pojedinostima i o amandmanima koje sam podneo još ću podrobnije te stvari objasniti. Zahvaljujem.

Da li narodni poslanici Zoran Šami, Riza Halimi i Žarko Korać, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za prosvetu, a prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Molio narodnog poslanika Zoran Šamija da se registruje u elektronski sistem.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo poslanici, gospođo i gospodo ministri, na Odboru za prosvetu izdvojio sam mišljenje za deo budžeta vezan za prosvetu. Činjenica je da je u budžetu za prosvetu opao njegov udeo sa 3,8% u prošloj godini na 3,59 u ovoj. Ne sporeći potrebu za štednjom, nekako se uvek na prosveti ili eventualno nauci pravi štednja.
Naravno, pošto štednje ne može da bude na platama i onim najneophodnijim troškovima za škole, onda je štednja uvek na onom kreativnom delu novca koji se troši u prosveti, a on je već pao na ispod 1%.
Jednom prilikom sam rekao i sve mi više liči da će to tako da bude, kada se na troškove bude izdvajalo 100% budžeta za prosvetu, da onda Ministarstvo prosvete valja ukinuti, jer su dovoljna dva službenika da ukucavaju isplate.
No, sa žaljenjem moram da konstatujem da je budžet u razdelu za prosvetu bajan u odnosu na budžet u celini. Kada se raspravlja o budžetu ili rebalansu budžeta, onda obično oni koji sede u opoziciji imaju neke svoje političke razloge zbog kojih su protiv predloga budžeta.
Međutim, verujte mi, ovoga puta meni predloženi rebalans budžeta, najblaže rečeno, vređa inteligenciju. Naime, toliko pogrešnih logičkih pretpostavki je napravljeno, da se bojim, za razliku od mog kolege Obradovića, ne mislim da ćemo mi praviti rebalans, bojim se da ćemo mi na jesen proglasiti opšti bankrot.
Mogao bih satima da vam pojedinačno nabrajam pogrešne načine razmišljanja, pogrešne postupke, štednju tamo gde ne treba štedeti, a rasipanje tamo gde ne treba rasipati, ali pokušaću u ovo malo vremena da vam navedem samo jedan primer.
U budžetu za 2009. godinu je bilo odvojeno pet milijardi dinara za izgradnju Koridora 10. Sada je odvojeno nula dinara. Pazite, u vreme ranijih ekonomskih kriza, pa to i vrapci na krovu znaju, obično države posežu za javnim radovima. Sve da u Srbiji ima hiljade kilometara autoputeva, a nema, sve da nam ti autoputevi i pruge ne trebaju, valjalo bi u njih ulagati.
Objasniću vam logiku. Svaki dinar uložen u taj posao, od svakog dinara državi se vraća najmanje 80%, jer u startu, pare se troše u državi, onaj ko je na tom poslu zaradio plaća državi poreze, od ostatka para neće ih nositi na Kajmanska ostrva, već će ih potrošiti ovde. Država će da uzme porez na PDV i druge akcize. Kada sve saberete i oduzmete, skoro da ništa para niste ni dali, a imate dobit i te kako veliku. To vam je jedan primer najdirektniji, gde je valjalo nešto uraditi.
Umesto toga, vi ponovo primenjujete logiku dići ću neki porez od 10% na 20%, pa ću onda automatski imati duplo više prihoda, eventualno ću nešto malo da odračunam itd. Ne znam na koji način je Vlada došla do procene koliko će zaraditi na povećanju akciza za benzin. Naravno da će pasti potrošnja.
Da izvinite, svakog meseca trošim tri hiljade dinara za benzin i toliko ću i dalje da trošim. Reći ćete uvešćemo manje nafte. To je tačno. S druge strane…
(Predsedavajuća: Pet minuta.) završavam, cena benzina se odražava i na cenu krompira i luka na pijaci. Znam da mi je isteklo vreme, ali sa velikim žaljenjem moram da istaknem da se bojim da Srbiji pod ovakvom Vladom vrlo ubrzano ističe vreme. Hvala.

Da li narodni poslanik Riza Halimi želi reč? (Da.)

Gospođo predsedavajuća, izdvojio sam svoje mišljenje u Odboru za prosvetu iz istih razloga kao i prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu. Naime, i tada sam proverio kod predstavnika Ministarstva prosvete da u pozicijama Ministarstva prosvete ni u budžetu za 2009. godinu, ni u ovom predlogu za izmene i dopune ne figurišu pozicije oko odseka Niškog univerziteta koji su od strane Vlade najavljeni da će biti otvoreni još u ovoj akademskoj godini u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Znači da mi imamo tu veoma težak, osetljiv problem, iz političkih motiva nepriznavanje diploma Prištinskog univerziteta, veoma drastično otežavajuće procedure u nostrifikaciji diploma univerziteta u Tirani i Tetovu.
Kada smo već počeli ozbiljnije da razgovaramo o mogućnosti otvaranja određenih odseka Niškog univerziteta na ovom području i na albanskom jeziku, kao što se vidi, od toga trenutno ničeg konkretnog nema. Bojim se da će se u okviru ove drastične krize po običaju racionalizovati ili uglavnom smanjiti sredstva baš u ovoj najosetljivijoj problematici, pa će po svemu sudeći samo ostati u retorici, a u praksi od ove najave i ministra prosvete i drugih predstavnika Vlade, po svemu sudeći, neće biti ništa. Zato izdvajam svoje mišljenje na isti način kao što sam to uradio i u decembru kada smo pripremali budžet za 2009. godinu.

Uz pitanje da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, obaveštavam narodne poslanike da su prijave za reč, kao predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, već dali narodni poslanici Čedomir Jovanović, Branko Ružić, Jorgovanka Tabaković i narodni poslanik Nenad Popović, zatim narodni poslanik Balint Pastor i narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospođo Dragutinović, gospodine Obradoviću, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je otvorena današnja rasprava možda najbolje govori o suštini problema u kojem se nalazi naša zemlja, problema koji se samo ispoljava u motivima koji nas dovode do rasprave o rebalansu budžeta.
Gospođo Dragutinović, jako je teško vas kritikovati, a pri tom ne ponuditi alternativu. Obično alternativa postoji, ali sticajem mnogo faktora mi smo danas u slepoj ulici. Zato je zaista potpuno besmisleno govoriti o novcu koji nam je potreban kada svi znamo da novca nema ili kritikovati ovaj rebalans budžeta kada svi znamo kako smo do rebalansa došli.
Ne mogu vas da pitam gde je Vlada, a mislim da nam je danas potrebna, ne da bi se svađali, nego da bismo pokušali da vratimo sigurnost u krug kojem pripadamo kao vlast i opozicija, krug ljudi koji odlučuju o budućnosti ove zemlje. Nije nam potreban optimizam jer nema razloga za tako nešto, ali je potrebno vratiti sigurnost i red u društvo.
Zato ostaće da lebdi bez pravog odgovora ovde u vazduhu među nama pitanje koje je jedino važno: da li vi imate 126 poslanika za ovaj rebalans budžeta, gospođo Dragutinović. Jer ako nemate 126 poslanika, zbog toga što niste u stanju da odgovorite ambicijama, apetitima, iskrenim potrebama partija vaše vladajuće koalicije, onda mi kao LDP razmišljamo o MMF-u, a ne o vašem rebalansu budžeta, jer je u ovom trenutku za našu zemlju najvažniji aranžman sa MMF. Ako nema tog aranžmana, onda nećemo moći da se pridržavamo ni za ruševine tog sveta koji se klati već 20 godina i pri tom ruši.
Puno ste toga rekli i manje ili više sve je to tačno. Vi ste u svom mandatu pred parlament izašli sa dva rebalansa i jednim budžetom. Neću sada da poentiram na vašim rečenicama u kojima ste rekli obraćajući nam se, da su u avgustu i septembru bili već jasno uočljivi trendovi nadolazeće krize. Zapisao sam. Industrijska proizvodnja pada itd, da ne govorimo sada o tome.
Ali vas moram podsetiti da je rebalans budžeta, onaj prvi o kom smo raspravljali pre šest meseci, bio benzin kojim smo gasili požar. Neko je za to odgovoran.
Za to je odgovorna vaša vladajuća koalicija, koja je napravljena na osnovama koji su zadovoljavale formu, ali ne i suštinu. Cena 128 poslanika koji su podržali formiranje Vlade u međuvremenu je postala i suviše visoka.
Bez tog rebalansa budžeta i onog čuvenog povećanja penzija za 10% naša ekonomska situacija danas bi bila makar nešto povoljnija, a svi zajedno bismo mogli da odgovorimo sa više razuma na pitanje penzionera koje nam sada postavljaju – a gde je to u realnom životu? U tom trenutku je evro vredeo između 77 i 80 dinara, a danas se kreće oko 94-95, tako da smo plaćajući cenu političkih dogovora negirali vrednosti na kojima su oni pravljeni.
Mere sa kojima ste izašli pred nas u oktobru su bile delom odgovor na ono što smo i sami tražili, recimo, osiguranje depozita, ali su te mere, gospođo Dragutinović, stupile na snagu u januaru, kada smo konačno pronašli prostora da o tome razgovaramo u Skupštini i za tako nešto glasamo.
Zašto sve to govorim? Zato što je sada jako važno uveriti građane ove zemlje da su parlament i Vlada sposobni da zaštite one elementarne interese koji su mnogo širi od političkog koncepta kojem pripadate vi ili LDP, ili bilo ko drugi ovde u Skupštini.
Svi mi znamo da nema novca, ali isto tako siguran sam da vam je vrlo dobro poznat uzrok naše krize i velika razlika, svakog dana sve veća, između onoga što pokreće našu krizu i onoga što je generator krize u svetu.
MMF smo želeli 2007. godine i to je bila osnova našeg ekonomskog programa, aranžman sa MMF koji će uvesti neophodan red u naše javne finansije, s obzirom da Vlada na tako nešto nije spremna. Želeli smo ga 2008. godine, podržali smo vaš dogovor sa MMF-om kada je napravljen, ali bi voleli da dobijemo odgovor od premijera, koga nema, da li postoji politička infrastruktura koja će taj dogovor realizovati?
Možemo mi srušiti na budžetu vašu vladajuću koaliciju i otići u izbore, ali nakon tih izbora ćemo opet voditi ovakve razgovore, jer će nas čekati još veća rupa u kasi iz koje treba da podelimo novac koga nema. Zato nemamo puno razumevanja za to jeftino poentiranje na procentima.
Oronulim budžetima svakog ministarstva ili neispunjenim obavezama nema u Srbiji prostora za štednju i to je velika istina, jer smo siromašno društvo. Mi u 2009. godini možemo da maštamo o formatu iz 89, o štednji se može govoriti u EU, ali ne u Srbiji.
Ovde možemo govoriti o velikom odricanju, i to tako treba reći, a za odricanje je potrebna politika. Politike nema. Sa vama ne možemo da vodimo tu raspravu.
Mi smo više puta jasno pokazali spremnost da pomognemo ovoj zemlji, ne vlasti ili drugim partijama iz opozicije, nego ovoj zemlji, ali ste nam vi kao Vlada tako nešto onemogućili. Vas su događaji pregazili i sada svi zajedno pokušavamo da umanjimo štetu sa kojom se suočavamo.
Iz krize ćemo izaći onog trenutka kada postanemo brži od događaja i onog trenutka kada, umesto posledicama, počnemo da se bavimo uzrocima naših problema. A uzroci nisu u referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke, uzroci nisu u prevelikom rashodu za penzionere, nego su uzroci u pogrešnoj politici koja je ovu zemlju nemilosrdno uništavala 20 godina.
Za to su odgovorne neke druge generacije, a sada smo mi ti koji treba da na tim ruševinama stvorimo neki novi smisao. Zato je potrebna politika, potpuno drugačiji regionalni odnosi, momentalno pomirenje sa zemljama sa kojima smo u nesporazumu, sa Makedonijom, Crnom Gorom, bolje odnosi i sa Hrvatskom i Bosnom. To su tržišta na kojima imamo suficit.
Potrebna je iskrena opredeljenost u procesu evropskih integracija, prihvatanje zakona koji su nam potrebni. Nema tu puno šta da se uzme u budžetu pa stavi na neko drugo mesto, ali država treba da se povuče iz onog prostora u kojem, ne samo da ne koristi šanse koje joj se pružaju, već stvara štetu.
Potreban nam je potpuno drugačiji zakon o planiranju i izgradnje ako želimo strane investicije. One više neće dolaziti onako kako su dolazile u poslednjih nekoliko godina, jer ih je znatno teže dobiti. Nismo konkurentni.
Potreban nam je i novi antimonopolski zakon. Jednostrano primenjujemo Privremeni trgovinski sporazum sa EU i jedina smo zemlja koja se na tako nešto odlučila. To je međukorak, a ne trajno stanje. Taj međukorak će uskoro postati kontraproduktivan. On već sada guši našu poljoprivredu. Dvadeset posti američkog "dži di pija" proističe iz poljoprivrede, zato je poljoprivreda važna i za Srbiju, razvijeni agroindustrijski sektor. Od toga nema ništa, zbog nepostojanja zakona i političke ideje.
Teško je voditi socijalnu politiku u Srbiji, ali ste napravili grešku kada ste ustanovili da su penzioneri najugroženiji u krizi. Nisu, ova kriza najviše pogađa generacije koje traže prvi posao i roditelje tih generacija koji su na izmaku svog radnog veka, a njihova radna mesta su ugrožena upravo zbog toga, pa bez poslova ostaju, a pri tom nemaju pravo na penziju. To su najugroženije kategorije u našem društvu danas.
Bilo bi dobro kada bi analizirajući probleme rasta naše privrede, potpuno haotične spoljne trgovine, kada bi analizirajući cene u Srbiji mi mogli od vas da čujemo kako mislite da rešite te anomalije?
Nismo mi samo u problemu zbog toga što su nam se zatvorila inostrana tržišta, mnogo više smo u problemu zbog činjenice da smo uglavnom na tim tržištima nudili kamen za kupus, jer nam je industrija uništena i odavno više ne možemo da budemo konkurentni ni po količini, ni po kvalitetu. I ono malo vrednog što stvorimo, mi vrlo brzo obesmislimo.
Ako govorimo o cenama, odgovor na ceni je drugačiji od onog koji se može naslutiti nakon vašeg uvodnog izlaganja. Cene u Srbiji su i dalje vrlo visoke.
Da je ovde ministar ekonomije, rekao bih mu da greši, pošto je njegov stav da su cene, iako visoke, očigledno prihvatljive, jer ljudi kupuju robu. Ljudi su prinuđeni da je kupuju i kupuju manje od onog što bi kupili i po većoj ceni nego što bi platili, zato što ih je država na to osudila.
Konkurencija, to nam je potrebno. Tako dolazimo do suštine reformi koje moraju biti sprovedene u ovoj zemlji da bi se promenile ekonomske prilike, izgradnja efikasne države i definisanje nove ekonomske politike.
Efikasna država nije ona država u kojoj smo mi deo vladajuće koalicije ili bilo ko drugu, umesto onog dela koji je danas nesposoban, nego je efikasna država koja funkcionalno ispunjava svoje obaveze, koja zna gde joj je mesto, koja unutar sebe i prava i obaveze definiše na takav način da se ostvaruju na pravoj adresi.
Decentralizacija, gospođo Dragutinović. To je takođe ono što nam je potrebno.
Uskraćeni su budžeti lokalnih samouprava. Zašto nije vraćena imovina, ona koju nam je Milošević oduzeo 1996. godine? To ne možemo da razumemo. Ako postoji neki objektivni razlog, pomozite nam da ga shvatimo, pa da vidimo kako ćemo što pre izaći iz paradoksa u kome je objektivno prihvatljivo nešto što je suštinski neodrživo.
Moramo da vratimo imovinu onima kojima je ta imovina oduzeta, pa da onda tim lokalnim samoupravama u opštinama po Srbiji kažemo neka vam bude onako kako radite, ako radite dobro biće vam dobro, ako radite loše onda podelite sudbinu onih koji su nesposobni. Zato je ovo mnogo viša priča o politici, najmanje o jednom rebalansu budžeta.
Šta je ono što smo mislili da ste morali da uradite? Morali ste da se konsultujete ne samo sa nama nego i sa svima onima koji treba da žive ovaj budžet koji predlažete, sa onima koji treba da ga napune, sa onima koji ga troše. Toga nije bilo.
Naša Privredna komora je degradirana. Svaki uspešan čovek u Srbiji je pomalo lopov jer je to pravilo uspeha u ovoj zemlji, drugačije ne može. Svaka partija u ovoj Srbiji je pomalo lopovska, jer smo sami stvorili takav ambijent.
Ovaj parlament dve godine ne pokazuje sluh za našu ideju redefinisanja odnosa politike i poslovnog sveta. Svaki političar koji se sretne sa poslovnim čovekom samo je u Srbiji lopov i korumpiran i svaki poslovni čovek koji se sretne sa političarem samo je u Srbiji lopov i korumpiran i nigde više u normalnom svetu.
Cela planeta je košnica susreta na kojima se ukrštaju interesi politike i ekonomije, a mi smo za začaurili u ovu zgradu, drugi su se začaurili u svoje solitere u kojima se krije propast njihovih banaka ili finansijskih imperija i svi zajedno režimo jedni na druge nesvesni da svako tu ima svoje mesto i svoju ulogu.
Neka nam Vlada kaže gde je to mesto za Vladu, gde je mesto za parlament, gde je mesto za poslovni svet, gde je mesto za sindikate. Nemojte da se varate atmosferu da ćete uvođenjem PDV u skupštinsku menzu rešiti probleme ove zemlje.
Praktično ne postoji nijedna institucija u zemlji, parlament je bez ikakve podrške, stranke su to odavno, one nisu autoriteti koji su nam potrebni, naša crkva se postarala dovoljno za sebe, privredni svet takođe. Gde se nalaze lideri ovoga društva koji će pokrenuti zemlju i omogućiti joj da izdrži da pređe taj jako težak put koji je pred nama ukoliko se pronađe podrška za sporazum sa MMF?
U pravu je kolega iz DSS, neko taj novac treba da vrati. Ima ovde među nama koji smo u vlasti i u opoziciji, srećemo se međusobno sa našom decom. Ne bih hteo da njima ostavimo sve to tako haotično. Pokažite nam gde je prostor da se napravi neki dogovor. Otvorite vrata da u tome učestvujemo. Tu prostora u ekonomiji nema.
Iskreno opredeljenje za Evropu, rešavanje problema koji su stvoreni bez nekakvog racionalnog obrazloženja i povoda koji smo sami stvorili, saopštavanje istine društvu, nisu nama potrebne prognoze MMF, nama je potrebna istina koja će promeniti ovu zemlju i red.
Ako imate većinu neka ta većina izađe pred parlament i neka traži podršku za sebe, a ako većinu nemate za ovaj budžet, onda to recite odmah na početku, da vidimo šta ćemo da radimo. Ne zaboravite da i u jednom i u drugom slučaju problemi sa kojima se suočavamo, okolnosti koje su nas dovele u ovaj rebalans budžeta, mogu biti rešene jedino ako svako od poslanika u ovoj sali, svako od ljudi u ovoj zemlji, bude znao šta se od njega očekuje i bude u prilici da ta očekivanja ispuni, pošto sam siguran da niko ne uživa zbog stanja u kojem se danas nalazimo.
Mi ćemo danas dosta kritikovati u raspravi pojedina rešenja, predložiti izvesne korekcije, ali to ne menja suštinu svega onog što sam pokušao da vam kažem. Nadam se da ste me razumeli kao predstavnik Vlade, ne mislim kao ministar finansija.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Branku Ružiću, predsedniku poslaničke grupe SPS-JS, molim za ispravku u stenogramu u prethodnom obraćanju pre nego što sam dala reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću i upućujem izvinjenje narodnim poslanicima Jorgovanki Tabaković i Tomislavu Nikoliću, jer sam nenamernom greškom pročitala imena narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, koje je ostalo zabeleženo u elektronskom sistemu, zbog njenog zahteva za repliku, koji joj nije udovoljen. Dakle, izvinjenje i narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković jer je greškom pročitana kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Napred Srbije i predsedniku poslaničke grupe Napred Srbijo narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću, koji će u toku sednice vreme namenjeno predsednicima i ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa dobiti reč tada kada zaželi.

Sada dajem reč narodnom poslaniku Branku Ružiću.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, sa setom pratećih poreskih i drugih zakona, kojima se zaokružuje politika i mere Vlade u oblasti javnog bilansa Republike.
Ovaj predlog je praktično refleksija trenutne ekonomske situacije u kojoj se nalazi država, ali i objektivnijih negativnih okolnosti prouzrokovanih svetskom ekonomskom krizom.
Rebalans i mere koje Vlada predlaže pokazuju mobilnost i htenje Vlade Republike Srbije da na velike izazove odgovara na adekvatan način, kako bi se upravljalo krizom koja je evidentno prisutna.
Dakle, suočeni sa realnim problemima u funkcionisanju naše privrede, koji se direktno odražavaju pre svega na punjenje budžeta Republike, pokrajine, opštine i gradova, logično je da se najpre rebalansom budžeta mora reagovati u cilju prilagođavanja obima javne potrošnje novonastaloj situaciji, koju naravno još više usložnjava i prisutna svetska ekonomska kriza.
Kao i kod svakog rebalansa kojim se menja raspored utvrđenih sredstava, naročito ukoliko su smanjena prethodno bilansirana sredstva, i ovom rebalansu se može iz mnogo razloga prigovarati. Ali, ukoliko smo politički odgovorni ljudi moramo biti svesni situacije u kojoj je zbog izuzetne recesije u privredi, pre svega, ostvarivanje prihoda budžeta znatno ispod planiranih iznosa za ovu godinu.
Vlada je u okviru svojih nadležnosti predložila ukupno smanjenje javne potrošnje u okviru rashoda budžeta Republike i budžeta lokalnih samouprava. Imajući ovo u vidu važno je istaći nekoliko bitnih činjenica koje utiču na ovakve mere u Vladi.
Pogoršanje stanja u privredi, prevashodno u prvom kvartalu ove godine, posebno zbog pada tražnje odnosno potrošnje i smanjenja priliva stranog kapitala nužno uslovljava da Vlada hitno reaguje i smanji javnu potrošnju, kako bi upravljanje javnim finansijama Republike obezbedilo osnovne uslove za funkcionisanje državnih i drugih organa koji su budžetski korisnici.
Rebalans budžeta je polazište Vlade za prilagođavanje ukupnog obima javne potrošnje aktuelnoj situaciji u privredi Republike i ekonomskom stanju stanovništva, koji su takođe poreski obveznici ove zemlje.
Pitanje uštede u budžetu odnosno umanjenje rashoda budžeta nije nimalo jednostavno, imajući u vidu da neminovno uzrokuje određene posledice, bilo po budžetske korisnike ili indirektno po privredu, koja očekuje određene poslove vezano za usluge koje pruža državi i na taj način ostvaruje dohodak iz koga plaća troškove i poreze državi.
U tom smislu uveren sam da je Vlada dobro procenila sve aspekte smanjenja planiranih sredstava, kako ne bi došlo do kontraefekata ovih mera. Nakon Vladinog programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji, rebalans budžeta je samo očekivani potez u ekonomskoj politici Vlade u segmentu koji se tiče javnih finansija.
Evidentna je namera Vlade da ovaj rebalans bude od ključnih elemenata sprovođenja mera borbe protiv recesije, a pre svega kroz smanjenje troškova državne administracije, a na drugoj strani, podsticanje privredne aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za očuvanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji.
Imajući u vidu trenutne potrebe u ovoj situaciji treba prepoznati šansu da Vlada u okviru svojih ovlašćenja nastavi i intenzivira aktivnosti u pogledu daljeg smanjenja i racionalizacije ukupne potrošnje, kako bi se nakon donošenja ovog rebalansa u upravljanju javnim finansijama u sistemu državne uprave maksimalno obezbedio princip efikasnosti i ekonomičnosti u trošenju javnih sredstava.
Sledstveno tome potrebno je da se u pogledu kontrolnih funkcija državnog aparata posebno u naplati javnih prihoda, povećanim i efikasnijim nadzorom nad poreskim obveznicima poboljša finansijska disciplina i smanji obim sive ekonomije i izbegavanja plaćanja poreza, što kao rezultat takođe može da ima značajno povećanje prihoda budžeta.
Naravno, da bi ovo bilo realno Vlada mora preduzeti u ovoj oblasti one mere koje će biti u funkciji oživljavanja i održavanja kontinuiteta privredne aktivnosti, jer je to isključivi način kojim se obezbeđuje i kontinuitet u prilivima prihoda budžeta i postepenom prevazilaženju krize.
Izuzetno važna tema za državu i za naše građane jeste funkcionisanje javnih finansija u izmenjenim uslovima, na lokalnom nivou, gde su sredstva sada raspoloživa u mnogo manjem obimu i gde smanjenje plana je mnogo izraženije u pogledu posledica po ostvarivanje ustavnih i zakonskih funkcija lokalnih organa.
Iz tog razloga je obaveza Vlade da konstantno prati funkcionisanje javnih finansija na lokalu i da interveniše u skladu sa postojećim kriterijumima za dodatna sredstva, odnosno transfer iz budžeta Republike. Vlada u ovom segmentu ne sme imati selektivni pristup. Mora imati u vidu diskrepancu razvijenosti određenih regiona. U Srbiji ne sme biti nekima majka, a nekima maćeha.
Postoji jedna mera i mogućnost koju Vlada u ovakvoj situaciji treba da pospešuje i podrži u stručnom i normativnom smislu, a to je izdavanje opštinskih, odnosno tzv. municipalnih obveznica. To je način da se aktiviraju raspoloživa sredstva zainteresovanih domaćih i stranih investitora i da su u direktnoj komunikaciji, bez posrednika, znači banaka, tj. da se finansiraju određeni projekti na opštinskom nivou, na primer – izgradnja vodovoda, toplovoda, obdaništa i druge infrastrukture.
Na ovaj način bi se pod povoljnijim uslovima obezbeđivala inicijalna sredstva za pokretanje važnih projekata u opštinama koje sada imaju još manje mogućnosti da ih finansiraju iz sopstvenih sredstava. Garant za ovakvu meru, prema potencijalnim investitorima, bi morala da bude Republika Srbija po postojećoj zakonskoj regulativi.
Vladin program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, ovaj predlog rebalansa i set pratećih zakona, govori o tome, na primer, da Vlada nije posegnula za privatizacijom nekih javnih preduzeća, u trenutku kada cena tih javnih preduzeća ne bi bila ni blizu na tržištu njihove realne vrednosti, a i popunjavanje budžeta nerezonskim privatizacijama bi praktično značilo samo trošenje supstance naše države. U tom pogledu SPS i Jedinstvena Srbija smatraju da je ovaj izbor politički i ekonomski odgovoran.
Takođe, jedan od načina da se borimo protiv recesije u privredi i protiv nezaposlenosti jeste i realizacija strateškog projekta, kome se nažalost od 2000. do prošle godine u Srbiji ćutalo, jer je tom projektu davana ideološka konotacija. Radi se naravno o Koridoru 10 iza koga je stala Vlada Republike Srbije, predsednik Republike, a nosilac projekta je Ministarstvo za infrastrukturu, na čijem čelu je inženjer Milutin Mrkonjić. Obaveza je Vlade da stepen i mogućnosti finansiranja ovog projekta usklađuje sa potrebama države i njenih građana, bez obzira na limitirana finansijska sredstva. U Srbiji se radilo i gradilo i u mnogo težim okolnostima i u tome se uspevalo kada postoji sistematičan pristup, dobra kadrovska baza i kvalitetna operativa.
To Srbija ima i danas. Važno je da svi učinimo napor, bez obzira na limitirana sredstva, stepen realizacije ovog projekta u ovoj i idućoj godini dovedemo do maksimuma.
Bez obzira što će neki pokušati da ovu temu, rebalans i prateći set zakona, politizuju, Vlada je prepoznatljivo u okviru raspoloživih mogućnosti, ovim predlogom rebalansa i ranijim predlogom mera iskazala nameru da smanjenjem javnih rashoda i upravljanjem javnim finansijama očuva makroekonomsku stabilnost i stvori uslove za približavanje javne potrošnje javnim mogućnostima privrede i stanovništva.
Poslanička grupa SPS-JS će glasati za predlog rebalansa budžeta i set pratećih zakona. Hvala.

Reč je tražio narodni poslanik Momo Čolaković, predsednik poslaničke grupe PUPS. Izvolite.