Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog predloga zakona u čijem obrazloženju piše sledeće: „U odnosu na porez na dohodak građana ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno vršiti usaglašavanje.“ Većina, da ne kažem skoro svi predlozi zakona koje je usvojila ova vlast imali su obrazloženje – zakon je potrebno doneti radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku napisano je da bi nedonošenje zakona imalo štetne posledice jer bi došlo do problema u funkcionisanju fiskalnog sistema.
Podsećam da su izmene urađene pre samo mesec dana, a sada se te izmene opet menjaju, ali se ne vraćaju u pređašnje stanje, već su porezi malo viši u odnosu na prvobitne, i viši su doprinosi.
U cilju hitnosti, predviđeno je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Vratiću se sada na usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u aprilu mesecu. Usvojen je zajedno sa rebalansom budžeta i tada je namera vlasti bila da na taj način obezbedi povećanje prihodne strane budžeta jer sa tim ima velikih problema. Naime, prihodi u budžetu u prva četiri meseca ove godine manji su za osamnaest milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu – 197,5 prema 215,5 milijardi.
Na mnogo načina se pokušalo povećanje prihoda. Vlada je izrazila očekivanje da bi se do avgusta mogli očekivati prvi rezultati mera koje je preuzela: zamrzavanja plata u državnoj upravi i penzija, smanjenja transfera novca lokalnoj samoupravi, kao i povećanja akciza na benzin i takse na razgovor u mobilnoj telefoniji.
Međutim, izvesno je da to neće biti dovoljno, jer o smanjenju javne potrošnje se samo priča prazna priča. Argument za to je neprekidno osnivanje novih agencija i drugih organa, umesto da se poslovi koje je potrebno obaviti rasporede u okviru sektora ministarstava. Svi smo mi ovde svedoci da se na svakoj novoodržanoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije usvoji neki zakon kojim je predviđeno osnivanje novih organa. U poslednje vreme su to uglavnom agencije.
Na pretprošloj, Petoj sednici, usvajanjem Predloga zakona o hemikalijama predviđeno je i osnivanje agencije za hemikalije. To je novi državni organ, paralelan Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Da podsetim da već postoji i Agencija za zaštitu životne sredine.
Takođe, na prethodnoj sednici, usvajanjem Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uvedena je u pravni okvir Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. To je jedna od oko 105 postojećih agencija. Ona postoji već neko vreme, a sada je dobila svoj navodni legitimitet. Napravljen je još jedan organ paralelan Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Na prošloj, Šestoj redovnoj sednici Narodne skupštine na dnevnom redu bio je Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Usvajanjem ovog zakona počinje sa radom još jedna agencija – Agencija za bezbednost saobraćaja. Ona je paralelna Ministarstvu unutrašnjih poslova. Za početak je predviđeno da tu bude uposleno 40 novih radnika.
Usvajanjem Predloga zakona o zvaničnoj statistici osniva se Savet za statistiku, koji će brojati novih 17 članova koji će biti na teret budžeta, tj. poreskih obveznika Srbije.
Još jedan predlog bio je na dnevnom redu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnim poslovima. Njegovim usvajanjem, doduše, nije predviđeno osnivanje neke agencije, ali imamo presedan sa kakvim se retko susrećemo – ministar spoljnih poslova daje sebi za pravo da može bez sprovođenja internog i javnog konkursa primiti u radni odnos do 5% od ukupnog broja zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Tu imamo nova zaposlenja umesto smanjenja broja zaposlenih.
Usvajanjem seta poljoprivrednih zakona takođe se predvidelo osnivanje novih organa. U ovom slučaju je to direkcija.
Umesto smanjenja javne potrošnje, ovo predstavlja direktno uvećanje.
Zato je izvesno da mere koje je Vlada preduzela neće dati očekivane rezultate. Svesna ove činjenice, Vlada je u memorandumu sa MMF-om predvidela i dodatne mere – povećanje poreza na dodatu vrednost, smanjenje nominalnih zarada i produženje zamrzavanja penzija i u 2010. godini.
Što se tiče povećanja stope poreza na dodatu vrednost, kada bi došlo do toga istovremeno bi došlo do smanjenja tražnje i povećanja inflacije.
S obzirom na to da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja rekao da do povećanja PDV neće doći jer će privredna aktivnost početi da se oporavlja i da će to povećati poreske prihode kada kriza u Srbiji već prolazi, to građanima Srbije može biti signal da će doći do povećanja stope PDV, jer se sve desi suprotno onome što izgovori Mlađan Dinkić.
Povećanje stope poreza na dodatu vrednost u sadašnjim uslovima, kada nema ni govora o prolasku ekonomske krize (ako ćemo pogledati istini u oči, onda je tako), značilo bi udar na srpsku privredu, a naročito na male privrednike. Vlada planira i bolju kontrolu naplate poreza i planira osnivanje grupe, u junu, koja će pratiti prikupljanje PDV i analizirati probleme.
Kod kontrole naplate poreza postoji jedan veliki problem, a to je dugogodišnja bolest našeg društva – korupcija. Poznato je da je Srbija država sa visokim stepenom korupcije i da se po stepenu percepcije korupcije nalazi skoro na dnu liste. Posebno ova oblast gde se može mnogo zakinuti državi predstavlja pogodno tlo za korupciju. Upravo je zbog propusta u kontroli u bliskoj prošlosti bilo mnogo slučajeva utaje poreza. Tako su se na račun države pojedinci, maltene preko noći, obogatili, jer je novac umesto u državnoj kasi završio u slamaricama i na računima tih pojedinaca, uz zdušnu pomoć onih kojima je posao bio da to spreče.
Sada ću pročitati podatke koji govore o tome da je utaja poreza u 2008. godini bila veća od 263.000.000 evra. To su podaci Poreske uprave Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije.
Prema rečima direktora ove institucije, poreski obveznici u Srbiji u prvih 11 meseci 2008. godine nisu obračunali i uplatili 22,4 milijarde dinara, što je približno 263,5 miliona evra po tadašnjem kursu.
Direktor je naveo da su obavljene 10.103 kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase i da su izrečene 3.372 privremene mere zabrane obavljanja delatnosti. Rekao je da je nadležnim javnim tužilaštvima u Srbiji podneto 1.650 krivičnih prijava zbog 2.269 dela, pri čemu ukupan iznos izbegnutih poreza samo na ime ovih krivičnih dela iznosi 13,16 milijardi dinara.
Poreska policija je identifikovala tri osnovna modela izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost, a to su: neprijavljivanje činjenica koje su od značaja za utvrđivanje PDV obaveza, davanje lažnih podataka od značaja za obračun i iskazivanje i plaćanje poreza i neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj PDV.
Ključnu ulogu u neplaćanju poreza imaju „fantom preduzeća“, čija se uloga sastoji u sačinjavanju i izdavanju lažnih računa sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, iako promet dobara nije izvršen. Protiv 405 odgovornih lica u tim firmama podneto je ukupno 285 krivičnih prijava.
Imamo podatke inspektora poreske policije iz avgusta 2008. godine, gde se navodi da je utajom poreza budžet Srbije u poslednjih pet godina oštećen za 50,8 milijardi dinara. Glavni inspektor je naveo da je u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu u porastu broj utaje PDV i poreza na dohodak građana, dok se beleži pad utaje kod akcizne robe. Glavni razlog za pad utaje je promena zakonskih rešenja, prvenstveno kod poreskih oslobađanja naftnih derivata koji su u mnogim slučajevima pomoću lažne dokumentacije prikazivani kao repromaterijal za hemijsku proizvodnju, a prodavani kao dizel ili benzin.
Istakavši da je najviše uočen trend rasta utaje poreza na dodatu vrednost glavni inspektor tvrdi da je to najopasniji i najsloženiji oblik poreske krađe. Utajivači poreza, prema njegovim rečima, najčešće nisu uspešni privrednici, niti su posebno školovani, a do spekulacija najčešće dolazi u trgovini, a delom i u proizvodnji alkoholnih pića.
Što se tiče 2009. godine, za samo četiri meseca beogradski preduzetnici utajili su porez u iznosu od 806.000.000 dinara. U Poreskoj upravi kažu da ako se nastavi ovakav trend, do kraja godine se može očekivati duplo veća cifra skrivenih para u odnosu na celu prošlogodišnju utaju u prestonici, koja je iznosila 2,5 milijardi dinara.
Ovo je samo deo onoga što su poreznici otkrili. Iznos neprijavljenog poreza je svakako veći. Do kraja aprila protiv vlasnika i direktora gradskih privatnih preduzeća, ali i državnih službenika, podneto je 95 krivičnih prijava, dok je za celu Srbiju taj broj 150. Tako kažu u Poreskoj upravi. Najviše problema ima u oblasti trgovine i usluga, a zatim slede sektor građevinarstva i trgovina nekretninama.
Ogroman deo onoga što se ne prijavi jeste porez na dohodak, a oko 7.500 građana je pokušalo da sakrije svoja primanja kako bi izbegli plaćanje ovog poreza. To su najčešće članovi upravnih odbora, direktori privatnih firmi, ili je reč o novcu dobijenom od honorarnog rada. U pitanju je nekoliko milijardi dinara na nivou čitave zemlje.
Već za avgust ove godine najavljeni su razgovori predstavnika Vlade i Narodne banke Srbije sa misijom MMF-a, koja će tada doći u kontrolu i razgovarati o povećanju poreza na dodatu vrednost i smanjenju plata. Što se tiče smanjenja zarada, opet će ova mera najviše pogoditi one sa najmanjim zaradama, koje su, napominjem, već zamrznute. Umesto da se u red dovedu zarade direktora pojedinih javnih preduzeća i agencija, smanjivaće se zarade od kojih zaposleni već sada ne mogu da sastave kraj sa krajem.
Podsetiću da se na insistiranje Srpske radikalne stranke došlo do podataka da je direktor Javnog preduzeća Aerodrom imao mesečna primanja skoro 23.000 evra, zajedno sa bonusima. Plate direktora u državnim agencijama koje su objavljene na zvaničnom sajtu iznose od 355.000 pa sve do nekih 97.000, a pored toga imali su i bonuse.
Nakon iznošenja ovih podataka od strane SRS i traženja da plate budu javno objavljene, a u cilju ublažavanja negativnih efekata ekonomske krize, Vlada je donela Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Međutim, članom 7. predviđeno je da se mogu isplaćivati dodaci nameštenicima za ostvarene rezultate rada. Ovo je trebalo izostaviti iz Zakona, jer teret ekonomske krize treba da snose i nameštenici koji imaju daleko veća primanja u odnosu na zaposlene. U jedinicama lokalne samouprave taj odnos je 1:3, a u nekim slučajevima i više.
Takođe, ovim zakonom su regulisane naknade članovima i predsednicima i zamenicima predsednika upravnih i nadzornih odbora. Neću sada ponavljati koliki su bili iznosi, kolike su bile naknade u upravnim i nadzornim odborima, samo ću podsetiti da su poslanici Srpske radikalne stranke puno govorili o tome, jer se radilo o abnormalnim naknadama.
Mere štednje koje Vlada najavljuje, zamrzavanje penzija i u 2010. godini na iznose s kraja 2008. godine, za ogromnu većinu penzionera predstavljale bi nemilosrdan udar. Jedan neznatan broj od oko 1.600.000 penzionera prima penzije do 90.000 dinara. Njih ova mera neće pogoditi. Međutim, sada govorim o oko 700.000 penzionera koji mesečno primaju penzije u proseku do 13.000 dinara. Posebno su u lošem položaju korisnici poljoprivrednih penzija. U mnogim porodicama su te penzije jedini izvor prihoda. Penzioneri su u situaciji da moraju svojim penzijama da plaćaju sve kućne troškove, struju, vodu, telefon, i da pored toga školuju unuke, jer roditelji ne mogu da se zaposle. Šta ostaje penzionerima? To je populacija koju, nažalost, prate veliki zdravstveni problemi i dobar deo penzija ode za kupovinu lekova.
Samo da se podsetimo šta je ova vlast obećala penzionerima – da će pored onog jednog povećanja od 10% u 2008. godini biti usklađivanja i u 2009. godini, i to u dva navrata, tako da će od 1. januara 2010. godine penzije u Srbiji biti u visini od 70% od prosečne zarade. Iskreno se nadam da predstavnici penzionera, ali i predstavnici drugih političkih partija neće dozvoliti da ova vlast, kao i većinu građana Srbije, obmane i penzionere, koji su inače godinama unazad u lošem socijalnom i materijalnom položaju.
Socijalna grupacija koju će, bez sumnje, negativni efekti ekonomske krize najviše pogoditi jesu nezaposleni i oni koji ostaju bez posla.
Prema podacima iz mesečnog statističkog biltena Nacionalne službe za zapošljavanje, u aprilu 2009. godine broj nezaposlenih u Srbiji je iznosio 762.674 lica i bio je za 4.287 veći od broja nezaposlenih u martu ove godine i za 45.265 veći od broja nezaposlenih na kraju oktobra prošle godine. Beograd ima drugi mesec uzastopno rast broja nezaposlenih veći od hiljadu lica. U aprilu je najveći rast nezaposlenosti imala Vojvodina, po odbitku Novog Sada, i Beograd, u odnosu na mart ove godine.
Kada se uporedi rast broja nezaposlenih sa brojem zaposlenih u septembru prošle godine dobija se da je ukupan rast broja nezaposlenih 2,3% od broja zaposlenih u Srbiji.
Pri tom, najveći relativni rast je ostvaren u centralnoj Srbiji, bez Beograda, i Vojvodini, bez Novog Sada, dok su Novi Sad i Beograd imali skromni rast nezaposlenosti.
Podaci o nezaposlenosti po okruzima, rangirano prema relativnom rastu broja nezaposlenih u odnosu na broj zaposlenih, pokazuju ogromne razlike u relativnom rastu nezaposlenosti – od 9% od broja zaposlenih u Jablaničkom okrugu, do 0,3% u Beogradu.
Na vrhu liste rasta relativne nezaposlenosti nalaze se opštine južne i istočne Srbije. Gledano po opštinama, ne računajući Beograd i Novi Sad, najveći porast nezaposlenosti, broja nezaposlenih od oktobra prošle godine ima Leskovac. U 24 opštine broj nezaposlenih je smanjen u odnosu na oktobar prošle godine za 3.669 lica. Kada se ove opštine isključe, u prethodnih šest meseci broj nezaposlenih je povećan za 48.000.
Ono što je godinama unazad uticalo na to da ekonomsku krizu dočekamo u ovako lošem stanju svakako je proces nepoštene privatizacije, da ne upotrebim…
(Predsedavajući: Molim vas, gospođo Dimitrijević, da u odnosu prema članu 103. govorite o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Hvala.)
Gospodine predsedavajući, govorim o svim onim merama koje Vlada preduzima. Imam pravo da sve to kažem, jer sve to ima veze sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Zbog smanjenja naplate prihoda budžeta urađen je rebalans već u aprilu, a praksa je da se rebalans, ako već mora, radi pred kraj godine. Za popunjavanje praznine na prihodnoj strani budžeta Srbija je ovom prilikom zadužena za tri milijarde evra.
Tek što je završen rebalans, odmah su krenule priče o novom rebalansu, verovatno u avgustu, kada se očekuje i revizija dosadašnjih mera i pregled stvarnog stanja. Iz Vlade stižu najave da će, ukoliko primenjene mere ne budu dale očekivane rezultate, od MMF-a zatražiti veći budžetski deficit od dogovorenih 3% bruto društvenog proizvoda, i to na 4% BDP.
Opravdanje za ovakav zahtev pronađeno je u prognozi da će samo tri evropske zemlje, Finska, Kipar i Luksemburg, usled ekonomske krize uspeti da ispune zahtev da budžetski deficit ne bude veći od 3% BDP. U 2009. godini očekuje se da većina evropskih zemalja pređe prag od 3%; tako bi Francusko mogla da završi sa deficitom od 5,6% BDP, Španija sa 6%, Rumunija 5%, Grčka sa 4%.
Ukoliko predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda odobre ove namere srpske vlade, pojaviće se problem kako pokriti deficit koji bi bio iznad 1,5 milijardi evra. To bi uslovilo novo zaduživanje. Ostaje otvoreno pitanje kako će se MMF-u vratiti pozajmljeni novac. Stručnjaci su upozorili da bi MMF u avgustu mogao Srbiji odobriti deficit čak od 5% BDP, kako ekonomska nestabilnost ne bi produbljivala dalje političku nestabilnost. Ali, to bi tek stvorilo nove probleme u našoj ekonomiji. Dosadašnji deficiti finansirani su iz kredita međunarodnih institucija, ali dobrim delom i iz privatizacionih prihoda.
Ministar finansija je najavila veliku poresku reformu koju Ministarstvo planira da sprovede do kraja ove i početkom naredne godine i da su prvi na redu Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit, da je osnovna ideja da se komplikovani zakoni učine što jednostavnijim, da poreske stope ostanu konkurentne i da će postojati samo dve. Međutim, mišljenje ministra finansija je da su važeće poreske stope u Srbiji među najnižima u Evropi. Pitanje je da li možda možemo očekivati više poreske stope?
Da se samo malo vratimo unazad. U okviru opsežne fiskalne reforme 2001. godine usvojen je Zakon o porezu na dohodak građana. Zakonom je u Srbiji ustanovljen ceduralni PDG sistem i propisana je nominalna poreska stopa od 20% na praktično sve kategorije dohotka građana, izuzev zarada. Zbog značajnog opterećenja socijalnim doprinosima, na zarade zaposlenih propisana je tada niža poreska stopa od 14%.
Iako bi uvođenje jedinstvene nominalne poreske stope od 20% na prvi pogled moglo izgledati kao implementacija horizontalne pravičnosti, problem predstavlja činjenica da su za različite kategorije prihoda zakonom propisane različite stope neoporezivih normiranih troškova.
Važna odlika progresivnih globalnih sistema jeste zakonsko definisanje neoporezivog tretmana troškova nastalih pri sticanju dohotka. Različite stope normiranih neoporezivih troškova za posledicu imaju značajne razlike u efektivnim poreskim stopama. Efektivna poreska stopa je važna poreskim obveznicima jer ta stopa, a ne nominalna, određuje koliki će iznos poreza morati da plate. Međutim, u medijima se mnogo češće pojavljuju nominalne nego efektivne poreske stope, jer se od šire javnosti teško može očekivati značajan stepen upućenosti u detalje aktuelnih poreskih zakona. Ovo naročito važi za strane investitore, koji nisu u mogućnosti da se detaljno upoznaju sa pojedinostima svake od zemalja u koje ulažu. Jednostavan, transparentan sistem, sa niskom poreskom stopom, bio bi u boljoj poziciji da privuče pažnju stranih investitora.
Zakon o PDG ustanovljava ceduralni sistem, ali je sadržao i globalne elemente, u vidu godišnjeg poreza na dohodak građana. Naime, građani sa visokim godišnjim primanjima, blizu 1% poreskih obveznika, obavezni su da na kraju godine podnesu poresku prijavu i plate dodatni godišnji porez od 10% na ukupni iznos neto prihoda iznad neoporezivog cenzusa.
S obzirom na to da godišnji porez predstavlja dodatni porez povrh ostalih poreza koje građani plaćaju tokom godine, njegovo uvođenje je omogućilo izvestan stepen vertikalne pravičnosti bez narušavanja jednostavnosti ceduralnog sistema u Srbiji. Tokom godina su nominalne efektivne poreske stope pojedinih kategorija prihoda usklađivane sa ostalim poreskim zakonima i ekonomskim prilikama. Najznačajnija promena jeste smanjenje poreza stope na zarade sa 14% na 12%.
Ekonomske prilike uslovile su svetski trend jednostavnijih PDG sistema kako bi se stvorilo konkurentnije poresko okruženje i stimulisao ekonomski rast. Uvođenje jedinstvene niske poreske stope od 10% bi srpski poreski sistem učinilo konkurentnim u odnosu na okruženje.
Dobro je osvrnuti se i na neke primere iz svetske prakse. Najveći broj zapadnih zemalja opredelio se da implementira sisteme koji su u suštini globalni, ali ceduralne elemente uključuju kako bi se olakšala implementacija poreskog sistema i postigli pojedini ekonomski ciljevi.
Većinu starih članica EU odlikuju relativno kompleksni globalni sistemi, sa naglašenim progresivnim poreskim stopama i socijalnim poreskim programima. Karakteristično je da su te stare članice EU uvele veći broj ceduralnih elemenata i neoporezivih censuza u svoje PDG sisteme kako bi smanjile troškove administracije poreskih obveznika.
U većini tih zemalja poreski obveznici koji ostvaruju samo prihode od redovnog zaposlenja i neznatne prihode iz drugih izvora nisu u obavezi da podnose godišnje poreske prijave. Ovo je slučaj u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke i Mađarske. S druge strane, nove članice EU uglavnom imaju jednostavnije sisteme, sa manje progresivnim poreskim stopama.
Pred ministrom stoji težak zadatak u vezi sa najavljenim reformama. S jedne strane, tu je Vlada sa svojim interesima, mnoštvom pogrešnih poteza u vezi sa merama za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, s druge strane su građani Srbije. Nije sporno da obaveze prema državi u vidu poreza moraju da se izmiruju. U ovo teško vreme, jedna socijalno odgovorna vlada morala bi da vodi računa o interesima građana i da se teret krize rasporedi na sve, a ne da čitav teret moraju podneti oni najsiromašniji i oni pošteni. Hvala.

Hvala vama.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Pre nego što zaključim i ovu sednicu, reč dajem ministru finansija gospođi Dragutinović Diani.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da me ova atmosfera u parlamentu podseća na film „Lajanje na zvezde“, samo je situacija malo obrnuta – u tom filmu nije bilo onih koji su želeli da odgovaraju, a čini mi se danas, posebno gledajući desnu stranu, da nema onih koji žele da čuju odgovor, odnosno više je bilo onih koji su postavljali pitanja, a mnogo manje onih koji žele da sačekaju odgovore.
Pokušaću da se osvrnem na sve ono za šta mislim da je bitno i da može da doprinese ovoj raspravi. Pre svega, odgovori ili polemika sa poslanikom Obradovićem. Dakle, nije tačno da nemamo viziju. Znači, napravljen je Nacrt zakona, odnosno prva verzija Zakona o porezu na dohodak građana i on je zaista spreman za javnu raspravu.
Šta je vizija kada je ovaj zakon u pitanju? Svi prihodi građana od sopstvenog rada treba da budu podložni uporedivom poreskom opterećenju. Takođe, nema potrebe za velikim brojem poreskih stopa. Nije tačno da postoje samo dve poreske stope, 12 i 20%. U sadašnjem sistemu cedularnog oporezivanja postoji širolikost poreskih stopa: poreska stopa od 10%, poreska stopa od 12%, poreska stopa od 14%, poreska stopa od 20%, sa različitim normiranim troškovima koji daju različite efektivne stope, plus godišnji porez na dohodak građana od 10 i 15%. Šta bi to značilo u tom novom zakonu? Samo dve stope, 10% i 20%; uvodi se element proporcionalnosti. To je jedna stvar.
Druga stvar, Ministarstvo finansija inicira predlog u drugim ministarstvima, pre svega Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu rada i socijalne zaštite, da se promeni trenutno nepravičan obračun socijalnih doprinosa za nezaposlene „autorce“, da tako kažem, ili honorarce koji plaćaju veće stope doprinosa za zdravstveno osiguranje. Dakle, novi predlog zakona koji je izradilo Ministarstvo finansija je spreman za javnu raspravu i nije tačno da, makar kad je ovaj zakon u pitanju, a i Zakon o porezu na dobit, Vlada nema viziju.
Što se tiče efekata zamrzavanja zarada, gospodin Obradović je mahao biltenom koji izdaje Ministarstvo finansija. Naravno da se u biltenu ne mogu videti ti podaci, jer se to još uvek ne vidi u podacima; zamrzavanje majskih zarada će se videti tek u junskim podacima.
Što se tiče garancija o kojima se danas raspravljalo, koje država odobrava poslovnim bankama za refinansiranje obaveza Javnom preduzeću „Putevi“, to jeste deo aranžmana sa MMF-om. Dakle, država mora da vrati svoje zaostale obaveze.
Druga veoma važna stvar kada je aranžman sa MMF-om u pitanju jeste da nema gomilanja, odnosno akumuliranja novih docnji. Znači, država mora, odnosno javno preduzeće mora svoje obaveze izvršavati na vreme.
Opet gospođa Jorgovanka Tabaković i nešto u vezi sa njenom diskusijom – dakle, ja mislim da su upravo argumenti ono što vi kažete da nisu. Mislim da mi, nažalost, nismo najpametniji, da nismo lideri i da možemo biti samo sledbenici. Postoji definicija javnog sektora; to se kaže – opšta država. Postoje opšti međunarodni standardi šta je to država. Prema toj definiciji, opšta država prosto ne uključuje Narodnu banku Srbije, odnosno ne Narodnu banku Srbije, ne uključuje centralnu banku. Znači, centralna banka nije deo opšte države.
U tom smislu, kredit koji smo uzeli kod MMF-a nije deo javnog duga, ali to ne znači da nije deo spoljnog duga. Dakle, on se ne vidi u statistici javnog duga, nije deo javnog duga, ali jeste deo ukupnog duga, kao što jeste ukupan dug privatnog sektora.
Moguća je i sledeća situacija: postoje takvi programi da MMF preko Narodne banke Srbije odobri kredit državi za finansiranje deficita. U tom slučaju bi takav kredit bio deo javnog duga i u tom slučaju bi Skupština trebalo da ratifikuje taj dug. Ono o čemu Narodna skupština odlučuje, to je javni dug. Dakle, sve ono što direktno ili potencijalno može uticati na javnu potrošnju.
Znači, ovaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom je zaista samo podrška deviznim rezervama, nema veze sa javnom potrošnjom i zato, bez obzira na njegovu veličinu, koja je tri milijarde evra, on ne treba da bude predmet ratifikacije ovog parlamenta, a onaj mali kredit od Svetske banke od 50 miliona dolara treba.
Takođe, i privatni sektor se zadužuje kod međunarodnih finansijskih institucija i takođe dobija dosta velike kredite kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kod Međunarodne investicione banke i to takođe nije predmet ratifikacije ovog parlamenta.
Shvatila sam izlaganje poslanika Aligrudića da je budućnost izvesna za sve, osim za Vladu. Stvarno se nadam da on ne misli ozbiljno o tome. Nažalost, ekonomska politika se vodi u uslovima neizvesnosti i to nema apsolutno nikakve veze sa krizom. Inače, budućnost je neizvesna i u kratkom, a naročito u dugom roku, a kriza samo pojačava neizvesnost.
Kada govorimo o neizvesnosti, postoje dve vrste neizvesnosti. Ja volim da kažem da postoje poznate nepoznate i nepoznate nepoznate. Uloga kreatora ekonomske politike jeste da minimizira neizvesnost i on može da minimizira samo poznate nepoznate, na nepoznate nepoznate ne može da utiče.
Za razliku od prirodnih nauka, u ekonomskom životu je kao da stalno jurite neku pokretnu metu. Znači, ako vi nešto preduzmete kao kreator ekonomske politike, morate da sačekate da li to daje nekog efekta, pa onda imate prava da odustanete ukoliko to donosi suprotne efekte od očekivanja, imate prava da povećate dozu ili da je smanjite. Prosto, nema recepata, i ko to kaže - greši.
Poslanik Markićević, slična je diskusija kao gospođe Jorgovanke Tabaković, i opet isti odgovor: znači, pare Međunarodnog monetarnog fonda, tri milijarde, jesu značajne, ne predstavljaju javni dug, to su pare koje treba da služe u periodu od dve godine. Povučeno je 800.000.000 evra do sada.
Podsećam vas da ovo nije prvi aranžman sa MMF-om koji smo imali, da je prvi stendbaj bio već početkom 2001. godine, pa smo onda napravili drugi prošireni tzv. aranžman, koji je trajao više od tri godine. Mnogi od vas su i tada bili predstavnici narodne volje, poslanici, i nisam čula da su tražili ratifikaciju. Sve naše obaveze prema MMF-u su izvršene, svi krediti su vraćeni. Ovo je nov, i tako će biti i sa njim.
Kako se pune budžeti gradova i opština? Moram da kažem, isto kao i budžet Republike, a to je slabo. Kad kažem slabo, to je zato što privreda ne raste. U privredi koja raste vi imate prava da budete, kako da kažem, ne toliko štedljivi. Kriza jeste šansa da se poprave javne finansije. Nije lako biti štedljiv kad se ima, mnogo je lakše biti štedljiv kad se nema i ja to zaista očekujem od parlamenta, da svojim delovanjem učini da se prilagodimo onome što imamo.
Poslanik Zoran Nikolić je govorio da nemamo strategiju za izlazak iz krize. Ja mislim da je ovo takođe greška; šta je to strategija za izlazak iz krize? Nismo je mi izazvali našim ponašanjem i nećemo iz nje izaći dok ne izađe iz nje ceo svet.
Mi možemo samo da ublažimo krizu, a koliko možemo, to zavisi od snage naše ekonomije.
Znači, imamo ograničenja, to su resursi. Neke zemlje, istina je, mogu mnogo više, ali bez obzira na to, tvrdnja da nemamo strategiju, a da neke zemlje imaju prosto nije utemeljena, jer da je imaju, već bi iz te krize izašle.
Još samo jednu reč. Rebalans se nikada, u suštini, ne radi krajem godine. To može da se radi samo slučajno, rebalansi se obično rade u prvoj polovini godine. Toliko, ako sam nešto izostavila, izvinjavam se.

Hvala. Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Ne bih da današnju diskusiju završimo nesporazumom. Ja sam vama rekla da ste vi najavljujući reforme najavili dve poreske stope, a ne da sada postoje dve poreske stope.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministarka, iz ovoga što ste vi nama ovde saopštili ja mogu nekoliko stvari, slobodna mi volja, oprostite, da zaključim – da vi niste u saglasnosti sa potpredsednikom Vlade gospodinom Dinkićem. Vi govorite o ublažavanju krize, a on je nama saopštio da smo mi izašli iz krize. To je pod jedan.
Pod dva, niste nam saopštili šta je u zakonu o transfernim sredstvima opština. Ranijih godina mi smo dobijali debelu knjižicu, pa su onda poslanici morali malo i van svojih stranaka da lobiraju i da glasaju, jer su morali da se vrate u svoje opštine, da objasne narodu zašto su glasali za taj zakon.
Treće, da se malo našalim, ako bih po imenima nekih filmova, kao što vi nama uvek na kraju diskusije kažete, znate li šta građanima preostaje iz ovoga što vi zaključujete? Da se sete filma, mislim da ste ga vi gledali, naša generacija je gledala taj film, „Kada budem mrtav i beo“.
Četvrto, mi iz Čačka vam nudimo – dođite u Čačak, preselite svoje ministarstvo, naravno, zaposlićemo Čačane, niko vam neće smetati, čist je vazduh, dobra pogača, čačanski kajmak, pa ćete malo bolje da razmišljate, a nećete trpeti ni pritisak partijskih šefova.

Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Trudiću se da budem baš kratka. Gospođo Diana, ne može se baš sve objašnjavati metodologijom. Ko će vraćati kredit MMF i iz čijih će se prihoda platiti kamate koje postoje na taj kredit, ili zbog čijeg smo činjenja, sa posledicama čije ekonomske politike, došli u situaciju da čuvamo devizne rezerve?
Da vam samo kažem da metodologija ne opravdava sve. Ako je privatni dug kroz border kredite, prekogranične kredite, briga privatnika za koje država ne garantuje, zašto je država morala u državnoj delegaciji da sačinjava bečki dogovor i moli refinansiranje i odlaganje tih kredita? Ljudi koji rade u preduzećima koja su koristila privatne kredite su oni koji plaćaju porez ovoj državi i ta uzročno-posledična veza je naš život. Ne može metodologija da odbrani nezainteresovanost kad stignu obaveze, a polaganje prava na samostalno odlučivanje državi kada se zadužuje u ime građana, jer ni Narodna banka ne ostvaruje prihode, naprotiv, stvarala je rashode, a ove kamate će takođe ići po džepu svakog od nas, i vas pojedinačno.

Još samo dva obaveštenja, pošto smo raspravu zaključili, a to su: da je Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom zakazan za sutra, sa početkom u 12.00 časova, kao što ste već obavešteni, i da postoji mogućnost da sutra, nakon ovog dana za odgovaranje, nastavimo raspravu o amandmanima, o čemu ćete biti blagovremeno detaljno obavešteni.