Kao što sam rekao u prvom izlaganju danas, da pojmovi: "političke stranke", "sindikati", "crkve i verske zajednice" nisu pomenuti u zakonu, današnja diskusija bi bila drugačija, međutim, s obzirom na to da postoje u zakonu, moramo ih opservirati na svoj način, naravno, svako iz svog ugla, svako sa svog stanovišta i svako iz svoje profesije ili nekog interesovanja.
Izgleda da neke kolege selektivno uključuju organ sluha, a neki, izgleda, i logiku, naročito oni koji su iz pojedinih nevladinih organizacija osvojili vlast vojnim metodama. O njima ću kasnije.
Verujem gospodinu ministru Milanu Markoviću, koji trenutno nije u sali, da neće registrovati destruktivne verske organizacije, ali neke verske organizacije hoće; pa, to stoji u Predlogu zakona.
Postavlja se pitanje, koje? Tradicionalne crkve i verske zajednice su već registrovane. Neke postoje vekovima, neke milenijumima na ovim prostorima i one su registrovane i upisane u registar po nekom drugom zakonu.
Onda se logično postavlja pitanje – koje će to druge verske organizacije biti registrovane po ovom zakonu?
To su novi religijski pokreti, organizacije sektnog tipa, koje su svetski stručnjaci prepoznali kao društveno opasne. Znači, nismo mi ovde u Srbiji izmislili vruću vodu i nisu se prvo pojavile ovde u svoj svojoj destruktivnosti, nego su se pojavile tamo negde na razvijenom Zapadu. Tamo su detektovane, tamo su opservirane, definisane, stavljene u određene zakonske okvire i tamo se protiv njih vodi vrlo ozbiljna borba, na nekoliko nivoa. Ta borba, ili ta zaštita, vodi se preventivno, represivno i obrazovno.
Danas ću govoriti o onim udruženjima građana, nevladinim organizacijama verskog tipa koje su se pokazale kao destruktivne. Neću govoriti o onima koje su dobre i koje su pozitivne, ili o onim nevladinim organizacijama koje se bave humanitarnim radom. Neka se bave humanitarnim radom, i to pozdravljamo, svaka čast, ali u Predlogu zakona se pominju određeni pojmovi i moramo preventivno da reagujemo.
Poznavajući rad određenih organizacija i tamo u svetu, a i ovde, kod nas, kažem, ukoliko bi ministar ubacio ovaj pojam, naravno, ne bih o njemu govorio, ali zato bih govorio o nekim drugim nevladinim organizacijama, tipa ''Otpor'', iz koje je potekao naš uvaženi kolega Srđan Milivojević, gde su bili, šta su radili, ko ih je planirao, ko ih je finansirao, ko ih je obučavao, gde su obučavani, šta su ostavili za sobom kada prođu preko neke teritorije – dim i pepeo.
I ovo zdanje, ova skupština je doživela vrlo tužnu sudbinu od takvih i sličnih organizacija, ali o njima ću malo kasnije.
Mnoge od ovih organizacija, koje sam opisivao i prošli put, a koje ću i danas, samo sa drugim primerima, opisati, koriste razne maske. Neće oni doći u ministarstvo i reći – mi pripadamo toj i toj organizaciji, znamo da nećete dozvoliti da se registrujemo na takav i takav način, pa hajde da probamo. Ne, ponudiće novi izgled, neku novu organizaciju iza koje će se zakloniti, jednu, dve, tri, pet, i onda će tih pet novih nevladinih organizacija da rade za njih.
Možda će centrala da bude u inostranstvu, kao što jeste, ali ovde će biti pet nevladinih organizacija s pečatom, sa žiro-računom, s memorandumom, kancelarijom itd., koje će sprovoditi ne ono što je napisano na papiru u njihovom statutu kada su se registrovali, nego nešto sasvim drugo.
Sada ću vam pokazati, na primeru jedne tako ozbiljne organizacije, koja postoji i kod nas, kako to oni rade.
Evo samo nekoliko: Organizacija iza koje stoji sekta Munovih sledbenika, ili Munova Unifikaciona crkva, koja okuplja posebno akademski obrazovane ljude.
Kaže se ovako: ''Religijske maskirne organizacije koje stoje ispred njih su asambleja svetskih religija. Mun preko nje poziva religiozne vođe raznih konfesija na očišćujući pokret''.
Zatim, ''Kolegijalna asocijacija za istraživanje principa''. Pazite, u tim nazivima nema ničeg rogobatnog i strašnog, ali su njihova dela i njihovi postupci doveli do toga da ih svetski stručnjaci stave na listu kao destruktivne organizacije, da ih pominjemo gde god možemo, da se neko u nekom ministarstvu ne bi prevario i registrovao takve organizacije.
Dalje, Savet svetskih religija; cilj – usaglašavanje stavova religijskih vođa, organizuje međunarodne skupove, podrazumeva se da sve troškove učešća snosi njihova organizacija. Recimo, patron ove organizacije je monofizitski episkop par Pavle Gligorije, levičar po opredeljenju, dugogodišnji funkcioner Ekumenističkog saveza crkava.
Zatim, ''Forum religija i ustrojstvo sveta'', organizacija za teologe i političare koje zanima religija, osnovana u Nemačkoj 1984. godine, ''Asocijacija srednjoškolaca za izučavanje principa'', ''Međunarodni knjižarski pohod za ujedinjenje sveta''. Cilj je, preko vrbovatelja u raznim nacijama, privući pažnju mladih, sredine u koju sekta pušta svoje pipke.
Zatim, ''Međunarodni religijski fond'', osnovan 1963. godine kao Konferencija religijskih vođa, pa, ''Religijska omladinska služba'', program ''Međunarodnog religijskog fonda'' za mlade raznih vera, ima i socijalnu komponentu, zatim, ''Omladinski seminar o svetskim religijama'' – poziva studente da putuju po svetu na Munov račun, da bi se upoznali s drugim religijama i naučili toleranciji.
Ovo mi zvuči poznato, kao neka mantra koju upotrebljavaju neke političke organizacije koje hrle u zagrljaj EU.
Zatim, kulturne maskirne organizacije. Ovo su do sada bile religijske, sada prelazimo na kulturu. ''Međunarodna kulturna fondacija'', nosilac kulturno-političke delatnosti sekte, osnovana je još 1968. godine u Japanu.
Zatim, Njujorški gradski simfonijski orkestar. munovski pokret je orkestar osnovao 1972. godine. Zatim, ''Put harmonije'', munovska verzija mističnog karaktera, koji je osnovao dr Suk Jon Hu, služi za vrbovanje putem borilačkih veština.
Tu su i naučne maskirne organizacije. Međunarodna konferencija za jedinstvo nauke organizuje skupove naučnika, sekta plaća putne troškove, može da se prijavi ko hoće.
Zatim, ''Profesorska akademija za svetski mir''. Ona je bila posebno poznata kod nas tokom 90-ih godina i preko nje su prešli neki naši mladi studenti, mladi ljudi i studenti, kao razmena studenata, proveli su po godinu, dve, tri dana u onoj Americi i njihove porodice su plaćale za to vreme po 100 hiljada dolara i više troškova da bi ih izvukle iz kandži tih organizacija.
Zatim, političke maskirne organizacije. ''Konferencija asocijacija za jedinstvo društva severne i južne Amerike'' – cilj je borba protiv komunizma i pobeda munovske ideologije u okviru ''Svetske medijske asocijacije''. ''Međunarodni savet bezbednosti'', ''Federacija žena za svetski mir''. Mun poseduje veliki industrijski kompleks, Ton Jil, gde se, između ostalog, proizvodi i oružje. Mun je, takođe, vlasnik mnogih novina, između ostalog, i ''Vašington tajmsa'', što smo već čuli u nekim drugim izlaganjima.
Ovo je samo jedna organizacija i samo jedan deo njihovih "maska organizacija" koje sam sad pobrojao. Oni će sigurno doći da iskoriste svaku mogućnost; ako pojam crkve i verske zajednice ostane u ovom predlogu zakona, odnosno u budućem zakonu, oni će sigurno doći i tražiti svoje mesto pod suncem u našoj već izmučenoj Srbiji.
Vidim da mi u ovoj državi ne shvatamo baš najozbiljnije određenu problematiku, onako kako su to shvatile pojedine zemlje, kako vi volite da kažete, razvijene demokratije u svetu, kako one uređuju određenu problematiku, kako one štite svoje građane, a nas u ovoj državi niko ne štiti, ne samo da nas ne štiti, već su nas, bukvalno, predali kao lovinu, kao slobodan odstrel ovakvim organizacijama.
Evropska unija je 29. februara 1996. godine donela prvu rezoluciju protiv ovakvih organizacija i ona poziva na preventivu. Sada ću vam citirati samo neke tačke iz te prve rezolucije o sektama koju je donela EU, a pre nje ću vam kazati da mi nemamo strategiju u našoj zemlji, u našoj državi. To mora da radi nekoliko ministarstava; u zakonima je to vrlo loše uređeno i kad god se negde pomene gde treba da se uređuje, pozvani, oni koji sede na čelu određenih ministarstava, gledaju da pobegnu kroz zatvorena vrata. Ne znam zbog čega i čega se plaše.
Recimo, tačka E, ili C: ''Smatrajući da aktivnosti grupa sekti ili udruženja sličnih sektama predstavljaju pojavu koja se stalno dalje širi i koja se u sve različitijoj formi može uočiti u celom svetu''; Tačka E: ''Smatrajući da, nasuprot tome, određene sekte, koje kao delovi jedne međunarodne mreže operišu u EU, vrše ilegalne i kriminalne aktivnosti i stalno krše ljudska prava i bave se zlostavljanjima, seksualnim zloupotrebama, podsticanjem na agresivno ponašanje, širenjem rasističkog mišljenja, oduzimanjem slobode, trgovinom ljudima, poreskim prevarama, ilegalnim prometom kapitala, trgovinom naoružanja i drogom, povredama prava na rad i ilegalnom lekarskom praksom''.
Stoga, Evropski parlament u ovoj rezoluciji preporučuje sledeće državama članicama, ili onim državama koje žarko žele da postanu njihov član.
Recimo, tačka 3 – traži od država članica da ispituju da li su njihovi pravosudni, poreski i kazneni propisi dovoljni da bi sprečili da aktivnosti takvih grupa budu povezane s protivzakonitim postupcima.
Primećujete – da su njihovi pravosudni, poreski i kazneni propisi takvi; danas govorimo o jednom zakonu gde se pominju određeni pojmovi.
Ne znam zašto uvaženi kolega Milivojević ima nešto protiv uređene države i protiv zakona koji treba da bude što oplemenjeniji novim predlozima, i to vaših prijatelja, mojih ne baš prijatelja, pokazali su 1999. godine kakvi su mi prijatelji, zašto ne žele da urede te zakone da budu malo lepši i bolji.
Tačka 4 – traži od vlada država članica da ne dodeljuju automatski status verske zajednice. Ovo je poznato iz današnje rasprave, pomenuti član 2. stav 2, o kome najviše govorimo. Dakle, tačka 4. traži od vlada država članica da ne dodeljuju automatski status verske zajednice, te da u slučaju sektnih organizacija koje su umešane u ilegalne i kriminalne delatnosti ispitaju mogućnosti oduzimanja statusa verske zajednice, koji sobom nosi poreske olakšice, određenu pravnu zaštitu itd.
Recimo, tačka 7, a ima ih devet, traži od komisije država članica najveću meru budnosti da bi se sprečilo da ilegalne sektne organizacije koriste novčanu pomoć zajednice.
Dakle, neke verske organizacije će koristiti mogućnost da se registruju pod raznim maskama, a onda će, kao pravne organizacije, vrlo brzo napraviti određene biznis-planove i ući u razne procese za dodeljivanje humanitarnih pomoći.
Kod nas je situacija zaista drastična i u prošlom obraćanju Skupštini povodom prvog predloga zakona, koji je bio u decembru prošle godine, govorio sam o nekoliko slučajeva, ali je najdrastičniji bio slučaj koji se desio na domaku Beograda, gde je jedan osvedočeni satanista izmasakrirao jedno dete i jednog mladića, i to motornom testerom, a onda se pojavio jedan stariji uvaženi kolega iz vladajuće koalicije, valjda da bi pokušao da omalovaži to što sam ja rekao, i počeo da govori o nekakvoj sekti Amiša iz Amerike, o njihovom nošenju šešira u svakoj prilici i da upoređuje jedno s drugim.
To govori o tome koliko u ovoj našoj zajednici, koju vi predvodite, ne postoji razumevanje za određene probleme. Zatvarate oči, nabijate glavu u pesak, sprovodite samo ono što vam je naređeno da se sprovodi.
Sledeći primer govori o bezbednosnom aspektu ovih organizacija.
Organizacija koja se zove "Aumširikjo" je 1993. godine boravila u Beogradu.
Došla je njihova delegacija, inženjeri elektrotehnike, i najviše su se zadržali u ''Muzeju Nikole Tesle", razgovarali čak nekoliko sati i najviše ih je zanimalo neko Teslino tajno oružje, da bi se posle nekog vremena, posle samo godinu i po dana, pojavili ponovo na sceni, i to vrlo ozbiljno, u Tokiju, bacivši otrovni bojni otrov ''sarin" u metro, gde je stradalo devetoro ljudi. Od tih hiljada ljudi koliko je bilo u metrou, nekoliko stotina danas žive kao biljke.
Naravno, Japan nije Srbija, već je ozbiljna zemlja i krenuli su u vrlo ozbiljnu represiju protiv njih; to je onaj treći segment zaštite svog stanovništva. Napravili su preko 400 racija, uhapsili preko 600 ljudi, osudili preko 40 ljudi. Od tih 40 ljudi, njih 15 je osuđeno na smrt, a među njima i njihov vođa Šohoa Sahara.
Da te organizacije nisu naivne, govori to da su, dok su država Japan i grad Tokio vršili policijske istrage, oni uzvratili tako što su poslali pismo-bombu guverneru Tokija, gde je stradala njegova sekretarica; stradale su joj ruke i oči, ostala je invalid. Ispalili su i četiri hica u grudi načelniku policije grada Tokija, koji je teško ranjen, ali je preživeo.
Ovo sve ukazuje, svi ovi postupci i jedne i druge strane, da kad god se pojavi ova problematika i ovi pojmovi, moramo delovati preventivno, moramo upoznati javnost s tim šta se i kako čini i šta nam se može ovde uraditi. Naravno, mora se napomenuti i kako određeni ljudi, koji treba da sprovode određenu politiku, ne sprovode politiku zaštite, obrazovanja o određenim društveno opasnim organizacijama, događajima itd.
Mi tražimo da se taj član briše, ili makar ovi pojmovi, jer, kao što sam rekao u prvom izlaganju, postoje matični zakoni koji regulišu i političke partije, i sindikate, i verske organizacije, i crkve. Videćemo da li će ministar, odnosno Ministarstvo nešto reći ili uraditi, ili prihvatiti taj amandman, jer ne vidim razlog da se određene društvene organizacije pojavljuju na više mesta, ako može jednim zakonom da se reguliše njihov rad.
Naravno, postoje i nevladine organizacije, koje sam malopre pomenuo, pominjući i uvaženog kolegu Srđana Milivojevića, i koje ću sada pomenuti.
Organizacija "Otpor" i njoj slične organizacije nevladinog tipa, koje su ovde žarile i palile poslednjih petnaestak godina, spadaju u jako mali broj organizacija za koje moramo posebno paziti šta rade, šta čine i od njih se čuvati.
Ovaj predlog zakona i budući zakon tretira bar 95% pozitivnih organizacija, društveno korisnih organizacija, koje pomažu ljudima, koje im organizuju određeni slobodan deo života, odnosno radnog dana, da se bave određenom rekreacijom, da se druže, da razmenjuju iskustva, da se bave nekim hobijem, da razbijaju svakodnevicu stresnog načina života u koji smo vrtoglavo upali poslednjih dvadesetak godina, ali postoji i onih tri, četiri, pet posto organizacija koje zaista spadaju u red nevladinih organizacija i tako se i predstavljaju, s tim što je jedno kako se one predstavljaju, a drugo je šta ostavljaju za sobom, šta rade i kakva su njihova dela.
Pomenuh već organizaciju "Otpor". Recimo, imam jedan momenat gde bih mogao da se zakačim za član 3, gde u stavu 2. stoji formulacija – ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije. Ovde stavljam akcenat na ono ''nasilno''. Šta to znači? Da nekim nenasilnim metodama može da se nešto ruši, da nekim nenasilnim metodama mogu da se neke vlasti u nekim državama skidaju s vlasti, organizujući to preko svojih instruktora, a koje su obučili instruktori nekih zemalja koje su nama ovde po zlu vrlo poznate, odnosno država koje su vrlo poznate po raznim Segedinima, Budimpeštama tokom devedesetih godina i slično.
Te organizacije ne mogu delovati tek tako, one moraju dobiti određenu pomoć iz određenih fondova. Nisu to nikakvi tajni fondovi i te države koje danas kroje politiku širom sveta, mislim pretežno na SAD i njihove satelite, to više čak i ne rade tajno.
Recimo, u ruci držim jedan dokument na engleskom jeziku, koji je potpisan u Vašingtonu, ili Vašingtonu D.C, 12. januara 2007. godine, a radi se o establishment of the United States army civil afarse branche, znači, o civilno-vojnim operacijama koje finansira SAD, preko nekoliko svojih, takođe, nevladinih organizacija, a potpisao ga je lično Frensis Džej Hervi, sekretar u armiji. Možete naći ovaj i slične dokumente, kao i čitave operacije, planove za obuku i za rad, na sajtovima koje finansiraju te organizacije.
Preko nevladinih organizacija, ovih negativnih o kojima govorim i od kojih se treba čuvati, naročito od njihovih finansijera, ostvaruju se mnogi ciljevi. Malopre je jedan moj bivši kolega pominjao neke osobe ovde, neću im pominjati ime da im ne bih davao na značaju, ali hoću da pomenem operacije koje su oni sprovodili u proteklih 20 godina.
Recimo, informatičke, ili informacijske operacije, psihološke operacije, ''vojna obmana'', sigurnosne operacije, elektronski rat, operacije na kompjuterskoj mreži, u raznim fazama, nešto pre 1999, nešto za vreme 1999, u ona tri meseca kampanje, kako oni kažu, a ta kampanja je nama radila o glavi, pa do dana današnjeg.
Naravno, 2000. godine, 5. oktobar i ovo što doživljavamo od njihovih pulena do dana današnjeg u zemlji Srbiji.
Zatim, kreiraju odnose s javnošću, sprovode civilno-vojne operacije i odbrambena podrška javnoj politici tih zemalja. Primećujete, kad god neko pomene SAD i slične, odmah se s ove druge strane nađu ljudi koji oponiraju, ili se bar cinično smeškaju, da bi na neki način opovrgli sve ono što čak i sami Amerikanci i njihove službe iznose u javnost.
Mi govorimo o njihovim poslušnicima, o njihovim nevladinim organizacijama, ili našim nevladinim organizacijama koje oni finansiraju.
Šta oni dalje kažu? Bave se, naravno, javnom diplomatijom i rade neskriveno informisanje međunarodne javnosti o aktivnostima Vlade SAD-a, osmišljenih za unapređenje spoljnopolitičkih ciljeva SAD-a i za širenje dijaloga između američkih građana, institucija i njihovih partnera u inostranstvu. Onda nam ti partneri izglasaju ugovor SOFA ovde, u Skupštini. Znate i sami da je to, rekao sam više puta, za mene čin veleizdaje, jer ukoliko odobrite stranoj armiji da može apsolutno, bez ikakve kontrole, da boravi na vašoj teritoriji, onda je to okupacija; ne možete da ih kontrolišete, ne možete da ih proveravate, ne samo njih, nego ni kompanije koje s njima sarađuju, tako da, ako neka kompanija snabdeva američku vojsku toalet papirom iz Turske, a prolazi kroz Srbiju, neće moći biti proveravana njihova vozila, šta se unutra vozi.
Rekao sam da postoji nekoliko vrlo ozbiljnih nevladinih organizacija u tim zemljama koje transformišu ogromna sredstva. Negde će vam ofarbati školu, doneti par kompjutera, negde će vam morati postaviti tablu da su to oni uradili, negde će njihov ambasador da izađe na kej kod sportskog centra ''25. maj'' da skuplja plastične flaše, valjda u dogovoru s ministrom Dulićem, ali zato će finansirati i određene nevladine organizacije koje pozdravljaju svaku osudu, svaku izrečenu drakonsku kaznu našim državljanima u haškom kazamatu.
Da vas podsetim, ljudi koji su vodili ovu državu, kompletan vojni i politički vrh, do sada je osuđen sa 1.000 godina robije, a neke nevladine organizacije i njihovi predsednici, koji dobijaju razne medalje od osvedočenih protivnika i neprijatelja naše države, pozdravljaju takve gestove i takve činove.
Naravno, možemo se informisati na sajtovima, jer, kako reče jedna koleginica malopre iz vladajuće većine, treba da znamo da radimo s visoko-tehnološkim napravama kakve su kompjuteri, da znamo da pronađemo određene izvore finansiranja, da bismo i mi mogli da dobijemo neku paricu za naš rad. Međutim, razlikujemo se u nečemu temeljno, razlikujemo se u radu. Tim parama kojima oni hoće da finansiraju moj život i rad, ja ne bih finansirao sekundu svog života.
Ima nekih političkih partija koje to sebi dozvoljavaju, koje su postale instrument u njihovim rukama, jer je očigledno da nevladine organizacije nisu dovoljne za osvajanje vlasti, pa se onda moraju stvoriti i određene političke organizacije koje će se boriti za što veći broj glasova u ovoj jadnoj i napaćenoj Srbiji i sprovoditi njihovu politiku. Vrlo često čujemo – imaćemo dva kontrolisana pola, levicu i desnicu; samo ne znam ko će ih kontrolisati.
U ovom predlogu zakona, koji je zaista potreban, moramo razgraničiti one organizacije koje jesu dobre, koje pomažu široj društvenoj zajednici, organizacije koje su mnogo uradile, neki i iskrvarili, od Triglava, pa do Prokletija, do onih organizacija koje bi danas da svađaju, žare i pale po ovoj zemlji Srbiji.
Zbog toga treba obratiti pažnju na ove druge organizacije i kada se prave ovakvi predlozi zakona. Ne može se uvek svemu i svakome dozvoliti da se bez ikakve provere, nekritički, registruje, a naročito ne stvarati konfuznu situaciju, tako što ćete dozvoliti deci od 14 godina, pa naviše, da mogu da formiraju određenu organizaciju, da to mogu da budu i dva stranca i dva maloletnika i samo je potrebno jedno punoletno lice, koje će biti maska za njihove radnje, jer oni koji su nesvesni, oni koji ne mogu da prepoznaju određena iskušenja koja im nudi ovako liberalan predlog zakona, mogu napraviti ozbiljne greške. Oni koji nisu završili neke škole, ili nemaju dovoljan broj godina, nemaju zrelost da prepoznaju određenu problematiku s kojom se suočavaju, takođe, mogu napraviti određene greške.
Ti prekršaji su sankcionisani u ovom predlogu zakona od 5.000, pa čak do 50.000 dinara. Da bi jedno dete od 14, 15, 16 godina ušlo u jedno udruženje građana treba mu samo potpis roditelja ili staratelja, koji preuzima i odgovornost.
Imate sliku od juče, tamo po Srbiji ljudi nisu primili platu 10 meseci. To nije neka plata, to je nekih 10-ak hiljada dinara koje oni nazivaju platom. Leže po pruzi da ih zgazi voz, da reše svoju porodicu još jednih usta koja treba da budu nahranjena, a vi dajete mogućnost njihovoj deci od 14, 15 godina da mogu da naprave određeni prekršaj i da taj jadnik koji je juče ležao na pruzi plati 10.000, 20.000, 30.000, 100.000, 200.000 dinara za grešku koju je napravilo njegovo dete koje se malo zaigralo.
To dokazuje određenu neozbiljnost, u tom smislu da moramo da zaštitimo one koji nisu baš svesni svakog trenutka u životu koji nas okružuje, nemaju proživljeno iskustvo, ili nemaju obrazovanje, do onih koje sam malopre apsolvirao, koji će za žutu banku, ili šaku dolara rado izdati i Boga i narod, koji će raditi protiv države i protiv svoje porodice samo da bi imali da obuku ili obuju neke firmirane patike, farmerke ili trenerku, da bi seli u neki jači automobil.
On će otići, kao što je i jedna ekipa malopre pomenute organizacije, koja je vaspitavana, obučavana i finansirana ovde po Srbiji, po Mađarskoj, odlazila u Gruziju i tamo napravila ''Kmaru'', odlazila u Ukrajinu i napravila ''Poru'', otišla u Belorusiju i napravila ''Zubr''; dobro, malo brže su se evakuisali iz Belorusije nego što su planirali. Takođe, deluju i rade u Rusiji i predvodi ih, gle čuda, ko? Džon Dejvid Nejbor, čovek koji je ovde uhapšen 2002. godine, 11. februara, u motelu "Šarić", s bivšim načelnikom Generalštaba, gospodinom Perišićem. Kada se predstavio, rekao je da je diplomata. Kada su ga odveli u prostorije vojne bezbednosti, pokazao je kartu da je direktor CIA za Balkan.
Znate li kako je došao taj gospodin u SFRJ, kada i šta je radio? Došao je kao propovednik Svetog pisma, Novog zaveta, pentakostne sekte, u Osijek, 1985. godine. To mu je bila maska. Profesor i propovednik, organizovao je organizaciju verskog tipa, a onda napravio mrežu koja je ovde žarila i palila skoro 20 godina.
Kada je izbačen iz ove zemlje, toliko je dobro uradio posao da Agencija nije htela da se odrekne tako lako njegovih usluga, pa su iskonstruisali priču i događaj da je stradao u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj. Ucveljena udovica je tamo daleko, u Americi, čak i sahranu organizovala, da bi ga novinari provalili svega tri-četiri meseca kasnije, da je prefarbao kosu i obrijao brkove. Kažem, danas ga, evo, u Rusiji, radi ono što je radio i ovde, pomažući, instruišući i finansirajući jedan mali broj nevladinih organizacija, koje postoje da bi činile neko zlo.
Određeni ljudi koji su stekli iskustvo kroz nevladinu organizaciju "Otpor", devedesetih i 2000. godine ovde, i u Moldaviji su pre dva-tri meseca uradili nešto slično. Sredstva visoke tehnologije, kompjuteri, koji imaju nešto što se zove Internet, ili Pretraživač, pa kad postavite par pitanja, dobijete bezbroj odgovora. Znači, dobili smo i takve odgovore.
Zbog svih ovih događaja, svih ovih ponašanja, svih ovih dela, ili nedela, koji su nam se desili u prošlosti, koji nas strašno bole i strašno peku, ako ništa drugo, onda zbog onih žrtava koje su ni krive ni dužne stradale od 1991. do 1999. godine ovde – od naših lažnih prijatelja koji su finansijeri takvih organizacija, s obzirom na to da su nas te ''zmije'' ujedale, moramo se plašiti i guštera. Ne aludiram ovde na uvaženog kolegu Milivojevića, da je on gušter, ali kažem da su takve situacije i takva je težina muka koje smo preživeli u proteklih 20 godina, koje nam se non-stop spremaju, kroz decentralizacije i slične stvari koje nam se najavljuju, znači, dalje razbijanje države Srbije, da se moramo štititi i zaštititi, naravno, preventivno, ovo je preventivno.
Srpska radikalna stranka je podnela preko 70 amandmana da bi poboljšala ovaj predlog zakona. Vidim da su i druge kolege iz opozicije podnosile amandmane, tako da od 82 člana, koliko mi se čini da ima ovaj zakon, ima preko 100, možda i 150 amandmana. Faktički je napisan još jedan zakon uporedo.
Predlažem ministru da povuče opet ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure i da ovaj put uvaži malo više amandmana nego što je uvažio, pa da predloži konkretniji predlog zakona, koji će štititi sve kategorije društva i koji će omogućiti svim kategorijama društva da se udružuju, učlanjuju i da rade na dobrobit naše države, da ne mora, pod nekim strahom ili nekom tenzijom, da prihvata sve što mu se naredi, da širom otvori oči da ne bi na sebe, na svoj obraz, na svoju dušu prihvatio neke događaje koji se pripremaju u ovoj zemlji, a koji neke ljude mogu koštati čak i glave. Hvala.
