Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pred nama je danas Predlog zakona o udruženjima. Veliki broj mojih kolega danas je pričao u prilog ovom zakonu, pa ću im se i ja u tom smislu pridružiti.
Kao prvu prednost, želela bih da istaknem da je ovim zakonom po prvi put u celosti definisan položaj kako domaćih, tako i stranih preduzeća, udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije.
Ono što je bitno, to je da su ovim zakonom udruženja tretirana kao nevladine organizacije, koje je moguće osnovati sa najmanje tri fizička ili pravna lica koja imaju potpunu slobodu udruživanja. To je druga, veoma bitna prednost ovog zakona. Upravo ta sloboda udruživanja omogućuje da sva udruženja imaju potpunu slobodu funkcionisanja u ostvarivanju svojih ciljeva. Međutim, šta je bitno naglasiti? Bitno je reći da svojim aktivnostima pri ostvarenju svojih ciljeva udruženja ni u kom slučaju ne smeju prekršiti Ustav Republike Srbije, ni u kom slučaju ne smeju prekršiti teritorijalnu celovitost Republike Srbije, ne smeju prekršiti ljudska ili manjinska prava i ni u kom slučaju ne smeju propagirati nijednu vrstu bilo koje mržnje, rasne, verske, nacionalne, polne, bilo koje.
Bitna prednost ovog zakona je i mogućnost registrovanja udruženja. To je novina koju nam ovaj zakon donosi. Moram naglasiti da je mogućnost registrovanja potpuno proizvoljna. Vi ne morate da se registrujete, međutim, u tom slučaju nećete imati status pravnog lica. Dakle, ovaj zakon omogućava da se bilo koje udruženje registruje u registar udruženja. Takođe, ubuduće će taj registar voditi Agencija za privredne registre i time samo udruženje stiče status pravnog lica. Ukoliko se to ne desi, na udruženja se primenjuju pravila o građansko ortakluku. I to je jedna od novina koju nam ovaj zakon donosi.
Ono što bi moglo zanimati građane i građanke Srbije, to je ko, u stvari, može da osnuje udruženje. Dosta je bilo danas ovde polemike o tome. Minimum tri lica, fizička ili pravna, mogu osnovati jedno udruženje, pri tom je neophodno da bar jedno ima prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije, oni mogu biti poslovno sposobni. Takođe i maloletnici koji imaju 14 ili više godina mogu osnovati udruženje, međutim, oni moraju imati saglasnost svog zakonskog zastupnika, to je ključna stvar.
Kada govorimo o tome ko može biti član udruženja, to je, takođe, potpuno dobrovoljno. Svako može biti član udruženja, kao što može i da ga osnuje, takođe, godine nisu problem. Maloletnici koji imaju manje od 14 godina, takođe, mogu biti članovi, njihovo članstvo potpisuje njihov zakonski zastupnik. I maloletnici koji imaju 14 ili više godina mogu biti članovi udruženja, s tim da oni mogu sami da potpišu članstvo, ali saglasnost o tome im daje njihov zakonski zastupnik.
Morala bih da naglasim i nešto što sam već na početku rekla, a tiče se prestanka rada udruženja. Stavila bih akcenat na zabranu rada.
Dakle, ne sme se prekršiti Ustav, ne sme se ni u kom slučaju kršiti celovitost, teritorijalna pre svega, Republike Srbije, ne sme se propagirati bilo koja vrsta mržnje, nacionalna, verska, rasna, i ne smeju se povrediti ljudska ili manjinska prava. U ovom smislu, kada je prestanak rada udruženja u pitanju, ja bih se koncentrisala na ovo, jer mislim da je u prilikama u kojim živimo veoma bitno to stalno naglašavati. Dakle, nikakva povreda ljudskih ili manjinskih prava ili bilo kakvo propagiranje mržnje.
Što se tiče stranih udruženja, ovim zakonom imamo još jednu novinu, ili prednost. Ranije ona nisu bila upisana u registar, mada su, faktički, na našim prostorima delovala.
Međutim, sada oni mogu da se registruju, imaju mogućnost da se registruju udruženja i taj registar će ubuduće voditi Agencija za privredne registre, što će biti još jedna od prednosti, s obzirom na to da se veliki broj tih udruženja bavi i humanitarnim radom. To je još jedna od prednosti, uz ove koje sam ja nabrojala i uz one koje su nabrojale danas moje kolege.
Smatram ovaj zakon zaista dobrim, jasnim, smatram da će biti koristan za građane i građanke Srbije i u tom smislu će poslanici grupe ZES-a u danu za glasanje glasati za njega.

Zahvaljujem.

Upravo je ova lista kandidata za reč iscrpena, odnosno vreme je potrošeno.

Pošto na listi poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim načelni pretres, pitam, da li želi reč neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa koji nije iskoristio pravo iz člana 93. našeg Poslovnika?

Gospođa Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, i zimus, kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu, pa je na volšeban način povučen, govorila sam na istu temu o kojoj ću govoriti i danas.
Zakon o udruženjima je i nužan i potreban i istina je da je on donet svuda u okruženju, u većini zemalja, ili u svim zemljama, i da možda, što se toga tiče, i kasnimo.
Mada je ovo polje do sada bilo na određeni zakonski način prilično solidno rešeno, nisu rešene neke druge stvari u ovom društvu, nisu rešeni neki drugi odnosi koji proizilaze iz toga i koji dopuštaju mogućnost široke zloupotrebe postojanja ovakvog zakona.
Ono što je, sa stručne tačke gledišta, u ovom zakonu manjkavo i što zaista smatram da je manjkavo, ne samo u ovom zakonu, nego u tome što nedostaju još neki zakoni koje te zemlje u okruženju koje imaju ovaj zakon imaju kao prateće zakone, i to zakone koje u praksi sprovode, jeste baš taj odnos prema udruživanju maloletnika.
Ministar je pomenuo da je to i ranije bila praksa, nekih osamdesetih godina. To je i posleratna praksa, ali to je bilo tada u konceptu državne politike.
Ako uzmete udruženje Savez pionira, ne možemo da pričamo o tome da je nastalo spontano i da su se deca spontano organizovala, nego je to bilo u organizaciji države, koja je kroz to sprovodila jasne vaspitno-obrazovne ciljeve.
Međutim, svuda u okruženju, mada u zakonu BiH, zakonu Republike Srpske, nekim drugim zakonima, nije eksplicitno navedeno da maloletnici mogu osnovati udruženje, da maloletno lice sa 14 godina može biti osnivač udruženja, uz određeno ovlašćenje staratelja ili roditelja, toga nema, ali ima jedan drugi zakon o kome se ovde ne govori, a koji, takođe, imaju sve uređene zemlje Evrope, pa i zemlje u okruženju. To je zakon kojim se regulišu večernji izlasci maloletnih lica, koji je izuzetno bitan da bi se ovaj zakon na pravi način sprovodio i da bi imao pravu i istinsku iskrenu svrhu prema tim mladim ljudima.
Ono što je nužno da se u ovom trenutku donese u društvu, to je zakon kojim će se regulisati noćni izlasci mladih, odnosno maloletnih lica. I u BiH, i u Nemačkoj, i u svim zapadnim zemljama, i Švajcarskoj, i Engleskoj, maloletna lica ne mogu da budu u gradskom noćnom životu posle 23 časa. Novčane kazne za roditelje, ili staratelje su ogromne. U BiH, konkretno, 600 konvertibilnih maraka je kazna ako se maloletnik nađe posle 23 časa u gradu.
Kod nas je postala praksa da četrnaestogodišnjaci od 22 časa pa nadalje, uglavnom, do pet, šest ili sedam ujutru, izlaze. Ta praksa se prećutno prihvata u društvu kao model ponašanja, a onda imate druge štetne posledice, imate porast maloletničke delikvencije i nije nam izgovor, niti dobro opravdanje to što kažemo da je maloletnik krivično odgovoran, da može da odgovara. Od toga da li imamo mlađeg ili starijeg delinkventa, društvo ima velike štete.
Ono što je problematično kod dopuštanja udruživanja maloletnih lica jeste i brojka. Broj tri je jedna psihološka, socijalna granica gde prestaje pojedinačnost i počinje grupa. U grupi se nameće lider, kod adolescenata veoma bitan. Adolescenti se u psihološkom tumačenju smatraju ljudima, odnosno osobama sa još nepotpunim, neformiranim i standardima i psihološkim rezonovanjem. Oni su skloni da budu neuravnoteženi.
Ako imamo i druge socijalne probleme, kakve imamo u ovom društvu, ako imamo ovoliki porast nezaposlenosti, ako imamo ovoliku količinu beznađa, ekonomsku krizu za vratom, ako imamo sve ono što prati ovu našu tranziciju, koja je, u stvari, jedna tiha revolucija, odnosno revolucija koja nema oružani karakter, ali zato nije bez žrtava, onda ćemo videti da je danak svega toga izuzetno velik.
Zašto se, između ostalog, mora progovoriti i mora napokon neko početi da razmišlja o ovom zakonu, koji su donele sve ozbiljne zemlje, koje, doduše, dopuštaju neke slobode kojima i mi težimo, ali iz tih sloboda moraju da proizađu i neka prava, neke odgovornosti i neke obaveze? Jedno sa drugim je u kompletu, a ne pojedinačno, da im se ne bi događalo ono što im se događa kod nas.
Na kraju krajeva, imali smo nedavno jedan monstruozan slučaj, da su tri četrnaestogodišnjaka otišla u jednu sasvim bezazlenu ekscesnu situaciju, u neku krađu trešanja, a onda su dvojica ubila trećeg, na najmonstruozniji način. Svi smo se nad tim zgražavali, ali se nismo upitali zašto takvih ekscesa, koji se vrlo često događaju poslednjih desetak i petnaest godina, nije bilo pre, recimo, tridesetak godina, u vremenu našeg odrastanja.
Sada, moram da kažem jednu drugu stvar, veoma važnu – zašto se prećutkuje, zašto se dopušta da maloletnici u Srbiji mogu da izlaze od 22 do 05 ujutru? Zašto se ne vodi kampanja da roditelji ne podležu tome da tako svi rade, pa i oni, da ne bi bili izuzetak? Treba da im se objasni da postoji i medicinska nezdravost takvih izlazaka, da je hormon melatonin, koji se pretvara u seratonin, veoma bitan u njihovom razvoju, da se on proizvodi isključivo noću, kada se organizam dovodi u stanje sna, i da se na Zapadu zbog toga noćni rad plaća daleko više, u tim istim zemljama, zato što kada dugo vremena organizam u to vreme dovodite u stanje budnosti, kada treba da je u stanju sna, jer čovek ima i svoj biološki sat, posledice na mozgu ostaju trajnije.
Tvrdim vam, kao prosvetni radnik i kao roditelj, prateći ovu pojavu, da je u pitanju projekat koji se sistematski sprovodi nad mladim ljudima. Oglušavamo se o tu potrebu, koju je cela Zapadna Evropa promovisala, da mladi, odnosno maloletnici, bar maloletnici, ne mogu da provode noć na ulicama. Zato imamo problem ''Crne Reke'', ne Crne Reke kao Crne Reke, nego problem korisnika ''Crne Reke'', zato imamo prećutno otvaranje novih privatnih klinika za lečenje narkomanije.
Kada će maloletnici da dođu do droge? Najlakše je noću, kada nema kontrole umornih roditelja, nego su prepušteni sebi, ulici, narko-dilerima, koji su budni uvek i koji čekaju svoje nove klijente.
Zato se pitam – koji motivi, čiji motivi su iza toga? Ako dopuštamo ovakvo udruživanje, onda društvo mora imati druge mehanizme koji će se odupreti štetnosti koja može proizaći iz toga.
Mi nemamo garanciju da se troje maloletnika neće udružiti pod ingerencijom nekoga ko ima vrlo loše namere, da neće taj investirati u to.
Naravno, sve su to stvari za koje možemo da kažemo – može da bude i ne mora da bude, ali su velike mogućnosti, jer smo im dali jedan mehanizam, a nismo stvorili kontrolne mehanizme kojima ćemo ih direktno sprečiti da na loš način utiču na maloletna lica.
Samo zbog tog elementa sam rekla i zimus, kada smo govorili o ovom zakonu, i sada kažem da je s moje tačke gledišta neprihvatljiv, mada, ovaj zakon ima mnogo i većinu dobrih stvari i nužan nam je. Imali smo i do sada uređenu tu oblast i zaista je važno da se ona uredi.
O tome ko sve i na koji način može da utiče na taj naš najbitniji resurs, a to su naša deca, moramo da se staramo najozbiljnije i najodgovornije.
Mislim da smo i s gospodinom ministrom, tada kada je bio na Odboru da nam obrazloži prethodni oblik zakona, prethodni predlog zakona, na tu temu pričali. Mislim da smo se čak oko toga i složili, jer to jeste najbolnija tačka ovog društva.
Ne možemo donositi samo jedan zakon, mi moramo da uredimo oblast, moramo da uredimo uopšte sve kontrolne mehanizme jedne pojave koju zakonski uređujemo i njenih mogućih posledica. To je onda rešenje jednog društvenog problema, a mi u društvu, u ovom trenutku, imamo ozbiljan problem kada su u pitanju maloletna lica. Samo onaj ko neće da vidi taj problem, ne vidi ga.
Kada govorimo o tome kada oni mogu da budu radno sposobni, kada mogu biti po zakonu tretirani da mogu krivično da odgovaraju, odnosno delinkventno da odgovaraju, kada mogu da zasnuju porodicu, pa, zar zaista verujete da šestogodišnjak, kome zakon daje tu mogućnost, u ovoj državi da može da izdržava porodicu u ovom trenutku?
Zar neko može da poveruje da on može da reši pitanje porodice u ovom trenutku sa 16 godina, ako prođe samo osnovni sistem obrazovanja, ako nema nijednog drugog mehanizma u društvu koji omogućava da on to radi? Pa, ovde su ljudi koji su proveli decenije u nekim firmama, ostali na ulicama. Njegovi roditelji su ostali na ulicama, nemoćni da mu pomognu.
Dakle, nije sve samo zakonom dopušteno. Postoji nešto iza čega mora da bude logika, razum, iskustvo, pre svega, iskustvo i sve ostale socijalne okolnosti. (Predsednik: Vreme) To je ono što moramo zaista da ispoštujemo. Zbog toga nećemo podržati ovaj zakon, samo sa tog aspekta.

Zahvaljujem.

Gospodin ministar želi da nam se obrati. Izvolite.

Gospodin Šami. Izvolite, imate 11 minuta. Jel hoćete ponovo da stavite karticu?

Zahvaljujem. Gospođo predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, već sam kazao da DSS misli da valja doneti zakon o udruženjima i da, takođe, podržava u načelu jedan pristup koji, u krajnjoj liniji, treba da bude što liberalniji, dakle, da se može, bez većih poteškoća, svako ko to želi da organizuje u nekom udruženju.
Možda zvuči paradoksalno, ali se meni čini da su upravo neke prokažene organizacije i udruženja koji su delovali, ili deluju u zemlji Srbiji, verovatno, i najveći protivnici ovog zakona. Kada se stvara privid da nema zakona o udruženju, to onda može da znači i da država ne podržava ideju udruženja; onda je cena takvih organizacija na svetskom tržištu mnogo veća. O tim i takvim organizacijama neke moje kolege poslanici su govorili.
Mi smo, i to sam kazao, s najboljim namerama podneli 28 amandmana, isključivo u cilju da popravimo neke delove teksta, da pojasnimo neke, možda, po mom ukusu, previše deklarativne rečenice. Navešću nekoliko takvih primera, a jedan sam vam već naveo – primer gde tražimo da se razreši pitanje legata koji su ostavljeni pojedinim esnafskim organizacijama. Molim ministra da taj predlog novog člana 81a razmotri.
Dali smo još neke predloge – recimo, u članu 2. predlažemo da se u rečenici – "da su zabranjena tajna i paravojna udruženja", briše reč "tajna". Naime, to je, da tako kažem, kontradikcija u osnovi. Ovaj zakon se ne bavi tajnim udruženjima, niti se ministarstvo gospodina ministra bavi tajnim udruženjima. Tajnim udruženjima se bavi, po logici stvari, policija. Naravno, ako je udruženje tajno zato da bi rušio ustavni poredak ili radilo protiv zakona države Srbije, policija će reagovati. Ako neko osnuje tajno udruženje ljubitelja, ne znam, "Mančester junajteda", ili Šeron Stoun, ovo drugo bi imalo više članova, policija se verovatno time ne bi bavila, ali ne treba ni vaše ministarstvo.
Dalje, u članu 5, o kome govorite, imate nespornu rečenicu da je rad udruženja javan. Mi ukazujemo da u nekom svom delovanju udruženje, na svojim internim sastancima, može i da isključi javnost rada. Uvek može postojati više udruženja koja se bave istim stvarima i koja su jedna drugima konkurenti. Ako vi i ja imamo konkurentska udruženja, a stoji samo ovako deklarativno "rad udruženja je javan", ja ću s velikim zadovoljstvom doći da vas špijuniram, da držite svoje interne sastanke.
Predlažemo da se broj osnivača udruženja poveća na pet, ne zato da bismo otežali. Zahtevamo da svih petoro budu državljani Srbije, ne zato da bismo otežali pravljenje udruženja, nego nam se čini da ako jedan član, koliko je dovoljno, jedan državljanin Srbije može da osnuje udruženje, to nije udruženje, to je onda pojedinačna stvar.
Još ću vam skrenuti pažnju na nekoliko stvari. Predlažemo da se doda slično onome što smo predlagali i kod političkih partija, kada je reč o nazivu udruženja. Nije dovoljno da piše, što je u redu što piše, da naziv udruženja ne može sadržati elemente predviđene članom 3. stav 2. ovoga zakona. Znate o čemu pričam. To je sve u redu, ali ne sme ni da svojim imenom asocira na neka udruženja ili, čak, političke organizacije koje su postojale u prošlosti, a koje, u suštini ne možemo podržati da postoje. Na primer, mogu formalno imati sve ono što je propisano zakonom, a onda nazvati udruženje ''udruženjem crvenokošuljaša'', ili ''ljubitelja lika i dela Adolfa Hitlera'' itd.
Takođe, u članu 35, gde govorite da Vlada propisuje visinu naknade, to je u redu, mi smo predložili jedan mali dodatak, kolika ona najviše sme da bude. Prosto zato, što se može desiti nekada neka Vlada koja hoće da uguši udruženje i onda će da propiše naknadu od, recimo, milion evra da bi se neko registrovao kao udruženje. Da se to ne bi desilo, a svima nam je cilj da se to ne desi, valja staviti neku okvirnu sumu. Mi smo, na primer, predložili jednu prosečnu platu, da ne sme biti više od toga, naravno, može biti manja. Mislimo da to treba uneti.
Predlažemo i da se, gde god se reč ''Autonomna pokrajina'' pojavljuje u jednini, napiše množina. Pomenuo sam vam član 81a i to bi, uglavnom, bilo to. Imamo još primedaba, o kojima je govorila gospođa Vojić-Marković, vezano za maloletnike. Dakle, DSS ne smatra da maloletnike treba isključiti iz udruženja i ne dati im pravo, samo traži da se stvar pedantnije uredi.
Mi ćemo iskoristiti pravo, kada budemo raspravljali u pojedinostima, da o našim amandmanima detaljnije govorimo. Ovo sam smatrao za shodno da sada kažem, prosto zato da bih gospodinu ministru dao dovoljno vremena da razmisli o tome koje amandmane DSS ima nameru da prihvati.
Verujem da će peti put Bog da pomogne i da ćete ovaj put ovaj zakon usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šami.

Gospodin Todorović, reklamira Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, kršite Poslovnik, član 93. stav 1. alineja 5 i član 95. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi niste obavestili Skupštinu, iako smo mi ovde dobili listu, ostalo je troje poslanika ZES-a – Nataša Vučković, Mihajlo Purić i Danijela Lovrin-Gavrilović. Pretpostavljam da imaju još uvek raspoloživo vreme za diskusiju, međutim, vi ih uopšte niste prozvali. Možda ste vi dobili neko obaveštenje, ali to nije privatno obaveštenje za vas. To obaveštenje je, pre svega, namenjeno Skupštini, poslanicima Skupštine.
Dobili smo ovu listu govornika, ali čini mi se da vi svesno hoćete da obmanete građane Srbije, jer prozivajući poslanike ZES-a, koji bi odustajali od diskusije, pokazali biste kako se vaši aršini razlikuju kada je u pitanju rad Skupštine.
Formalizovali ste to do besmislenih granica. Dovoljno je da se poslanik prijavi na ulazu u salu i ovde i ceo mandat ne mora da uđe u ovu salu, sem kada treba kvorum i da se glasa, a ne mora da izgovori nijednu jedinu reč.
Zato izbegavate da pokažete građanima Srbije da se poslanici vladajuće većine ponašaju isključivo onako kako misle da im je najkorisnije, a ne kako je najbolje za građane Srbije.
Vama je cilj da do šest sati pređete na drugu tačku dnevnog reda, verovatno vas vozni red za Evropu čeka. Valjda ga hvatate za 2022. ili 2023. godinu, pa žurite, i zato ste spremni da kršite Poslovnik, što mislim da vam ne služi na čast…
(Predsednik: Vreme.)
… i morali biste da vodite računa u svakom slučaju, pa i u slučaju kada vi to radite.

Poslanici koje ste spomenuli su odustali, baš kao što ponekada odustanu i vaši i dogovorimo se, u komunikaciji koja je između vas i mene, da ih i ne pročitam. Prema tome, nijedan član Poslovnika ne kaže da je to moja obaveza.

Mogu da prihvatim sugestiju i neću vam izreći nikakvu meru, jer nije bilo kršenja Poslovnika, ni zloupotrebe. Ovaj put, zaista nije bilo. Inače, za to što ste me okarakterisali kao osobu koja se koristi obmanama, nemate nijedan argument. Bolje bi bilo da analizirate neke koji su vam bliži.

Gospodin Tomislav Nikolić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema ovom zakonu imam istovetan odnos kao što ga ima i sam ministar.
Predložio nam je zakon, mi smo o njemu diskutovali, podneli amandmane, pa onda kada je to trebalo njegovim pajtašima u Vladi, on je odustao od toga da zakon bude na dnevnom redu, odnosno da se dovrši rasprava o njemu. Sklonio ga iz procedure i čekao kada će opet doći na dnevni red, a onda došao u salu da nas ubedi kako je to mnogo važno za Srbiju.
Dakle, vaš zakon uopšte nije važan za Srbiju, gospodine ministre, kao što ni vama nije važno da se izborite da taj zakon završi svoju normalnu proceduru. Iako je Skupština bila u nekom ''cajtungu'', čini mi se da ste nam rekli da je mnogo važno da se uredi prostor u kome deluju organizacije u Srbiji, a onda se ispostavilo da to uopšte nije ni bitno.
Kada smo već kod tog zakona, da vas pitam, da li je možda novim predlogom zakona predviđeno da se sankcioniše ono što sada rade političke organizacije u Srbiji, na primer, DS i SPS, koje udruženo poništavaju regularno održane izbore za lokalnu samoupravu, a potom u besomučnoj kampanji, u roku od četiri dana podele izborne jedinice između sebe. Jedni plaćaju neplaćene telefonske račune, jedni neplaćene račune za struju, drugi – neplaćene račune za komunalije; 150 mašina se trenutno nalazi u organizaciji tih organizacija, na dve lokacije na kojima se ponavljaju lokalni izbori, u opštini Voždovac?! Time se dokazuje da nikakav zakon nije dovoljno dobar da spreči zločinačko udruživanje pojedinih političkih stranaka.
Dakle, gospodine ministre, vi nama ovde možete da pričate od Kulina bana i dobrih vremena, možete da nas ubeđujete da je vaša želja, da je vaš cilj da se prostor u kome deluju političke stranke i druge organizacije, potpuno uredi zakonom. Možete da nas ubeđujete da nam je cilj da to bude jedna normalna, demokratska procedura i verovatno da bi bilo tako da je vaša stranka još uvek dominantna i da još uvek može da očekuje da pobeđuje na svim izborima na kojima se pojavi.
Desilo se nešto dobro za Srbiju od septembra prošle godine, gospodine ministre, a to dobro što se desilo u septembru, danas je nekako sazrelo i rađa plodove. Plodovi su da vaša stranka nije najjača u Republici Srbiji. Sada se razgolićuje.
Poslanik pre mene je rekao kako se sve služite nedostacima Poslovnika, ili tumačenjem Poslovnika kako biste nas sprečili da i u Narodnoj skupštini svako pokaže koliko je zainteresovan ili za zakone ili za sudbinu Srbije. Nije to samo ponašanje poslanika trenutno vladajuće većine, koja je kao balon od sapunice, leti i čini vam se da je to jako, a može da se rasprsne svakog časa. Ima tu i druge vrste ponašanja, vaš odnos prema javnosti rada Narodne skupštine.
Da li zaista mislite da treba da čekamo 01.30 ili 02.30 noću da bismo videli šta se u Skupštini dešavalo, a da za to vreme Javni servis objavljuje reprize nekih košarkaških utakmica od pre 15 godina? Da li zaista mislite da politički organizacijama i drugim udruženjima uopšte nije bitno kakve smo rezultate postigli na izborima, pa Javni servis ne sme da do 15 časova popodne u ponedeljak kaže ko vodi, ili barem ko šta tvrdi da je uradio na tim izborima? Vrlo dobro znate koliko smo organizovani i vi i mi, da smo u pola devet znali rezultate izbora.
Gospodine ministre, preuzeli ste nezahvalnu ulogu. Cenim vas, dugo godina vas poznajem i bili ste odličan poslanik. Ministar ste za upotrebu, preko vas će provesti zakon. Evo, sad su vas i za komunalnu policiju ovlastili, da vi pričate kako će sada biti više policije, ono čega smo se bojali još od 1994-1995. godine, kada se ta ideja prvi put pojavila u Srbiji. Tada smo je zaista grubim ponašanjem odbacili.
Danas nam se čini da ste toliko jaki da to možete da uvedete. Čudi me da nema i regionalne policije, zbog ove podele Srbije ne regione. Dakle, komunalna policija će verovatno uskoro imati i neki svoj regionalni karakter. Glupo je da imaju region, a kreću se samo u okviru jedne opštine, jer kad imaju svoj region, žele da se on bolje razvije nego onaj do njega.
Znači, na delu je razgolićeno ponašanje DS-a i SPS-a, koji bi da ispune dva neostvariva cilja. Možda ćete ih ostvariti, ali građani Srbije sve znaju, čak i kada ukinete televizijski prenos. Jedan cilj je da DS ima više glasova od SNS-a, to je već od danas pa ubuduće nemoguće u Srbiji, a drugi je da otmete jednoj drugoj izbornoj listi jedan mandat i da ga date socijalistima, kako biste imali prevlast da formirate lokalnu vlast.
Da li mislite da je to Srbija? Ako to nije sprečeno ovim zakonom, nije trebalo da dolazite, gospodine Markoviću, u Skupštinu. Ovaj zakon je trebao da bude jasan, da od nas načini ljude koji za sebe mogu da kažu da su časni, da nas niko ne proziva kao nečasne.
Vi vrlo dobro znate, jedne izbore sam izgubio na dva miliona i 200.000 glasova sa 70.000 glasova manje. Da je bila obrnuta situacija, da je onaj koji vam sada dozvoljava da ovo radite u Ripnju i u Belom Potoku imao manje 70.000, vi biste nas pomlatili dok vaš kandidat Boris Tadić ne bude predsednik Srbije, po vašoj volji, a ne po volji naroda. Vi to sad pokazujete jasno. U vama nema ni dostojanstva, ne umete da izgubite izbore, ne umete da pobedite na izborima, ne umete da se takmičite.
Neko je tu pogrešio, pa je pokušao da vam pomogne u tome, pa čak terao svoje članove Izborne komisije da glasaju za vaše odluke. Kakva je to odluka kada svi prebrojimo na biračkom mestu, potpišemo zapisnik, ustanovimo koliko je ko osvojio glasova i posle se na putu od biračkog mesta do opštine nešto desi, pa ima jedan glasački listić više, da biste vi poništili izbore?!
U tome ne bih učestvovao da nemam hleba da jedem, a ovi koji su učestvovali u tome neka se zamisle zašto imaju tako strmoglavi pad, i oni koji su na vlasti, i oni koji su u opoziciji. Građani Srbije sve vide i sve znaju.
Dakle, trebalo je da dođete, gospodine ministre, da kažete – naprednjaci, da li imate koru hleba da mi date, neću više da budem ministar, zato što ovi pokušavaju da vam otmu pobedu na izborima. Mi bismo vam odvojili onoliko koliko možemo, ne bismo vas ni terali da pređete kod nas.
Danas bih vam čestitao, gospodine ministre, da ste kao Rasim Ljajić dali izjavu da je to nečasno i da u tome nećete da učestvujete. A šta da vam čestitam danas, to što ponavljate regularno održane izbore da biste pobedili?
Šta biste radili da je nešto ozbiljnije u pitanju? Da kažem – u lokalnoj samoupravi ko zna kakve će koalicije da se stvore, da li će biti dopunskih izbora, da li ćemo ponovo ići na te izbore? Ali, vi, posle 12 godina vladavine, ne umete da kažete – ljudi, nemamo najviše glasova.
Šta da vam čestitam, što ste prepisali ovaj zakon? Ne znam da li ste uopšte uvrstili amandmane koje ste nekad prihvatili. Ako jeste, to je samo znak da je zakon bio loš.
Šta može da vam se čestita u toj lokalnoj samoupravi? Pre vas, nisu dozvoljavali vanredne lokalne izbore. Pitajte socijaliste. Čekali su po dve godine da se održe vanredni lokalni izbori u opštinama u kojima je pala vlast, a danas vi, gospodo socijalisti, odjednom se priključiste tom istom maniru. Rekao sam vam to pre neki dan, baš potpuno ste se priključili.
Ponašaju se kao vi nekada, samo što je vas surovo kažnjavao njihov saveznik sa Zapada, a danas vas na to teraju njihovi saveznici sa Zapada. Imate pokriće, neće da se pobuni EU protiv ovog ponašanja. Ne mora ni da se pobuni, neka se bune građani Srbije, neka se bune oni koji su upisani u biračke spiskove, da bi iskazali svoju volju koju sada hoćete da poništite.
Gde vam je danas Mrkonjić? Danas radi 150 mašina na dva biračka mesta. Dođe mi da podnesemo prijave, da vam oborimo to, da biste još 15 dana popravljali situaciju u Belom Potoku i u jednom delu Ripnja, da dobiju možda ljudi i vodu, konačno. Možda nije dovoljno samo da im platite neplaćene račune za struju.
Ako je to demokratija, mi u takvoj političkoj borbi nećemo da učestvujemo. U takvoj političkoj organizaciji stranaka nećemo da učestvujemo.
Hoćete da zabranite političke stranke zbog nekog imena koje vas asocira na negativne ličnosti iz prošlosti. Vi ste za zabranu posle ovog ponašanja na prvim izborima koje ste izgubili. Šta ste mislili, da pobeđujete doveka? Pa, mogli ste da smo mi ostali tamo, mogli ste doveka da pobeđujete. Uvek bismo se ponašali kao oni kojima je krivo što su izgubili, a jedva čekaju da izgube.
Danas je situacija drugačija. Danas je stvoren blok protiv vas, jači od vas, i nemojte da nas sprečavate ni krađama, ni marifetlucima, ni majmunacijom.
Zvao sam vašeg predsednika i rekao je da nema pojma o čemu se radi. Laže, on to sve organizuje. Predsednik stranke ne može da ne zna šta mu radi stranka, a predsednik Srbije ne može da ne zna šta mu misli više od pola Srbije. Mi, koji smo sada više od pola Srbije, mislimo da Boris Tadić lažira izborne rezultate, a vas koristi kao pione. Ostaćete upamćeni kao ljudi koji su to radili.
Ni Milošević nije potpisivao krađu izbora, ali upamtili ste ljudi koji su te noći objavljivali rezultate. Zbog toga mi je muka kada vas gledam kada se ponašate u Narodnoj skupštini, kako glumite demokrate, kako učite narod naopakom shvatanju demokratije.
Čast je pobediti, čast je i izgubiti. Časniji je onaj ko ume da podnese poraz, nego onaj ko se malo raduje kada pobedi. Dunuo je novi vetar, prilagođavajte se tome. Nemojte da ostanete po strani sa još nekim, jer se tamo ne dešava ništa. Sve što se dešava, dešava se u centru.
Zbog toga, gospodine ministre, lep vam je zakon i na lepom je papiru napisan, i dok vam predsednik ne promeni ovaj papir, uradite što više zakona, da nam se ne lepe prsti za lošiju vrstu papira koju će vam, kao štednju, predsednik sigurno nameniti, ali zakon za zakonom, vi sve više ljudi zapošljavate u administraciji. Jedini poslodavac u Srbiji postaje država, DS, SPS, G17 plus i ostali sateliti.
Sada ste vi poslodavci, zapošljavate svoje ljude, svoje prijatelje, tetke, sestre, svoje sluge i sve u državnu administraciju. Da ste otvorili fabriku, pa da je napunite radnicima iz vaših stranaka, pa da ta fabrika cveta – da vam čestitamo. Šta je vaša fabrika? Lokalna samouprava, regioni, Agencija za privatizaciju, Berza, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP.
Sada smo stigli i do sledećeg zakona, za koji jurite da počne rasprava pre šest, da bi noćas bila završena. Vi mislite da to ovaj narod ne vidi, da su ovi rezultati izbora slučajni i da je narod pogrešio jednog dana. Ne, nije. Građani Srbije su sve shvatili. Ovi su izbori cela Srbija i vi to dobro znate. Dve opštine u Beogradu i jedna u unutrašnjosti, to vam je biračko telo u celoj Srbiji. Nema više ni onih rezultata od pre nekoliko meseci. To ste pokvarili, a dodatno ste oslabili i poziciju na kojoj smo vas zatekli kada smo formirali stanku.
Znam da vam je proteklo vreme za raspisivanje izbora i da vi više ne možete da pobedite, ali nemojte da nas mučite, nemojte da mučite Srbiju, nemojte jedini druge da ucenjujete, da bruje novine kako je Dinkić rekao – ako demokrate i naprednjaci bilo gde budu u savezu, napuštam Vladu.
Što ćuti Boris Tadić? Da li je muško ili žensko? Ako je muško, neka kaže – nećeš ti mene da ucenjuješ. Ako je žensko, neka kaže – tako je, Mlađo. Nešto jeste, ne verujem da je pola - pola. Ne poznajem čoveka dovoljno dobro, ali da sam u DS-u, ne bih odustajao od diskusije, nego bih rekao – imam jedno pitanje za predsednika DS-a: Kako će on da odgovori na ovu ucenu? Možda biste me isterali, kao što su me iz jedne druge stranke isterali, ali tako se živi, tako se politika vodi, nije samo plata i beneficije, putni troškovi, članstvo u upravnim odborima. To je svrha bavljenja politikom. Tako ste nas doveli na loš glas. Tako nas narod sada gleda. Gleda nas kao ljude koji gledaju što više nešto da naplate.
Molim da mi ne dobacuju oni koji nemaju prava više nikome da dobacuju.
Što se nas tiče, neka vam je sa srećom i ovaj zakon i svi drugi koje donesete pre izbora, ali bi bilo mnogo bolje da proverite svoj rejting, pošto svi mi koji se politikom bavimo i svi građani Srbije znamo da odnosi u Srbiji više nisu onakvi kakvi su bili pre godinu dana i da bi Srbiji trebalo dati priliku da izabere one u koje sada ima poverenja. Srbija vam to pokazuje na svim izborima koje smete da zakažete i žao mi je što smo ovako dobro radili za ove lokalne izbore, pošto ćete vi sad teško da se odlučite za neko novo odmeravanje snaga. Hvala.

Gospodine Nikoliću, sve vreme ste bili mimo dnevnog reda, govorili ste o očigledno vašim problemima, a vezanim za korektnu saradnju unutar vladajuće koalicije, o Javnom servisu, o izborima, o gospodinu Markoviću.

Imam potrebu da vas zamolim da vokabular prilagodite dostojanstvu ovog parlamenta, u kome ima i žena parlamentaraca. Mislim da nije u redu, zbog rodne ravnopravnosti, da kao čovek koga biraju građani, pa i iz moje Šumadije, na ovaj način prezentirate odnos prema ženama, da širite tu atmosferu.

Zaista vas molim da vaš odnos, koji ste i ranije ispoljavali u odnosu na žene, ne bude karakteristika vašeg odnosa prema ovom parlamentu.

Gospodin Milisav Petronijević ima reč.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Po Poslovniku.)

Pre vas je reklamirao Poslovnik gospodin Milisav Petronijević. Dobićete reč odmah posle njega.