Uvažena gospođo predsednice, reklamiram povredu Poslovnika. Smatram da ste povredili Poslovnik time što govornika niste prekinuli u onom momentu kada je počeo da priča van dnevnog reda. Da vas podsetim, to je član 103. stav 1 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Nije, uvažena gospođo predsednice, dovoljno to što ste na kraju ovog političkog govora, političke tirade, dali upozorenje. Ovo nije prvi put. Već smo navikli, ali želim da kažem da je u ovom političkom govoru, ovoj političkoj tiradi izrečeno mnogo uvreda i netačnosti.
Što se tiče SPS-a, on je dobro, hvala na pitanju. Želim, takođe, da vam kažem da SPS ne poništava izbore. To znaju i oni koji manje znaju o politici. Želim da kažem i da neću da komentarišem rečenicu o zločinačkom udruživanju političkih stranaka. To govori o onome ko to kaže. Pao bih na taj nivo kada bi to komentarisao, a to ne želim. Isto tako, funkcioneri SNS-a koji u izbornoj kampanji nazovu birače SPS-a, LDP-a, SRS-a ekstremistima, to opet govori o njima.
Samo da vas podsetim, gospodine Nikoliću, SPS nije doživeo strmoglavi pad..
(Predsednik: Vreme.)
SPS sa zadovoljstvom saopštava, jer jedina koalicija koja je dobila više glasova... (isključen mikrofon).

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste grubu insinuaciju napravili oko mog odnosa prema ženama. To nije tačno i vi to dobro znate, ali vam nešto godi sada da se priključujete nekima koji su na taj način govorili o meni, pa se dokazalo da to nije tačno. Upotrebio sam ono za šta vi u Šumadiji jako dobro znate da se koristi, kada se muškarcu kaže – jesi li muško ili žensko. Time nisam uvredio žene, nego sam pitao jednog muškarca da li može da reaguje kao muškarac. Od žene ne možete da očekujete da se uvek brani, ona je nejaka i slaba, ali muškarac uvek mora da se brani. Uostalom, šta ja vama to objašnjavam, vi meni možete predavanje na tu temu da držite i zaista mi je žao što izvrćete čak i svoju nauku.
Ne znam čime sam gospodina Petronijevića uvredio, kad on uopšte ne zna zašto su poništeni rezultati. Kad biste znali, gospodine Petronijeviću, priznali biste da je to zločin, zato što ste jednog građanina, makar jednog koji je došao na biračko mesto i svoju svetinju, svoj glas, dao nekome; vama se to nije svidelo i većinom koju imate u opštinskoj izbornoj komisiji vi ste poništili taj njegov glas. To je zločin. Ne bi bio zločin da ste mu udarili šamar, to je prekršaj, sve do neke teže telesne povrede ne biste odgovarali ni za krivično delo, a vi ste mu ukrali svetinju, glas koji je dao SNS-u.
Što se to vama ne sviđa, ne znam. Zašto vaši članovi biračkog odbora nisu bili tako savesni kao vi, pa da nađu neku primedbu? Ne, nego ste vi, glavešine u strankama, našli primedbu. Vama se to nije svidelo. Ovo je moj vokabular, zaista upućen onima s kojima ste sad u koaliciji. Nikada vas nisam tukao, nisam vas otpuštao s posla...
(Predsednik: Završite, molim vas.)
... ja vas nisam proganjao, to su vam radili... (isključen mikrofon)

Gospodine ministre, imate reč, izvolite.

Zahvaljujem. Na kraju ove diskusije o zakonu o udruženjima bih da kažem da ćemo razmotriti sve ove amandmane koji su podneti, da mislim da je ovo veoma važan zakon i da s ovim zakonom kasnimo nekoliko godina. Žao mi je što je bio povučen iz procedure. Razlog za povlačenje je bilo donošenje budžeta, to je svima jasno, ali iskoristili smo to vreme da uvrstimo amandmane i kritike na taj zakon koji su se čuli u tadašnjoj raspravi. Mislim da smo ih uvrstili sve, izuzev nekih koji nisu mogli koncepcijski da se uklope.
Ponavljam, ovaj zakon je važan da bismo pravo svih nas, svih naših građana, njihovo pravo da se udružuju, učinili realnim, na najboljim mogućim osnovama, potpuno liberalno, a, s druge strane, da bi država uspostavila potpunu kontrolu kad je u pitanju materijalno poslovanje nevladinih organizacija, odnosno udruženja, jer, kao što svi znate, postoji jedna senka kada je u pitanju rad nevladinih organizacija, upravo zbog toga što nisu bili transparentni izvori finansiranja, posebno oni izvori koji dolaze iz inostranstva.
Žao mi je što je rasprava o ovom zakonu poslužila i da se neke druge teme obrade, ali to govori o tome da primedaba na ovaj zakon, konkretno, na odredbe ovog zakona, i nema, bar ne u nekom značajnijem broju.
Moram priznati da ne razumem najbolje primedbe Nove Srbije i DSS-a vezane za odredbe zakona koje sam preuzeo iz Predloga zakona čiji je autor gospodin Zoran Lončar.
Da li vrednosni sud o nekom zakonu i o nekoj odredbi menja činjenica da li ste u opoziciji ili poziciji, odnosno da li je predlagač iz vaše stranke ili nije? Očigledno je tako, ili bi se možda desilo da tadašnji ministar ovde nema većinu za izglasavanje zakona.
U svakom slučaju, iskreno se nadam da ovde postoji dovoljna većina za izglasavanje ovog zakona. Mislim da će naši građani razumeti odredbe ovog zakona, iskoristiti priliku, ostvariti slobodu udruživanja.
Mi želimo da pospešimo slobodu udruživanja. Udruženja građana su vrlo korisna za svako demokratsko društvo. Udruženja građana se bave temama kojima se često ne bave institucije. Udruženja građana često uspeju da stave u prvi plan probleme koje mi kao političari ne vidimo.
Mnogo je različitih udruženja građana, od onih koja se bave zaštitom životne sredine, preko udruženja koja se bave zaštitom raznih ugroženih grupa, lica s invaliditetom, zaštitom dece, zaštitom starih, do onih udruženja građana koja se bave ljudskim pravima i slobodama. Sva ta udruženja su nam potrebna i svim tim udruženjima treba pomoć u radu i zbog toga smo doneli ovaj zakon. Iskreno se nadam da će ovaj zakon trajati, a da će biti sve više i više udruženja građana, te da više neće postojati nikakva sumnja u njihove motive, u njihove načine finansiranja i njihov rad.
Zahvaljujem svima na diskusiji, mislim da je bila vrlo konstruktivna i korektna, i obećavam da ćemo sve amandmane koji su podneti ozbiljno analizirati i sve ono gde nađemo da je moguće usvojiti, to ćemo prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Zaključujem načelni pretres.

Gospodine Obradoviću, reklamirate Poslovnik?

Nije bilo ničeg uvredljivog, ni nejasnog i nemate osnov za repliku. Žao mi je, ne mogu da vam dam reč.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KOMUNALNOJ POLICIJI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam da je, prema članu 94, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova i da je ono raspoređeno na sledeći način: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih za ovu tačku dnevnog reda predstavljaju narodni poslanici: Milica Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS, Jovan Palalić – Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, Milan Avramović – Poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da)

Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da sam u svaki zakon koji sam predlagao Narodnoj skupštini na neki način, odnosno u većoj ili manjoj meri verovao. Ne tvrdim da je svaka odredba zakona baš bila takva da bismo 100% stali iza nje, ali vam kažem da za svaki zakon koji sam predlagao u Narodnoj skupštini duboko verujem da je promenio Srbiju nabolje. To važi i za prethodni zakon, to važi i za one zakone pre njega, kao što je Zakon o političkim strankama, i za zakone koji se odnose na lokalne izbore, na lokalnu samoupravu, za niz drugih zakona koje sam branio u Narodnoj skupštini.
I za zakon koji je sada na dnevnom redu, zakon o komunalnoj policiji, verujem da u svakoj svojoj odredbi menja Srbiju nabolje. Dakle, to je zakon koji uvodi nešto novo u naše živote, nešto što ćemo sretati u našim gradovima svakodnevno, nešto što bi trebalo da reši ono što nas danas možda nervira na svakom koraku, bilo da je to što je neko prosuo šut tamo gde mu nije mesto, bilo da je to što neko neodgovoran šeta domaće životinje, pse, na mestima gde im nije mesto, ili na nepropisan način, pa se u pesku guraju dete od tri godine i pas, da li će dete da se igra ili će pas da vrši nuždu, bilo da je to nesavesni vozač koji parkira auto na sred neke staze kuda prolaze građani, bilo da je to kafić u kome grmi muzika do pet ujutru, umesto da se sve to završi u vreme kako odredi lokalna samouprava i da ljudi posle toga mogu mirno da spavaju.
Dakle, postoji jedan deo ukupnog reda, koji nazivamo komunalni red i taj komunalni red je, na neki način, u našoj državi bez adekvatne zaštite. Redovna policija ima svoja posla, ti poslovi su teški, složeni i opasni, s jedne strane, a, s druge strane, redovne policije ima toliko koliko je ima i ne mogu oni baš da stignu na svako mesto gde je to potrebno da bi se održao komunalni red.
Gradonačelnici, predsednici gradskih opština se trude da u svojim sredinama održe komunalni red. Žele da im parkovi budu čisti, žele da građani nemaju probleme s muzikom iz kafića, žele da nesavesni vozači budu sprečeni u tome da ometaju redovni protok saobraćaja i redovno funkcionisanje ljudi, ali oni nemaju instrument kojim bi mogli da ostvare te svoje želje i građani nemaju kome da se požale kada se suoče s takvom vrstom problema.
U zapadnim državama je odavno uvedeno nešto što se zove komunalna policija. Različite su varijante te komunalne policije. U nekim gradovima, ta komunalna policija ima i neka kriminalistička ovlašćenja, istraživanje, dakle, gonjenje učinilaca krivičnih dela, a u nekim, pak, državama nije ništa drugo do najobičnija komunalna redarska služba. Mi smo dosta razmišljali o tome šta je ono što je primereno našim uslovima i opredelili smo se za jedan koncept koji je bliži konceptu komunalne policije, u smislu da to bude posebna služba, s posebnim obeležjima i s jednim delom policijskih ovlašćenja.
Stoga smo predvideli da će u gradovima da se osnuje posebna uprava unutar gradske uprave, to je uprava komunalne policije, da u toj upravi može biti zaposlen jedan policajac na 5.000 stanovnika, da će ta komunalna policija imati svoje uniforme, da će o izgledu tih uniformi odlučivati gradovi, da bi kroz te uniforme, možda, izrazili neku svoju posebnost, ali će saglasnost na to davati Ministarstvo, kao što je to slučaj i sa nazivima ulica i sličnim simboličkim aktima koji mogu dovesti do određenih problema unutar lokalne samouprave, time što neka grupa misli da je uvređena tim simbolom.
Oni će imati svoja vozila. U Beogradu će, recimo, imati verovatno i neki svoj čamac kojim će regulisati pitanja obala, u skladu s mogućnostima gradova. Oni će se na određeni način organizovati. Oni će imati određena sredstva prinude, to je pendrek, to su lisice, kada je, u izuzetnim, nadam se, retkim slučajevima, potrebno i njih primeniti, ali isključivo na način kako je to regulisano odgovarajućim pozitivnim propisima, a s obzirom na to da se primenjuju policijska ovlašćenja, to su propisi koji važe za policiju, dakle, Zakon o policiji i podzakonska akta o primeni ovih sredstava.
Dakle, komunalna policija treba da bude nešto što je na usluzi građanima za najbanalnije stvari, ali stvari koje nam zagorčavaju svakodnevni život, stvari koje mogu da nas iznerviraju od ranog jutra, kada izađemo iz zgrade, pa do stvari koje mogu da nam zagorčaju miran san uveče. Komunalni policajci će, zbog ovih ovlašćenja, proći posebnu obuku. Plan i program te obuke zajednički će utvrditi Ministarstvo policije i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Oni će biti podvrgnuti odgovarajućim testovima, psihičkim i fizičkim, oni će biti podložni redovnim i vanrednim ispitivanjima njihovih sposobnosti, i to onda kada se javi potreba za tim.
Veoma je važno da ova služba svoje početne korake doživi na taj način da se sama ideja ne kompromituje. Zbog toga nismo uvažili neke ideje iz nekih gradova da ovlašćenja komunalnih policajaca budu veća, pa čak i da oprema bude ozbiljnija. S druge strane, nismo uvažili ni stavove onih koji smatraju da to treba da budu komunalni redari, jer s komunalnim redarima već imamo iskustvo. Nažalost, autoritet komunalnih redara je poljuljan. Dešava se da komunalni redar dođe i pokuša da otkloni bilo šta i da pri tom doživi pretnje, pa čak i fizički napad.
Komunalni policajac će, ipak, imati uniformu, imaće određena sredstva prinude i uživaće posebnu krivično-pravnu zaštitu. Komunalni policajac o svom radu obaveštava svog načelnika uprave, ali, istovremeno, o svakoj upotrebi sredstava koje upotrebljava prema zakonu kojim se regulišu policijska ovlašćenja, on je dužan, i njegov šef, da odmah, bez odlaganja, obavesti i stanicu policije.
Komunalna policija je neka vrsta mlađeg brata redovne policije. Komunalna policija je tu da pomogne svima, da pomogne gradu u izvršavanju njegovih nadležnosti, da pomogne građanima u sitnim problemima, kakvi će se sigurno javljati, da pomogne kada deca iz škole treba da pređu ulicu, da pomogne, kada se održava neka manifestacija, da se ljudi u toj gužvi snađu, da ih uputi gde i kako treba da idu. Komunalni policajac će biti naš komšija, čovek koji će nam pomagati, koji će nas informisati i koji će istovremeno pomagati policiji i nju informisati i davati joj potrebna obaveštenja i, u slučajevima kada zajedno dejstvuju, biće pod direktnom komandom redovne policije.
Zaista verujem da je ovo zakon koji će bitno promeniti našu lokalnu samoupravu. Ovo je zakon koji će, kada stupi na snagu, biti svojevrstan ispit za naše gradove. Mi smo doneli Zakon o lokalnim samoupravama, Zakon o teritorijalnoj organizaciji, podelili smo naše opštine, sada imamo gradove i opštine. Rekli smo gradovima tada – nemojte mnogo težiti ka tome da dobijete status grada, gradovi će imati mnogo više obaveza i mnogo više odgovornosti. Prva od tih obaveza i odgovornosti jeste da gradovi uspostave službu komunalne policije.
Kako će se razvijati komunalna policija, videćemo. Prepustimo vremenu da vidimo koji će rezultati njenog rada biti. Mnogi predsednici opština su me kontaktirali i pitali zašto opštine nemaju komunalnu policiju. Razumem njihovu želju i potrebu, ali ovo je vrlo osetljiva tema, ovo je vrlo osetljiva služba, zbog toga što ima dodira s onim što su prava i slobode građana i bolje je da je prvo uvedemo tamo gde verujemo da će najbolje i najodgovornije biti ta ideja sprovedena, a to su naši gradovi.
Ukoliko ovo uspe u gradovima, videćemo dalji razvoj komunalne policije. Nesporno je da nešto slično u budućnosti treba proširiti i na opštine, ali, u krajnjem slučaju, treba videti budući ustavno-pravni razvitak naše države, eventualne promene Ustava u pravcu drugačije teritorijalne organizacije, pa, u skladu s tim, videti kako će se organizovati u budućnosti služba komunalne policije.
Zaista bih voleo da narodni poslanici podrže u što većem broju ovu ideju. Ne treba se plašiti novih stvari, pogotovo ne novih stvari koje su u uporednom iskustvu dale izuzetno dobre rezultate. Nadam se da ćemo imati kvalitetnu raspravu kao malopre, a ja ću se potruditi da odgovorim na svako pitanje koje se bude u raspravi postavilo. Hvala.

Pre nego što pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa narodni poslanik Simo Vuković, Poslanička grupa G 17 plus i narodna poslanica Zlata Đerić, Poslanička grupa Nova Srbija.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
Odbor za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne)
Zakonodavni odbor, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? S obzirom na to da pravo na reč dobijaju poslaničke grupe, počevši od najmanje, odnosno od poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, pitam da li žele reč predstavnici PUPS-a? (Ne)
Da li žele reč predstavnik ili predsednik Poslaničke grupe manjina? (Ne)
Da li želi reč ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Nova Srbija, narodna poslanica Zlata Đerić? (Da)
Molim vas samo da se prijavite u elektronski sistem, da bih mogla da vam dam reč. Samo jednom pritisnite taster, molim vas. Izvolite.

Kako se stvari zaoštravaju, čini mi se da biste nama iz opozicije lakše uključili električnu stolicu nego mikrofon, ali, dobro je.

Nema kazne električnom stolicom, po krivičnom zakonodavstvu Srbije. Morali biste da načinite krivično delo na teritoriji SAD-a da biste dobili tu kaznu, a ovde se radi samo o elektronskom sistemu. Koristim vašu duhovitu opasku da zamolim sve poslanike, samo jednom pritisak na taster zadržava vas u elektronskom sistemu, sve drugo briše, pa ide iz početka.
Moje lično izvinjenje za svaku neugodnost koju poslanici imaju pri komunikaciji elektronskim sistemom. Izvolite.