Hvala lepo.
Što se tiče zakona o komunalnoj policiji, to je još jedan zakon koji će proći u ovom parlamentu i koji ima taj predznak da je proevropski, ili evropski, odnosno da postoji u nekim evropskim zemljama ili u zemljama u okruženju. Samo jednu stvar moramo ovde da kažemo javno. U tim zemljama, osim komunalne policije, postoji i privreda koja može da finansira budžet. Iz budžeta gradova, uprava, kantona, ili već kako se to tamo zove, finansira se i ta komunalna policija.
Sredstva građana su tamo svetinja i za svaku investiciju koja ide iz budžeta građani se pitaju, izjašnjavaju. Evo, imate konkretan primer u Švajcarskoj – u njihovim lokalnim samoupravama ne možete nijednu česmu koja je u vlasništvu kantona da prodate ako ne pitate građane da se o tome izjasne putem nekog od referenduma. To je kod njih vrlo česta, ustaljena praksa i odgovornost građana prema svom novcu koji odvajaju u budžet. Ono što u zakonu o komunalnoj policiji smeta jeste to što samo na jednom slučaju, slučaju Beograda, vidimo da su do sada političke stranke, uglavnom, radile u korist države i bile na neki način u službi države ako dođu na vlast, a da sada država polako prelazi u službu političkih stranaka.
Jer, vidite, u trenutku krize na koju se pozivamo, već danima nisam načisto s tim da li smo iz krize izašli ili smo još uvek u krizi, pošto me ministar Dinkić ubeđivao pre dve nedelje da smo iz krize izašli, a juče neki ministri potpredsednici kažu da smo mi u krizi još uvek. Želim da verujem u prvu izjavu – da smo izašli iz krize, jednostavno, prija mi, kao i građanima, očigledno. Neko ne govori istinu, a videćemo, na kraju, ko.
Što se tiče ovog zakona, on će, pre svega, da košta građane Republike Srbije, građane bilo kog grada. Da li su građani Republike Srbije spremni u ovom trenutku da to plaćaju? Da li, uopšte, Evropa vrši neke pritiske na Vladu Republike Srbije, a mislim da već odavno upozoravamo na to da smo u javnoj potrošnji prekardašili? To je narodski izraz, pa mislim da će to shvatiti svi u Srbiji.
Javna potrošnja je kod nas izgubila svaku meru. Mi svakodnevno, a i sad smo žurili, pre šest sati, da uđemo u još jedan zakon kojim ćemo omogućiti nova radna mesta, budžetska radna mesta. Ne treba u jednoj državi da budžet bude glavni poslodavac. Mora da bude privreda glavni poslodavac, da bi budžet bio bogat, da bi i ta komunalna policija, koja tamo na Zapadu ima posla, ima neke drugačije ingerencije, mogla da funkcioniše i bila zaista potrebna.
Samo jezikom brojki da vam kažem – kažu biće na pet hiljada građana predviđen jedan komunalni policajac. Po ovom zakonu, taj komunalni policajac će biti zaposlen celu godinu, primaće platu dok ne položi ispit za to. Na 350 policajaca, koliko u ovom trenutku treba da ima grad Beograd, ako uzmemo sve što prati tu službu, znači, i vozila, i njihove bruto plate, i sve ostalo što treba da se ta služba organizuje, to će biti osam miliona 856 hiljada i 500 evra.
Znate li koliko bi to u ovom trenutku značilo privredi Republike Srbije?
Imamo zakon kojim je uređena komunalna oblast, imamo izgrede kojima se on krši i imamo policiju za koju stalno tvrdimo da je prekobrojna i stalno se neke restrikcije vrše u policiji. Ako postoje komunalni izgredi s kojima policajci s onim ovlašćenjima, odnosno preuzimanjem ovlašćenja koja se stalno nešto koriguju, ne mogu da izađu na kraj, kako će da izađu na kraj komunalni policajci? Pa, tu su potrebni specijalci, a ne komunalni policajci, ali i njih ima.
Prema tome, postoji nešto što postoji na Zapadu, ali nije dovoljno samo to prepisati i imati dobru volju. To jako liči na onog pušača koji od pušačkog pribora ima samo usta. Tako i mi, formalno, ličimo na to.
Nije dovoljno imati dobru volju i nije dovoljno to što jeste u evropskim zemljama, taj zakon i to što se primenjuje. Postoje i brojni objektivni faktori, odnosno brojne objektivne okolnosti koje nas u ovom trenutku sprečavaju da donesemo zakone kojima svakodnevno otvaramo agencije, savete i druge komisije, komunalnu policiju, na stotine novih budžetskih radnih mesta.
Upošljavajući na ovaj način Srbiju, mi smo ovde, u Parlamentu, izgleda, postali menadžeri, nismo više narodni poslanici; mi smo menadžeri koji donose zakone i omogućavaju nova radna mesta, nova zapošljenja, novu budžetsku potrošnju, i to se otelo kontroli.
Zapošljavajući Srbiju i ovim zakonom, izgleda da ćemo, s jedne strane, imati izgrednike i, s druge, nekoliko vrsta policajaca koji će morati da drže sve to u redu. Zaista ne vidim kako je zamišljeno u zakonu da komunalni policajac godinu dana radi, ima pravo da primeni palicu, ima pravo da nas vezuje itd., ima prilično ovlašćenja, a da pri tom nije položio taj ispit? Ako ja kao građanin budem na udaru bilo kakve intervencije tog policajca, ili neki drugi građanin, na svakom sudskom sporu država će izgubiti taj spor i platiti popriličnu odštetu.
Postoje neke stvari koje u zakonu nisu do kraja dorađene i moraće, verovatno, da se znatan broj amandman usvoji, s obzirom na to da će zakon da prođe. To lepo vidim. Na kraju krajeva, svi zakoni koji ovde dođu, osim nekih ekscesnih, koji su bili onako, pogađački, prolaze.
Ovaj zakon ima dobru volju, pre svega, ima dobru volju prema onima koji su na vlasti. Razumem da postoje različiti načini da se očuva vlast, ali u ovom trenutku, kada privreda svakodnevno ide sve više ka svom nestajanju, moramo da uzmemo u obzir sve ono što u Srbiji radi, odnosno sve ono što u Srbiji u ovom trenutku stoji. Ne možemo više da pričamo o otvaranju novih radnih mesta kada otpustimo dve hiljade ljudi na jednom mestu da bismo zaposlili 160 drugih, i onda ovo pokazujemo u svim medijima kao poseban uspeh, a ne pokazujemo onih nekoliko hiljada koji tog momenta odlaze, bez ikakve šanse da budu ponovo zaposleni. Oni treba ovo da finansiraju, građani Srbije ovo treba da izdvoje iz svog džepa, iz svojih novčanika.
Da li su nam zaista nužni komunalni policajci u ovom trenutku kada i postojeći zakon nije na određeni način primenjivan? Mi nismo do sada imali nedovoljno dorečen ili loš zakon. Problem je bio, kao što je i u svakom zakonu, u primeni.
Dopustilo se, recimo, da ovoliko ovlada građevinska mafija, pa se stanovi prodaju po dva do tri puta, tako da ljudi više ne znaju kako da ostvare svoje vlasničko pravo i niko ne pokušava da to polje uredi; 25 hiljada ljudi u Srbiji u ovom trenutku je kupilo nekretninu koja je prodata nekom drugom. To je, ako pomnožite s brojem članova porodice, 100 hiljada oštećenih. To su ljudi koji nemaju šanse da ovde reše svoje pravo, to su očajni ljudi, koji će morati nešto da preduzmu, a niko od tih investitora nije u zatvoru, niko nije pod udarom nijednog zakona.
Ono što zaista očekujemo, to je da dođe jedan zakon koji neće ići u džep građana Srbije, da se jedna oblast uredi tako da građani Srbije ne moraju da plaćaju komisiju, službu, savet, agenciju. Sveli smo se na najznačajnije menadžere u Srbiji. Zbog toga je toliko ogorčenje kod građana Srbije kada se pomene Parlament. Donošenje zakona mora napokon da bude u korist građana Srbije, a ne da im donosi nove i nove namete. Govorimo o porezima, pa nisu samo porezi udar na građane Srbije. I ovo je, sigurno. Hvala.

Da li želi reč predsednik ili ovlašćeni predstavnik LDP-a? (Ne)
Da li želi reč ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS, narodni poslanik Milisav Petronijević? Da, izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPS-JS će podržati Predlog zakona o komunalnoj policiji koji je sada na dnevnom redu. U svom izlaganju ću izneti stav Poslaničke grupe.
Vrlo je pohvalna ideja o uvođenju komunalne policije i treba joj dati punu podršku.
U drugom delu, imajući u vidu da je ovo nešto novo, zatražiću od ministra još detaljnija razjašnjenja, da bi građani shvatili suštinu i značaj ovoga, jer smatram da ovo nije dovoljno da razumeju priču. Bitno je da građani razumeju suštinu ovog zakona.
Na kraju ću, u svom izlaganju, zatražiti da se još jednom detaljnije sagleda, razjasni pitanje vremena donošenja svih ovih akata, odnosno, osnivanja komunalne policije.
Vraćam se na početak. Podsećam, krajem 2007. godine, u proceduri je bio paket zakona – o lokalnim samoupravama, teritorijalizaciji, lokalnim izborima u glavnom gradu. Podsećam, takođe, da je taj paket donet priličnom većinom u Skupštini Srbije. Već tada je bila prisutna priča, zahtev, potreba stvaranja uslova za uvođenje komunalne policije.
Tada su, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, posebno u Zakonu o glavnom gradu, obavezani gradovi, odnosno glavni grad, doduše, u skladu sa zakonom, a to je sada ovaj zakon, da obrazuju komunalnu policiju. Ovo je, pre svega, obaveza koja proističe iz usvajanja ta četiri zakona. To je jedna stvar.
Druga stvar, svi veliki gradovi, veći, glavni grad, i to ne samo kod nas, suočeni su s velikim problemima održavanja komunalnog reda, suočeni su s problemima nepoštovanja komunalnih propisa, tako da često ima, pogotovo u velikim gradovima, dosta problema u toj oblasti. Bez obzira na volju lokalnih vlasti da rešavaju ta pitanja, oni do ovog zakona nisu imali ni dovoljno instrumenata da mogu da ih rešavaju.
Kada se tome doda da kršenjem komunalnog reda, nepoštovanjem komunalnih propisa, nastaje veliki problem u gradu, kada se ima u vidu da kapaciteti policije nisu dovoljni da bi mogli da reše sva ta pitanja i kada se, pre svega, ima u vidu posledica toga, a to je gubljenje poverenja građana u institucije, izazivanje nesigurnosti, straha kod građana, onda se nameće potreba da mora nešto da se uradi, da se u tom delu uvede red.
Mislim da su problemi s kojima se suočavaju gradovi toliki da iziskuju potrebu da se rešavaju.
Oni se, pre svega, odnose na održavanje komunalnog reda, obezbeđenje efikasnog izvršenja zakona i drugih propisa iz oblasti komunalnih delatnosti u nadležnosti grada, kao i obavljanja drugih poslova, kao što su ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad, i da ne nabrajam dalje. Čitav niz propisa je potreban da neko nadzire, vrši kontrolu i ovo je pokušaj Ministarstva, odnosno Vlade, da na ovaj način stvori zakonski osnov da se u gradovima i gradu Beogradu, osnivanjem komunalne policije, učini napredak u rešavanju tih problema, da se oni smanje i da se ispoštuje komunalni red.
Kada je u pitanju struktura zakona, zakon govori da je osnovna uloga komunalne policije da obavlja komunalno-policijske poslove u nadležnosti grada i grada Beograda.
Gospodine ministre, već na tom pitanju, koje je nesporno, ima potrebe da se javnosti da precizniji odgovor, kao i onima koji će to izvršavati, da li se to odnosi samo na izvorne poslove gradova i grada, ili i na poverene poslove iz te oblasti, iz tih delatnosti? Ovo pitanje nije nevažno, mada zakon stalno priča o gradskim nadležnostima, i bilo bi vrlo bitno razjasniti i javnosti i onima koji će to sprovoditi, jer od toga zavisi i kakva će biti finansijska konstrukcija, finansijsko obezbeđenje, kakav će biti status itd. itd.
Vlada se opredelila da komunalnu policiju obrazuje kao posebnu službu, u okviru jedinstvene organizacije uprave grada, odnosno grada Beograda. Naravno, postojale su i druge mogućnosti, da to bude komunalna inspekcija s proširenim ovlašćenjima, postojala je mogućnost da bude komunalna policija koja je u ingerenciji policije itd., ali opredeljenje za ovaj način mislim da nije sporno.
Ono što bi bilo potrebno još naznačiti, to je još odgovora na nekoliko pitanja. Najvažnije pitanje kada se govori o komunalnoj policiji jeste – šta je njena nadležnost, šta je njen delokrug i kako će to da deluje? Kada je u pitanju nadležnost, zakon se time pozabavio u članu 9. koji govori o poslovima komunalne policije. Nema veze kako će je zvati, ali da bi opravdao potrebu za formiranjem takve jedne službe, navešću primer Beograda, i to ne svih poslova. Vas, gospodine ministre, molim da, kada budete komentarisali, kratko kažete da li član 9. obuhvata sve te oblasti.
Prvo – održavanje i zaštita komunalnih objekata u opštoj upotrebi. Pod komunalnim objektima smatraju se: građevinski objekti s uređajima i instalacijama, opremom, samopostrojenja, uređaji itd., i drugi objekti koji služe za proizvodnju komunalnih proizvoda i komunalnih usluga korisnicima; uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi.
Drugo – vršenje komunalnih delatnosti u delu zajedničkih komunalnih usluga, održavanje javne čistoće na javnim površinama, uklanjanje snega i leda s javnih površina, prevoz i deponovanje komunalnog i drugog otpada, održavanje i zaštita javnih zelenih površina, objekata javne rasvete, rasvete javnih česama i fontana, parkovskog zelenila, spomenika, skulpturnih dela od prljanja, oštećivanja, uništavanja, održavanje otvorenih pijaca, grobalja, parkirališta, zauzeća javnih površina, ostavljenih stvari, predmeta i vozila i postavljanje privrednih objekata – kiosaka, tezgi, letnjih bašta, reklamnih objekata, što uključuje i objekte za nelegalnu prodaju na javnim površinama, kao i privređivanje uličnih muzičkih i sličnih nastupa itd.
Tu je i zaštita i bezbednost korišćenja javnih površina i spoljno obezbeđivanje i vidno obeležavanje gradilišta, dakle, zauzimanje javne površine, postavljanje skela i drugih naprava, imate situaciju da se često ne može proći kroz te lavirinte koji se naprave, održavanje spoljnih delova zgrada, fasada, da nekom ne bi palo na glavu, balkona, izloga, postavljanje klima uređaja, svi znamo kakav je to haos koji je nastao itd., ograda, dvorišta, kućni red u stambenim zgradama, bezbednost na području oko školskih dvorišta, upotreba zapaljivih sredstava, petardi, zaštita od buke, zaštita vazduha, linijski i vanlinijski prevoz, auto-taksi prevoz. Veoma važno pitanje za Beograd, koje je dobio u nadležnost kroz Zakon o glavnom gradu, jeste postavljanje plovećih postrojenja i održavanje reda na priobalju, radno vreme ugostiteljskih objekata i da ne nabrajam dalje.
Mislim da je suština ovog zakona – nadležnost, a glavni deo zakona treba da bude koji su to poslovi koje komunalna policija treba da obavlja. Član 9. je regulisao to pitanje, pa pitam da li je to dovoljno? Da li obuhvata sve ovo? Ne dovodim to u pitanje, ali želim da istaknem da je to najvažnije pitanje. Tek kad vidite s kojim se poslovima suočava grad, onda znate i koji problemi mogu u svakodnevnom životu da iskrsnu. Zato je potrebno da se formira komunalna policija.
Dakle, sve vreme govorim o ideji, o podršci ideji i, naravno, ovom zakonu koji je predložen. Mislim da treba videti još preciznije, zbog javnosti, kada je u pitanju delokrug, ovo o čemu sam pričao, poslove gde samostalno deluje kao organ. Možda bi trebalo precizirati kako pruža asistenciju na zahtev organa ne samo grada, nego i gradskih opština, kad treba da se sprovede neka funkcija. Možda treba videti preciznije kako ide treća funkcija koju ste dali ovde, a to je preduzimanje hitnih mera i spasilačka funkcija, kako preduzima hitne mere, koje to hitne mere preduzima, na koji način se uključuje u spasilačke poslove koji slede.
Ideja je dobra, ali da bi bila i sprovodiva mora da bude do kraja jasna i razjašnjena i građanima i onima koji će da je sprovode.
Da ne bih zadržavao vašu pažnju, želim samo da na jednom primeru zatražim detaljnije objašnjenje, a to je kada se govori o saradnji. Veoma je važno pitanje saradnje, i s inspekcijskom službom, s jedne strane, i s policijom, s druge strane, a u svemu tome ističem kao najvažnije, ne pretendujem da je baš to, da mora da se izbegne paralelizam. Ne sme da bude paralelizma u radu. Mislim da to, takođe, treba da se razjasni.
To je naše viđenje, naša podrška ovom zakonu, naše opravdanje da je to potrebno uraditi, uz zahtev da, kada se ovakav zakon donosi, svaki detalj mora da se objasni, da bude jasno svakom građaninu, u fazi donošenja, da bi se zaštitila imovina ljudi, bezbednost građana, da bi se građani osećali onako kako to dolikuje jednom velikom gradu. Što se tiče načela, mi ćemo to podržati.
Želim da podelim jednu dilemu, gospodine ministre, s mojom vladom. Da li su ovi rokovi koji su dati u prelaznim i završnim odredbama realni? Molim vas, odvojimo pitanje ideje, potrebe svega toga. Ne govorim o detaljima, ali da li je dobro da se organ policije organizuje do kraja godine, a da se strateški plan donese za dve godine, ako bi strateški plan trebalo da bude osnova za godišnji plan delovanja komunalne policije?
Da li je realno da se u ovim uslovima, opet ponavljam, ne dovodeći u pitanje nijednog trenutka potrebu i ideju, za koju mislim da je sjajna, to primeni od Nove godine?
Opet ću uzeti primer Beograda. Ako bismo se držali kriterijuma, čak, najmanjih kriterijuma, verujem da treba da bude između 300 i 400 komunalnih policajaca. To je velika kvota. Toliko budžet mora da obezbedi za sledeću godinu. Ako imamo restrikciju u budžetu i prema lokalnim samoupravama, ako imamo i jednu kampanju koju vi, gospodine ministre, vodite, za smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, da li je realno da to profunkcioniše od Nove godine, imajući u vidu da će da bude popriličan namet? Mislim da nije.
Pozivam vas da još jedanput razmislite. Neka se do kraja godine urede sva ta pitanja, neka se donesu sva potrebna zakonska akta, svi potrebni pravilnici, akti o osnivanju i organizovanju, ali dajmo još vremena i prostora, uz obavezu lokalnih organa da se u okviru unutrašnje preraspodele obezbedi ljudstvo, pa čak i ako ima viška u policiji, da se na taj način to nadomesti, da bi ovaj zakon, koji je dobronameran, koji nosi dobre poruke, bio i realno sprovodiv. Jer, ako ga samo budemo hvalili, doneli, što je nesporno, a ne bude mogao da se sprovede, mislim da će pasti sumnja na namere prilikom donošenja zakona.
Podržavamo zakon, podržavamo potrebu za njegovim donošenjem, bez obzira na neka rešenja, da li mogu levo ili desno. Ima vremena da se kroz raspravu isprave ti sitni detalji. Puna podrška, što se toga tiče. Podržavamo i da lokalna samouprava preuzme odgovornost za to stanje komunalnog reda u svojoj sredini. Molim opet moju vladu da još jednom pogleda da li je previše, u ovim uslovima budžetskih sredstava i restrikcija, da on počne da se primenjuje od Nove godine. Hvala lepo.

Reč ima ministar Milan Marković.

Zahvaljujem kolegi Miši Petronijeviću na ovom izlaganju. Postavio je neka pitanja koja smo postavljali sebi poslednjih osam meseci.
Nije bilo lako doći do ovog teksta. Prazan je papir, od belog papira smo krenuli. Sve druge zakone imamo, kroz istoriju, Srbija je stara država, imamo dosta propisa, dosta zakona. Ovde smo krenuli od belog papira. Prvo smo se opredelili za ideju, šta želimo, gledali uporedna iskustva. Odmah smo odustali od ideje koja je u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde su to komunalni redari. Išli smo na ozbiljniju ideju.
Kada je nešto novo, onda imate i dileme. Imam i danas dileme, kada branim zakon, ne mogu da kažem da ih nemam.
Prvo, želim da vam zahvalim što ste delimično rekli nešto što je bilo jako bitno nakon izlaganja koleginice Zlate. Dakle, ovu ideju komunalne policije smo skoro svi ovde zajedno utvrdili prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi, gde smo rekli da grad obavlja poslove koje obavlja i opština, pored toga, da će grad obrazovati službu komunalne policije. Čak smo se tada obavezali da će u roku od godinu dana biti ovaj zakon. Nažalost, po našem dobrom običaju, izbori se dešavaju često i ovaj zakon dolazi nakon godinu i po dana, a ne nakon godinu dana.
Dobro je ovo pitanje finansiranja. Znao sam da to može da se pojavi kao tema. Znate, kao i ja, opet je to finansiranje jedinica lokalne samouprave iz finansiranja gradova. Oni dobijaju onoliko para koliko dobiju po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Kako će oni organizovati taj novac, da li će ga organizovati na ovaj ili onaj način, to opet zavisi od njih samih.
Nesporno je zapošljavanje 10, 15, 20, 30 ljudi, kako gde, Beograd je ekstreman slučaj; recimo, 12 ljudi ima u Jagodini, kao najmanji broj. To nosi određena finansijska sredstva. Neka grad Jagodina vidi da li će zaposliti 12, ili će zaposliti šestoro ljudi. Mi nismo stavili to pod moranje, rekli smo da će doneti akt o organizaciji, a kada će zaista organizovati službu, o tom potom.
Dakle, vaša primedba, a to je koleginica Đerić istakla, potpuno je ispravna, što se tiče finansija, ali taj okvir koji opština ima, ona ga ima po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ona ima svoj okvir – 100 dinara.
Raspored tog okvira će sama da vidi, neka se protegne koliki je guber. Mnogi su se i sada opekli, pa 60% budžeta daju na platu, ali imamo sjajne opštine gde na platu ide po 7%, 8%, 9%. Dakle, to je ta tema, ali opet kažem, nismo stavili ograničenje, same će opštine videti kolike su im mogućnosti i tako će se organizovati. Samo smo stavili reč – nadležnosti, kao što ste dobro primetili. Reći ću vam i zašto. Nije sporno kada su u pitanju izvorne nadležnosti, uopšte, u pitanju komunalnog reda jesu izvorne nadležnosti, odnosno obavljanje komunalnih poslova, a, s druge strane, u taj neki delokrug može da dođe nešto i od poverenih poslova, ponekad. Ako je komunalna policija neko sredstvo, s poverenim poslovima dolazi i novac, da se razumemo, pa ako se desi, recimo, kod matičnih knjiga nema potrebe, kao kod poverenog posla, da asistira komunalna policija, ali kod izvršavanja poverenih poslova grad će, po prirodi posla, videti da li je neophodan rad komunalne policije. Mi smo u okviru tih sredstava, pa kad se nekim zakonom poveravaju poslovi, to sad sektorski zakoni imaju, neka se vidi koliko sredstava se s tim poslovima prenosi. Ali, to je razlog zašto smo stavili reč ''nadležnosti''. Dakle, nismo precizirali.
Nadležnost, delokrug, dakle, član 9, to ste lepo primetili na primeru Beograda. Kod nekih drugih gradova je malo drugačije, mnogo drugačije, da budemo precizni. Ja ću iskoristiti to što ste rekli, zbog javnosti – ipak ste u pravu, treba, ipak, malo i pojasniti, pa da pročitam deo onoga što će raditi komunalna policija. ''Održavanje komunalnog reda i drugog zakonom uređenog reda reda od značaja za komunalnu delatnost; vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti grada; ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada; zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad; podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.''
Sada tema koju je Miša Petronijević pomenuo – komunalni red. ''Održavanjem komunalnog reda smatra se održavanje reda u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; lokalnih puteva i ulica; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju; auto-taksi prevoz; postavljanja privremenih poslovnih objekata; protivpožarne zaštite; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata.''
Mera preciznosti je takva. Da li je dovoljna? Nadam se da je u nekoj svojoj ukupnoj masi to – to. Kroz praksu ćemo videti kako će se precizirati, ali ste tu rekli pravu stvar, a to je pitanje usaglašenosti rada, kako sa drugim službama grada, tako i s policijom. Tu ste rekli ono što je bitno, a to je član 12. Mnogo je važnije to usklađivanje rada s policijom. Što se tiče usklađivanja rada s ostalim službama grada, tu je načelnik, on će uskladiti rad, da li će ići ta akcija – komunalni inspektor, zajedno s policajcem, građevinski inspektor, o tome će brinuti grad i mislim da tu neće biti problema.
Ovaj strateški plan, godišnji plan je nešto što koincidira s odgovarajućim dokumentima u regularnoj policiji i u članu 12. smo naveli da se strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuju pre donošenja s propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u gradu. Stručnu pomoć u pripremi ovoga pruža policija, uz podršku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Komunalna policija nikako ne sme da bude van ukupnog sistema. Namereno smo komunalnu policiju postavili u jedan ovako podređeni položaj u odnosu na redovnu policiju. Osam meseci je trajalo. Zaista treba sagledati sve aspekte pri donošenju ovakovog zakona, posebno imajući u vidu da on ima odredbe koje mogu dirati u prava i slobode građana. Verujem da će to ići dobro.
Što se tiče rokova, već smo razgovarali. Dobili smo amandmane, razmislićemo, videćemo, potpuno ste u pravu, bilo bi pogrešno da zbog rokova devalviramo dobru ideju. Videćemo još jednom u raspravi o amandmanima, ako budemo sigurni da su rokovi u redu, to ćemo i da kažemo, ako ne budemo sigurni, prihvatićemo ono što ste predložili u amandmanu. Hvala.

Da li želi reč predsednik ili ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo?
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Na kraju će govoriti.)
Zahvaljujem.
Da li želi reč predstavnik Poslaničke grupe DSS-a, narodni poslanik Jovan Palalić? (Da) Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je pred nama jedan od važnih zakona, koji je i obavezan po Zakonu o lokalnoj samoupravi, usvojenom u Narodnoj skupštini, u decembru 2007. godine.
Pre nego što se osvrnem, konkretno, na ovaj zakon, želeo bih, pošto je ovde prisutan ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ukažem na atmosferu u kojoj se donosi zakon o komunalnoj policiji, a koja je trenutno takva da se ne može govoriti da je stanje u lokalnim samoupravama dobro.
Niz indikatora ukazuje na to da Vlada Republike Srbije prema lokalnim samoupravama vodi politiku za koju ne može da se kaže da vodi njihovom jačanju, nego, sasvim sigurno, slabljenju njihovih kapaciteta i onoga što je najbitnije kada je u pitanju lokalna autonomija, a to je mogućnost da neposredno u dodiru s građanima realizuju svoje najvažnije nadležnosti, da budu pravi servis građana, kako je definisano Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Više puta smo u Narodnoj skupštini govorili o tome da je Vlada Republike Srbije, u ekonomskoj krizi, donela jednu vrlo pogrešnu odluku, čije će se posledice tek sada, čak i u ovom zakonu o kome ćemo nešto govoriti, jasno videti – odluku o smanjenju transfernih sredstava, gde se posledice već počinju osećati u velikom broju opština. A kada se usvoji zakon o regionalnom razvoju, gde se stvaraju dodatni nameti na lokalne samouprave, pa sada zakon o komunalnoj policiji, takođe, s nizom finansijskih obaveza lokalnih samouprava, plus ove osnovne nadležnosti koje lokalne samouprave imaju, predstavljaće strašan teret i sigurno neće doprineti napretku lokalnih samouprava.
Jedna važna ustavna obaveza, više puta ponavljana, DSS želi ovde da ponovi, Vlada Republike Srbije je nije realizovala, to je donošenje zakona koji se tiču javne svojine, pa, između ostalog, i svojine lokalnih samouprava.
Ne može se pričati o suštinskoj decentralizaciji, a mi smo svi postigli konsenzus u Ustavu Republike Srbije da lokalne samouprave imaju svoju svojinu, ako se ne donese zakon o svojini lokalnih samouprava, gde bi one s punim kapacitetom mogle da donose svoje razvojne i investicione planove. U tom smislu, ovom prilikom apelujem na ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da uloži napor kao resorni ministar i taj posao ubrza.
Lokalne samouprave su suočene s nizom problema koje se tiču realizacije nadležnosti koje su im prenete, koje su vrlo važne za njihovo funkcionisanje, kao što je ubiranje prihoda lokalnih samouprava. Bilo bi zanimljivo čuti od samog ministra – u kojoj meri su lokalne samouprave izgradile svoje administrativne i poreske kapacitete da ubiraju prihode koji im pripadaju. S nizom problema se suočavaju lokalne samouprave kada je ovo u pitanju.
Naravno, postoje i politički problemi u velikom broju lokalnih samouprava, koji nisu samo posledica političkih sukoba, ali postoje stvari na koje bi samo Ministarstvo za lokalnu samoupravu moralo da obrati pažnju, a to je donošenje akata koji se tiču demokratije i odnosa između vlasti i opozicije u pojedinim lokalnim samoupravama.
Imamo niz primera u pojedinim lokalnim samoupravama, gde se kroz izmene ili kroz donošenje Poslovnika ta prava sužavaju pojedinim odbornicima.
Bilo bi zanimljivo čuti da li ministar ima pregled raznih poslovnika po pojedinim lokalnim samoupravama i njihove uređenosti kada je u pitanju pravo opozicije da deluje u pojedinim lokalnim samoupravama?
Želim da skrenem pažnju ministru da danas postoji problem u Prijepolju. Tamo je bio veliki problem prethodnih dana, upravo zbog rasprave i činjenice da se menja poslovnik, da se sužavaju prava odbornicima.
Sutra, ponovo imate tamo lokalnu samoupravu gde je atmosfera na ivici sukoba. Molim vas da obratite pažnju na situaciju u opštini Prijepolje i da učinite napor da se prava odbornika, kada je u pitanju rad lokalne samouprave i kada je u pitanju rad opozicije, poštuju i da sve one pritužbe koje dobijate iz te lokalne samouprave uvažite.
Nesporno je da je došlo do određene stabilizacije u odnosu na prethodni zakon. Jesu to dobre posledice Zakona o lokalnoj samoupravi, ali bilo je mnogo problema kada je u pitanju sudska praksa. Naravno, tu nema direktne odgovornosti samog ministarstva, ali mislim da bi bilo dobro da i Vlada i Ministarstvo učine napor da se ta praksa ujednači, jer je niz ovih lokalnih samouprava, gde smo imali, sad, ponovljene izbore, upravo rezultat loše sudske prakse.
Rekli smo već da se zakonom o regionalnom razvoju nameću nove obaveze lokalnim samoupravama, kroz oblasne asocijacije, oduzimaju se nadležnosti s izmenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ne donosi se zakon o svojini lokalne samouprave, umanjuju se transferna sredstva.
Ministre, mislim da stanje u lokalnoj samoupravi, gde, naravno, nisu samo vaše nadležnosti, nije dobro i da Vlada Republike Srbije, u nizu svojih sektora, vrlo lošu politiku vodi.
Bilo je dosta kontradiktornih izjava, to moram da kažem, i same Vlade. Vi ste imali jedan koncept kada je u pitanju racionalizacija radnih mesta u lokalnoj samoupravi, ali očigledno je Vlada po tom pitanju bila podeljena i morali ste da odustanete od tog koncepta, jer je resorni ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koliko smo imali priliku da vidimo iz medija, Mlađan Dinkić, vršio pritisak da se taj koncept racionalizacije radnih mesta ne sprovede. Sada je veliko pitanje na koji način će uopšte biti moguće taj problem rešiti i s kojim će novim nametima, verujte, lokalne samouprave su uplašene šta će se događati po tom pitanju, biti suočene.
Želeo sam da nešto kažem u ovom uvodnom delu, i kao predsednik Odbora za lokalnu samoupravu u Narodnoj skupštini, o atmosferi u kojoj se donosi ovaj zakon, jer mnogo pitanja i pritužbi i svih ovih nedoumica stiže iz niza gradova i opština, pa se, sasvim sigurno, u ovoj atmosferi donosi i ovaj zakon o komunalnoj policiji, o kome na početku želim da kažem, ministre, da nije dobar.
Čak bih mogao da kažem da je u mnogim segmentima loš i da neće proizvesti dejstvo o kome ste vi u uvodnom delu govorili, tj. mislim da neće biti primenljiv u jednom delu svojih odredaba, o čemu ću u diskusiji govoriti, kao i ostali narodni poslanici naše poslaničke grupe, a podrobno u okviru rasprave o amandmanima.
Sama činjenica da smo 2007. godine, usvajajući Zakon o lokalnoj samoupravi, doneli odluku da se uvede komunalna policija, jeste rezultat jedne analize i potreba koje smo čuli tada u Narodnoj skupštini od gradova, da održavanje komunalnog reda, rešavanje komunalnih problema kad je u pitanju komunalni red, iziskuje formiranje komunalne policije. Ali, u vreme od kada je taj zakon usvojen, pa do danas, to je godinu i po dana, trebalo je da se učini napor da se definišu norme o poslovima i nadležnostima komunalne policije, o odnosima s drugim organima, o stručnom usavršavanju komunalnih policajaca, finansijskim sredstvima i rokovima. Očigledno, nije bilo dovoljno vremena.
Mi smatramo da je bilo važno da se u ovom periodu od godinu i po dana održi jedna kvalitetnija javna rasprava, koja bi mogla da ukaže na ove probleme, a koliko sam čuo juče i na Odboru za lokalnu samoupravu, bilo je mnogo ideja od samih gradova koje se tiču upravo ovih primedaba koje će izneti i DSS.
Osnovna primedba koja se odnosi na zakon o komunalnoj policiji jeste konfuznost samog određenja komunalne policije između dva druga organa s važnim nadležnostima, a to su policija i komunalna inspekcija.
Mislim, ministre, da niste uspeli da definišete komunalnu policiju u sredini između ta dva organa i nadležnosti koje ima policija i komunalna inspekcija. Ona nema svoje jasne obrise, vidi se iz člana 9, koji se odnose na poslove komunalne policije.
Znate, teško možemo, kada je u pitanju određivanje poslova komunalne policije, da vrlo jasno odredimo i stavimo u nadležnost komunalne policije to da je njen posao vršenje kontrole nad primenom zakona, ili da je to podrška sprovođenju propisa. To teško da može da bude nadležnost komunalne policije, pre može da bude nadležnost komunalne inspekcije.
Vi ste ovde, u toku diskusije, rekli da će se problem između komunalne policije i inspekcije rešiti hijerarhijom, autoritetom organa u samoj lokalnoj samoupravi. To može da bude jedna vrsta naredbe, kako ste ovde rekli, načelnika uprave, ali to neće odgovoriti na pitanje, koje je ovde konfuzno – da li je to nadležnost same komunalne policije?
Ono što nije, najavljujući važnost ovog zakona, najsretnije rešeno, jeste sama pozicija komunalne policije u sistemu gradske uprave. Mi smatramo da ona treba da bude posebna. Ne, nije posebna uprava, nego je ona deo uprave.
Ako već dajemo snagu komunalnoj policiji, ako dajemo ovlašćenje da primenjuje fizičku prinudu, onda, da ima nekog načelnika uprave koji će da bude iznad načelnika komunalne policije, da u tom hijerarhijskom smislu bude tako nisko, mislimo da nije dobro.
Smatramo da, i kad je u pitanju raspoređivanje načelnika, komunalna policija treba važnu ulogu da igra, naravno, i gradska veća, a ne neki načelnik jedne od uprava u sistemu gradske uprave. Prosto, postoji nesrazmera između kapaciteta ovlašćenja koja se ovde daju, iako su konfuzna, pa, čak, dotle da se primenjuje fizička sila, i same pozicije komunalne policije u sistemu gradske uprave, koja je jako slaba.
Kada je u pitanju odnos između komunalne policije i same policije, to se vidi se u članu 4, gde se kaže – O angažovanju komunalne policije, obimu i načinu pružanja pomoći odlučuje načelnik komunalne policije, pa kaže dalje – ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće, ili ne uspe i pored angažovanja komunalne policije, nadležni organ grada će onda da traži pomoć policije, u skladu sa Zakonom o policiji.
To je jedna vrsta degradacije komunalne policije. Zašto ne bi bila uspostavljena direktna komunikacija između komunalne policije i policije u ovom slučaju? Osim toga, predug je rok od 48 sati za postupanje komunalne policije. Mi smo amandmanom predložili da to bude rok od 24 sata, jer neke odluke moraju da budu zaista hitno donete da bi se sprečila eventualna šteta od njihovog neizvršenja.
Što se tiče poslova, mislim da vam je najslabiji, najkonfuzniji i najnejasniji, stvoriće najveće probleme u primeni, član 9, koji se odnosi na poslove komunalne policije. Bilo bi zanimljivo čuti na koji način će komunalna policija vršiti kontrolu sprovođenja propisa.
Što se tiče strateškog plana, moram da kažem da smo mi imali dilemu da li je uopšte potreban strateški plan ili, ako se već donosi strateški plan, daj da ojačamo njegovu snagu. Mi smo amandmanom predložili, ako već postoji strateški plan, da ga donosi gradska skupština, da daje saglasnost gradska skupština, jer time ojačavamo ukupnu ulogu komunalne policije unutar gradske uprave. Onda se radi o razlikama u konceptu. Naravno, možemo polemisati o tome, ali o mestu komunalne policije, o programima i planovima koje ona donosi, koji nadležni organi treba da definišu.
Što se tiče ovlašćenja komunalne policije, to je nešto što je vrlo bitno i najveći broj građana se interesuje koja će biti ovlašćenja komunalne policije, jer ona, kao što će se videti, dovode do mogućnosti da komunalna policija primenjuje sredstva prinude, koristeći službene palice i sredstva za vezivanje. Mi imamo ovde primedbu i veliku dilemu i na to smo amandmanski reagovali.
Smatramo da komunalna policija ne može da pregleda lice i predmete, pogotovo ne može da privremeno oduzima predmete. To je naše mišljenje i, kada je u pitanju ovo ovlašćenje, smatramo da je prikladnije da se uvede, i to smo amandmanom definisali, pojam zadržavanja lica koje je izvršilo određeni prekršaj do dolaska policije, koja bi dalje postupila po ovim pitanjima, kada je u pitanju privremeno oduzimanje predmeta i pregledanje lica i predmeta.
Znate, veliko je to ovlašćenje kada je u pitanju privremeno oduzimanje predmeta, pogotovo se postavlja pitanje kako će komunalna policija da reaguje ako lice odbije da da mogućnost komunalnoj policiji da izvrši pregled predmeta. Fizičku prinudu ne može da izvrši, jer se jasno kaže u kojim slučajevima može fizičku prinudu da izvrši, u slučajevima krajnje nužde.
Mi ovde ne možemo da govorimo o tome da bi u tom slučaju ova nadležnost komunalne policije bila efikasna i uopšte realizovana.
Što se tiče kontrole komunalne policije, tim smo se posebno bavili, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje komisije. Gospodine ministre, apsolutno je dobro rešenje, zbog mogućnosti svih ovih ovlašćenja, pogotovo kada je reč o upotrebi fizičke prinude, da se vrši kontrola delovanja komunalne policije, pogotovo rešavanje pritužbi, ali način na koji je to definisano u članu 29. nije najsrećnije rešenje.
Član 29. govori o mogućnosti formiranja komisije u slučajevima nakon pritužbe stranke, podnete načelniku komunalne policije. Ukoliko načelnik utvrdi, ili postoji sumnja da je prekršaj koji je učinjen krivično delo, zar nije logično da tada načelnik komunalne policije pokrene krivičnu prijavu, a ne da čitavu stvar prebacuje na dodatnu analizu nekoj komisiji koja bi se formirala u lokalnoj samoupravi? Postoji zakonska obaveza, u slučaju kada postoje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, da se podnese krivična prijava, a ne, mi imamo dodatan proces. Ako načelnik komunalne policije, kako se kaže ovde, utvrdi da postoji sumnja da je primenom ovlašćenja učinjeno krivično delo, formiraće se komisija koja će to dodatno da ispita.
Mi smatramo da ova komisija ima smisla samo u slučajevima ako podnosilac pritužbe nije zadovoljan načinom na koji je načelnik komunalne policije analizirao i obradio tu pritužbu, neka vrsta dvostepenosti. U tom smislu bi komisija imala ulogu. Ali, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo i oni se pojave i kod načelnika komunalne policije i same komisije, onda imaju apsolutnu obavezu da podnesu krivičnu prijavu, ili prekršajnu prijavu. Vrlo je sporno i pitanje mandatnih kazni. Mi smo imali u Zakonu o bezbednosti saobraćaja čitavu raspravu o opravdanosti da se ne izriču mandatne kazne kao mogućnost korupcije, a sada se ta mogućnost ostavlja komunalnoj policiji. Mislim da o tome treba jako dobro razmisliti.
Zbog značaja nadležnosti, uloge koju će imati, mogućnosti prinude, preduzimanja prinudnih mera komunalne policije, mislimo da je, kada je u pitanju ispitna komisija i čitav proces pripreme komunalne policije za obavljanje ovih poslova, kapacitet Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nedovoljan.
Ovaj posao mora da radi MUP. Zbog svega onoga što znamo i kakve resurse i edukativne mogućnosti po tom pitanju ima MUP, s obzirom na delove poslova koji se tiču same komunalne policije, koji su slični, oni mogu taj posao kvalitetnije da urade. Mislim da tu ne treba da bude surevnjivosti, nego da bi taj posao kvalitetnije bio urađen od strane MUP-a.
Na kraju, rekao bih nešto što je navedeno u samom obrazloženju zakona, kada su u pitanju sredstva potrebna za njegovo sprovođenje. Ovde je rečeno da će ta sredstva, kada je u pitanju obrazovanje, početak rada, sredstva za nabavku opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje, obezbediti lokalne samouprave, tj. gradovi i grad Beograd. Onda se kaže ovako – iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja gradova i grada Beograda u pogledu broja ljudstva i komunalne policije.
Bojim se, ministre, da u situaciji u kojoj se nalazi lokalna samouprava kada su u pitanju finansijska sredstva, broj komunalnih policajaca, nažalost, neće zavisiti od potreba gradova, nego će zavisiti od finansijskih sredstava. Usled nedovoljnih finansijskih sredstava, usled svih problema koji su se našli pred lokalnim samoupravama, broj komunalnih policajaca će, sasvim sigurno, u gradovima Srbije biti mnogo manji nego što je potrebno. Da bismo omogućili da bar približno obezbede neophodna sredstva za rad komunalne policije, gospodine ministre, odustanite od smanjenja transfernih sredstava u lokalnim samoupravama.
DSS neće podržati zakon o komunalnoj policiji. Bilo bi dobro da se kroz ovu diskusiju instališu neki novi amandmani i u nadležnom odboru ti amandmani usvoje, kako bi poboljšali ovaj zakon. Hvala.

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Mislim da je ovde, ipak, različit koncept, a i činjenica da ste vi opozicija, a mi Vlada u ovom momentu, tako da ću na deo ovih vaših primedaba odgovoriti, ili praktično na sve.
Ne znam da li ste podneli amandman na član 9, pogledaću, vezano za taj delokrug. Malopre sam ga pročitao. Ne znam šta bi se moglo više i preciznije reći, u situaciji kada imamo i grad Beograd, i grad Jagodinu, i grad Novi Sad, i Niš, i različite gradove koji na različit način obavljaju tu komunalnu delatnost.
Mislim da smo obuhvatili sve što se tiče komunalnog reda i komunalne delatnosti. Ako mislite da smo nešto propustili, vi to dajte u amandmanu, mi ćemo da prihvatimo. Ne znam šta je problem s tim članom 9, najiskrenije, nije mi u potpunosti jasno.
Za razliku od vas, mislim da će zakon toliko dobro da se sprovodi i toliko će u praksi biti efikasan da će mnogi skeptici, pa i mnogi koji podržavaju zakon, biti iznenađeni dobrim rezultatima u praksi. Bio sam predsednik opštine, bio sam odbornik skupštine grada, kao i gospodin Petronijević, koji je ovde diskutovao, znam dosta o gradskim poslovima, imam iskustva u tome. Verujte mi da mi koji smo bili u toj praksi imamo malo bolji uvid nego vi koji ste bili u nekoj drugoj praksi, nije sporno. Verujte da mi koji smo radili te poslove dobro znamo kako to u praksi izgleda.
Komisija iz člana 32. Naš predlog je bio da policija, ministar policije, formira komisiju. Imamo pismeno mišljenje Ministarstva policije, kojim smatramo da smo potpuno sposobni da formiramo komisiju. Kada kažemo – da formiramo komisiju, to znači formirati komisiju od stručnjaka iz različitih oblasti, uz prethodno pribavljanje mišljenja Ministarstva policije. Kao što vidite, to je i dalje zajednički posao. Jednostavno, Ministarstvo policije je mislilo da mi treba da budemo nosioci tog posla. Daleko od toga da je bila bilo kakva surevnjivost ili, još gore, otimanje o posao. Dakle, moj prvobitni stav je bio da to treba da radi Ministarstvo policije, međutim, oni smatraju da smo mi sasvim sposobni da to sami radimo.
Komisiju za državne ispite, koja vam je svima poznata, formiram ja kao ministar, a ona ima stručnjake, ima i sudije Ustavnog suda i tužioce. Hoću da kažem, svako je svestan da je ovo komisija koja se formira delatnošću dva ministra, ministra policije i ministra za državnu upravu, i da će biti u njoj članovi koji su stručnjaci za različite oblasti.
Prosto mi je žao što, uopšte, kod primene tih podzakonskih akata, niste obratili pažnju da se nijedan akt ne donosi samostalno. Svaki akt traži mišljenje ministra policije. Vi ste to videli, ali je važno da javnost čuje.
Imali ste primedbu na kontrolu rešavanja pritužbi, ali u poslednjem stavu, nezavisno od ishoda rešavanja pritužbe, podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda, a takođe, kao što vi to dobro znate, jer ste i moj kolega po struci, svako ko zna i ko hoće može da podnese krivičnu prijavu. Ovo je jedan od oblika kontrole koji bi više bio usmeren na to da taj gradski parlament ima neko učešće u kontroli jedne ovakve službe. Vi možda mislite da to nije dobro, ja mislim da jeste. Doživite to kao jednu dodatnu kontrolu da je to tako, na taj način organizovano.
Vi ste sigurno primetili da se, pored toga, o svakoj upotrebi sredstava obaveštava Ministarstvo policije. Trudili smo se da, kada su u pitanju sredstva prinude i, uopšte, rad policajaca, budu višestruko ograničeni, višestruko kontrolisani, i mislim da se svi ovde slažemo da tako treba da bude.
Mandatna kazna. Jeste problem mandatnih kazni, slažem se u potpunosti s tim načelnim stavom, da one mogu biti predmet korupcije. Mi smo i stavili da mandatne kazne i, uopšte, ovlašćenja iz člana 1. on može da primeni samo kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom ili opštim aktom grada – može izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu itd., to je sad stvar posebnog propisa. Neko će u nekom gradu reći za to delo, propisati gradskim propisom, znate da prekršaj propisuje skupština grada, pa propiše prekršaj za to nešto, pa propiše da će biti mandatna kazna. Pustimo ih, neka oni sami rešavaju, gradovi su to. Dajte, imamo poverenja u njih, da vidimo da li su sposobni ili nisu sposobni, oni imaju svoju normativnu delatnost.
Kada sam bio član Skupštine Grada, odbornik Skupštine Grada, a gospodin Aligrudić mi je tada bio neka vrsta, mislim da je bio član Izvršnog odbora Skupštine Grada u to vreme, stvar koja mi je smetala bila je naša slaba normativna aktivnost. Mislim da je gospodin Aligrudić jedan od onih, tj. imali smo istu viziju – da normativna aktivnost gradova mora da bude veća, jača, da one reše normativno neke stvari koje su njima u nadležnosti.
Mislim da ovo nije sporno. Stvarno, ne želim sada da cenim da li gradovi treba da propisuju mandatne kazne ili ne treba; neka odluče gradovi. Nisu te mandatne kazne tako loša stvar, nekad su vrlo efikasne. Dobro, to će gradovi odlučiti.
Što se tiče stanja u lokalnoj samoupravi, transfera, pitali ste me – kakvo je stanje? To sada nije deo ovog zakona, ali mogu da vam kažem nekoliko stvari.
Umanjenje transfera u nekim opštinama nije bio problem, u opštinama gde su transferi do 20% ukupnog budžeta. Tamo gde su transferi preko 20% ukupnog budžeta, došlo je do umanjenja transfera za 40%, pa postoje izvesni problemi u funkcionisanju. Probleme u funkcionisanju imamo i mi kao Vlada i kao Parlament, zbog nedostatka novca.
Ministarstvo finansija je procenilo, donelo takvu odluku. Nisam ministar koji je sklon da se meša u delokrug drugih ministarstava. Ostaje mi da verujem i verujem da je Ministarstvo finansija to učinilo na najbolji mogući način.
Žao mi je, teško je lokalnim samoupravama, ali teško je svima, u takvoj se krizi nalazimo.
Što se tiče ukupnog stanja u lokalnoj samoupravi, gospodine Palaliću, mislim da i vi znate da smo zakonom koji smo zajedno doneli stanje stabilizovali, da nema dileme da smo učinili veliki iskorak. Sledeće je uvek to pitanje kvaliteta ljudi, aktera. Znate za moju ideju da se to menja promenom izbornog zakonodavstva. O tom potom, biće o tome rasprave, verovatno u Parlamentu, pre ili kasnije.
Što se tiče ukupnog stanja, ono je stabilizovano, lepo ste primetili. Želim da naglasim – mi zaista nigde nemamo problem, izuzev u 5% slučajeva u kojima je sud doneo neke odluke koje, po mom uverenju, nisu u duhu Zakona o lokalnoj samoupravi.
Sudska praksa jeste neujednačena, ali ne u onoj meri kako to izgleda, jer ti slučajevi dobijaju na pažnji, da neko ne pomisli – uh, toga ima mnogo. Nema mnogo. Imamo u jednoj vrsti oko 620 i još par nekih sporova, možda, par desetina. Ako imamo oko 750 spornih situacija, ne verujem da je to 5, 6, 7% od ukupnog broja situacija; ako pogledate 50, 60 ili 40 situacija koje su drugačije rešene, kad dobiju publicitet u javnosti, izgleda da je praksa neujednačena.
Mi smo razmatrali praksu sudova u nekim stvarima. Pošto nije bilo mnogo zahteva za zaštitu zakonitosti, nismo mogli da dođemo do toga da sednica Vrhovnog suda utvrdi neku praksu rešavanja, mada sam predlagao da se u nekim slučajevima podnesu zahtevi za zaštitu zakonitosti, savetovao nezadovoljne strane.
Mislim da bi to bilo dobro. Ali, eto, verovatno nam i zato treba reforma pravosuđa, između ostalog, i zbog toga što je za mene neverovatno da u ovako jednostavno napisanom Zakonu o lokalnoj samoupravi neko nije u stanju da protumači odredbu da na mesto odbornika kome je prestao mandat, jer je postao predsednik opštine, dođe drugi odbornik sa te liste. Ne mogu da verujem da neki od sudija to nisu protumačili na adekvatan način.
To je retkost i nadam se da će buduća reforma pravosuđa i reizbor uticati na kvalitet sudskih odluka i u ovoj materiji koja je za nas, vas kao predsednika Odbora, i za mene kao ministra, vrlo bitna. Hvala.

Narodni poslanik Jovan Palalić. Pravo na repliku? Vi ste imali izlaganje na koje je ministar reagovao. Ako smatrate da je nešto loše protumačeno, imate pravo na repliku. Izvolite.