Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon koji je, u suštini, u skladu sa zakonom o lokalnoj samoupravi koji je donesen krajem 2007. godine, a koji se odnosi na nadležnosti gradova i grada Beograda.
U skladu s tim zakonom, daje se mogućnost gradovima i gradu Beogradu da obrazuju komunalnu policiju, da organizuju vršenje poslova komunalne policije. Znači, svaki grad može da obezbeđuje i vrši poslove komunalne policije preko određenih izvršioca.
Normalno je da se ovaj zakon s nestrpljenjem očekivao i uopšte nam nije jasan razlog za njegovo kašnjenje, jer je Zakon o lokalnoj samoupravi i o gradu Beogradu donesen krajem 2007. godine, a sada je već prošla polovina 2009. godine, što znači da se na ovaj zakon čekalo godinu i po dana.
Ovaj zakon se odnosi na 23 grada i grad Beograd. Ako uzmemo da u tim gradovima i u samom gradu Beogradu živi negde oko pet i po miliona stanovnika, to znači, po standardima koji postoje, da jedan komunalni policajac dolazi na maksimalno pet hiljada stanovnika, pa možemo da izračunamo koji je broj tih komunalnih policajaca. To je jedna armija ljudi, otprilike, od 1.200 do 1.500 ljudi.
Ono što je za sve nas, pogotovu za poslanike DSS-a bitno pitanje, jeste sam način određivanja tih ljudi, pojasniću posle, i njihove nadležnosti.
U uslovima za prijem ljudi koji rade u komunalnoj policiji stoji da je obavezno polaganje ispita u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost.
Hipotetički, sada ću da iznesem situaciju koja može da se desi. Bilo ko od nas može da šeta parkom, ili da uradi nešto što je ovim zakonom, osnovnim odredbama i članom 1. opisano, tj. da nanese određenu štetu. Komunalni policajac, u skladu s ovlašćenima koja ima, primeni fizičku silu, nanese određene povrede, da tako kažem, građaninu tog grada i građanin tog grada je sada u situaciji da se žali. Kome?
Mere kojima građanin može da se zaštiti su navedenu u članu 29 – Kontrola rešavanjem pritužbi. Svaki od poslanika može da se žali komunalnoj policiji, svako može podneti pritužbu, ako smatra da su nezakonitom ili nepravilnom primenom ovlašćenja komunalnog policajca iz člana 17. do 24. ovog zakona povređena njegova prava. Pritužba se podnosi u roku od 30 dana. Načelnik komunalne policije, odnosno ovlašćeno lice, o svom stavu i eventualnim merama koje je preduzeo mora podnosioca pritužbe da obavesti dostavljanjem pisanog odgovora, u roku od 15 dana od prijema pritužbe, čime je postupak po pritužbi zaključen.
U slučajevima kada iz pritužbe ili podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno, ovlašćenog lica, proizilazi sumnja da je komunalni policajac, primenom ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, načelnik komunalne policije spisak predmeta mora da ustupi komisiji za rešavanje pritužbi.
Ono što sve nas brine, to je da komisiju za rešavanje pritužbi obrazuje skupština grada, a sastoji se od predsednika i četiri člana; obavezno se imenuju tri odbornika skupštine grada, načelnik komunalne policije i predstavnik policije. Gradska uprava prima ljude u komunalnu policiju. Načelnik policije se oslanja na predlog načelnika gradske uprave. U sastav komisije ulaze odbornici, a vladajuća većina će odrediti koji će odbornici da uđu.
Svaki građanin koji je pretrpeo neku štetu od strane komunalnog policajca koji je prekoračio svoja ovlašćenja žali se – kome? Onome ko imenuje te ljude u službi. Normalno, to kod svih nas izaziva sumnju i strah kako će da postupe ti ljudi.
U ovlašćenjima koja su data radnicima komunalne policije stoji da kontrolu nad njihovim radom vrši, član 32. stav 3, ministar nadležan za lokalnu samoupravu, tj. donosi propis o načinu utvrđivanja posebne psihofizičke sposobnosti iz stava 1. tačke 1) ovog člana. Tačka 1. kaže – ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove.
Postavljam pitanje, da li je ministar lokalne samouprave taj koji je kompetentan, koji će da da mišljenje na to ko ima psihofizičke sposobnosti za taj posao? To je, u suštini, gospodine ministre, posao policije i ministra policije.
Ono što je posebno indikativno kod prijema ljudi u komunalnu policiju, utvrđuje se da komunalni policajac može da bude i onaj ko nije izdržavao kaznu dužu od šest meseci. Poslanici DSS-a smatraju da poslove komunalnog policajca s ovakvim ovlašćenjima ne mogu da vrše uopšte lica koja su po bilo kom osnovu izdržavala kaznu. Vi to već imate u vaspitnim ustanovama, u raznim ustanovama nadzora, da bez obzira da li je neko lice izdržavalo kaznu po osnovu saobraćajnog prekršaja ili bilo čega, od 10 - 15 dana, ne može da se zaposli, ne može da zasnuje radni odnos. Pogotovo ako imamo ovu situaciju, zapošljavamo lice u službu koja ima velika ovlašćenja.
Pročitaću koja su ovlašćenja i koji su poslovi komunalnog policajca – obezbeđuje nadležnost grada u pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, obezbeđuje zaštitu i održavanje reda u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada. To je širok dijapazon njihovih poslova.
Svakog građanina dovodi u sumnju i, istovremeno, strah da lice koje po bilo kom osnovu leži kaznu do šest meseci zatvora obavlja ovako odgovoran posao. To je, verujte, nelogičnost i zapanjujuća činjenica.
Nadam se da ću uspeti da ovo moje izlaganje, gospođo predsedavajuća, završim u toku trajanja direktnog prenosa. Desi li se da to ne bude u direktnom prenosu, pozdravljam sada sve građane, želim im laku noć, a onima koji imaju strpljenja i koji će ostati da nas gledaju, shvatajući problem, suštinu i ozbiljnost ovog zakona – želim da to učine s velikom pažnjom, jer radi se o zakonu koji u velikoj meri utiče na život građana, pogotovu ako imate nekog ko se uživi u situaciju nekog gradskog šerifa, da tako kažem, i onda počinje da primenjuje silu. Dozvoljena mu je primena i fizičke sile i palice i svega.
Mislim da ste, gospodine ministre, olako shvatili neke odredbe ovog zakona. Stavili ste da kandidat polaže ispit, odnosno, komunalni policajac polaže ispit posle dve godine. Da li ste vi svesni šta on može da uradi u periodu do polaganja ispita?
Suština naših predloženih amandmana je da kandidat za komunalnog policajca polaže ispit pre stupanja na dužnost, pogotovu što ste završnim i prelaznim odredbama predvideli, pročitaću i to, članom 50, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba članova 45, 46, i 47.
Zašto žuriti sa prijemom i zašto omogućavati nekome da uđe u radni odnos a da polaže ispit posle dve godine? Šta je s lekarskim uverenjem?
Svaki komunalni policajac mora jednom godišnje, zbog specifičnosti posla, da ide na lekarski pregled i da dobije uverenje da je radno sposoban, psihofizički sposoban za obavljanje dužnosti komunalnog policajca, a ne da imamo gradske šerife. Pri tom, ono što će da bude problem, gospodine ministre, to je što će u većini gradova vladajuća većina da upošljava svoje vojnike, koji će imati jedne aršine i jedan odnos prema ljudima iz vladajućih stranaka, a drugi prema strankama koje nisu u vladajućoj većini, čak i prema građanima koji suprotno misle u odnosu na stavove vladajuće većine. Drugačije će aršine i drugačije kriterijume da imaju prema ljudima koji jasno podržavaju vladajuću većinu, njihovi su članovi, i to je jedan od velikih problema u ovom zakonu.
Drugo, donošenje strateškog plana, gospodine ministre. Pa, mi ovde imamo da svaki zakon koji Vlada usvoji dolazi na Skupštinu i Skupština ga usvaja, a vi ovde dajete da strateški plan, koji je jako bitan za rad ove službe, donosi gradsko veće, a zna se ko sačinjava gradsko veće. Da li gradsko veće sačinjavaju opozicione stranke u gradu? Dajte mi primer jednog gradskog veća na teritoriji Srbije u kojem se nalaze pripadnici opozicionih stranaka.
Mislim da je strateški plan vrlo značajan i mora da prođe skupštinsku proceduru. Kada kažem – skupštinsku proceduru, mislim na proceduru u skupštini grada u kojoj će da se ukrsti argumentacija i odbornika vladajuće većine i odbornika opozicionih stranaka. Na ovaj način ste suzili kriterijume za prijem, da o njima odlučuje vladajuća većina, zatim mehanizme za traženje zaštite, gde isto odlučuje načelnik gradske uprave i komisija koju sastavlja vladajuća većina, i strateški plan, koji je vrlo bitan u funkciji ovog zakona, koji, isto, donosi vladajuća većina.
Ovaj zakon ništa ne valja. Hvala.

Reč ima narodna  poslanica Jorgovanka Tabaković, pošto je narodni poslanik Srđan Milivojević odustao. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovani građani, gospodine ministre, za poslove komunalne inspekcije i asistenciju policije, kada je to potrebno u sprovođenju poslova komunalne policije, dobili smo jedan novi zakon i nazvali ste ga zakonom o komunalnoj policiji, a donosi se zato što je to stvar trenda, ili, kako ste rekli, odražava savremene tendencije kojima se pokazuje odgovornost gradova i održavanje reda u jačanju njihovog partnerstva.
Pitam vas, gospodine ministre – šta će građani, koji su ciljna grupa ovog zakona, u čijem interesu i za čiju korist se donosi ovaj zakon, da dobiju promenom boje uniforme novih komunalnih policajaca, novom bojom vozila u koju ćete farbati vozila u koja će da odlaze, zapošljavanjem, na primer, u gradu Beogradu 350 novih ljudi, ako se nisu promenila ovlašćenja policije, odnosno one koje nazivate ovde komunalnom policijom?
Ako je broj ljudi bio problem, zašto ih niste zaposlili delom u komunalnim inspekcijama, a delom u policiji?
Šta će da se promeni za jednog građanina koji zove u 12 sati noći i zbog buke koja dolazi iz obližnjeg kafića ne može da spava?
Da li je njemu važno da je čovek koji se javi na telefon zaposlen u komunalnoj policiji ili u redovnoj policiji, ako je vrlo čest slučaj da po pozivu i na intervenciju dođe čovek, koji uzme podatke, kaže – ništa im ne mogu, a vi za sat vremena možete da očekujete da na vaša vrata zakuca gazda tog lokala ili neki uvređeni gost koga ste se usudili da prijavite?
Da li će se nešto promeniti ovim zakonom u smislu efikasnosti reagovanja nadležnih na ono što se zove ugrožavanje imovine ljudi, javnog reda, mira ili bilo čega što ste u ovom zakonu naveli?
Da li iz bilo koje odredbe mogu da vidim naznaku tog poboljšanja, sem što direktno znam i vidim da imamo troškove, jer je neko morao da piše ovaj zakon, da ga pripremi, pa u pripremi ove sednice i u finansijskim troškovima ove sednice učestvuje i ovaj vaš zakon s određenim troškovima, pa će nabavljati nove uniforme, ko nema grb, moraće da izradi ili da ga doradi za ove potrebe, pa ćemo kupovati vozila, formiraćemo komisije koje će proveravati znanja na onom ispitu koji je predviđen, moraćemo da vršimo obuku ljudi, da ih godinu dana držimo u radnom odnosu, pa da tek onda polažu ispit, da bi mogli zaista da se bave ovim poslom.
Imaćemo troškove bruto plata za 350 zaposlenih. Zatim, one redovne kontrole psihofizičkih sposobnosti, odlasci na rekreacije i svi troškovi i prinadležnosti ljudi zaposlenih u budžetskim organima, organima uprave i svemu onom što se zove – jedna trećina stanovništva koja je izdržavana, kao i ona trećina dece, starih, koji ne rade, a sve njih, znači, dve trećine ljudi, izdržava jedna trećina ljudi u privredi i nečemu što zaista zarađuje dohodak.
Znate, jedan moj mladi prijatelj, vrlo sam ponosna na kolegu koji je u Americi završio svoje studije, po povratku mi je ovako objasnio situaciju u Srbiji: ''Mislio sam da žutom trakom, koja se zove privilegovana traka, treba da idu oni koji treba negde pre da stignu i da to budu oni koji prevoze putnike na posao, da to bude vojska, da to bude hitna pomoć, pa i važni ljudi koji vode ovu državu.
Onda sam shvatio da se ova srednja traka, u kojoj idu redovni građani, sve više prazni, jer sve veći broj njih shvata da samo ta žuta traka, koja se zove privilegovana traka, a ja je zovem traka budžetskih korisnika, postaje jedina traka koja omogućava pristojan život u Srbiji.''
Da li, dokle i koliko ta traka može da funkcioniše kao privilegovana, kao izdržavana, kao izmišljen posao već postojećih organa, dok nam se uslovi za stvaranje dohotka da se ti izdržavaju sve više i više tanje i fondovi prazne?
Ne mogu da shvatim da u ovakvom trenutku, koji se naziva svest o krizi, svest o štednji, dobijamo obrazloženje zakona koji treba neke nadležnosti lokalnih samouprava da stavi u funkciju, gde kažete da ste odlučili da ovo rešite na zakonom propisan način, donošenjem zakona na republičkom nivou, zato što će ovaj zakon posezati u ljudska prava i slobode.
Pa, zbog toga treba da donesemo na republičkom nivou! Znači, svesni ste da će biti primene mera prinude, oduzimanja nekih stvari, možda i neopravdano, pa vraćanja, i vama je najviši argument, vrhunski razlog – posezati u ljudska prava i slobode onako kako se ta floskula uobičajila i ušla nam svima u uši.
Pitam vas, samo na drugi način definisano, a šta je sa pravima ljudi da žive pristojno i da od svog rada mogu da izdržavaju ovakvu birokratiju koja ne daje učinak, kako sam vam opisala, kada prijavite nekoga?
Da li je možda bilo bolje da se ovaj zakon donosi na republičkom nivou, da bi na jedinstven, jednobrazan i uporediv način, u odnosu na 23 grada plus Beograd, bili ustanovljeni ovi poslovi koje ovde definišete? Ne, vama je vrhunski argument priča o ljudskim pravima, kao priča koja, svojom suštinom, kroz ovaj zakon nije dosledno izvedena.
Molim vas, gospodo, da još uvek, i kroz ove zakone, sačuvate jedinstvenost države Srbije, u kojoj je 23 grada plus Beograd dobilo definiciju grada, kojima želite da date pravo da imaju gradsku policiju.
Međutim, ne dajete vi njima samo pravo. Vi njima dajete nadležnosti za koje oni treba da stvore sredstva. Kako će se ta sredstva stvoriti nego punjenjem sada gradskog budžeta. Grad ne zarađuje, budžet ne zarađuje, on troši. U kakvom svetlu se tu opisuju ta ljudska prava, odnosno prava ljudi da dobiju adekvatnu uslugu za ono što plaćaju u republičke i gradske budžete?
Napisali ste da je cilj ovog zakona da se građanima obezbedi miran i bezbedan život. Način i sredstvo kojima će to da se ostvari je ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, zaštiti životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.
Da li je nadzor i zaštita svega pobrojanog do sada bila ledina, nezaštićena, ničija poljana, za koju se niko nije brinuo, ili vi ovim preuzimate nečije nadležnosti? Čime se opravdava, ako to jeste bilo nečija nadležnost, da to sada pređe u nadležnost komunalne policije?
Kažete da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti, u neposrednom pružanju usluga i da u tome tesno sarađuju s policijom. Među najvažnije bezbednosne probleme odlično ste naveli one prave – problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, buka, upadi u stanove, garaže, javni objekti, poslovne prostorije, oštećenje javne, privatne imovine itd.
Govorite o stvarima koje se dešavaju, koje postoje kao problem, ne shvatajući da ovi problemi postoje zato što nemamo adekvatnu kaznenu politiku za prekršaje, vandalizme, nasilje i sve ono što ste ovde naveli. Ne može se problem rešavati od kraja i od posledice, nego od uzroka. Kažete da se ti problemi ne rešavaju zato što kapaciteti policije u nizu zemalja, pa i naše, nisu dovoljni, pa se građani osećaju nesigurni i ugroženi, čime se narušava njihovo poverenje u demokratske institucije. Tačno je da se ugrožava poverenje u demokratske institucije i da se građani osećaju nesigurni i ugroženi, ali ako ste definisali da je problem u kapacitetima policije, u čemu je problem da tamo gde se već poznaju ovlašćenja, načini postupanja, obuke, provera psihofizičke sposobnosti, način upotrebe sile, oduzimanje predmeta, sve poznato, definisano, pojačate broj ljudi tamo gde treba?
Vi ponovo počinjete od početka. Pravi ljudi ne ruše gradove da podignu nove tvrđave, utvrđenja i kule, i niko ne treba da pomisli da od njega počinje svet. Iz institucija koje već postoje treba, kao i iz svakog čoveka, izvlačiti ono najbolje, to podsticati, pojačavati; kod institucija je to još najlakše uraditi, a vi ste problem dobro uočili.
Nije problem da građanin nema kome da prijavi vandalizam, buku ili oštećenja javne i privatne svojine. Problem je što niko ne reaguje, što policija napravi zapisnik, koji se negde između policije, tužilaštva i suda izgubi; neko nekog nađe, prijatelja, fioku koja više ne može lako da se otvori u zastarelosti predmeta, u snazi i moći funkcije koju vrši neko, nečiji prijatelj, pa mnogi ljudi ne nalaze pravdu.
Nije problem u tome da građanin nema kome da prijavi, nego što prijava ostaje bezvredan papir, koji svedoči ne o nemoći, nego o nedostatku želje da se ovi problemi reše.
Naveli ste na koji način su ovakvi problemi rešeni u bližem okruženju, u nama bliskim zemljama, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, gde je uvedena komunalna policija koja, u stvari, vrši nadležnost komunalne inspekcije. Vi, brže-bolje, posežete za onim njima manje poznatim, a vrlo često i nama neprikladnijim rešenjima.
Zar vam nije bio dovoljan razlog da ne uđete u rešenje s komunalnom policijom to što poreska policija, kao policija u nazivu, nije dobila ništa u kvalitetu rada. Nikada nismo imali veću poresku evaziju, utaju; desetine milijardi dinara se mere utaje poreza, po priznanju samih čelnika Poreske uprave.
Znači, sam naziv i organizacija nekog organa, ovako kako ste zamislili, ne da ništa ne rešava, nego ovo kako ste vi uradili, s preplitanjem nadležnosti, ili, kako ste i sami rekli, da je ovo mlađi brat policije, bih rekla – neka zabavnjačka grupa, koja treba da zabavi masu dok ne dođe prava policija, zaista ne može da nam donese dobro.
Predvideli ste da ovaj zakon definiše komunalno-policijske poslove. Verujte, ja sve vreme govorim o komunalnim poslovima nad kojima komunalna inspekcija ima nadzor, a policija, eventualno, asistira kada je to potrebno. Vi ste to u članu 1. definisali, ali ne možete da spojite nespojivo, komunalno-policijske poslove, pa ste ih navodili kao komunalne, kroz član 9, gde mnogi imaju primedbe, a onda i potrebu da se policijskim metodama interveniše tamo gde taj posao ne može da se uradi.
Zanimljivo je, gospodine ministre, ne verujem da ste vi, dok ste bili mali, imali san da budete ministar policije, ali ste dobili ovlašćenje da nekim gradskim ''šerifima'', koji su možda sanjali da budu ministri policije, nisu ni znali da ih snaći ovakva, ne verujem, sreća, nego nezgoda, date da se bave ovim poslom. Rešenjem koje ste predvideli, u takvoj se situaciji može i naći akademski slikar. Predvideli ste da gradski policajac, ''šerif'', može da ima visoku stručnu spremu, ne kažete koje struke, i pet godina radnog iskustva i on može da rukovodi ovim poslovima. Ne samo da rukovodi. Kažete da on treba operativno da se bavi ovim poslovima.
Da li vi to dovodite do karikaturalnosti ova rešenja? Ne verujem da bi se ovakav zakon mogao pojaviti i da u njemu ovakva površnost bude samo previd, ali po ovom zakonu ne da je to moguće, nego je vrlo izvesno da se desi, jer ljudi koji završavaju fakultete u nekim strukama nemaju posla i verovatno će posegnuti za nekom prečicom da obezbede sebi koru hleba i prihvate čak i ovakav posao.
Zato što nisu definisani precizno ni poslovi ni kriterijumi, vi se možete naći u vrlo smešnoj situaciji povodom ovog zakona, ali će se načelnik komunalne policije, organ koji se zove načelnik, koji će raspoređivati sve ostale ljude, a vezan je za mandat jedne vlasti u jednom gradu, ili jednoj opštini, zaista naći s jednim vrlo uskim određenjem. Ne govorim o čoveku, govorim o zakonu koji ga usmerava da na vrlo uzak način sagledava organizaciju raspoređivanja i donošenja onog plana o kojem su ovde svi govorili.
Brine me jedna stvar, znate, đavo se uvek krije u malim stvarima.
U članu 4. ste napisali, znate da je prvi posao ta asistencija u izvršenju – komunalna policija pruža pomoć nadležnim organima grada, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu odluke skupštine grada odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka itd.
Da li postoji preduzeće koje ne odlučuje o nečemu, o nekom pravu građana, pravnih lica ili drugih stranaka?
Postoji pretpostavka da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalnih policajaca ili upotrebe sredstava prinude. Znači, svuda je moguće. Vi, prosto, kažete da se komunalna policija može pojaviti na svakom mestu u gradu. To član 4. izričito definiše, bez ikakve dileme.
O angažovanju komunalne policije, o obimu i načinu pružanja pomoći, odlučuje načelnik komunalne policije, u roku od 48 sati od podnošenja zahteva nadležnog organa grada, shodno odredbama Zakona o policiji.
Evo sad, komunalna policija će sprovoditi Zakon o policiji. Ako ne bude moguće da se sprovede ta odluka zbog fizičkog otpora, pa ne uspe ni komunalna policija, onda ćemo tražiti da nam pomogne policija, po Zakonu o policiji. Kao što rekoh, predgrupa za zabavu dok ne dođe glavni zabavljač, odnosno ''glavna zvezda'', koja, inače, ima sve regularne instrumente da taj problem reši i uhvati se u koštac s njima.
U slučaju kada treba sprovesti hitne mere, vi ste neverovatni, kažete – hitan postupak, nezgode, nepogode, i onda kada ne mogu da se pravovremeno preduzmu mere od nadležnog organa, komunalna policija preduzima hitne mere za zaštitu životne sredine. U kom postupku se procenjuje, ko procenjuje, ko kome javlja, kada? Da li vi znate šta je hitna situacija?
Radeći u jednom velikom javnom preduzeću, kada nam ljudi iz kancelarija koji nisu videli dalje od kruga dvojke urade neko uputstvo o ponašanju i pravilima postupanja, mi van Beograda se često šalimo i kažemo – jednog dana ćemo dobiti uputstvo da mi u Novom Sadu dolazimo na posao tramvajem.
Reći će nam – to što vi nemate tramvaj u Novom Sadu, nije problem, izgradićemo ga. Na to mi liči ovaj vaš član 5. Nije važno da li u životu ovo može da se primenjuje, mi ćemo život prilagoditi vašim zahtevima, pa da li je to moguće, videćemo.
Saradnja s policijom, ovo je strašno, podrazumeva dostavljanje ličnih podataka za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje se vode, u skladu sa zakonom. Komunalna policija će, dali smo joj zakonom pravo, to dobiti od redovne policije.
Nemojte slučajno da im treba neki podatak iz Narodne banke, to ne može da se dobije ni u kom slučaju, to su strogo čuvani podaci, jer monetarna vlast treba da upravlja i politikom i društvom, ali ostavite vi komunalnim policajcima, koji će godinu dana da se obučavaju a da ne mogu da preuzmu da rade svoj posao, da imaju u posedu ove i ovakve podatke.
Koji podaci mogu biti tajna, to smo videli iz kontrole državne pomoći, zakona koji će, nadam se, amandmanskim ispravkama izgubiti tu vrstu tajnosti koji vi ovde, u stvari, i ne čuvate.
Član 9. neću da elaboriram, jer su mnoge moje kolege iznele vrlo osnovane primedbe o tome šta su poslovi komunalne policije i ja mislim da bi se tu morale prihvatiti sve amandmanske intervencije.
Ono za šta mislim da je poseban problem, to je upotreba sredstava prinude, od fizičke snage, preko službene palice, do sredstava vezivanja, do te mere da kroz ovlašćenja komunalne policije dolazimo do člana 28, gde, čak, govorimo – ako prilikom upotrebe sredstava prinude nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne policije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.
Da li o smrti govorimo zato što je uvek moguća, pa se i ovde obrađuje, ili ima nekih posebnih razloga za to?
Da li želite da nas umirite kako su izuzeci u postupanju, u smislu upotrebe sredstava prinude, posebno obrađeni u postupku – 24 sata za prijavu, za izveštaj, ali nam ne kažete, kada se ovaj drastičan slučaj eventualno desi, po kojim zakonima se dalje posledice saniraju, pokrivaju i o njima izveštava? Tu je tačka i muk. Imamo kontrolu rešavanjem pritužbi.
Podsetiću na solidarnost zdravstvenih radnika, na solidarnost onih koji rade u policiji, ali i na solidarnost na pogrešnoj stvari, gde se ovakve primedbe i ovakva prekoračenja upotrebe sile ili upotrebe sredstava prinude retko završe tako da građanin bude u pravu. Čak deluje malo smešno kad kažete da, nezavisno od postupka gde mogu da se rešavaju i kontrolišu te pritužbe, građanin, odnosno podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva druga pravna sredstva da zaštiti svoja prava i slobode.
Za mene je najspornije da se ovlašćenja i postupanja propisuju Zakonom o policiji, a način i postupak kontrole – vi, kao ministar za lokalnu samoupravu.
Kakvu vezu tu može da nađe razuman čovek, dobronameran čovek, zaista ne znam, ali je neverovatno da se ovlašćenja propisuju Zakonom o policiji, a način i postupak kontrole radite vi.
Ukazujem na jednu vrlo bitnu stvar, na položaj, dužnosti, prava i odgovornost komunalnih policajaca primenjuje se i odgovornost koja važi za zaposlene u organima grada.
Da li je to primereno za ljude koji imaju ovakva ovlašćenja, da imaju odgovornost kao i svi ostali zaposleni u organima grada, na bilo kojim drugim poslovima? Neću da kažem – razmislite, ja vas molim da to ispravite i da njihova ovlašćenja dovedete u sklad s odgovornostima.
Neko će biti primljen u radni odnos, a vi ćete za šest meseci, jedva sam uspela da povežem stupanje na snagu zakona i vaše rogobatno formulisanje roka u kojem ćete da donesete sve ono što je vezano za ispitivanje psihofizičke sposobnosti i odlaska na te preglede, formiranje komisije i sve ono što se podrazumeva kao ispit za provere, ali shvatili smo da u nekom roku od šest meseci ovo treba da profunkcioniše. Da li će građani u roku od šest meseci, kad vi budete stupili na scenu, moći samo da se šale na račun boja vaše uniforme i vaših vozila i da za to plaćaju kaznu, ili će jedan problem, koji proizilazi iz ovog zakona i zbog čega je on i donet, biti rešen, ostaje da se vidi, ali ja u to osnovano sumnjam i mi za ovaj zakon nećemo glasati.
Samo da vam kažem da će gospodin Tomislav Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik, po povratku sa prijema u Ambasadi Ruske Federacije, uzeti reč na kraju, ako stigne.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, a posle njega narodni poslanik Milan Avramović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, problemi bezbednosti u lokalnim zajednicama, koji se zaoštravaju ne samo u našoj zemlji, nego i u najrazvijenijim zemljama savremenog sveta, sve više opterećuju državne organe, pre svega, Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Različiti oblici prekršaja, remećenje javnog reda i mira, ugrožavanje imovine i integriteta ljudi, narušavanje ustaljenog komunalnog reda i drugi oblici vandalizma, u velikoj meri opterećuju policijske snage u našoj zemlji da deluju preventivno i da održavaju javni red i mir, posebno u gradovima naše zemlje.
Dosadašnji inspekcijski organi i komunalne službe nisu imali ni zakonska ovlašćenja, ni odgovarajuću snagu prinude, a nisu bili ni materijalno i kadrovski osposobljeni da vrše poslove javnog reda i mira. Zbog svega toga, opravdana je potreba da Republika Srbija donese zakon o komunalnoj policiji, koji će u velikoj meri olakšati rad Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i rad komunalnih službi.
Istovremeno, ovim zakonom se zaokružuje normativna regulativa lokalne samouprave u našoj zemlji i usaglašavanje ove oblasti s propisima Saveta Evrope, koji ističu da lokalne zajednice treba da imaju sve veću ulogu u oblikovanju preventivnih programa bezbednosti i u neposrednom pružanju bezbednosti svojim stanovnicima, kao i da u tome treba da tesno sarađuju s policijom.
U savremenim evropskim propisima, kao najvažniji bezbednosni problemi, u čijem se rešavanju vidi uloga lokalnih zajednica, istaknuti su problemi u lokalnom saobraćaju, vandalizam, nasilje mladih i nasilje u grupi, upadi u stanove i druge javne objekte i druge poslovne prostorije, oštećenja javne i privatne imovine i drugo.
Iskustvo iz evropskih zemalja, kakve su Italija i Francuska, u kojima lokalna policija ima značajnu ulogu u obavljanju pravnih policijskih poslova na lokalnom području i pod nadzorom je državne policije, ili iz zemalja u našem okruženju, kao što je Slovenija, u kojoj je lokalna policija nadležna za kontrolu bezbednosti saobraćaja na putevima, u naseljima, za održavanje javnog reda i za još neke zadatke iz oblasti javne bezbednosti lokalne zajednice, u velikoj meri se koristi da se rad komunalne policije zakonski reguliše i u Srbiji.
Ukratko, imajući u vidu navedena i druga uporedna iskustva, može se konstatovati da uvođenje komunalne policije u Srbiji prati savremene tendencije koje naglašavaju novu ulogu i odgovornost gradova i drugih lokalnih zajednica u održavanju reda, u jačanju njihovog partnerstva sa policijom. Ovim zakonom se stvara pravni okvir za organizovanje i delovanje komunalne policije. Logično je pretpostaviti da će uvođenje ovog organa u naš sistem bezbednosti u lokalnim zajednicama doprineti otklanjanju postojećih slabosti i većoj sigurnosti građana i njihove imovine.
Poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da svako ovlašćenje kojim država, zakonskim putem, ovlašćuje neki organ može zadirati u ljudska prava, neophodno je da se ovim zakonom jasno i višestruko obezbede mehanizmi kontrole komunalne policije, posebno kontrola upotrebe sredstava prinude, član 27, uz izveštavanje policije, član 28, i kontrolu rešavanja pritužbi, član 29. Ovo zbog toga što se upravo ovlašćenje za upotrebu sredstava prinude najčešće koristi za posezanje u ljudska prava. Zato upotreba tih sredstava treba da bude neprekidno nadzirana i kontrolisana.
Polazeći od svega iznetog, Poslanička grupa SPS-JS-a, u danu za glasanje, glasaće za ovaj zakon. Hvala veliko.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bih nastavio izlaganje i da bi građani razumeli dokle sam stao, moram ponovo pročitati osnovne stvari i odredbe člana 9. koje sam podvukao, kako bih dao njihovo obrazloženje što jednostavnije i preciznije – vezano za održavanje komunalnog reda koji se odnosi na javnu čistoću, lokalne puteve i ulice, auto-taksi, parkiranje, prevoza, prigradskog, gradskog, postavljanja privremenih poslovnih objekata i zaštite od buke u životnoj sredini.
Objasnio sam kako ''Parking servis'' funkcioniše, ko je kriv za nelegalno parkiranje, šta su razlozi nepravilnog parkiranja vozila, koje ne opravdavam, u svakom slučaju, ali uzrok problema ne rešava ovaj zakon, uzrok problema ostaje isti, sve dok gradska uprava nadležnog grada ili novoformirane opštine ne budu angažovali gradsku upravu onako kako je to trebalo da se uradi odavno.
Postavlja se pitanje, zbog čega je velika gužva u samom Beogradu? Mi se sećamo priče o otvaranju obilaznice oko Beograda, koja je imala kao zadatak rasterećenje gužve iz centra grada. Od tog investicionog dela, koji je dobio više medijsku nego funkcionalnu pažnju, ostaje da zaključimo samo da je gužva u Beogradu još uvek ista, ako ne i veća.
Da li je gužva u Beogradu, možda, posledica pravljenja lakog šinskog metroa koji nam je obećala vladajuća većina u predizbornoj kampanji? Da li je to samo obećanje ili šinski metro koji je u planu, a ne koji treba da bude u funkciji, ostaje da vidimo u narednom periodu. Da li su rešenja za gužve u Beogradu i mostovi preko Save i Dunava koji postoje samo u novinama, s različitim modelima, različitim brojevima? Koliko, uopšte, imamo mostova, neki put, kad čitam novine, nemam utisak da živimo u Beogradu.
Da li su jeftina taksi udruženja, koja koriste neki tajkuni da bi oprali novac, rešenje gužve u Beogradu? Mislim da ćemo doći za koju godinu u situaciju da kroz Beograd vozimo tablice s parnim brojem jednim danima, a s neparnim brojem drugim danima, ukoliko gužve u Beogradu budu rešavali komunalni policajci i gradska uprava, kao što se to rešava sada.
Da li je odnos gužve u Beogradu i odnos ''Beograd puta'', kao javnog komunalnog preduzeća, i gradske uprave, da li je razlog tome što se jedna ulica asfaltira tri puta? Da li je razlog to što se jedna ulica u centru grada presvlači i popločava tri puta?
Koliko puta se sve još krpi i dorađuje u toku samo jedne kalendarske godine? Ili je razlog što je predizborna kampanja, pa se ti putevi rade intenzivno, da se nadoknadi sve što je propušteno u proteklom mandatu, ili u protekle četiri godine?
Zaštita od buke. Za zaštitu od buke imamo najgore primere u Evropi. Zaštita od buke zavisi od jačine vlasnika lokala, od njegove moći i njegovih finansijskih sredstava. Ako je zaštita od buke nemoguća, recimo, u krugu bolnice ''Sveti Sava'' na železničkoj stanici, gde se nalaze najelitniji klubovi i lokali, u kojoj noću od gužve, od posetilaca tih lokala ne može da se živi, a ne da se leči od infarkta ili bilo koje druge vrste bolesti u ovoj bolnici, onda možemo da zamislimo šta se radi u lokalnim sredinama gde nema bolnica.
Kako se funkcioniše u klubovima koji žive i rade pored porodilišta? Kako se funkcioniše na rekama? Kako se funkcioniše na splavovima? Ko je tu izmerio ikada jačinu tih zvukova? Ko je kada odgovorio na tužbu da je glasna muzika? Koliki je, recimo, na Topčiderskom brdu, Senjaku, odjek sa Save, zbog splavova, i kada je neko na to reagovao? Građani s Topčiderskog brda i Senjaka plaćaju porez za ekstra zonu, a ne mogu noću ni da spavaju kako treba. Sada čekamo još uplatnicu koja će doći sa naznakom – taksa za komunalnu policiju.
Podsetio bih i na nešto što se provlači kroz dnevnu štampu. U jednim dnevnim novinama, čini mi se da je "Politika" u pitanju, kaže se da predstavnici Beograda nisu zadovoljni što u Predlog zakona nisu ušle njihove dve glavne primedbe.
Prva primedba je – komunalni policajac neće moći da nosi pištolj, a kao sredstva prinude može da koristi fizičku snagu, službenu palicu i sredstva za vezivanje, dodaje Alimpić; to je zamenik, inače, predsednika Skupštine grada Beograda. On kaže – nama treba služba koja je jača od građevinske inspekcije i koja može bez dugog postupka da stopira radove. Trebalo bi da mogu da oduzimaju materijal, ako treba, i da privedu investitora. To je jedini način da rešimo taj problem, kaže Alimpić.
Zamislite vi ovu izjavu jednog visokog funkcionera DS-a kako da se rešava pitanje nelegalne gradnje, ili legalizacije u gradu Beogradu! To je njegov predlog, koji kaže – treba oteti i privesti, hapsiti, demonstrirati silu, kao što je to rađeno s opštinom Zemun, i konačno doći do željenog cilja. To je, verovatno, novi sistem demokratije.
U prilog tome, pročitaću vam i član 4. koji kaže: "Pomoć u izvršenjima (asistencija). Komunalna policija pruža pomoć nadležnim organima grada, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu odluke skupštine grada odlučuju o pojedinim pravima građana".
Dakle, ovde se usuđuje skupština grada da odlučuje o pravima građana. To je nešto, ministre, što nije smešno. To je nešto što je bez veze. Može da stane skupština grada u zaštitu prava građana, a ne da odlučuje o pravima građana. To radi sud.
Morao bih da se osvrnem i na neke druge članove, ali, evo i po istom članu: "O angažovanju komunalne policije i o obimu i načinu pružanja pomoći odlučuje načelnik komunalne policije u roku od 48 časova od podnošenja zahteva nadležnog organa", nadležni organ, to vam je načelnik komunalne policije, ili u prevodu – lokalni šerif, "odnosno, ovlašćene organizacije, shodno odredbama Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima", sada pazite, deo koji želim da vam naglasim, "i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći".
Jedan od kolega je čitao ovaj podzakonski akt i zna se kako se pomoć daje i kojim službama. Ovde se omogućuje pravo skupštini grada, koja ima većinu vladajuće većine DS-a, da donese podzakonske akte koje može vrlo lako da upotrebi i u prilog tome, što kaže i član 7. stav 3: "Oblik i način ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi bliže propisuje skupština grada".
Ovde dolazimo do suštine sistema zloupotrebe i onoga čega se najviše plašimo, a to je zloupotreba komunalne policije. Gradska uprava ili grad mogu, primera radi, da donesu pogrešno rešenje zbog predizborne, recimo, kampanje, zbog korupcije, zbog prijateljskih ili partijskih veza, rešenja o rušenju, rešenja o iseljenju, rešenja o oduzimanju imovine. Ona u trenutku izvršenja rešenja ima iza sebe i komunalnog i građevinskog inspektora, i komunalnog policajca i asistenciju policije, što omogućuje član 8. stav 3. ovog predloga zakona.
Šta to, konkretno, znači? To znači da grad ili gradska uprava mogu da budu nepogrešivi. Za gradsku upravu ne važi ni sud, ni komunalna policija, ni mišljenje građevinskog ili komunalnog inspektora u opštini.
Kako građanin da dokaže, kad se pojave svi ovi ljudi na kućnom pragu, da je u sudskom procesu, da je u procesu legalizacije ili u nekom drugom postupku? Zloupotreba je moguća ovim zakonom. Ako pogledate koliki je broj rešenja poništen u okružnom sudu, rešenja opština i prvostepenog i drugostepenog organa, koliko je samo prvostepenih odluka drugostepeni organ u gradu poništio, a koliko je odluka drugostepenog organa okružni sud poništio, nije teško zaključiti da je vrlo lako došlo do zloupotrebe; ili ove službe nisu sposobne da rade kako treba, ili su one zloupotrebljene zarad nečijeg interesa.
Ono što je još u ovom predlogu zakona loše, jeste to što će gradonačelnik ili gradsko veće imati svoju policiju. Ova policija može da hapsi, može da primenjuje silu, može da vezuje, može da pretresa, može da oduzima, može sve da radi kao i legalna, postojeća policija, osim što ne može da se koristi vatrenim oružje, što je u neku ruku dobro, ali komunalnoj inspekciji i policajcu nisu potrebna sredstva koja mogu da mu omogućuju fizičku primenu da bi došao do cilja.
Kada komunalni inspektor uoči lice koje pravi komunalni prekršaj, on u tom trenutku nije sposoban da odluči, mislim na komunalnog policajca, da li je to lice učinilo prekršaj ili krivično delo. Ako uzmete u obzir, čini mi se, član 30, u kome piše da se sa srednjom školom četvrtog stepena može biti komunalni policajac i da ima rok kada će polagati ispit – kako će on u tom trenutku da odlučuje da li je lice učinilo prekršaj ili krivično delo ili, uopšte, da li je učinilo delo?
Sada svako ko obuče uniformu ima pravo da pretresa građane, da ih legitimiše, da im pretresa automobile, zato što je nešto posumnjao. Imaćemo situaciju da to, uglavnom, budu partijski ljudi, da bi se namirile neke stvari, i imaćemo situaciju da se tako neki ciljevi ostvaruju, kao i sada što ''Parking servis'' posebno lupa kazne i odnosi vozila na jednim mestima, a posebno toleriše druga mesta.
Zloupotreba koju omogućava ovaj predlog zakona, posebno u gradu Beogradu, posebno u predizbornim kampanjama, može da bude neograničena. Ovde ima komisija, nema suda, ovde komisija u roku od 15 dana može da da odgovor i time je slučaj zaključila. Šta ako taj odgovor nije validan, ili nije kvalitetan, ili je nerealan i neistinit? Šta da radi građanin? Građanin mora da ide na sud. Da li će ići na sud taj koji je zloupotrebio svoj položaj? Ne, on je zaštićen posebnom komisijom.
Sada dolazimo u situaciju da Ministarstvo za lokalnu samoupravu, maltene, ima imunitet, da mu sud ne može ništa, jer je zaštićen. To nije realno stanje, zbog zloupotrebe koja je sve češća, pogotovo u javnim preduzećima. Da pogledamo šta ima za sada gradska uprava na raspolaganju – sekretarijat za komunalne i stambene poslove vrši poslove koji se odnose na razvoj i obavljanje komunalnih delatnosti, uređenje komunalnog reda u gradu i način odlaganja komunalnog otpada, stara se o obezbeđivanju materijalnih i drugih uslova za trajno obavljanje komunalnih delatnosti, nadzor nad obavljanjem komunalnih delatnosti, organizaciju zoohigijene, staranje o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja, javne nabavke iz nadležnosti Sekretarijata, obeležavanje naziva ulica i kućnih brojeva, i druge poslove u skladu sa zakonom i sa statutom grada i drugih propisa.
Dakle, samo ću da nabrojim par stvari koje ima gradska uprava na raspolaganju – odeljenje za održavanje čistoće, posebno odeljenje za način odlaganja otpada, odeljenje za održavanje i uređivanje javnih zelenih i drugih javnih površina, odeljenje za komunalno uređenje grada, koje, takođe, ima svoje posebne nadležnosti, sektor za zoohigijenu, sektor za stambene poslove, sektor za ekonomsko-finansijske poslove.
Za obavljanje komunalnih delatnosti, Skupština grada Beograda je osnovala javna preduzeća – JKP ''Vodovod i kanalizacija'', JKP ''Pogrebne usluge'', JKP ''Beogradske elektrane'', JKP ''Gradske pijace'', JKP ''Gradska čistoća'', JKP ''Zelenilo Beograd'', JKP ''Infostan''. Pored ovih, Skupština grada Beograda poverila je obavljanje pojedinih komunalnih delatnosti preduzećima – JP ''Srbijašume'', ''EDB javno osvetljenje'' i KP ''Dimničar''. Kada uzmemo u obzir sva ova preduzeća koja su na raspolaganju Skupštini grada, tačnije, gradskoj upravi, i broj zaposlenih, apsolutno je nepotrebna komunalna policija s ovakvim ovlašćenjima koja se preklapaju sa već postojećim ovlašćenjima i javnim preduzećima koja postoje u okviru grada Beograda.
Ne znam kako je u okviru ovih drugih gradova što su dobili status grada pre godinu dana, ali, generalno, postoji preklapanje policijskih službenika, s njihovim ovlašćenjima, i preklapanje zaposlenih u gradskoj upravi, s ovim ovlašćenjima. Dolazi se do zaključka da nema potrebe da komunalni policajac radi posao koji već neko radi, plus ono što se kaže u jednom delu člana 9 – održavanje komunalnih objekata. Sve ove firme imaju komunalne objekte, mašine, opremu, sprave, vozni park, čamce, kućice, svi imaju svoj plan i program rada. Ovaj strateški plan i program rada, koji treba tek da se donese, može i da se ne uklapa u postojeći plan rada i onda dolazimo do sukoba nadležnosti, da ne znamo ko će da juri preprodavce po ulici koji prodaju da bi zaradili da prehrane porodice, ili da ne znamo ko hoće da uvede red na rekama, zato što ima preklapanja između Kapetanije Beograd i komunalnog policajca.
Nadležnosti komunalne policije u zemljama regiona su različite. U Zagrebu, oni održavaju čistoću i čuvaju javne površine, uklanjaju sneg i led, odvode otpadne vode, vode računa o držanju životinja i vrše kontrolu parkiranja. U Republici Srpskoj, u Banjaluci, komunalna inspekcija, čak, nadzire i održavanje, uređenje, upotrebu i zaštitu komunalnih objekata i uređaja, brine o parkovima, javnim dvorištima, drvoredima, radi na održavanju kulturnih, istorijskih i nacionalnih spomenika. Njihova nadležnost je i postavljanje naziva firmi, natpisa i reklama, održavanje vodovodne mreže, javnih česama i fontana, korita reka i rečnih obala, kao i odvoženje đubreta i građevinskog šuta. Kontrolišu i parkiranje, saobraćajnice, toplovodnu i gasovodnu mrežu, javnu rasvetu.
Generalna ocena je da je osnivanjem komunalne policije zavedeno više reda u mnoge oblasti. Ali, šta je problematično u ovom delu? Dežurni telefon je dostupan 24 časa, osim po prijavi građana, komunalna policija ima svoje redovne aktivnosti, poput kontrole nelegalnih prodavaca, zauzimanja javnih površina, poštovanja radnog vremena itd. Problem je što su ekipe, uglavnom, koncentrisane na centar grada, jer nema dovoljno zaposlenih, jer cela služba mnogo košta, kaže se u saopštenju grada Banjaluke.
Neki, čak, u zemljama regiona, koriste komunalnu policiju i za kontrolu buke, rođendanskih proslava, bespotrebnog pritiskanja na zvono, nedoličnog ponašanja. U Podgorici, komunalna policija postoji od prošle godine, ali kazne koje komunalna policija može da naplati jesu do 20 puta veće od minimalne zarade. Dakle, u građevinskoj sezoni imaju jedan cenovnik, van građevinske sezone, imaju drugi cenovnik. Tačnije, van turističke sezone, imaju treći cenovnik.
Podsetiću vas i na član 11, koji kaže da gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, donosi strateški plan komunalne policije, na osnovu procene postojećeg stanja itd.
Sada pitam ministra, koji nije tu, zašto gradsko veće donosi ovaj predlog? Zašto ne učestvuje u ovome skupština grada? Valjda je cilj da legitimitet imaju svi izabrani predstavnici u svakom gradu, nije važno da li su iz pozicije ili opozicije.
To je još jedan sistem zloupotrebe, u kome gradsko veće može nešto da donese, posebno, strateški plan, koji može da bude na korist samo vladajuće garniture i za zloupotrebe vladajuće garniture, posebno što se taj plan može menjati.
Ovde smo došli, faktički, do zaključka da gradsko veće ima svoju policiju. Ministar je rekao da je komunalna policija, na neki način, mlađi brat legalne policije, a ako uzmemo u obzir činjenicu da je gradonačelnik korisnik ovog mlađeg brata, onda Dragan Đilas ispadne veliki brat, jer ima svoju policiju. Kada uzmemo u obzir i to kako je došao do prostorija u Pionirskom gradu za snimanje ''Velikog brata'', nije teško izvući zaključak za koga se ovaj zakon pravi.
Član 17 – upozorenje: komunalni policajac upozoriće lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da naruši zakonom i drugim propisima uređeni komunalni ili drugi red iz nadležnosti grada. Upozorenje se daje usmeno, pismeno ili putem sredstava javnog informisanja.
Sada vas pitam, koja su to sredstva javnog informisanja putem kojih će komunalni policajac da izda nekom upozorenje? Da li je to "Službeni list"? Je li to "Blic", "Glas", ili žuta štampa? Koja su to sredstva javnog informisanja? Ko će da plati objavljivanje opomene ili upozorenja? Hoćemo li opet puniti džepove nekom partijskom drugaru? Zamislite, neko napravi prekršaj i objavi čovek to u "Blicu". Objavio, napravio prekršaj taj i taj, taj i taj, i dao upozorenje. To je tolika besmislica ovog člana 17. da ne vredi više ni komentarisati.
Član 19 – komunalni policajac izvršava proveru identiteta lica čije ponašanje ili delovanje predstavlja kršenje propisa iz delokruga komunalne policije. Delokrug komunalne policije je za sada nepoznat. Sada svaki opštinski odbornik koji traži reč i ne dobije je može biti predmet provere komunalnog policajca ili nekog ko hoće da ostvari svoja prava; ne daju mu da se ostvare njegova prava, ne daju mu da se žali, ne daju mu bilo šta, on će biti predmet provere komunalnog policajca. Ili, čekate red za ulazak u ''Arenu'' na neki koncert; ne stojite u traci koja je predviđena za stajanje i bićete predmet provere. Na taj način možete da skupite i brojeve ličnih karata i onog što vam treba za kandidovanje na lokalnim izborima.
Da li je komunalni policajac lice koje je u trenutku, s ovim školskim kriterijumima, bez položenog ispita, pripravnik, ili sa oba položena ispita, sposobno da odredi da li je lice izvršilo krivični prekršaj ili prekršajno delo? Nije.
Član 32. stav 4. kaže ovako da komunalni policajci moraju da imaju najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Stav 3. kaže – ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca (u daljem tekstu: ispit), nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
Znači, i robijaši mogu da budu komunalni policajci. Nije važan razlog zbog čega je neko bio u pritvoru; nije mu ranije prestao radni odnos u državnom ili drugom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Koje je to lice koje će da odredi šta je teža a šta lakša povreda dužnosti iz radnog odnosa? Neko je mogao da dobije pet puta otkaz, u pet različitih firmi, zbog krađe, i ovde će biti primljen bez ikakvih problema, jer ispunjava kriterijume srednje škole od četiri godine. Da se razumemo, bez uvrede za sve srednje stručne škole, ali praksa i ovlašćenja koja treba da ima komunalni policajac nisu za ovakvo školovanje.
Član 33. kaže: ''Komunalni policajac - pripravnik dužan je da da ispit iz stava 1. ovog člana položi najkasnije u roku od godinu dana''. Šta ako ga ne položi? Godinu dana je radio džabe, godinu dana, da li je primao platu ili nije, pod znakom je pitanja, i kakvu je štetu, kvalitetnim ili nekvalitetnim radom, mogao da napravi u tih godinu dana?
Član 34 – održavanje i unapređenje stručnosti komunalnih policajaca obezbeđuje se stručnim usavršavanjem, kao i periodičnim proverama stručne osposobljenosti, redovnim i vanrednim.
Ovo je član za zloupotrebu. Neko vam se ne svidi od komunalnih policajaca, koji je utišao muziku nekome kome nije smeo da je utiša, i odmah ide na vanredno ispitivanje psihofizičkih sposobnosti. Tako može da ga šalje na vanredno ispitivanje psihofizičke sposobnosti dokle god mu ne nađe drugo radno mesto ili ne da otkaz, ili napravi da ne može taj test da položi.
Kazna za sprečavanje obavljanja posla komunalnog policajca je od 10.000 do 50.000 dinara, za sprečavanje zloupotrebe. Osim što je prošao rok i osim što je Statut Grada precizirao neke nadležnosti kada treba da uvede red u gradsku upravu, ne možemo se složiti sa činjenicom da je zakašnjenje u izradi ovog zakona bilo koje vrste, osim ekonomske. Pošto ekonomskih razloga nema, pogotovu u gradu Beogradu, a kamoli u drugim gradovima, ovaj zakon neće zaživeti i ugledati svetlost dana ovako kako je to neko zamislio.
Član 21. kaže – pregled lica i predmeta vrši se neposredno ili uz korišćenje tehničkog sredstva. To je, verovatno, pajser ili bonsek. Pre vršenju pregleda predmeta, komunalni policajac pozvaće lice da mu omogući uvid u sadržaj predmeta, a ako lice to odbije, sam će proveriti sadržaj predmeta.
Ako lice nije vlasnik vozila, komunalni policajac će da razvali vozilo i evo šta kaže – prilikom prinudnog otvaranja predmeta, komunalni policajac nastojaće da prouzrokuje što manju štetu, a ukoliko do štete dođe, obezbediće da se nastala oštećenja posle otvaranja predmeta fiksiraju fotografijom ili na drugi pogodan način.
Šta ako fizičko lice nije prisutno? Šta ako su se uplašili ili pobegli? Hoće li on razvaliti auto tog lica, hoće li uraditi pretres, zato što je neko ošišao ogradu na jednom delu, a na drugom delu nije, jer je ograda prešla kod komšije i tako je napravio komunalni prekršaj? Šta će uraditi, zapleniti mu makaze ili kosilicu za travu, zato što nije ispunio komunalnu normu da ošiša ispred svoje kuće, da ne bi ograda ulazila kod komšije?
Ko će nadoknaditi tu štetu koju je napravio komunalni policajac, kad komisija može da da odgovor u roku od 15 dana; nije važno koje je prirode, da li je pozitivan ili negativan, time se taj slučaj zaključuje.
Borba protiv bespravne gradnje jeste u pravosuđu. Borba protiv iskompromitovanog procesa legalizacije jeste u upravi, nije u komunalnoj policiji. Borba za poštovanje i izradu urbanističkih planskih dokumenata koji omogućavaju preciznu sliku izgradnje, tačno gde se šta nalazi i koji objekat mora da bude, zavisi isključivo od gradske uprave, ne zavisi od komunalnog policajca.
Kada se uvede red u te tri oblasti i kada se uvede red u one osnovne norme i parametre koji su poznati i dostupni javnosti, a to je gde šta sme da bude, koja bašta u kojoj dužini, širini, u odnosu na moć vlasnika, koji čamac, splav sme da stoji, kad budete imali marine koje će lepo da prihvate sve čamce po kulturnoj i normalnoj ceni, kad bude Beograd imao luku kako treba, kad budu svi ti mostovi, putevi, kad budu klubovi na posebnim lokacijama dobro zaštićeni od zvukova itd., onda možemo razgovarati o komunalnoj policiji. Do tada, komunalna policija imaće vezane ruke i suočavaće se sa svim i svačim, s problemima za koje nije ona kriva, i biće zloupotrebljavana kao što su sad zloupotrebljavana javna preduzeća.
Komunalnih javnih preduzeća ima u Beogradu mnogo. Jasno je kako se ona mogu zloupotrebiti. Ovde živi gradonačelnik, tu čistimo sneg pet puta i nema nikakvih kazni, a tamo gde ne živi gradonačelnik, tu se sneg ne čisti nijedanput i ima kazni koliko god hoćete. E, to je suština komunalne policije.
Preostalo vreme ću ostaviti mojoj koleginici, a na sve dodatne odgovore ministra uključiću se u raspravu kasnije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta i ona je poslednja prijavljena na listi prijava za reč u načelnom pretresu.

Dame i gospodo, znamo da je gospodin Milan Marković veoma ponosan na svaki predlog zakona koji u Parlament dolazi iz njegovog ministarstva i da vrlo zdušno brani predloge. Ima u tom smislu urednu komunikaciju s narodnim poslanicima, ali kada je u pitanju prihvatanje amandmana, tu baš nije pokazao da je široke ruke.
Podsećam, pretpostavljam da ministar sluša, na donošenje dva veoma važna zakona od pre nešto manje od dve godine, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi. Taj zakon je imao široku podršku u Paramentu. Mi srpski radikali nismo glasali za taj zakon, ali smo imali pozitivan stav o većini članova iz oba zakona i tada ste nas, gospodine Markoviću, ubeđivali da donosite zakone koji su za duži period, koji su dobri, i zaista jesu dobri i trebalo je da budu za duži period, ali vi ste, evo, ni dve godine nakon toga, dobili zadatak da te zakone menjate. Najavili ste promenu Zakona o lokalnim izborima. Ovim zakonom već u jednom delu menjate i Zakon o lokalnoj samoupravi.
U obrazloženju Predloga ovog zakona naveli ste na koje članove Ustava ste se pozivali prilikom izrade zakona, pa govorite o čl. 177, 189, 190. Moram da vam kažem, gospodine Markoviću, da ni u jednom od ovih članova nema pravnog osnova za donošenje ovakvog zakona. Ovi članovi govore o razgraničenju nadležnosti između Republike, autonomnih pokrajina i opština i govore u okviru nadležnosti opština, između ostalog, da je opština nadležna da uređuje oblast komunalne delatnosti.
Zato vam skrećem pažnju da je ovaj predlog zakona neustavan. Ne postoji nigde u Ustavu Republike Srbije pravni osnov da se policija vezuje za lokalnu samoupravu. Policija se vezuje isključivo za državu, isključivo za državnu upravu, a nikako za lokalnu samoupravu, kako ste predvideli ovim zakonom. Mi smo vas na to upozoravali kada se raspravljalo o Zakonu o glavnom gradu, jer je i tu, između ostalog, predviđena mogućnost postojanja ove policije. Kada bismo sledili analogiju ovog predloga, onda možemo da očekujemo da se Dragan Šutanovac ovde pojavi i predloži nam zakon kojim će biti predviđena komunalna vojska.
Gospodine ministre, mi imamo pravno uređenu komunalnu oblast u Srbiji. Lokalne samouprave i gradove i opštine imaju uređeno, svojim statutima, odlukama, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, postojanje komunalnih inspektora, komunalnih redara, i sve ono što je predviđeno da će raditi komunalna policija, sve je to već u nadležnosti ovih službi.
Da li one rade svoj posao i koliko rade svoj posao, to je stvar, pre svega, starešina tih organa, a dobrim delom i vas, kao resornog ministra, zbog komunikacije s lokalnim samoupravama, zbog vaše nadležnosti kada je u pitanju lokalna samouprava.
Zato ne može da se očekuje da će ovaj zakon i uvođenje komunalne policije doneti išta dobro ili išta bolje u odnosu na sadašnje stanje, kada je u pitanju komunalna delatnost.
Neko od kolega iz stranke koja će podržati ovaj zakon pominjao je buku u Beogradu, u Ulici Strahinjića Bana, koju, kao, do sada nisu mogli komunalni inspektori i komunalni redari da spreče, da uvedu u red, a ti komunalni inspektori imaju na raspolaganju policiju, redovnu, regularnu, školovanu policiju. Ako oni to nisu mogli, ili nisu hteli, onda zaista ne vidimo na koji način će to uraditi komunalna policija.
Sećate se, gospodine ministre, bili ste u to vreme narodni poslanik, kada smo raspravljali o zakonu koji je predviđao uvođenje poreske policije, pa neke privatne policije za održavanje reda na sportskim takmičenjima, mi smo vam i tada govorili da od tog posla nema ništa, da se donose zakoni koji su neprimenjivi. I, zaista, ti zakoni ni dan-danas tim svojim delovima nisu zaživeli i ne mogu da se primenjuju.
Kada sam čitala ovaj tekst zakona, obeležavala sam neke članove koje želim da komentarišem, pored nekih sam napisala "opasno", jer je zaista opasno da čoveku koji će biti komunalni policajac, a čulo se već šta sve mora da ispunjava ili ne ispunjava da bi taj posao mogao da obavlja, date nadležnosti iz ovog zakona i uz te nadležnosti mu date lisice i palicu i pustite ga da obavlja taj posao, bez prisustva prave, normalne policije.
Šta očekujete? Da li očekujete da će, kada dođe takav policajac u te kafiće u Ulici Strahinjića Bana, u 23.00 časa, uspeti da upotrebi lisice i palice, ili će sam dobiti batine? Da li mislite, kada dođe negde gde su ulični prodavci, koji su, po vašem mišljenju, na nedozvoljenom prostoru, da će ljudi mirno da čekaju i da gledaju da ih, okolo, svi ljudi gledaju kako ih ponižava, kako im stavlja lisice i upotrebljava palicu, bije? Mislite li da će ljudi mirno da sačekaju takvog komunalnog policajca?
Neće, gospodine Milane Markoviću, nije dobro ovo što radite. Dobro bi bilo, ako je nedovoljno sposobna komunalna inspekcija, komunalni inspektori i redari, da se ti ljudi osposobe, da se ti ljudi, ako treba, i brojčano povećaju, ali da rade svoj posao u saradnji s policijom, tamo gde im je policija potrebna.
Šta znači na pet hiljada stanovnika jedan komunalni policajac? Vi nam još ovde ispričaste kako će to biti naš policajac iz komšiluka itd.
Da li imate predstavu na kojoj površini živi pet hiljada ljudi? Taj jedan komunalni policajac, umesto da nekog bije palicom koju ste mu vi dali, samo može da dobije batine. Zaista, potpuno nenormalno i neprimenljivo.
Zamislite, kada ste u ovoj izbornoj kampanji za lokalne izbore uklanjali tezge u Zemunu ljudima koji su imali uredne ugovore s opštinom Zemun, da ste tada tim ljudima poslali ove vaše policajce, da ste imali regulisan, odnosno usvojen i već u primeni ovaj zakon. Šta biste uradili? Ljudima koji imaju uredne ugovore, zaključene s ovlašćenim licem i ovlašćenim organom, vi biste, naočigled svih drugih u okolini, stavljali lisice i tukli ih palicama.
Ne karikiram, gospodine ministre, govorim. Ubeđena sam da ste svesni da ovaj zakon jeste ovo što ja govorim i kada se setim na koji način ste govorili o Zakonu o lokalnoj samoupravi, ne mogu da verujem da je ovaj zakon, u ovakvom tekstu, vaša ideja.
Vi ste rekli, to je suština – zašto donosimo taj zakon. Zato što ovakav ili sličan, s tim nekim lokalnim šerifima imaju mnogi u belom svetu.
Gospodine ministre, u belom svetu svi imaju industrijsku proizvodnju, Srbija je nema, pa svi imaju domaće banke, Srbija ih nema, pa svuda pojeftinjuje gorivo, u Srbiji poskupljuje, pa svuda funkcionišu institucije sistema, u Srbiji ne funkcionišu. To su problemi koje bi trebalo zakonima da regulišete, da donosimo zakone od kojih će građani Srbije imati neke koristi, a ne ovakvi zakoni, od kojih ne da neće imati koristi, nego će još više zakomplikovati i život građana i život ljudi koji će raditi ovaj posao za neku platu koji vi budete ovde predvideli.
Kad budem govorila pojedinačno, skrenuću vam pažnju na neke odredbe zakona koje su međusobno u koliziji. Neverovatno je da smo tako nešto dobili, uopšte, u Predlogu. Mi smo naše amandmane, koje smo podneli u popriličnom broju na ovaj zakon, koncentrisali u dve grupe.
Dakle, da ne bude zabune, mi smo apsolutno protiv donošenja ovog zakona, pre svega, iz razloga što je neustavan, zatim je neprimenjiv i sve ovo što sam rekla i što ću da kažem, ali smo podneli amandmane, pošto znamo da ćemo usvojiti ovaj zakon ovakav kakav je; rekli smo da sve ono što radite u gradovima morate da radite i u opštinama, bar kad je u pitanju komunalna delatnost.
Zašto neki grad na pet hiljada stanovnika može da ima ovog vašeg policajca, a opština ne može? Posebno, gospodine ministre, da se prisetimo, kada smo raspravljali o bivšim opštinama i prevođenju opština u gradove, koliko je bilo rasprava, koliko je bilo amandmana iz vladajuće koalicije; neke ste i usvojili, tamo gde vam je zavisila lokalna vlast od tog amandmana. Nažalost, to su vam bili kriterijumi i to nije dobro i ne može biti dobro.
Više kolega je danas govorilo o tome da je uvođenje komunalne policije još jedan ''namet na vilajet'', odnosno da će, u ovoj eri ekonomske krize, gde se stalno apeluje na štednju, ovaj zakon proizvesti još više troškova u državnoj kasi.
Vi ste rekli da to nije tačno, a u obrazloženju zakona kažete – za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovo je zaista neverovatno. Dalje kažete – u budžetima gradova i grada Beograda potrebno je, međutim, obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje, početak rada itd.
Odakle će ta sredstva uzeti grad Beograd i budžeti gradova, ako neće iz budžeta koji dobijaju iz Republike? Ne mogu, valjda, ovo da finansiraju sa komunalnog računa, gospodine ministre? Pretpostavljam da vi to znate i da znate da je to nemoguće, da bi to bio prekršaj za onog ko bi to radio sa komunalnog računa.
Morate svi vi iz Vlade Republike Srbije potpuno jasno i glasno da kažete šta podrazumeva zakon koji nama predlažete i koliki su troškovi u pitanju, jer nismo zaboravili vaš entuzijazam kada ste ovde pričali kako će se smanjiti broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, na osnovu one vaše famozne ideje, fascinantne, kako će ljudi da trče, da jure predsednike opština – dajte mi dve ili tri hiljade evra i ja sa 30 godina radnog staža odoh da živim sa 3.000 evra do kraja života, ili do penzije, još 20 godina. Tada smo vam govorili – nema od tog posla ništa. Gospodine Markoviću, vi ste i u medijima i ovde i kada smo razgovarali s vama, stalno tvrdili da će taj projekat biti do kraja realizovan. Vidite, nije ni započeo. Isto će vam biti i s ovim zakonom.
Ovaj zakon kaže, u članu 3 – ljudstvo komunalne policije. Kakvo ljudstvo, gospodine ministre, valjda se kaže ''sastav komunalne policije''? Samo ste pokazali da ste imali lošeg prevodioca za ovaj zakon. Naravno, i dalje mislimo da je neprihvatljivo ono što je u članu 3. predviđeno, između ostalog, da komunalna policija može koristiti i određena sredstva prinude. Kada dođemo na ta sredstva, već sam govorila o tome, govorio je i kolega Avramović, to je apsolutno neprihvatljivo.
U članu 4. govorite o pomoći u izvršenjima, odnosno asistenciji. Ovde dolazimo do onoga kada će vaš komunalni policajac, s palicom i lisicama, da traži onog pravog policajca, takođe, s palicom i lisicama i još i s pištoljem.
Nadam se da nikada neće biti potrebe da u obavljanju komunalne delatnosti bilo ko koristi oružje, ali vi ste, između ostalog, i to predvideli, pogledajte na koji način. Da ne čitam ceo član, da ne gubim vreme, ali govori se o pomoći u izvršenju kada, po oceni nadležnog organa grada ili ovlašćene organizacije, postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalne policije ili upotrebe sredstava prinude.
Šta znači – postoje pretpostavke? Ko ceni postojanje pretpostavki? Znate da na ovaj način intervenišemo svaki put kada nemamo koncizne i precizne zakonske odredbe.
Gde god zakon ostavlja neku mogućnost, da neko može, da neko procenjuje, da neko pretpostavlja, to ne može biti zakon koji će se realno primenjivati i koji će biti jednak za sve i gde će svi građani biti isti pred zakonom. Za ovaj član ću kratko da se vratim i na ono što su govorile kolege, vezano za mandatnu kaznu. Zamislite, vi ostavljate mogućnost gradovima da oni određuju mandatnu kaznu. To je, prosto, neverovatno. Da li to znači da će za isto delo, pošto ne znam kako bi se nazvalo ovo što će da radi komunalni policajac, jer vi u zakonu to niste naveli, prekršaj nije, jer se ne tretira po Zakonu o prekršajima, za isto kršenje te komunalne discipline u Beogradu i Loznici, razlika u mandatnoj kazni iznositi pet puta, zato što ste vi rekli – neka im, neka sami određuju mandatne kazne.
Kod primene mandatnih kazni, mi smo skoro menjali Zakon o policiji, između ostalog, i zbog toga da bi se ukinulo kažnjavanje na licu mesta, zato što je to najpodložnije sitnom podmićivanju, gde opet građani dolaze u situaciju da se službeni organi ne ponašaju jednako prema svakom građaninu. Dakle, ovo vam, gospodine ministre, nije dobra ideja i nije dobro rešenje.
Govorite u članu 16. o vrstama ovlašćenja komunalne policije, pa kažete – komunalna policija može da izrekne upozorenje, pa usmeno naređenje, tu će stvarno neko da se prepadne, pa proveru identiteta. Šta ovo znači – dovođenje? Pregled lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video-nadzor, upotreba sredstava prinude, i to fizičke snage, službene palice i sredstava za vezivanje. Šta znači fizička snaga? Znači da vi zakonom ovlašćujete komunalnog policajca da pesnicama, šakama, nogama, rukama, bije čoveka koji je postavio tamo na kartonu nešto da prodaje da bi preživeo, na mestu koje nije predviđeno za takav posao.
Pregledanje lica i predmeta. Pa, kako zamišljate, gospodine ministre, da ovaj vaš komunalni policajac pregleda fizičko lice na otvorenom prostoru? Šta će, da mu skida garderobu, da ga pipka? Tamo negde ste rekli da će taj pregled vršiti lica istog pola kakvo je i lice koje se pregleda. Prosto, ne razumem na koji način mislite, ili će da ga strpa u njegov auto, pa će da ga tamo pregleda, ako ima auto? Ako nema, da li će pored tezge da pregleda lice? Ovo je potpuno neprimenljivo, da ne koristim neke grube izraze.
Prilikom obavljanja, u članu 21, zakonom utvrđenih poslova, komunalni policajac može izvršiti pregled lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne policije, vozila i predmeta koji su u neposrednoj blizini. Opet, može, a šta ako neće? Na osnovu čega procenjuje da to treba ili ne treba da uradi? Nije dobro, zapravo, rešenje člana 21. kojim se ovo šire obrazlaže još više cementira lošu ideju iz ovog zakona.
Predviđate u članu 23. video-nadzor. ''Kada je to potrebno radi sprečavanja kršenja propisa iz delokruga komunalne policije, određeni prostor i objekat može se obezbediti video-nadzorom''. Da li možete, gospodine ministre, da nam kažete, na osnovu čega je, ako ovaj zakon još nije usvojen i nije stupio na snagu, postavljen video-nadzor u podzemnom prolazu na Zelenom vencu? Naravno, nemamo ništa protiv što je postavljen, ali hoću da vam kažem da ta mogućnost već postoji, ne treba vam novi zakon za tako nešto. To već možete da radite gde god mislite da postoji potreba za tako nečim, i treba to da se radi, nije sporno, ali to sve može da se radi bez ovog zakona i bez komunalnog policajca s palicom i lisicama.
Upotreba sredstava prinude regulisana su članom 24. Po mišljenju SRS-a, ovo može da radi samo i isključivo policija, koja je u nadležnosti Ministarstva policije, i to je jedino u skladu s Ustavom.
Gospođo Čomić, izvinite, molim vas, samo da ide vreme, da bih mogla da se orijentišem, ne vidim koliko govorim.
Kontrola upotrebe sredstava prinude. ''O upotrebi sredstava prinude komunalni policajac podnosi pisani izveštaj načelniku komunalne policije, odnosno licu koje načelnik ovlasti da ocenjuje opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude.''
Šta ovo znači? On je već primenio prinudu, on je nekome stavio lisice, on je nekog isprebijao palicom, i onda obaveštava, i onda treba neko da procenjuje da li je to bilo ili nije bilo opravdano. Bojim se da je malo kasno.
''U slučaju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude, načelnik komunalne policije preduzima zakonom predviđene mere radi utvrđivanja disciplinske, prekršajne, odnosno krivične odgovornosti.''
Da li će on to da uradi ili neće i šta ima od toga onaj ko je dobio batine, a nije trebalo da ih dobije, i dobio ih je od neovlašćenog lica, to je posebna priča, pogotovo ovaj poslednji stav, koji kaže da se ocena iz stava 1. ovog člana daje i mere iz stava 3. preduzimaju bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja o upotrebi sredstava prinude. Ovo je neprimeren rok. Ako već ovo radite, onda je ovo zaista neprimeren rok.
''O upotrebi sredstava prinude načelnik komunalne policije obaveštava nadležnu policijsku upravu najkasnije u roku od 48 časova od upotrebe sredstava prinude.'' Kad vi njemu zakonom dajete mogućnost da koristi prinudu, zašto on obaveštava policijsku upravu? Zaista, potpuno nepotrebno.
Opredelite se, ili ćete, u skladu s Ustavom, da ovo radi policija, ili će ovi vaši komunalni policajci da rade kako je njima po volji.
''Ako prilikom upotrebe sredstava prinude'', još uvek član 28, ''nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne policije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.'' Dakle, ono što sam govorila kad ste se smeškali dok sam pričala da neko nekog može da prebije, nisam htela da budem gruba, pa da kažem i da ubije, ali vi ste u članu 28. predvideli da u obavljanju najobičnije komunalne delatnosti može da nastupi smrt i onda će, lepo, dobiti policija pisani izveštaj o tome. Ovo je previše.
Gospodine ministre, znate da nemamo ništa protiv da se uvede maksimalno red, koliko je to moguće, ali vi znate koliko ste ljudi ostavili bez posla, koliko ljudi prodaje na tezgama na nedozvoljenim mestima, i sada ćete tim ljudima da šaljete komunalne inspektore, pa u članu 28. predviđate da u njihovoj intervenciji može da dođe i do smrtnog slučaja. Mislimo da ovo nikako nije dobro.
Uslovi za obavljanje poslova, da ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, da ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca, to je posebno interesantno dalje u razradi, da nije osuđivan na kaznu od najmanje šest meseci, da mu nije ranije prestao odnos zbog teže povrede dužnosti itd.
Moraju da postoje neki kriterijumi, jasno je meni, pošto ste se vi za ovo opredelili, moraju da postoje neki kriterijumi, ali vi danas imate komunalnu inspekciju, komunalne redare, i svi su oni polagali državni ispit, ispit za rad u organima uprave. Polagali ste ga i vi, polagala sam ga i ja i svi mi koji smo radili u organima uprave smo polagali taj ispit. Da ne podsećamo sad koji se sve predmeti tu polažu i šta je bitno za te ljude.
Dakle, ne vidim kakav će to biti poseban ispit, osim ako ih nećete učiti kako da udaraju ljude i kako da stavljaju lisice.
Vi ste ovde negde predvideli, sad mi se izgubi taj član, ali nije bitno, znam sadržinu, da će ministar da određuje i da lekarima preporučuje koje su to psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje ovog posla, i to ne ministar zdravlja, nego ministar državne uprave i lokalne samouprave.
To je, zaista, neverovatno, gospodine Markoviću. Vi kao ministar ćete preuzeti odgovornost da propišete lekarima kako i šta sve da pregledaju tom čoveku koji će da nosi palicu i lisice, da bije nedužne ljude koji čine neke, da kažemo, prekršaje iz oblasti komunalne delatnosti?!
Recimo, mi smo danas, sasvim slučajno se potrefilo, dobili pismo gospodina Vojina Kršljanina iz Bulevara oslobođenja iz Krnjeva kod Velike Plane.
On je dobio opomenu po nalogu za plaćanje doplatne karte za navodno pogrešno parkiran svoj auto, smederevske registracije, da ne čitam registarski broj, a čovek niti je bio u Beogradu, niti je bio na tom mestu; čovek ima ''peglicu'', jeste ovo registarski broj te stare peglice koja može samo po Krnjevu da se vozi. Moguće je da je, recimo, bilo vozilo somborske registracije, pa onaj tamo nije dobro video, pa je zamenio, ali ovaj čovek je, bogami, platio 1700 dug, pa troškove opomene – 300 dinara, 2000 dinara.
Zamislite da je ovaj koji je to radio tada bio komunalni policajac, pa nema čoveka kod auta, pa on onda može, ovaj zakon mu dozvoljava, da otvara auto, da pregleda auto, ako ne može da ga otvori, možda može da ga razbije, da bi mogao da otvori s unutrašnje strane, pa da vidi šta ima autu, ako je auto parkiran na pogrešnom mestu. To ovaj zakon dozvoljava.
Kažete da komunalni policajac u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i da uživa krivično-pravnu zaštitu propisanu zakonom. Volela bih samo da nam kažete – kojim? Koji zakon kaže – komunalni policajac se smatra službenikom koji obavlja službenu dužnost i neki zakon ga štiti?
Dakle, opet imamo istu priču koja je prisutna devet poslednjih godina, da jedan zakon, koji bi trebalo da bude usklađen s onim, vi to kažete – ''krovnim zakonom'', ne znam šta to znači, bude usklađen s osnovnim zakonom.
Vi najpre donosite ove, da kažem, male zakone i onda na osnovu njih donosite, recimo, krivični zakonik. Valjda ste mislili da će u krivičnom zakoniku biti regulisano ovo što ste predvideli članom 44. Predloga ovog zakona.
Gospodine ministre, vrlo je interesantno, stvarno ne znam na koji način mislite da se sprovedu ovi članovi od člana 45. do 50. prelaznih i završnih odredaba. Ne znam da li ću imati vremena sve da komentarišem. Recite mi, molim vas, koliko mi je još minuta ostalo.
(Predsedavajuća: Osam minuta.)
Hvala. Dakle, član 50. kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku od šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev čl. 45, 46. i 47. koji se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Gospodine ministre, član 45. kaže da propise iz čl. 30, 32. i 35. donosi ministar nadležan za lokalnu samoupravu, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a ove druge, iz čl. 39. i 41, u istom roku doneće skupština grada. I ovo može da se uklopi ukoliko budete zaista to uradili u roku od tri meseca, da se ovaj član primenjuje.
Ali, član 46. kaže da će akta o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne policije, u skladu s ovim zakonom, gradovi doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Valjda će sačekati da donesu ove akte iz čl. 41. i 39, pa će onda da donose akt o unutrašnjem uređenju.
Dolazimo do člana 47: „Ispitnu komisiju iz člana 35. stav 1. ovog zakona, ministar nadležan za lokalnu samoupravu“, i ovo sami obrazujete, ma, vi ste genije, „obrazovaće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Ovamo, jedan deo poslova završavate u roku od tri meseca, pa onda ovde u roku od šest meseci, a uzajamno su povezani poslovi, pa sad ne znam šta je pravi rok, a zaposleni u komunalnoj policiji dužni su da polažu ispit za obavljanje posla i primenu ovlašćenja komunalnog policajca najkasnije u roku od godinu dana od dana donošenja propisa iz člana 35. stav 2. ovog zakona.
Kako vam se to uklapa u ovaj rok, gospodine ministre, s obzirom na ove prethodne, tri meseca, šest meseci za donošenje ovih akata?
Pokušala sam da sabiram, oduzimam, nikako nisam videla na koji način može ovaj posao da se završi u roku predviđenim članom 50, jer ste rekli da se ovaj zakon primenjuje po isteku, sada zanemarujem članove 45, 46. i 47, koje ste izuzeli, ali se zakon, dakle, u celosti primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu. Kako će se primenjivati u roku od šest meseci, ako ovaj planira da bude komunalni policajac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno donošenja ovih propisa? To je godina i tri meseca, odnosno godina i šest meseci, on tek tad polaže ispit. Šta će biti u ovom međuvremenu od godinu i po dana? Taj period vam treba da bi ovo lice položilo taj ispit i da bi moglo da obavlja taj posao.
Ovo je zaista neverovatno. Da li to znači da će godinu dana komunalni redari i komunalni inspektori obavljati poslove komunalnog policajca, možda u uniformi, sa i bez lisica, sa i bez palice? To zaista ne može jednostavno da se objasni. Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Šta sad znači ovo – strateški plan, u roku od dve godine? Zašto ovaj član stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci?
Ne znam da li primećujete, gospodine ministre, da su ovi članovi u apsolutnoj koliziji? Možda ste vi zamislili da sve to tako bude, ali ovo, ako će biti u skladu i s ovakvim zakonom, lošim zakonom, ne može, jednostavno, neće moći da se primenjuju ove odredbe i neće moći da se poštuje ovaj zakon.
Mi smo uvereni da neće doći do primene ovog zakona, da ćete vi u međuvremenu da shvatite da niste spremni, kao ministar i kao pravnik, da stojite iza zakona koji nema uporište u Ustavu Republike Srbije, jer valjda je osnovno da svaki zakon mora da ima uporište u Ustavu Republike Srbije.
Doduše, vi ste ovde, već sam vam to rekla, naveli neke članove koji nemaju veze s tim, ali ste skrenuli pažnju da istovremeno govorite o odeljenju za zakonsko regulisanje komunalne policije, da je saglasno sa članom 190. tačka 1. Ustava.
Zaista moram to, radi javnosti, da pročitam. Stav 1. tačka 1. člana 190. Ustava kaže da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti. Gde piše da postoji policajac? Ne piše. Mora da postoji, mora da se zna da postoji još neka policija osim policije iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova. Mogli ste da kažete o komunalnoj žandarmeriji, o komunalnom SAJ-u. Isto ne piše u Ustavu striktno, ali mogli ste to da kažete.
Kažete, dakle, da se to uređuje zakonom. „Uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalne delatnosti''. Istovremeno, ovo ovlašćenje nije protivno ustavnom pravu gradova i grada Beograda na samostalno uređivanje svojih organa, niti istom pravu utvrđenom u stavu 6. Evropske povelje u lokalnoj samoupravi iz 1985. godine.
Pričali smo, neke kolege su i karikirale ''lokalne šerife'' itd., ali ja vrlo ozbiljno govorim o ovom zakonu, koliko god se vama povremeno činilo da to nije tako, možda to jeste usklađeno, zapravo, jeste usklađeno s tom poveljom, ali je problem Ustav Republike Srbije, problem su okolnosti u kojima bi se, eventualno, ovaj zakon primenjivao, problem je ogroman broj građana koji su ostali bez posla i svakog meseca i dalje ostaje 10.000 građana bez posla.
Vi ste danas, ministre, prisustvovali, tako su novine najavile, prvoj elektronskoj sednici Vlade. Lepo je da mi pratimo savremenu tehnologiju...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Evo, samo da završim rečenicu. Dakle, lepo je da mi pratimo sve te moderne trendove, ali bi bilo dobro da Vlada bude svesna da vlada zemljom.

 Zahvaljujem.
Reč ima ministar Milan Marković.