Zahvaljujem. Ja sam vrlo pažljivo slušao izlaganje uvažene koleginice Radete, kao i druga izlaganja, i mislim da možemo, ipak, neke stvari da razjasnimo.
O ustavnosti, neustavnosti, može, u krajnjem slučaju, da se izjasni Ustavni sud, ali mislim da je sasvim dobar osnov ako kažemo da obezbeđuje komunalne delatnosti. U Ustavu nigde ne piše da postoje komunalni redari, pa postoje, ne piše da postoje komunalni inspektori, pa postoje. Sve su to različiti instrumenti kojima se obezbeđuje izvršavanje komunalne delatnosti. To je za mene nesporno, ali postoji institucija koja može o tome da se izjasni, ukoliko smatrate da je to tako.
Prvo, da razjasnimo, mi smo obavezu da donesemo ovaj zakon utvrdili Zakonom o lokalnim samoupravama. Nema nikakve dileme da smo morali da donesemo zakon o komunalnoj policiji, štaviše, morali smo da ga donesemo nešto ranije, ali bili su izbori i rokove nismo mogli da ispoštujemo u potpunosti.
Jednu jedinicu lokalne samouprave, u ovom kontekstu, treba posmatrati kao nepromenljivu, kao konstantu. Koliki je budžet grada Beograda ili bilo kog grada u Srbiji, bilo koje opštine, to zavisi od Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Taj zakon opredeljuje koji su izvori finansiranja. Deo tih izvora jesu transferi iz budžeta, ali, generalno, to nema veze s tim da li će u toj opštini biti zaposleno 100 ljudi ili 200 ljudi. To je konstanta.
Recimo, kažemo – to je 100 dinara. Kako će opština, to jest grad, tih 100 dinara raspodeliti, da li će grad većinu od tih 100 dinara podeliti za plate, što je katastrofa, ali mnogi i to rade, nažalost, ili će grad od tih 100 dinara, to sam već objašnjavao, imamo primere gde svega 10% i manje ide na upravu, a imamo i primere gde ide i do 60%, to je sad pitanje lokalne politike, to su neki izazovi lokalne samouprave. Mi smo na to kao država pristali, to je tako. Ne može Republika da odredi kako će neko trošiti svoj budžet; onda nemamo lokalnu samoupravu i decentralizaciju, nego imamo centralizaciju.
Kome je mnogo? Ako je Jagodini mnogo da ima 12 komunalnih policajaca, onda neka ima šest. Ako je mnogo šest, neka ima jednog. Tu nema spora. Ako je Beogradu 358 mnogo, pa smatra da je to opterećenje za njegov budžet, neka Beograd napravi 50, neka napravi 30 komunalnih policajaca.
Pitanje budžeta. Ovo ne opterećuje republički budžet. Beograd će imati iks para, imao komunalnu policiju ili nemao komunalnu policiju, a kako će te pare raspodeliti, to je stvar samog Beograda. Republički budžet zaista ne trpi nikakvo opterećenje uvođenjem komunalne policije, trpe ga lokalni budžeti.
Ima tu i druga strana medalje, ne druga strana medalje, nego, u korist ove iste strane medalje, treba reći i to – komunalna policija je instrument punjenja budžeta upravo kroz uvođenje više reda, uvođenje nekih kazne koje ljudi ne plaćaju za različite oblike ponašanja.
Zamislite šta se dešava? Dešava se to da građevinske firme nisu u obavezi u ovom momentu, ni po jednom propisu, da prijave gde odnose šut, bi dobile odobrenje za izgradnju. Pretpostavljam da će to biti u novom zakonu o planiranju i izgradnji. Da bi izbegli trošak odnošenja šuta na odgovarajuće mesto, najčešće i plaćanja određene naknade, ako time rukovodi neko, neka organizacija, nama se dešava da, oni računaju – jeftinije je, pljusnu šut iza prvog ćoška itd. Direktan gubitak, u krajnjem slučaju, za samu jedinicu lokalne samouprave.
Mnogi su ovde rekli – već imamo komunalne redare. Imamo ih, imamo i komunalne inspektore, ali, svaki gradonačelnik mi je jednu stvar rekao – nema dovoljne efikasnosti kroz službu komunalnih redara, nema dovoljnog autoriteta, nema mogućnosti da komunalni redar zaista reši neke ozbiljne probleme koji postoje. Jedno je komunalni redar; lice u civilu izađe, priđe ljudima, kaže – dajte ličnu kartu, čovek kaže – neću da ti dam ličnu kartu, okrene se i ode. Prosto, nema taj kapacitet. To je jedna stvar.
Druga stvar je kada se pojavi uniformisano lice, koje je službeno lice, koje uživa krivično-pravnu zaštitu. To ću posle da vam objasnim, pošto ste postavili to pitanje. Onda je to sasvim druga situacija – 99% građana ove države, kada se pojavi službeno uniformisano lice i kaže – molim vas vašu ličnu kartu, da bi napisalo prijavu, da bi bilo šta uradilo vezano za njegovu delatnost, niko od nas se ne okreće, ne ode ili udari tog koji mu priđe. To čini jedan posto izgrednika i oni time čine krivično delo. Svi ostali reaguju sasvim normalno. Nažalost, nije takva reakcija kada se pojavi komunalni redar. Stoga će komunalni policajac biti jak instrument u sprovođenju politike grada, odnosno jedinice lokalne samouprave. To je, u stvari, suštinska funkcija – instrument za sprovođenje politike grada, za rešavanje tih komunalnih problema.
Što se tiče termina ''ljudstvo'', koji ste pomenuli, to je jezičko pitanje, donekle i pitanje same tehnike pisanja, to je termin koji egzistira u Zakonu o policiji. To je jedini razlog zbog čega smo preuzeli reč ''ljudstvo'' umesto reč ''struktura''. Mislimo da je adekvatan, s obzirom na to da se radi o jednoj službi koja ima delimično policijska obeležja, pa smo mislili da je termin ''ljudstvo'' adekvatan i u skladu sa Zakonom o policiji. U krajnjem slučaju, videćete da se u našem zakonu u velikoj meri pozivamo na Zakon o policiji.
Razlog pozivanja na Zakon o policiji jeste taj što se ovde primenjuju određena policijska ovlašćenja, a da se ne bi desilo da se to primenjuje različito, najlakše je bilo uputiti na primenu Zakona o policiji, jer mislim da su ti zakoni kroz sve ove godine dobro izbalansirani, da se dobro zna šta znači primena policijskih ovlašćenja u skladu s tim zakonom.
Vi kažete da je neverovatno da gradovi sada određuju različite mandatne kazne. Gradovi danas određuju različite prekršajne kazne. Znači, postoje propisi koje donose gradovi, opštine, svejedno, jedinice lokalne samouprave; imaju pravo da donose propise. Donose propise o držanju, recimo, domaćih životinja. Ima grad Beograd svoju gradsku odluku o držanju životinja, verovatno to ima i Jagodina.
Sada, grad neka propiše i visinu kazne kao prekršaja, s tim što se kreće u granicama koje su predviđene Zakonom o prekršajima, ali to grad radi, niko drugi to ne radi nego grad. Da li će oni propisati u Jagodini 1000 dinara, a ovaj će propisati 2000 dinara, pa, već je i sad tako i tu nema ništa sporno, to i jeste suština. Nećemo terati naše lokalne samouprave da budu uniformisane, već ćemo dozvolite da budu različite u nekim svojim segmentima. To je sad tako i to je koncept decentralizacije. Ljudi su ih izabrali, oni su njihovi odbornici, ako misle da za šetanje kučeta bez povoca treba kazna da bude jedan dinar, biće jedan dinar; naravno, preterujem, ali pretpostavljam – 100 dinara, 200, ne znam koliko je minimum propisan Zakonom o prekršajima.
Vi ste rekli – fizička snaga, i onda ste to komentarisali. To je u članu 24 – fizičku snagu i službenu palicu komunalni policajac može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način od sebe ili drugog ne može da odbije istovremeni protivpravni napad. Poznat je institut, u krajnjem slučaju, ''nužna odbrana'' i počiva na odbijanju istovremenog protivpravnog napada. Mislim da tu ne bi trebalo da bude nekog spora među nama, inače, među nama nema spora.
Sve što radi komunalni policajac, govorim o ovim policijskim ovlašćenjima, radi u skladu s propisima koji regulišu rad policije i mi smo to i napisali. Ovlašćenja komunalne policije utvrđena odredbama čl. od 17. do 24. ovog zakona primenjuju se pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o policiji i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima, na način obavljanja policijskih poslova; kako pretresa policajac, kako je pretresao poslednjih 60 godina, tako pretresa i komunalni policajac. Pošto običan policajac ne skida ljude na ulici, po logici stvari, neće ni ovaj komunalni policajac skidati ljude na ulici. Nema potrebe da se plašimo da će tu biti problema.
Kako procenjuje da treba izvršiti pregled? Pa, to i vi i ja znamo, pošto smo obojica radili u upravi, kao kad tražimo policijsku asistenciju, sećate se Zakona o stanovanju, član 5, poznati zakon, kao lokalna samouprava smo nadležni da sprovodimo to, odnosno u Beogradu, gradske opštine, da procenimo. Ovde nam jave, kažu nam naši izvršioci, biće, molim vas, problema, zovite za asistenciju policiju. To je sad stvar konkretne prakse, usklađivanja rada i procena. Verovatno radimo taj posao svi, procenimo gde postoji problem.
Video-nadzor, slažem se, postoji sada. Mnogi stavljaju video-nadzor po različitim osnovama. Mi smo naveli kao jednu od mogućnosti da to radi komunalna policija. To je i u skladu sa Zakonom o policiji, oni, takođe, postavljaju video-nadzor. Slažem se s vama, možda je i nepotrebno dodat, može i bez toga. Mislim da nije prenormirano ako piše sada ''video- nadzor'', nije ništa strašno.
Gospođa Radeta o tome nije govorila, ali čuli smo ovde, meni je žao, gospođo Tabaković – te je bilo smešno, te je bilo strašno, te je bila zaprepašćena, ali to izlaganje je bilo više političko, za razliku od ovog stručnog nivoa. Ta spasilačka funkcija, to je jedna sasvim logična i normalna stvar; pa, kad vidi dete da se davi, njegova obaveza je da skoči i da spasava dete. Ne, nego će da čeka spasioca. On je ovlašćeno službeno lice, on neke stvari mora da radi. On je tu uniformisan, dobio je posebne obaveze države. Vidi požar, ima da skoči i da ga gasi, a ne da čeka da li će doći vatrogasna brigada ili neće.
Običan inspektor nema takvih obaveza, ne možete tražiti od običnog službenika to, ako nema obavezu. Kao građani, imamo određene obaveze, ali nisu obaveze ove vrste, gde je on dužan da rizikuje, u krajnjem slučaju, možda i neku povredu i slično. On je dužan da obavi spasilačku funkciju, kao što je dužan i redovni policajac. U opisu rada redovne policije je regularno, znači, otkrivanje i gonjenje učinilaca krivičnih dela kod njih, javni red i mir, a ovde je komunalni red. Ni jednom ni drugom ne piše u opisu posla – spasilačka funkcija. I jedni i drugi su dužni da vrše spasilačku funkciju, i spasilačku i hitnu intervenciju.
Član gde smo naveli da je komunalna policija dužna da obaveštava pismeno ukoliko nastupe teške telesne povrede i, ne daj bože, smrt. Daleko od toga da su ovo ovlašćenja takva da mogu, kao što ste videli, upotrebiti i palicu, i fizičku silu; samo kada je istovremeni protivpravni napad.
Znate kako, ne daj bože, može da se desi, dešavalo se, ljudi se uzbude, infarkt, bilo šta se desi. Pošto je to u primeni policijskih propisa, smatrali smo za shodno da se detaljan opis svega toga pošalje policiji.
To ne isključuje redovan postupak, kad izlazi istražni sudija, dolazi lekar, utvrđuje da se desila smrt, dolazi istražni sudija, pokreće se odgovarajući postupak, krivični, šta već treba. Ništa to ne isključuje, ali se usput dostavlja opis vršenja toga redovnoj policiji, zbog toga što je, inače, bila primena propisa iz delokruga redovne policije. To je jedini razlog, nijedan drugi razlog ne postoji za to.
Sporno je bilo u diskusiji utvrđivanje psihofizičke sposobnosti. Ne kažem da ne bih umeo da propišem kako da se utvrdi, ipak, nisam to ovlašćenje dodelio sebi.
U ovom članu piše doslovce ovako – ministar nadležan za lokalnu samoupravu donosi propise o načinu utvrđivanja potrebnih psihofizičkih sposobnosti i ovlašćuje zdravstvenu ustanovu za utvrđivanje ove sposobnosti i izdavanje lekarskog uverenja o tome.
Daleko od toga da ja izdam lekarsko uverenje, da procenjujem bilo čiju psihofizičku sposobnost, nego, utvrđujemo način. To će biti urađeno podzakonskim aktom, verovatno, na istovetan način kako je utvrđeno i za pripadnike policije. Podrazumeva i ustanove, zna se koje su to zvanične državne ustanove koje to rade. Verovatno će to biti stavljeno u podzakonski akt. Sigurno nisam, kao ministar, niti je bilo koji ministar taj koji će proceniti da li je neko psihofizički zdrav. Nismo mi nadležni da to radimo.
Krivično-pravna zaštita je, po mom uverenju, veoma važna. Vi ste pitali, kako mi sad to predviđamo? Napisali samo da komunalni policajac u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i uživa krivično-pravnu zaštitu propisanu zakonom. Krivičnim zakonikom je propisana krivično-pravna zaštita službenih lica. Ima član koji govori o krivično-pravnoj zaštiti službenih lica – ko službeno lice itd., u vršenju službene dužnosti, kazniće se, pa znate već šta. Na to se odnosi. Samo smo mu dodeli taj status, uključili smo ga u krug lica koja su zaštićena Krivičnim zakonikom.
Naši ljudi su takvi, polazim od sebe i svih ovde prisutnih. Te osobe će mnogo, po meni, značiti. Vi mislite da ovo neće uspeti, ubeđen sam da hoće i da će biti vrlo korisno. Nikada nisam ni pomišljao da na poziv, zaustavljanje saobraćajnog policajca, na bilo kakvo pitanje, ne dam odgovor po njegovoj usmenoj naredbi. Bilo je pitanja – šta je usmena naredba? Usmena naredba je – sklonite se s mesta, prekinite rad. To su usmene naredbe koje idu i po Zakonu o policiji i na taj način se sprovode.
Za razliku od situacije koju smo sada imali sa komunalnim redarima i komunalnim inspektorima, gde oni nisu imali taj autoritet, to je istina, ovim gradske opštine dobijaju jedan efikasan instrument, da ovi ljudi mogu da sprovedu ono što je komunalna politika.
Čitano je ovde šta je gospodin Alimpić govorio. Beograd je mislio da to i treba i više, ja smatram da ne treba, smatram da je ovo sasvim dovoljno. Svaki čovek u ovoj državi, sem onih koji ne slušaju nikoga, poslušaće naredbu, molbu, zahtev komunalnog policajca, jer je to ovlašćeno službeno lice, koje ima određena policijska ovlašćenja, koje je uniformisano, iza koga stoji država i kome je država pružila krivično-pravnu zaštitu.
Zbog toga, zaista verujem u ovaj zakon. Potpuno sam spreman da ponesem svaku vrstu odgovornosti za uspeh ovog zakona i stojim iza ovoga. U momentu kada smo pisali Zakon o lokalnoj samoupravi, imao sam ideju da uradim ovaj zakon. Stojim iza njega. Osam meseci je trajalo usklađivanje.
Ne kažem da sam zadovoljan svakim rešenjem, ali držim da i neki pametniji ljudi u ovoj oblasti, koji su više involvirani, znaju zašto nešto treba tako kako treba. Kao bivši predsednik opštine, verujem da će našim kolegama gradonačelnicima ovo biti od velike koristi, a da će se sami građani osećati sigurnije i lepše.
Vidite, vi kao gradonačelnik, sutra, načelnik komunalne policije, izdate određeno uputstvo, predložite, imate ove školske skupove, zborove; ništa ne škodi da se tu pojavi pet policajaca, da vode malo računa. Sve će se to dešavati. Život će učiniti ovaj zakon mnogo većim nego što on jeste, ovako samo na papiru.
Hvala vam, u svakom slučaju, na vašoj diskusiji. Bilo mi je zadovoljstvo.

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč. Narodne poslanice Vjerica Radeta i Jorgovanka Tabaković prijavile su se za reč po pravu na repliku.
Nemate pravo na repliku, pošto ni u jednom izlaganju nije rečeno ništa što bi omogućavalo primenu člana Poslovnika koji predsedavajućem daje mogućnost da vam da reč za repliku.
Na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93?
Narodna poslanica Zlata Đerić. Vreme na raspolaganju, kao ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe, jeste 11 minuta.

Zaista ću se truditi da iskoristim svoje vreme. Jednostavno, mnogo toga je rečeno i nije uputno u ovako sitne ili ovako krupne sate ponavljati bilo šta od onoga što su kolege rekle.
Kroz sve ovo, nametnulo se nekoliko zaključaka. Pre svega, jedan od kolega je rekao da gradske vlasti priželjkuju ovaj zakon, a dodala bih na to, možda ga i priželjkuju, ali ga ne priželjkuju građani.
Vlada je rekla da će prvi teret krize podneti Vlada. Nije tačno, prvi i najveći teret krize će podneti građani. Mislim da će jedino građani podneti teret te krize i uvođenje duplirane službe ovog tipa će ih sigurno opteretiti, bez obzira na to na kom nivou oni budu plaćali. To će, u svakom slučaju, oni da plate.
Uz policiju, vatrogasce i inspekcije koje su do sada imale ingerencije da vrše ove poslove, uvodimo i jednu duplu službu, ali ministar je rekao da veruje u ovaj zakon, a vreme će pokazati šta je pravo a šta nije.
Imam pitanje koje mi se nametnulo u ovom trenutku, upravo oko obrazovanja. Naime, prvo me zanimaju kriterijumi po kojima će biti zaposleni komunalni policajci. Ovde piše da je dovoljno imati četvorogodišnju stručnu spremu.
U mom gradu Somboru, gde po broju stanovnika treba da imamo 20 komunalnih policajaca, kada se raspiše konkurs, u ovom momentu mogu da vam kažem bar 400 imena ljudi koji će se na taj konkurs javiti i koji ispunjavaju ove uslove. Moraćete da odaberete 20. Zanima me kako ćete ih odabrati.
Dalje, kada oni uđu i počnu da rade taj posao, u međuvremenu će vršiti sve ono što je u njihovoj nadležnosti, vrlo ozbiljne zadatke. Posle godinu dana će ući u proceduru polaganja ispita. Šta će biti ako neko od njih ispit ne položi? Ko će za to biti odgovoran? Naravno, primali su platu. Da li će oni ostati bez posla, to više nije problem. Dakle, jedna takva ozbiljna služba, sa tako ozbiljnim ovlašćenjima, mora imati čoveka koji ispunjava sve uslove da izvršava ta ovlašćenja.
Otprilike, samo da uporedim, ili da slikovitije kažem, kada uđete u obuku polaganja vozačkog ispita za običnu B kategoriju, bez obzira na to što ste u procesu obučavanja, bez obzira na to koliko ste vešti, koliko to znate, koliko su vama instruktor ili auto-škola zadovoljni, nijedan minut ne smete da provedete u saobraćaju, za volanom, dok vam zvanično ne bude izdata vozačka dozvola, i to onog dana kada je ona izdata. Znači, tek tog momenta možete da vozite automobil kao vozač.
Isto je i ovo, vršenje službe komunalnog policajca. Očekujemo da ljudi koji budu izabrani, prvo, to polože, to bi bilo logično i očekivano, kao što je to slučaj u policiji, kao što je slučaj u drugim službama. Znači, da prvo to polože, da se kvalifikuju svojim obrazovnim profilom, ma koliko skraćen bio, ali da se kvalifikuju i da onda budu primljeni na osnovu tih kvalifikacija za taj posao.
Zar nije bilo razmišljanja na tu temu, da se pri postojećim školama koje obrazuju policajce otvori jedno odeljenje za komunalne policajce? Znamo koliko je dece zainteresovano za to, čak i neki smerovi kraće traju, ali bi to bitno razrešilo upravo ovu dilemu i ove probleme koji će proizaći iz tih njihovih nadležnosti, perioda kada budu vršili nadležnosti i ovlašćenja za koje primaju platu i onog momenta dok ne polože ispit za posao koji rade. Toliko.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Vreme za predstavnika ili predsednika poslaničke grupe je 20 minuta, ali bez obzira na nekorektnost trenutno predsedavajuće, koja nije htela po osnovu replike da mi da reč, neću koristiti sve vreme, samo onoliko koliko je potrebno da gospodinu ministru kažem tri rečenice.
Prvo, nije korektno da za sve iznete primedbe, a nijedna nije bila političke, već suštinske prirode, vi izaberete član 5. i branite se od onoga što vam nije zamereno, govoreći o stavu 2. tog člana i o poslu spasilačkih ekipa ili o poslovima spasioca.
Ne samo komunalni policajac, nego bilo koji građanin koji se nađe u takvoj situaciji bi spasavao, na primer, utopljenika, ali pod uslovom da zna da pliva. Ali, uopšte nije bila to primedba, što samo dokazuje koliko ste pažljivo slušali. Primedba je bila na stav 1. tog člana, gde nisu precizirane mere kada ne može pravovremeno da ih preduzme nadležni organ. U kom postupku i na koji način ste ovde propisali da treba da se obavesti taj nadležni organ? To samo govori o tome koliko uvažavate nas ovde dok iznosimo primedbe.
Nisam tu da vi meni dajete ocenu da li je govor bio politički ili bilo kakve druge prirode, tu ocenu i o vama i o meni treba da prepustimo građanima. Znam da je ova sala predivno urađena, da je vrlo zanimljiv ambijent i imam utisak da vas je više zanimao ambijent nego primedbe. Da niste na ovakav način komentarisali vrlo studioznu pripremu i dobronamernost primedaba na ovaj zakon, ne bih vam ni ovo saopštila, ali ste zaslužili da vam kažem da niste s pažnjom slušali primedbe poslanika. To neće izmeniti dobronamernost Poslaničkog kluba Napred Srbijo. Mi ćemo prilikom rasprave o podnetim amandmanima pokušati da vam ponovo objasnimo razloge zašto ovaj zakon nije dovoljno dobar.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković, predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a.

Molio bih predsedavajuću da mi saopšti koliko imam vremena.

Kao predstavnik Poslaničke grupe, imate 20 minuta.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim u vezi s ovom tačkom, ali imajući u vidu da pojedini poslanici govore čitavo vreme i ponavljaju stvari koje su kazali, pretpostavljam da i Poslanička grupa PUPS-a ima pravo na svojih 20 minuta i onih šest minuta kao poslanička grupa. Ali, nećemo da koristimo to vreme. Samo ću da kažem da me je, i pored svih primedaba, ministar ubedio da kažem u ime Poslaničke grupe da ćemo ovaj zakon podržati i da ćemo u danu za glasanje dati svoj glas kako bi se usvojio i kako bi se u narednom periodu primenjivao. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Milan Marković.