Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je 39 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, od Rimljana, do današnjeg dana, Srbija nije ovako komadana kao što je komada DS i koalicija na vlasti. Naša vlada je zabavište "Naša radost".
Kako neki kažu, zaista nije primereno ovom trenutku ono čime se bavi naša vlada – predlaže narodnim poslanicima i Skupštini donošenje nekih zakona koji nemaju nikakve vrednosti za Republiku Srbiju, osim da se stvore nove federalne jedinice. Srbija je uređena opštinama, okruzima i mesnim zajednicama i, kao takva, administrativna područja su uređena Ustavom i zakonom.
Ovo što vi radite je jedna besmislica, lakrdija. Dajte, okrenite se proizvodnji, okrenite se poljoprivredi. To je ono što Srbija traži i što traži srpski narod.
Nemojte se zavaravati i nemojte slučajno da poverujete da će građani više da vam veruju. Odredite u ovom trenutku cenu pšenice, što je rekao gospodin Živanović, jer građani to očekuju u ovom trenutku, da se poljoprivreda podiže na viši nivo.
Vojvodina je autonomna pokrajina. Vidite kako južni Banat prolazi, šta je s ''Azotarom'', 3.000 radnika bez hleba; lopovi opljačkali fabriku, izneli postrojenja, prodali. Prema tome, imate mnogo prečih poslova od ovog što nameravate da uradite regionalizacijom i cepanjem Srbije.
Srbija je jedna katastarska parcela. Ona se sada preparceliše, a to preparcelisanje vodi lakšoj prodaji. Vi znate da je i Kosovo nekada bilo oblast, jer u ovom zakonu predviđate i oblast, ali je sada, vidite, država. Prema tome, ovo vodi federalizaciji, ovo vodi nečemu što uništava jednu stabilnu državu koja treba da bude na prostorima Srbije. Nemojte je uništavati…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
…nemojte je cepati, jer će lakše neprijatelji da je osvoje. Bolje je da imamo jaku, nego slabu državu. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o regionalnom razvoju podneo sam amandman na član 3. tačka 5), koji glasi – briše se.
Inače, ovo se odnosi na načelo planiranja, za koje smatram da je suvišno, kao i sva ostala načela koja su navedena u ovom predlogu zakona. Ako postoji načelo planiranja, postoji i načelo neplaniranja i slično, što dovodi do zakona koji je suvišan, koji dovodi do cepanja i razbijanja državnog jedinstva države Srbije.
Podsetiću vas da je gospođa Čomić izjavila da ćemo raditi do kraja, dok se ne završi ova tačka dnevnog reda, a vidim da su svi članovi DS-a i vladajuće većine napustili salu i već otišli da obiđu svoje teritorije, svoje regione, da ugrabe da im neko drugi ne dođe tamo. Postoji jedna stara izreka u srpskom narodu, kroz narodne pesme je opevano – velikaši, proklete vam duše, na delove razdrobiste carstvo.
Kada ste državu Srbiju sveli na prosjački štap, opljačkali, uništili, sada je preostalo samo još da je raskomadate, da je podelite na sedam delova, kako biste dobili novih sedam teritorijalnih jedinica, koje će biti predmet razdora i rascepa države Srbije.
Predlažem ministarki da povuče ovaj predlog zakona iz procedure, jer nije u skladu sa tradicijom i nije u skladu s Ustavom Republike Srbije. Uz to, da vas podsetim da KiM nema jedan region, nego pet regiona: jedan region drže Francuzi, drugi – Amerikanci, treći –Italijani, četvrti ... i šta je produkt tih regiona – zlo i pakao, haos i beda, proterivanje 250 hiljada Srba i uništavanje svega što je srpsko na prostoru KiM-a. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o regionalnom razvoju. Samo ću citirati jedan deo, gde se kaže – smanjenje regionalnih i unutarregionalnih dispariteta u stepenu društveno-ekonomskog razvoja i uslova života, s naglaskom na podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih.
Sada bih pitao nešto predstavnike Vlade. Počeli su prvi otkosi ječma, za dve do tri nedelje će početi prvi otkosi pšenice. Pogledajte, počele su igre oko otkupa pšenice, ali nisu te igre u interesu paora, seljaka, individualnog poljoprivrednog proizvođača, to su igre skladištara, tajkuna i finansijskih moćnika koji se utrkuju i koji će dati najmanju cenu individualnom poljoprivrednom proizvođaču.
Predlog tih moćnika jeste da kilogram pšenice bude devet dinara i 70 para. Znate kako je ministar Dragin odreagovao? ''Mlinari su ponudili cenu kojom nismo zadovoljni i moja poruka za njih je da pri računanju koliko treba platiti ratarima koriste više od broja prstiju na rukama.''
Seljak će se sagnuti i do onih prstiju na nogama, samo da se ispoštuje cena pšenice od 18 dinara. To je jedina kalkulativna cena gde proizvođač strnih useva može da podmiri ono najosnovnije ulaganje koje je dao po hektaru.
Vlada mora hitno da interveniše, da preko robnih rezervi, preko Direkcije za robne rezerve otkupi od 150 do 200 hiljada tona ovogodišnjeg roda pšenice po predloženoj ceni, jer bi se na taj način regulisalo domaće tržište. U protivnom, seljak više ne može da izdrži ovo što mu nameće Vlada, ili nesposobnost Vlade da stane jednom na put skladištarima, bez obzira na to što smo doneli Zakon o skladištima i skladištarima, i da kaže – ne možete vi da određujete, cenu pšenice i svih poljoprivrednih proizvoda će da određuje Vlada Republike Srbije, a ne tajkuni, skladištari i finansijski moćnici koje vi držite.

Da li još neko želi reč?
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao sam na početku mog izlaganja o amandmanima, odnosno ukazao sam na jednu činjenicu, a to je da je Srbija jedna, nažalost, od najkorumpiranijih država u Evropi. Dok se ne reši problem korupcije u najvišim državnim strukturama, teško da Srbija može da računa na bilo kakav ekonomski razvoj.
Dok ova vlada ne krene jedinim pravim putem, a to je da od Srbije napravi institucionalno jaku državu, pravno uređenu državu, državu u kojoj će propisi da važe za sve pravne subjekte, bez obzira na njihovu naciju, veru, rasu, političku pripadnost, imovinsko stanje, socijalni status, jezik, poreklo, stepen obrazovanja itd., građani Srbije ne mogu da računaju na bilo kakav viši stepen ekonomskog razvoja i prosperiteta.
Korupcija u ovoj državi, bukvalno, jede ekonomsku supstancu Srbije. Dok se to pitanje ne reši, sva priča o ravnomernom regionalnom razvoju, o nekakvim pretpristupnim fondovima je besmislena. Ogroman kapital u ovoj državi pojede se od strane jednog monstruma koji se zove korupcija i na tom planu apsolutno ništa nije urađeno. Koliko god da se vladajuća koalicija trudi da ubedi građane Srbije kako su Haški tribunal ili nešto drugo uslov za priključivanje Srbije EU, u stvari, najveća prepreka na tom putu jeste stepen korupcije i kriminala, i to u najvišim državnim strukturama.
Vi danas nemate gotovo nijedan medij u Srbiji koji je koliko-toliko samostalan u odnosu na izvršnu vlast a da nije pun raznih afera, u koje su, nažalost, umešani i najviši državni funkcioneri – Luka "Beograd", Poslovni centar "Ušće", da ne nabrajam dalje.
Od sumnjive i potpuno štetne privatizacije "Železare" u Smederevu, pa do danas, Srbija je poprište raznih korupcionaških afera. Stoga, sve te dobre želje koje, možda, i postoje u jedom delu Vlade, vezane za regionalni razvoj, odnosno ujednačen ekonomski razvoj svih delova Srbije, neće moći da budu ostvarene dok se ne reši osnovni problem koji postoji u ovoj državi, a to je kriminal i korupcija u najvišem državnom vrhu. Dok se to pitanje jedanput zasvagda ne reši, ništa građani dobro neće videti od tih pretpristupnih fondova.
Hteo bih da naglasim jednu činjenicu koja, prosto, pada u oči čim letimično pogledate ovaj zakon.
Izgleda da Vlada Srbije misli da se ravnomeran regionalni razvoj postiže dodatnim administriranjem. Umesto da smanjujete birokratiju u Srbiji, vi je dodatno uvećavate. Sada ćete, ako usvojite ovaj zakon, imati čitav niz novih tela, koja će i te kako da koštaju poreske obveznike u Srbiji.
Imaćete Nacionalni savet za regionalni razvoj, pa ćete imati u svakoj regiji nekakvu regionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati Nacionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati regionalne savete.
Sada se postavlja pitanje – ko će to sve da plati? Ispada da će najveći deo novca koji će Srbija da dobije, ili koji će možda dobiti od pretpristupnih fondova EU, u stvari, pojesti taj birokratski aparat.
Dakle, ovo je poduhvat koji je unapred osuđen na neuspeh. Pogledajte samo koliki broj članova ste predvideli u ovim agencijama i u ovim savetima. To su glomazna tela, ovaj nacionalni savet za regionalni razvoj ima, ako se ne varam, 19 članova.
Čemu toliki broj ljudi, ako u Srbiji imate sedam regiona? Valjda je dovoljno da od svakog regiona bude po jedan, pa da imate sedam članova. Ne znam što duplirate broj članova po regionu, što uvećavate ionako glomaznu državnu administraciju?
Stav Evropske komisije, koja nekoliko godina prati proces pridruživanja Srbije EU, odnosno proces implementacije tog komunitarnog prava, kako ga vi nazivate, jasan je – jedna od važnijih prepreka na tom evropskom putu Srbije jeste preglomazna državna administracija.
Umesto da je smanjite, vi je dodatno uvećavate. Naravno to ne činite slučajno. Ne mogu da se otmem utisku da će ovaj zakon, pre svega, da služi samo jednoj stranci, stranci G17 plus. Verovatno će svi tokovi novca, kao i inače finansijski tokovi u Srbiji, da idu preko gospodina Mlađana Dinkića i stranke G17 plus. On će biti taj koji će, preko svojih ljudi u nacionalnim telima i u ovim regionalnim telima, da usmerava tokove novca.
Mi se već sada suočavamo s jednom poražavajućom činjenicom, da se novcem poreskih obveznika, novcem koji se sliva u državni budžet Srbije, odnosno pokrajinski budžet Vojvodine, na potpuno nelegalan način finansira kampanja pojedinih političkih stranaka. SRS je uplašena da će i od tih para, koje eventualno stignu od pretpristupnih fondova EU, opet koristi imati samo političke elite vladajućih partija. Tu, pre svega, mislim na DS i na G17 plus, a da građani, zbog kojih navodno donosite ovaj zakon, apsolutno nikakvu korist od ovog zakona neće videti.
Drugo, mislim da Vlada Srbije nije svesna jedne činjenice, a to je da su regioni, ili delovi Srbije, ekonomski različito razvijeni. Nije svaki region u Srbiji, nažalost, ekonomski samoodrživ.
Možda bi, u nekom smislu, Vojvodina mogla da bude ekonomski samoodrživa, i grad Beograd, ali jug Srbije, ono što vi zovete ''istočni region'', nema teorijske šanse da opstane bez pomoći centralnih državnih organa. O tome se radi.
Vi uporno insistirate na priči, pogrešnoj priči, lažnoj priči, da je ovaj zakon, u stvari, neki vid decentralizacije u Srbiji. Nije. Ovaj zakon će samo doprineti dodatnom administriranju. Ništa neće biti od ekonomskog razvoja. Imaćemo samo dodatnu birokratiju, a ne daj bože da se ti regioni, od statističkih, promene u administrativno-teritorijalne i političke jedinice.
Vi, već sada u javnosti imate priče, koje se tendenciozno puštaju kroz medije, da će buduće promene Ustava Srbije, između ostalog, značiti ne samo teritorijalnu regionalizaciju Srbije, nego i stvaranje dvodome Narodne skupštine, pa ćete imati dva doma, Dom građana i, verovatno, nešto što će se zvati Dom regiona. To se u stručnim krugovima već otvoreno komentariše.
Ako regioni postanu ne samo statističke, nego administrativne-teritorijalne i političke jedinice s određenim oblikom samouprave, onda računajte s tim da će svaki od tih sedam regiona imati, verovatno, neke svoje organe vlasti. Imaće skupštinu, imaće organe uprave, možda će imati još nešto, ko zna.
Čovek mora da postavi jedno elementarno pitanje ekonomske prirode – ljudi, odakle ćete vi to sve da finansirate? Koliko košta taj vaš koncept decentralizacije?
Ko će to sve da plati, iz čijih džepova će da se plaća vaš pokušaj da, navodno, decentralizujete Srbiju?
Iz činjenice da nije svaki region podjednako razvijen i da ne može svaki region samostalno ekonomski da opstane, jasno proizilazi jedan zaključak – regioni koji su ekonomski nerazvijeni, a, nažalost, takvih je većina u Srbiji, neće moći da opstanu bez pomoći Vlade, bez pomoći ministarstava, bez pomoći centralnih državnih organa.
Onda se postavlja pitanje, kakva je to decentralizacija?
U odnosu na neke regione, to će možda biti decentralizacija, tamo gde ne treba velika intervencija države, ali tamo gde treba intervencija države, tamo gde bi regioni propali bez pomoći centralne vlasti, to nije nikakva decentralizacija. To je totalna centralizacija, pa ni u tom smislu ovaj vaš predlog zakona nije utemeljen.
Potpuno smo svesni činjenice da nije svaki deo Srbije ravnomerno regionski razvijen i tačno je da je to nasleđe nekih prošlih vremena, ne samo iz 90-ih godina; to traje vekovima, to traje decenijama. Ali, put da se s tim jedanput prekine nije da podelite Srbiju. Ljudi, vi narodski rečeno, "koljete vola zbog kile mesa".
Da biste pospešili ekonomski razvoj svakog dela Srbije, nije potrebno da razbijete državu Srbiju, nego da je ojačate institucionalno, ekonomski, socijalno, kulturno, duhovno, naučno-tehnološki. Put da razvijete nerazvijene opštine i gradove jeste, kroz mere odgovarajuće fiskalne politike, da veći stepen ubranih poreza ostavite opštinama i gradovima, ali razvijajte opštine i gradove. To je ono na čemu insistira SRS, da imamo bogate opštine i gradove, bogate građane, a ne bogate regionalne birokratije. To je koncept za koji se zalaže SRS – jaka i unitarna država Srbija, s ekonomski razvijenim gradovima i opštinama.
Istorija je pokazala da je ovo najefikasniji i ekonomski najracionalniji oblik državnog uređenja. Ako je tako uređena jedna Francuska, ako je po sličnom obrascu uređena jedna Velika Britanija, šta je to što vas sprečava da primenite ono što vekovima donosi dobre rezultate u nekim drugim državama.
Dakle, jedinstvena Srbija, snažna Srbija, ali sa jakim opštinama i gradovima. Nikakvi međunivoi vlasti nisu potrebni. To će samo dovesti do stvaranja novih regionalnih birokratija. To će samo poskupeti finansiranje i funkcionisanje ionako glomaznog državnog aparata i građane će, na kraju svih krajeva, umesto da budu bogatiji, biti mnogo siromašniji nego što su sada. Zahvaljujem.

Vreme koje je preostalo na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 26 minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

U skladu sa stavom SRS-a da je ovaj predlog zakona loš i da ga treba povući iz procedure, predložio sam brisanje tačke 9. u članu 3. ovoga predloga.
Smatram da, u ovim okolnostima, Srbija od ovog zakona, a to pokazuje i današnja rasprava, može da ima mnogo političke štete, a malo ili gotovo nimalo ekonomske koristi.
Najveću političku štetu nameće to što on Srbiju deli na sedam delova, sedam regiona. Koliko god ta podela naizgled bila samo formalna, budite sigurni da ona, dugoročno gledano, odgovara onima koji već 20 godina rasparčavaju Srbiju i srpske teritorije.
Kao glavna vrednost ovog predloga zakona navodi se to da će on doprineti boljem i ravnomernijem razvoju regiona u Srbiji. U pitanju je šarena laža, koja treba da prevari građane Srbije, posebno one u unutrašnjosti, da smanji njihovo ogorčenje zbog bede u kojoj žive, zbog mora lažnih predizbornih obećanja i zbog činjenice da i ono malo para koje država Srbija ima, uglavnom, nažalost, završava u Vojvodini i Beogradu, a da unutrašnjosti Srbiji ostane ono što ostane. Ostatku Srbije, ostatak novca.
Da li će i koliko pojedini delovi Srbije biti razvijeni uopšte ne zavisi od toga da li je Srbija regionalno podeljena; zavisi od toga da li je Srbija dovoljno sposobna da stvori podsticajne uslove i sredstva za razvoj, da li je spremna da ta sredstva pošteno i ravnomerno raspodeli.
Hoću da iskoristim još minut vremena da kažem da je danas održana Skupština opštine Velika Plana i da je glavna tema bilo vodosnabdevanje. O tome sam govorio ovde više puta i dosadio i sebi, i Bogu, i narodu. Podsećam, ukratko, 50.000 ljudi u Velikoj Plani, umesto vode za piće, pije zatrovanu vodu.
Postavljam pitanje ministru Kalanović – kako je moguće da ove godine budžetom nije predviđen nijedan dinar za rešavanje ovog problema i kada građani Velike Plane mogu da očekuju da će Vlada Srbije rešiti ovaj problem?