Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 47 minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Gospođo ministar, vi ste ovim zakonom rešili da sve građane u Srbiji zbunite. Verovatno je bila želja da zbunite narodne poslanike, pošto pratimo ono što se radi u Narodnoj skupštini, čitamo pažljivo predloge zakona. Ono što ste nam podneli, nije baš tako delovalo na nas.
Koncept ovog zakona, o kojem se večito govori u prvom članu, na koji smo podneli amandman, hoće da kaže sledeće – ne određuje Vlada statističke regione, nego su statistički regioni određeni ovim zakonom i daju im se imena.
To nije tačno, suštinski. To je u kontradikciji s onim što ste napisali u drugim članovima zakona. Statistički regioni, kao što ste ispravno rekli, nisu teritorijalne jedinice, niti su administrativne jedinice, niti imaju pravni subjektivitet. Šta je bila vaša želja? Vaša želja je bila da određujete nazive utvrđenih regiona ovim zakonom, jer članom 5. ih utvrđujete bez ikakvih razloga, a prethodno se utvrđuju kriterijumi kako se oni formiraju.
Vi ste sve kriterijume sveli na utvrđivanje nekih oblasti iz kojih se formiraju statistički regioni, a regione utvrđujete ovim zakonom. Nemate razloga za to. Jedini razlog za to što ste to uradili jeste da nas navedete na pomisao, što verovatno i želite, to vam je i namera, da će ovi regioni statistički predstavljati, njihova mapa, kulturu administrativne podele Srbije, sa čime se ne možemo složiti. Šta je vaša igra? Vaša igra je da nas navedete da pričamo ovde o administrativnoj podeli, iako predmet ovog zakona ne može nikako biti administrativna podela.
Ovaj zakon za predmet ima, i trebalo bi da ima, isključivo odnos centralne izvršne vlasti prema jednoj svojoj obavezi, a to je da obezbedi ravnomerni regionalni razvoj u Srbiji.
Vi to činite delimično, a onda od teksta pravite politički pamflet, jer navodite sedam regiona, za šta nema potrebe. Mi se ovde konceptualno razlikujemo. Da ste pažljivo pročitali naše amandmane, sve biste ih prihvatili i lišili Srbiju i građane Srbije ove muke i ove potpuno besmislene rasprave o tome da li se tu otvaraju administrativni regioni ili se radi samo o statističkoj ekonomskoj činjenici.
Krivi ste za to vi koji ste predlagač. Zato smo rešili da član 1. promenimo i da kažemo šta bi trebalo da bude predmet ovog zakona.
Treba da bude predmet – način određivanja regiona, stepena nerazvijenosti itd., u odnosu na jedinice lokalne samouprave, pa da dalje zakon razrađuje način na koji se sprovodi politika regionalnog razvoja. Vi to ne radite. Vaš ceo zakon je loš. O tome ćemo kasnije govoriti, za sada ovoliko.
Mislim da biste morali da prihvatite ovaj amandman. Ako ga ne prihvatite, koncept na kome ostajete se pretvara u goli politički pamflet, koji je potpuno besmislen, a ne pričate o onome što vam je obaveza po Ustavu ove države, a to je da regionalno razvijate Srbiju. To nema nikakve veze ni sa Eurostatom, ni sa svim ostalim pravilima koje EU postavlja za buduće članice, nego ima veze s tim što želite da se s nama igrate.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a je 23 minuta i 45 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslani Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, želeli smo u ovom 1. članu da pokažemo kako je naopako postavljen čitav zakon.
Znate, da bi se došlo do potrebe regionalnog razvoja, da bi se došlo do potrebe formiranja sličnih regiona, potrebno je da postoji politika.
Ta politika treba da kao svoj proizvod ima jednu ozbiljnu raspravu i sa lokalnim samoupravama i sa svima onima s kojima je neophodno razgovarati o ravnomernom regionalnom razvoju, da bi se formirali statistički regioni.
Mi idemo potpuno suprotno i tu je ključan loš pristup u izradi ovog zakona, koji je stvorio ove probleme. Mi prvo određujemo regione, pa ćemo onda da vidimo kako ćemo da definišem politiku razvoja, na osnovu definisanih regiona. To je ogroman i veliki problem.
To, u stvari, govori da nije namera predlagača da razvija ceo koncept razvoja kroz ovaj zakon, nego upravo ono što je rekao ministar u svom izlaganju, da ovo bude početak administrativne podele Srbije na regione.
U nizu amandmana koje smo podneli, jasno smo to i razradili. Potrebno je, prvo, da Narodna skupština usvoji politiku ravnomernog regionalnog razvoja u narednom periodu od 10 godina, da se na osnovu te politike donesu strateški akti Vlade, pa tek onda da Vlada, na osnovu tih akata, u dogovoru s lokalnim samoupravama, formira eventualne statističke regione i vodi politiku ravnomernog regionalnog razvoja na osnovu tih regiona. Ne, ovde imamo inflaciju institucija, formiranje i definisanje većih regiona, a nemamo politiku regionalnog razvoja.
Ovaj zakon ni na jednom mestu ne definiše politiku regionalnog razvoja. Ovde nema one priče koju smo čuli pre nekoliko minuta, o politici i ekonomiji, o obimima, o investicijama, o ne znam čemu sve. Od toga nema ništa. Imamo jednu stvar, a to je definisanje stepena razvijenosti lokalnih samouprava i regiona.
Na osnovu toga može da se gradi politika regionalnog razvoja, ali upravo u ovom članu 1. zakon pokazuje svoje pravo lice. Cilj je samo određivanje regiona, a regionalna politika, razvojna politika i sve ono što to podrazumeva nije bitno.
Kroz niz amandmana, u narednom izlaganju ćemo pokazati sav besmisao ovog zakona, koji je definisan u ovom članu.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a je 21 minut.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1, amandman je podnela narodni poslanik Aleksandara Jerkov.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 2, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Aćimović.

Podneo sam amandman na Predlog zakona o regionalnom razvoju – naslov iznad člana 2. briše se.
SRS smatra da je podela Srbije na sedam regiona nova prevara građana Srbije. Ova farsa i zabluda građana kako podela Srbije na regione znači ravnomerni regionalni i demografski razvoj Srbije, jeste čista prevara. Nove granice unutar Srbije, kako geografske, tako i političke, jesu cilj vatikanskih i zapadnih sila da od Srbije naprave protektorat, gde se neće znati ni ko je predsednik Srbije, ni ko je na čelu regiona, a sve to da bi se stvorila veća anarhija u državi.
Ovakvom podelom Srbije, porašće apetiti svih manjina unutar Srbije, što je poslednji cilj uništavanja državnosti Republike Srbije.
Da ste hteli, sve prethodne vlade, od 2000. pa nadalje, mogle su naći način i instrumente za sprečavanje odlaska Srba sa KiM-a, juga Srbije, Raške oblasti, da ostanu da žive na svojim ognjištima.
Znači, iz rubnih područja Republike Srbije se ljudi sele, mi tamo gubimo teritoriju. Da li bismo belu kugu ili iseljavanje srpskog življa mogli sprečiti političkom, socijalnom i finansijskom podrškom Republike Srbije baš tim ugroženim Srbima?
Ovo što vam posebno ne verujem, jeste primer od 2000. pa do danas, gde su Srbi doživeli više egzodusa na KiM-u, a što se u budućnosti sa vama širi, sve je više i više u celoj Srbiji. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Ovo je 2. amandman DSS-a i on je u vezi s amandmanom koji smo podneli na član 1, a kao što možete da vidite, kompletan paket amandmana koji smo podneli je u cilju da, pre svega, ono što je rekao i Miloš Aligrudić u vezi s amandmanom na član 1, promenimo koncept ovog zakona.
On je postavljen naopako i ono što ste vi ovde istakli kao glavnu tezu, a to je da podelite Srbiju na sedam statističkih regiona, jeste mamac koji, zapravo, prikriva pravi nedostatak ovog zakona, a to je da on u svojoj suštini ne vrši decentralizaciju i ne stvara temelje za ravnomerni regionalni razvoj.
Da je tako, govori to što je vama u članu 2. cilj – podsticanje regionalnog razvoja. Podsticanje regionalnog razvoja može da bude sastavni deo neke politike, nekakve strategije, a vi to ovim zakonom ne definišete.
Onda se postavlja elementarno i logično pitanje, šta je svrha zakona, ovako ''krovnog'', kao što ga nazivate, a on bi po svojoj prirodi trebalo da bude ''krovni'', ako ne da definiše politiku regionalnog razvoja koju bi utvrdila Vlada, o kojoj bi se raspravljalo u ovom parlamentu i dobila njegova podrška za određeni period od 10 godina.
To bi trebalo da bude svrha i funkcija ovog zakona, a ne da kao primarni cilj stavite da treba da podstičete regionalni razvoj.
To samo može da bude jedan od elemenata jedne ozbiljne strategije i ozbiljne politike, koju smo mi kasnije definisali, mislim, u članu 14, šta bi to zapravo trebalo da budemo. Tu se razlikujemo konceptualno.
Već posle 2. amandmana se vidi da je koncept koji ste postavili neozbiljan, koncept koji jedino ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristim vreme kao ovlašćeni predstavnik.
Već posle 2. amandmana se vidi bitna razlika u našim konceptima. Vaš koncept jeste, opet ponavljam, ali valja to ponoviti, da odredite sedam administrativnih, odnosno statističkih regiona. Ovde se priča da li će oni postati administrativni ili ne.
Naravno, vi na to pitanje nemate odgovor, ali ono što imate i ono što je vaša namera, rekao sam da je ovaj zakon, između ostalog, i stvar političke trgovine; dolazite u situaciju da pokušate da obnovite svoju stranačku infrastrukturu, formiranjem silnih regionalnih agencija, oblasnih asocijacija itd.
To nije dobar motiv, to nije zdrav motiv da se ovako važan zakon definiše.
U članu 2. smo tražili da se umesto reči – podsticanje, stavi jedna jasna formulacija, a to je da se u ciljeve politike regionalnog razvoja stavi reč ''politika'' i da se onda, ovo što ste naveli taksativno, vidi šta je sastavni deo te politike.
Ovo što ste naveli kao mere, osam mera, ne mogu da budu ciljevi za podsticanje, nego se valjda podrazumeva da je to u funkciji podsticanja neke politike koju vi imate prema ravnomernom regionalnom razvoju.

Preostalo vreme na raspolaganju, kao ovlašćenom predstavniku, jeste 13 minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS-a na član 2. tačka 4, s predlogom da se briše. Naravno, predlagač je to odbio.
Pripremajući se za ovu sednicu i za obrazloženje predloga ovog amandmana, razgovarao sam s ljudima od struke i nauke, a usput sam gledao na nekoj televiziji ''okrugli sto'' koji je predvodio gospodin Mićunović, pa ću vam samo nekoliko detalja izneti iz diskusije dvojice učesnika, gde posebnu pažnju zaslužuje diskusija Jovana Komšića, s Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu.
Ovaj gospodin profesor preporuku daje da se usvoji politička strategija o regionalizaciji i demokratizaciji zemlje.
Tim dokumentom, kako on ističe, treba definisati ciljeve, sadržaj, metode i faze realizacije ustavnog prava građana na pokrajinsku, odnosno regionalnu ekonomiju i, u skladu s tim, doneti set zakonskih rešenja o novoj teritorijalnoj organizaciji Srbije, zauzevši stav da se ratifikuje nacrt evropske povelje o regionalnoj demokratiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od predlagača, mi ispred SRS-a kažemo da ovaj predlog zakona podriva celovitost Republike Srbije i u suprotnosti je s Ustavom Republike Srbije...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Samo jedna rečenica, završavam, gospođo Čomić, hvala vam.
Smatramo, za razliku od predlagača, da je regionalizacija pretnja državi i da ne brani separatizam, već da ga podstiče.