Narodni poslanik Aleksandra Jerkov podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 14. doda novi naslov i novi član 14a.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić zajedno su podneli amandman kojim su predložili dodavanje novog naslova i novog člana 14a.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, ministre Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je jedan od onih koji zaokružuju naš koncept, kako mi vidimo ravnomerni regionalni razvoj i, uopšte, razvoj Srbije.
Suština našeg koncepta je da se, prvenstveno, mora definisati politika regionalnog razvoja. Bez toga, nema ključnih strateških odluka, nema nacionalnog plana i, nadasve, nema definisanja statističkih regiona.
Ono što ovim našim amandmanom želimo da isteknemo jeste sledeće. Činjenica je da je ravnomerni regionalni razvoj ustavno načelo i podrazumeva, kao i sam Ustav, potrebu konsenzusa i širokih rasprava, da je potrebno da o toj temi razgovaramo u Narodnoj skupštini. Smatramo da je Narodna skupština, za vreme ove vlade, u mnogo čemu zapostavljena, u mnoge čemu skrajnuta, kada je u pitanju donošenje ključnih političkih odluka, važnih za ovu državu.
Više puta smo to isticali kada su u pitanju odluke koje se tiču politike prema KiM-u, pa sad politike koja se odnosi na sprečavanje ekonomske krize. O te dve velike teme nismo razgovarali u Narodnoj skupštini.
Treća velika tema jeste razvoj Srbije. Smatramo da i o toj temi, o donošenju odluka kako treba da se razvija Srbija, treba da razgovaramo u Narodnoj skupštini.
Zato smo predložili da prvi korak ka definisanju politike regionalnog razvoja treba da bude Narodna skupština i usvajanje te politike u Narodnoj skupštini, da iz ovog najvišeg doma, gde su predstavnici građana iz svih krajeva Srbije, čujemo u kom pravcu i na koji način treba da se razvija Srbija.

Na naslov iznad člana 15, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanici, neophodno je da bude ubačena i kartica, da biste bili registrovani za reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovo je član koji definiše Nacionalni plan, odnosno šta se njime definiše, ko ga priprema, ko ga donosi i na koji period se on definiše. To je nešto dugoročno, na 10 godina, tu, otprilike, prepoznajete, kroz taj rok, značaj nekih dokumenata o kojima sam malopre govorio. Mi, naravno, nemamo ništa protiv toga da se za svaku oblast kojom hoćete da se bavite, i dugoročno i kratkoročno, strateški definiše program kako će i šta da se radi. Ali, ponavljam opet, ovaj zakon je za nas neprihvatljiv iz nekih sasvim drugih razloga.
Kada su ove stvari u pitanju, ono što bih vam zamerio u ime Poslaničke grupe SRS-a, jeste to što ste u 15. i 16. članu nekako zaobišli Ministarstvo prostornog planiranja. Mislim da ste, čak, kada su ove strategije, razvojni dokumenti i sve vezano za to u pitanju, možda mogli da date prioritet tom istom ministarstvu, ili ste morali da ga date, jer su oni, pre svega, zaduženi i nadležni za te stvari.
Mislim da osnova svega treba da budu prostorni planovi, jer su to akti koji se bave našim i ekonomskim i socijalnim i kulturnim i demografskim i turističkim i kakvim god hoćete vidom razvoja u narednih 20 i 30 godina, ako ništa drugo, evo, završavam odmah, Srbija u tom kontekstu zaista ima stručni i ozbiljni kadar koji bi mogao da da svoj maksimum. Mislim da ste ga vrlo malo upotrebili u ovom smislu. Hvala.

Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je ovo jedan partijski predlog zakona i iza njega u potpunosti, bez rezerve, stoji samo jedna stranka vladajuće koalicije, a to je G17 plus. Pre dva dana, mogli ste u ovom holu da vidite gospodina Milana Markovića, Nenada Čanka i Mlađana Dinkića kako zajedno promovišu ovaj predlog zakona, međutim, već tada ste mogli da vidite da izgleda da za ta tri čoveka postoje tri predloga zakona o regionalnom razvoju.
Milan Marković je izjavio da ovaj predlog zakona treba da predstavlja okidač za ustavne promene u Srbiji, koje treba da dovedu do toga da se regioni obrazuju ne samo kao statističke jedinice, nego i kao neki vidovi autonomije, odnosno samouprave u određenim delovima Srbije.
Nenad Čanak je izjavio da je zakon za njegovu stranku apsolutno prihvatljiv i da on samo očekuje da će posle ovog zakona biti usvojen u Skupštini Srbije i statut Vojvodine, dok je Mlađan Dinkić tvrdio da ovi regioni ostaju samo statističke jedinice i da nikako ne mogu da prerastu u nešto što može da ima pravni subjektivitet.
Maločas ste pročitali ime jednog narodnog poslanika iz vladajuće koalicije koji pripada LSV-u. Dakle, pre dva dana su tvrdili da je zakon sjajan, da apsolutno nemaju nikakvih primedaba, da će ga podržati, međutim, kada je došlo vreme da podnose amandmane, ljudi podneli amandmane na predlog zakona, a čujemo sada u javnosti, i u medijima to možete da pročitate, da imaju vrlo oštre zamerke na ovaj predlog zakona.
Sada se postavlja logično pitanje – da li je ovo predlog Vlade Srbije i, uopšte, vladajuće koalicije, ili je ovo samo predlog stranke G17 plus? Iz diskusije narodnih poslanika sam shvatio da samo poslanici iz G17 plus u potpunosti, bez bilo kakvih rezervi, bez bilo kakvih dilema, podržavaju zakon.

Vreme.
Na član 15, amandman je podnela poslanica Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa DSS-a je podnela amandman na član 15. stav 2. kojim menja vaš predlog da Nacionalni plan donosi Narodna skupština, na predlog Vlade. Mi kažemo – Nacionalni plan priprema Nacionalna agencija za regionalni razvoj, na osnovu politike regionalnog razvoja.
U stavu 3. ste rekli da se Nacionalni plan donosi za period od deset godina. Mi taj stav menjamo i on treba da glasi – Nacionalni plan donosi Vlada, na predlog Nacionalnog saveta za regionalni razvoj.
Sada ću pokušati da vam objasnim kako izgleda jedan potpuno logičan način određivanja subordinacije. Dakle, jedno potpuno stručno i tehničko pitanje kao što je nacionalni plan treba da definiše razmene prioriteta i načine ostvarivanja tih prioriteta. Pripremu tog plana treba da izvede Nacionalna agencija, na osnovu pripremnog dokumenta Agencije koji se bazira na politici regionalnog razvoja. Zatim, Vlada donosi Nacionalni plan, koji formalno predlaže Nacionalni savet. Ovo je potpuna subordinacija, postavljanje na noge nečega što ste napravili negde u vazduhu kako treba da leti.
Vidim iz više primera ovde, iz više članova, da imate problem s tim da shvatite ko je kome nadležan i šta ko radi. Možda bi bilo zanimljivo ako biste celu ovu strukturu promenili, pa joj dali lična imena, pošto je zakon, očigledno, pripremljen za partijsku strukturu, koja treba da se preslika.
Možda vi, kao kadrovik te stranke, imate gotova imena koja bi trebalo ovde da se preslikaju; onda biste videli ko je kome nadležan i ko koga treba da kontroliše.
Dakle, ono što su već primetile moje kolege, a treba pomenuti, jasno je zašto je G17 ovaj zakon predložio, ali se sve jasnije vidi zašto je DS prihvatio da se ovakav zakon nađe u Skupštini.
Potpuno je jasno da ćemo malo prećutati statut Vojvodine, odložiti ga za neko vreme, dok se ne završi ova priča s ovim zakonom.

Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić.
Kada je u pitanju i ovaj amandman, Vlada iz člana u član, u vezi s odbijanjem naših amandmana, ponavlja da je jedno od osnovnih načela predviđenih ovim zakonom načelo celovitosti Republike Srbije.
Već smo istakli zbog čega sumnjamo u to. Naveli smo podatke vezane za član 5. Naveli smo i podatak da ''krovna'' organizacija koja se bavi pitanjima regiona i regija u okviru EU, pravima etničkih grupa, Federalna unija evropskih etničkih grupa, ima jedan sličan projekat kada je u pitanju Republika Srbija. Oni su, kao što sam naveo, održali jedan sastanak u Subotici o tom pitanju. Želeo bih da pročitam nešto što je jedan od njihovih funkcionera, Štefan Treps, izneo još 4. decembra 1996. godine:
"U skladu s tim, organizacija planira da sarađuje s nevladinim organizacijama kako bi se formirale specijalne komisije itd. Na primer, u nekoliko oblasti u Srbiji u kojima žive manjine, gde su posebno akutne tenzije između etničkih grupa, koje mogu potencijalno da dovedu do izazivanja etničkog ili čak međudržavnog rata na Kosovu, s albanskom manjinom, ali i u Sandžaku, gde žive muslimani koji govore srpski, u Vojvodini, s njenom mađarskom manjinom, srpski organi nevoljno odobravaju međunarodnim organizacijama, stranim diplomatama ili stranim novinarima otvaranje stalnih kancelarija itd.''
Kao što se vidi u ovom dokumentu Federalne unije evropskih etničkih grupa, oni su još 4. decembra 1996. godine, to je saopštio njihov funkcioner Štefan Treps, predviđali etničke sukobe ne samo na KiM-u, već i u Vojvodini, pa i u Raškoj oblasti. Oni ovde kažu – Sandžaku.
Još jednom ću vam ponoviti, dakle, sličan koncept regionalizacije koju ste naveli u članu 5. oni, takođe, imaju u svojim projektima. Naveo sam ko su im osnivači. Nastavljam na sledećem amandmanu. Hvala.