Reč je tražila ministarka, Jasna Matić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ja bih htela, pre svega, da zahvalim svima vama koji ste iskazali interes za ovu temu i svoje izlaganje posvetili raspravi o zakonu o elektronskom dokumentu.
Htela bih da odgovorim na nekoliko pitanja koja ste spomenuli, a koja smo mi, takođe, u procesu pisanja Nacrta zakona, pažljivo razmatrali.
Nema sumnje da ovaj zakon, kao i svi drugi zakoni u Republici Srbiji, treba da dovede, pre svega, do poboljšanja uslova života za građane, olakšanja uslova poslovanja za privredu i podizanja konkurentnosti naše privrede na svetskom tržištu.
Po pitanju sertifikovanog elektronskog potpisa koji je ovde više puta spomenut i koji predstavlja jedan od elemenata celog sistema elektronskog poslovanja, želela bih da kažem da je tačno da za sada postoji samo jedan sertifikovani izdavalac potpisa, ali da smo mi kao Ministarstvo dobili prijavu i za drugog izdavača potpisa i da očekujemo da će narednih mesec i po do dva Privredna komora Srbije, takođe, dobiti pravo da izdaje sertifikovane elektronske potpise.
Takođe smo u dogovorima s Ministarstvom unutrašnjih poslova da nova lična karta sa čipom postane nosilac sertifikovanog elektronskog potpisa za građane. To će dovesti do veće konkurencije, smanjenja cena i poboljšanja uslova za nabavku sertifikovanih potpisa za sve one koji su zainteresovani da ih dobiju.
Htela bih, takođe, da obavestim narodne poslanike i Skupštinu da je pre oko dve nedelje osnovana međuresorska radna grupa koja ima zadatak da izmeni i dopuni Zakon o upravnom postupku, Uredbu o kancelarijskom poslovanju i Poslovnik o radu Vlade i da u njih uključi sve ono što je predviđeno zakonom o elektronskom dokumentu o kome danas raspravljamo, kako bi omogućila nesmetani tok elektronske dokumentacije u svim institucijama javne uprave.
Po pitanju roka za donošenje podzakonskih akata, o kome se ovde nekoliko puta pričalo, želela bih da kažem da je prvi cilj našeg ministarstva da se zakon u potpunosti poštuje i zbog toga smo, možda, stavili nešto duži rok nego što bi to minimalno bilo potrebno, upravo sa željom da se u predviđenom roku donesu svi podzakonski akti.
U prethodnom izlaganju, rekla sam da u nadležnosti našeg ministarstva postoji nekoliko regulatornih procepa koji su nastali upravo zato što u predviđenom roku nije došlo bilo do osnivanja tela, bilo do donošenja odgovarajuće regulative, i da to dovodi do velikih poremećaja na tržištu. Upravo zato smo hteli da stavimo rok u kome se u svakom slučaju mogu doneti predviđena podzakonska akta.
Za kraj bih htela da kažem da, osim donošenja strategija i zakona u oblasti koja je u našoj nadležnosti i što je prvi zadatak Ministarstva, naše ministarstvo, takođe, ima intenzivnu saradnju s drugim organima vlasti, kako bi zakoni zaživeli u praksi i kako bi njihov razlog postojanja bio opravdan praksom koja postoji, pre svega, u institucijama države, ali i šire.
Mi smo do sada, zajedno s Agencijom za privredne registre, Narodnom bankom Srbije i Udruženjem banaka radili na tome da se uspostave procedure koje koriste sertifikovani elektronski potpis i koje omogućavaju da se podigne nivo elektronskih usluga, koje se, pre svega, u ovom trenutku nude privredi, ali je naš cilj da to bude i efekat mera za uvođenje elektronskih usluga koje se nude građanima.
U proteklih šest meseci smo, takođe, intenzivno radili s lokalnim samoupravama i na osnovu ankete koju smo sproveli u decembru i januaru, na koju su se odazvale sve lokalne samouprave u Srbiji, snimili stanje informacionih tehnologija, elektronskih usluga koje se nude u lokalnim samoupravama u Srbiji.
Do sada smo uspeli, za one lokalne samouprave koje nisu imale ni Internet prezentaciju koja bi sadržala osnovne informacije neophodne građanima i privredi o tome koje su usluge lokalne samouprave, kontakt, detalje i radno vreme, adrese, formulari, da bar to postavimo za najugroženije lokalne samouprave u Srbiji.
Do kraja ovog meseca održaće se i dva kruga obuke za one koji se bave informacionim tehnologijama u lokalnim samoupravama i to je proces koji će trajati neprekinuto do kraja mandata ove vlade, a posle će, naravno, neko drugi odlučivati.
Naš cilj je, u svakom slučaju, da informaciono društvo zaživi i da se uspostavi visok nivo elektronskih usluga za građane i privredu, da unapredi kvalitet života građana, da olakša uslove poslovanja za privredu i da svi mi možemo uz mnogo manje vremena, truda i troškova da koristimo usluge, pre svega, državne uprave, a onda i komercijalne usluge na elektronskoj osnovi.
Za sam kraj, htela bih da kažem da naše ministarstvo apsolutno podržava uvođenje elektronskih sednica, ne samo u Vladi, gde je to počelo juče, nego i u Skupštini, i kao što smo naše dobre usluge ponudili i svim drugim institucijama u Srbiji, tako ih nudimo i Skupštini Srbije za proces uvođenja elektronskih usluga i elektronskih komunikacija u svoj rad. Hvala lepo.

U ime Narodne skupštine, mogu da uzvratim da će Narodna skupština koristiti usluge i sve ono što je, po našem skromnom mišljenju, trebalo da se dogodi prvo u Skupštini, a to je elektronska oprema za narodne poslanike i elektronske sednice. Slučajno se to dogodilo na sednicama Vlade, ali biće ta greška ispravljena.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)
Ako ne, zaključujem načelni pretres.
Obaveštavam Narodnu skupštinu, a na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, u popodnevnom delu, raspravom o tački koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu.
Određujem pauzu do 15 časova i 20 minuta. Hvala.
(Posle pauze – 15.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (pojedinosti)
Jedno obaveštenje pre početka. Poslanička grupa manjina je za raspravu u pojedinostima o zakonu o regionalnom razvoju ovlastila narodnog poslanika Rizu Halimija, kao ovlašćenog predstavnika.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Aleksandra Jerkov, Dragan Aćimović, Elena Božić-Talijan, Milan Veselinović, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Nenad Popović, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Nikola Žutić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Radica Jocić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Tomislav Ljubenović, Vesna Marić, Dušan Marić, Momir Marković, Slađan Mijaljević, Vlada Milojković, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Milan M. Nikolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Ljubiša Petković, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Zoran Popović, Dobrislav Prelić, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Filip Stojanović, Dragan Todorović, Marina Toman, Milan Škrbić, Milorad Buha, Radovan Radovanović, Zlata Đerić, Boris Aleksić, Mićo Rogović, Jorgovanka Tabaković, Riza Halimi, Sreto Perić, Veroljub Arsić, Dejan Mirović, Vladan Jeremić, Milan Avramović, Vjerica Radeta, Olena Papuga, Miroslav Markićević, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Marko Milenković, Radiša Ilić, Božidar Delić, Miletić Mihajlović, Zoran Antić, Mirko Munjić, Saša Maksimović, Lidija Dimitrijević, Jelena Budimirović i Ljiljana Miladinović, kao i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, pisanim putem, povukli su amandman koji su zajedno podneli na član 44. Predloga zakona.
Podsećam narodne poslanike da je ukupno vreme koje nam je na raspolaganju za raspravu u pojedinostima pet časova za poslaničke grupe, sa po 15 minuta za predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćene predstavnike i dva minuta je na raspolaganju svakom od podnosioca amandmana.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Trenutno, Narodnoj skupštini, odnosno vama, narodnim poslanicima, na klupe nije dostavljen štampani izveštaj Vlade, odnosno mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima na Predlog zakona je stiglo u Skupštinu, trenutno je u štampi. Informacija koju imam od službe koja štampa je da će ukupan tiraž biti na raspolaganju narodnim poslanicima do 17 časova.
Ako ne želite da raspravljamo o amandmanima do tog vremena, mogu da li odredim pauzu i da sednicu nastavimo u 17 časova? Da li smo saglasni? Da. U tom slučaju, određujem pauzu i sednicu nastavljamo u 17 časova, kada će narodnim poslanicima biti dostavljen štampani materijal, Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 17.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Obaveštenje koje je sekretaru Skupštine, gospodinu Veljko Odaloviću, uputio generalni sekretar RTS-a glasi: "Poštovani gospodine Odaloviću, obaveštavam Vas da u petak, 12. juna 2009. godine, od 17.28 časova, zbog ranije preuzetih programskih obaveza, prenosa košarke i odbojke, nećemo biti u mogućnosti da pratimo zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu na Drugom programu RTS-a. Snimak zasedanja Skupštine Srbije biće emitovan u zavisnosti od dužine i mogućnosti uklapanja u utvrđenu programsku šemu''.
Nastavljamo rad raspravom u pojedinostima, odnosno o amandmanima na Predlog zakona o regionalnom razvoju.
Dobili ste izveštaj, odnosno mišljenje Vlade.
Prelazimo na prvi amandman.
Na glavu iznad člana 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi sam na neki način predstavio i izneo stav SRS-a kada je ovaj zakon u pitanju i rekao sam da ćemo svojim amandmanima predvideti brisanje svih članova ovog zakona. To je, pre svega, naš politički stav u odnosu na ovaj koncept zakona i koncept koji ova vlada predlaže za ravnomerni, odnosno uravnoteženi regionalni razvoj.
Naš stav je da ovo, po svojoj suštini, nije koncept za ravnomerni regionalni razvoj, nego upravo koncept regionalizacije Srbije. Ovo je koncept koji će stvoriti to da u vremenu koje je pred nama, a kroz ustavne promene koje Vlada najavljuje, Srbija dobije ne ekonomske, odnosno statističke regione, nego administrativne regione, koji će imati pravni i administrativni subjektivitet.
Smatramo da nijednim amandmanom ne možete da promenite suštinu ovog zakona i zato smo predložili da se i osnovne odredbe i sve što ovaj zakon podrazumeva briše. Rekli smo u načelnoj raspravi da suština i značaj zakona, kao i činjenica da SRS u potpunosti razume potrebu uravnoteženog razvoja cele teritorije, odnosno cele Srbije, podrazumeva definisanje tog koncepta na potpuno drugačijim ekonomskim i političkim principima.
Kada pogledate amandmane koje su podneli, odnosno podnosili poslanici koji će danas učestvovati u radu, a pripadaju opoziciji, zaista može da se prihvati, odnosno da se vidi određeni broj amandmana koji su objektivno korektni.

Dva minuta je. Da li koristite vreme ovlašćenog predstavnika? Izvolite.

Da, da, vreme kao predstavnik Poslaničke grupe.
Amandmani se odnose na neke stvari kojima treba da se posveti pažnja. To su, pre svega, amandmani koji se odnose na oblast kojima se, s aspekta razvoja, definiše i obuhvata zaštita životne sredine, eventualni ekološki rizici, ovlašćenja nacionalnog tela, njihova mogućnost da sklapaju ugovore, odnosno usluge po ugovoru, te takozvane, onda, recimo, status Agencije za privredne registre, način na koji to zakon predviđa.
Postoji i jedan broj amandmana koji bi bili prihvatljivi; prihvatiti te amandmane, na neki način, znači prihvatiti i opravdati učestvovanje u celoj ovoj priči.
Zaista smatramo da ovaj zakon ponajmanje ima ekonomsku nameru, ekonomske intencije, intencije da se Srbija uravnoteženo u perspektivi razvija. U principu, sve se svodi na političku poruku koja je definisana u članu 5. ovog zakona, a to je definisanje regiona, sedam regiona, koji će, ponavljam, kroz ustavne promene koje vi najavljujete, da se transformišu ne u statističke, odnosno administrativne regije, već u regione koji imaju pravni subjektivitet.
Ovde postoji niz članova i stvari koji, objektivno, mogu da se definišu kao prihvatljivi i kroz njih, način na koji se definišu, zaista može da se prepozna kako te stvari reguliše i definiše osnovni akt u ovoj državi, a to je Ustav. Ali, onda idete dalje, pa nailazite na članove i odredbe ovog zakona koji su apsolutno u suprotnosti s Ustavom. To smo rekli i u načelnoj raspravi, a reći ćemo i danas, u raspravi o pojedinostima, konkretno se osvrćući na pojedina rešenja, odnosno odredbe ovih članova, da ih Ustav Republike Srbije ne prepoznaje.
U članu 2. tačka 8), članu koji govori o ciljevima podsticanja regionalnog razvoja, kaže se: "efikasnije korišćenje domaćih prirodnih resursa i dobara, kao i stranih resursa, na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou".
Ustav Republike Srbije kategoriju regije ne poznaje i tamo gde je pomenuo kategoriju regije, pomenuo je isključivo u geografskom smislu, ne u političkom smislu.
Nemoguće je ovo popraviti bilo kakvim amandmanom ili izmenom, zato što vi ne biste prihvatili sklanjanje ovoga iz zakona, a politička poruka i politička pozadina cele ove priče je vrlo jasna i o njoj danas svi pričaju, i u vlasti, i u opoziciji, i stručna javnost, i politička javnost, i ona neutralna javnost, ako mogu tako da je nazovem. U svemu ovome, neko prepoznaje neke namere u perspektivi. Nemoguće je da jednim zakonom najavite ustavne promene.
Kako se interes za definisanje regija i regionalne podele Srbije u Ustavu Republike Srbije nije prepoznao 2006. godine?
Koliko znam, i G17 plus je učestvovao u toj referendumskoj kampanji. Jedna stranka nije učestvovala u donošenju tog ustava. Opšti politički konsenzus je bio ostvaren. Zaista nas interesuje – šta se to desilo u međuvremenu, pa da u najvećem delu skupštinske većine sazre mišljenje da Srbija mora i treba da se deli na regione?
Po svojoj suštini, ovo je zakon koji definiše regionalizaciju Srbije. Vrlo ste se paušalno bavili onim drugim delovima, koji bi trebalo da predstavljaju suštinu i meritum ovog zakona.
Za nas bi bilo prihvatljivo da ste regione definisali kao statističke regije, ali koje ne podrazumevaju zakonsku regulativu na ovakav način, a ponajmanje ustavne promene. O tome sam nešto i rekao u načelnoj raspravi. Zemlje na koje ste se pozvali kao primere nemaju regione u svom ustavu, ali imaju statističke regije, za koje su vezane regionalne razvojne agencije.
Za nas su regionalne razvojne agencije mogle da predstavljaju ono što ovde vi navodite da treba da budu oblasne asocijacije. To je moglo nekako da se nađe modalitet kako da se napravi, ali da država ima jako mali upliv u sve ovo, sem podrške. Vi na ovaj način, na nivou jedne regije koju Ustav ne poznaje, stvarate, tačno kako ste rekli, horizontalne i vertikalne preduslove, odnosno kapacitete da ovi regioni kroz ustavne promene dobiju potpuno drugačiji status. Spremate im potpuno drugačiju namenu, što je jako loše.
Tačno je da ustavna rešenja pojedinih država prepoznaju regione, ali mi nemamo političku klimu, ekonomsku klimu, niti bilo koju drugu klimu da te moduse i modele prihvatimo i pokušamo da realizujemo u Srbiji. Jako interesantno je da se ova priča otvara kada rastu tenzije na teritoriji AP Vojvodina.
Da li je ovo bio model da se prevaziđu i premoste razlike u odnosu na aspiracije i ambicije koje dolaze iz Vojvodine, u okviru skupštinske većine? Je li ovo model? Zašto niste prvo pokušali Ustav da promenite, da definišete šta su to regije, pa da onda otvorite priču o ravnomernom regionalnom razvoju?
U članu 2. kažete – razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti, savremenim naučno-tehnološkim dostignućima i organizaciji upravljanja. Oslanjam se na rečenicu koju sam malopre rekao, koliki proces, kada su u pitanju stvari navedene u ovoj tački, Srbija, samo kroz vreme, treba da prođe da bi stvorila preduslove da se na ovakav način, poštujući i vodeći se ovim principima, bavi ravnomernim regionalnim razvojem? Sada ćemo kroz ove tačke 4. ili 8. ostavljati utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Pre nekoliko meseci ste kroz rebalans budžeta uskratili Ministarstvu za nauku i tehnologiju, koliko novca? Koliko imate zaposlenih u Ministarstvu za regionalni razvoj? Preko 700. Da li sam u pravu? Nisam? Onda lažete, neko je slagao u rebalansu budžeta, kada je sa februarom zaključio da je broj 713. Neko je tu pogrešio. Ne znam, obmanuli ste i nas poslanike, a ja sada javnost. Neko nije bio odgovoran u Vladi, ali 55 imate u Ministarstvu za nauku i tehnologiju.
Ministar Dinkić onaj dan govori da smo u naučnom i u kontekstu ljudskih resursa dekapacitirani da bismo se na ozbiljan način bavili ravnomernim regionalnim razvojem. To ovde mora da stoji, kako bi se stekao utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Sada ćemo administrativno da definišemo regionalne razvojne agencije. Na nivou regiona, mora da postoji samo jedna razvojna agencija, ne može da bude više. Kasnije ćemo govoriti o načinu, ko će ih činiti, ko će činiti regionalna tela itd. Ali, pre par meseci ste učinili sve da uništite komorski sistem. Posle ćemo o tome diskutovati. Koji će to članovi iz nekih drugih asocijacija biti u telima na nivou regiona, ako ste Zakonom o privrednim komorama definisali i naumili da može da se osnuje na nivou jednog upravnog odbora, pet ili deset, recimo, sasvim svejedno, stotinu privrednih komora?
Napravićete šumu od svega. Vama to uopšte nije bitno. Niste vi suštinski zainteresovani da se na ozbiljan način bavite ovim. Vama ovo ne treba za ravnomerni regionalni razvoj, ovo vam treba za regionalizaciju. Čini mi se da tako pokušavate da dva ključna problema, koja vam se nameću i stavljaju na leđa, rešite po evropskom modelu, koji će za nas, u političkom smislu biti jako bolan. To su problemi Vojvodine i KiM-a. To sam rekao i govorićemo i danas kroz zakone i kroz članove koji se na to odnose, kako ste, gde god ste mogli, ili gde god bi to nekom trebalo da predstavlja problem, KiM, kao subjekta regionalizacije, zaobišli.
Spominjete i fondove, budžete autonomnih pokrajina, predstavnike autonomnih pokrajina, ali u razradi, sve se svodi na AP Vojvodinu, ili grad Beograd, posle toga. Predstavnika KiM-a nema. To smo jasno rekli, tu se prepoznaju političke namere. Izopštili ste KiM institucionalno iz ovog zakona, jer planirate i namerate, pretpostavljam, ne bih voleo da je to strategija vladajuće većine, da se regionalnim razvojem KiM-a više ne bavi ova država. Načinom na koji definišete i podrazumevate Kosovo u celoj ovoj priči, objektivno, taj posao se poverava, u perspektivi, nekom drugom.
Ovo je model EU koji ste vi prihvatili, ali, ponavljam, kao jedno, u političkom smislu, još uvek nestabilno, trusno i nezdravo društvo i država. Vi dajete mogućnosti da regije koje planirate počnu u perspektivi da prave direktne poslove i kontakte s institucijama EU i, pod firmom decentralizacije države Srbije, ovo se potpuno uklapa u koncepte centralizacije evropskog kontinenta, centralizacije koju sprovodi evropska administracija.
Možda i to u nekim varijantama ne bi bilo prihvatljivo da ova država ima nacionalni koncept, da ova država zna šta hoće, da država zna i prepoznaje interese i gde sebe vidi. Mi putujemo kao brod bez kormilara, i kormilara i kapetana, nažalost, a posledice svega toga mi moramo da trpimo.
Treba prokomentarisati načela. Opet ponavljam, zaista ima i pozitivnih stvari, ali padaju u senku svega onog negativnog što predviđate kroz ovaj zakon, od načela celovitosti, koje ovde, po mom dubokom ubeđenju, na početku člana 3, predstavlja podsmeh.
Vi insistirate na načelu celovitosti kroz zakon kojim ćete, u teritorijalnom smislu, stvoriti preduslove za rastakanje države i urušavanje te iste celovitosti.
Onda, posle toga, stavljate načelo koje je zaista prihvatljivo – sihnorizaciju. Tim načelom i kroz to načelo, prepoznajete ustavne odredbe, odnosno kako Ustav definiše teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Smatrate da su to integracija, koordinacija i komplementarnost i usklađivanje regulative, institucija i aktivnosti Vlade i autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugih institucija i organizacija i međunarodnih partnera u planiranju i sprovođenju politike regionalnog razvoja. Ovo je rečeno u duhu Ustava i ne možemo mu naći zamerku, ali mnoge druge stvari, zaista, zaslužuju neprihvatanje i svaku osudu i našu sumnju u vaše namere, definisane kroz ovaj zakon.
Zamislite, Vlada Republike Srbije govori o načelu solidarnosti i jednakih mogućnosti za sve! Definišu načelo solidarnosti, a u obrazloženju nam insistiraju na razlikama od jedan prema sedam i jedan prema petnaest...

Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika, da li želite da koristite i vreme Poslaničke grupe?
Izvolite, imate pravo.

...evo, sad ću završiti, brzo ću.
Jedan prema sedam, odnosno jedan prema 15, za opštine. Da li je neko rekao ko je odgovoran za tako nešto? Mogu da razumem nasleđe iz devedesetih, evo, prihvatam, ali da li je neko, obrazlažući ovaj zakon, ili neko od predstavnika skupštinske većine rekao jednu rečenicu zašto je to tako, zbog čega je to tako?
Ovde su predstavnici skupštinske većine, hvaleći ovaj zakon, pričali o civilizacijskim tekovinama. Jako bih voleo da iste odvedem u Trgovište, u kome su, takođe, ovi na vlasti, ovi koji brane zakon i oni koji su tada branili zakon, pa da vide evropske i civilizacijske tekovine, da prepoznaju svest o ravnomernom regionalnom razvoju kod njihovog lokalnog rukovodstva, da vide kako se tamo jedan običan akt ili papir dobija, krštenica, odnosno izvod iz matične knjige rođenih.
Vi im prodajete maglu o civilizacijskim načelima i evropskim standardima, ali to nije samo na jugu Srbije. Idite u Sjenicu, u zaječarski kraj, gde god hoćete, u borski, i takve prilike ćete sresti gde god zavirite u Srbiju, ali za vas koji definišete sve ovo, Srbija je, nažalost, do Mladenovca, Srbija je beogradski region.
O tome ćemo pričati kada budemo govorili o procentima, kako se definišu razvijeni i nerazvijeni, i o banalizaciji koju ste napravili, kako ste drastične razlike sakrili kroz procente koje ste predvideli.
O tome ćemo pričati kasnije. SRS je sve amandmane podnela o tome i predvidela brisanje ovoga. Smatramo da bi najbolje bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se napravi novi zakon, usklađen s Ustavom koji postoji, jer smatramo da Ustav, u svakom smislu, definiše i administrativne i svake druge preduslove i norme da se Srbija i izvršna vlast u Srbiji bave na adekvatan način ravnomernim regionalnim razvojem. To su do sada pokazale mnoge opštine na nivou okruga, kroz svoje angažovanje u proteklom periodu, ne ulazeći u to kojoj političkoj opciji pripada rukovodstvo tih opština, ali su zaista pokazali da može da se radi i sa postojećom i zakonskom i svakom drugom regulativom.
Prema tome, još jednom kažem, svrsishodno bi bilo povući ovaj zakon iz procedure i napraviti jedan koji će nastati u atmosferi političkog konsenzusa. Zahvaljujem.