Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 64 minuta.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na naslov iznad člana 1, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj kolega Dragan Stevanović, za SRS je ovaj predlog zakona neprihvatljiv, iz nacionalno-političkih i ekonomskih razloga.
Pre svega, jasno je, ma koliko se Mlađan Dinkić trudio da naglasi svu benignost ovog zakona, da je ovaj zakon samo uvod u nešto mnogo delikatnije što čeka Srbiju i građane Srbije, a to je njena podela na neke jedinice koje ne bi bile samo statistički regioni, kao što on to kaže, nego bi bile administrativno-teritorijalne i političke jedinice sa pravnim subjektivitetom. Drugim rečima, ovaj predlog zakona, ako ga izglasate, ostvariće uvod u celovitu promenu ustavnog, političkog i pravnog uređenja Srbije.
Ovaj predlog zakona je, sa stanovišta važećeg ustava Republike Srbije, potpuno neustavan, dakle, Ustav Republike Srbije ne poznaje bilo kakve regione, u bilo kom smislu, ni kao statističke, ni kao adminstrativno-teritorijalne, odnosno političke. Kada Ustav govori o regionalnom razvoju, onda samo hoće da kaže da svaki deo Republike Srbije, svaka opština, svaki grad, svaka oblast, ali u geografskom smislu, treba da bude ujednačeno ekonomski razvijen.
Što se tiče ekonomskih nedostataka ovog predloga zakona, dovoljno je samo da pogledate da se Vojvodina tretira kao jedan region.
Svako ko živi u Vojvodini, a složićete se sigurno sa mnom, gospođo Čomić, zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen i da nema svaki deo Vojvodine iste probleme. Potpuno je drugačija situacija u opštinama u Sremu, koje gravitiraju Beogradu i, recimo, opština u srednjem Banatu, na severu Bačke itd.
Potpuno je nesuvislo, u ekonomskom smislu, celokupnu teritoriju AP Vojvodine tretirati kao jedan statistički region, kada svako zna da su razne oblasti u Vojvodini, Srem, Banat i Bačka, različito ekonomski razvijene, pa čak i da u okviru jedne oblasti imate različite stepene ekonomskog razvoja. Idite u opštinu Žitište ili u neke druge opštine u Vojvodine i videćete pravu pustoš, a Vojvodina se tretira kao jedan region. Ali, vi Vojvodinu ne tretirate kao jedan region slučajno, nego zato što Vojvodina treba sutra da postane nešto mnogo više od statističkog regiona, treba da postane jedinica koja treba da dobije status u okviru Republike Srbije.
Da je vama stalo da Vojvodina bude statistički region i da se svi delovi Vojvodine podjednako razvijaju, onda biste, dame i gospodo, podelili Vojvodinu na najmanje tri statistička regiona – na Srem, Banat i Bačku. Da ste zaista ozbiljno nameravali da se posvetite ekonomskom razvoju svakog dela Vojvodine, onda biste, recimo, i Banat mogli da podelite – na južni Banat, srednji Banat i na severni Banat. Bačku biste mogli da podelite na severnu Bačku, zapadnu Bačku, južnu Bačku. Srem biste, isto tako, mogli da podelite na dva dela – na istočni Srem i na zapadni Srem. Nisu podjednako razvijeni danas opština Šid, koja je na granici sa Hrvatskom, i, recimo, opština Pećinci.
Vi celokupnu Vojvodinu tretirate kao statistički region zato da biste sutra imali osnov da kažete – sada Vojvodina više nije samo obična autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dobiće statut, a statut je drugo ime za ustav buduće Republike Vojvodine. To vaš koalicioni partner LSV i ne krije. Godine 2003, gospodin Nenad Čanak je u javnost izašao s jednim dokumentom koji se zove Nacrt osnovnog zakona Vojvodine. Čovek ne krije da je njegov krajnji cilj da Vojvodina dobije ustav, ne statut. Osnovni zakon je naziv koji se u Saveznoj Republici Nemačkoj koristi za ustav. Dakle, taj statut, koji se ovde najavljuje da će da uđe u skupštinsku proceduru Skupštine Srbije, jeste, u stvari, mini ustav nekakve poludržave Vojvodine, ali ko nam garantuje da sutra ili prekosutra vi nećete tu poludržavu da pretvorite u istinsku državu.
Već postojećim predlogom statuta, koji je prošao proceduru Skupštine Vojvodine, imate rešenja koja ne postoje nigde u Evropi, da jedna AP ima svoju Vladu, pa da onda ta vlada može da zaključuje ugovore, pa da Skupština Vojvodine može da ratifikuje međunarodne ugovore, pa da Skupština Vojvodine donosi nekakve odluke koje na teritoriji imaju snagu zakona.
Nađite mi jednu državu koja je regionalno uređena u Evropi a koja ima takva rešenja. Pronađite neki primer. Evo, u Italiji, u Španiji, u Belgiji, gde to ima da statut, kao normativni akt jedne autonomne pokrajine, ima preambulu, uvod, istorijski i politički uvod u normativni deo teksta? Pa, to ima samo u Ustavu. Samo onaj ko ne želi da vidi, ne vidi da iza svega ovoga stoji krajnja namera da se Srbija podeli, da Srbije više nema, da se pretvori u skup regiona i da onda, vremenom, veze između regiona slabe i da Srbije za nekih 50 ili 100 godina uopšte ne bude na političkoj karti Evrope.
Pošto volite da spočitavate SRS-u nekakvu teoriju zavere, nekakvu šizofreniju i paranoju, samo želim da vas podsetim na neke istorijske činjenice.
Plan lorda Karingtona iz 1991. godine, koji je usvojen na Haškoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u jesen 1991. godine, imao je dva aneksa. Jedan aneks se odnosio na KiM, a drugi aneks se odnosio na Vojvodinu. Ako pogledate razvoj događaja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine pa do danas, možete da dođete do prostog zaključka – da li to SRS i Vojislav Šešelj izmišljaju kada kažu da Zapad zaista želi da upropasti i podeli Srbiju, ili je to jedna bolna, tužna, tragična i neprijatna, ali činjenica, istorijska činjenica?
Kako je moguće da 2006. godine niko nije govorio o tome da u Ustavu Srbije treba da stoje regioni, da Srbija treba da se podeli na sedam regiona? Kako to da nikom 2006. godine nije palo na pamet da regioni treba da budu ne samo statističke, nego i administrativno-političke jedinice, i onda, tri godine posle donošenja Ustava, vi izmislite rupu na saksiji i kažete – pa znate, to je dostignuće EU.
Ako je to dostignuće EU, valjda ste za to dostignuće znali i 2006. godine. Kada ste saznali da je regionalizacija i podela Srbije na sedam regiona uslov za ulazak Srbije u EU? Jeste li saznali pre dva meseca, tri meseca, šest meseci? Kada ste saznali da Srbija treba da se podeli na sedam regiona i da bez te podele nema ulaska Srbije u EU?
Ono što je kod vas smešno, kao vladajuće koalicije, jeste jedna prosta stvar. Svaki dan izmišljate neke nove uslove koji su neophodni da bi Srbija ušla u EU. Kako osvane neki novi dan, Srbija treba da uradi još nešto da bi ušla u EU, a nećete da priznate prostu stvar – vi ste prepreka za bilo kakve integracije na međunarodnom nivou, i sa EU i sa Rusijom. Neće vas, zato što vas znaju.
Pre nekoliko dana imali ste zvanično saopštenje Saveta ministara EU i Evropske komisije da Srbija ne može u dogledno vreme da računa na ulazak u EU, zato što je izuzetno visok stepen produkcije u svim državnim strukturama i da po stepenu korupcije Srbija zauzima jedno od najviših mesta u Evropi, te dok ne rešite pitanje korupcije, nemojte da razmišljate o bilo kakvom ulasku u EU.
Vi to nećete da priznate. Kažete – Srbija je talac Ratka Mladića, Srbija je talac Gorana Hadžića, Srbija je talac SRS-a. Ne, Srbija je talac vas koji vršite vlast u Srbiji, u raznim vidovima, u raznim varijantama, od 2000. godine.
Krenuli ste potpuno naopakim putem. Umesto da napravite snažnu, institucionalno jaku državu, pravno uređenu, u kojoj neće biti kriminala i korupcije, u kojoj neće biti slučajeva da su pune novine raznih afera u koje su upetljani ministri iz stranke koja nam predlaže ovaj zakon, u kojoj neće biti moguće da kad ste na vlasti pričate jedno, a kad vas uhapse zbog kriminala, onda pričate nešto sasvim drugo. Goran Knežević, dok je bio predsednik opštine Zrenjanin, dok je bio visoki funkcioner DS-a, sve je bilo sjajno u DS-u, pošteni, sposobni, zalažu se za evropske vrednosti. Kada je čovek dopao zatvora, sve suprotno priča.
Kaže, kakve firme iz Crne Trave pomagale kampanju Borisa Tadića? Kakvi privatnici dali 15.000 i 20.000 dinara? NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kada je trebalo, u džakovima se izvlačile pare. Kaže – u sefu kod Borisa Tadića stoji gotov novac. Kome treba? Jel treba da se kupi neki odbornik u Srbiji? Hajde da ga kupimo? Da li treba neko da se kidnapuje u Srbiji da bi DS došla na vlast? Hajde da ga kidnapujemo. Da li treba neko da se podmaže?

Narodni poslaniče, dovedite u vezu sve ovo što izlažete sa sadržajem vašeg amandmana, da ne bismo morali da citiramo član 106. koji obavezuje i mene i vas. Izvolite.

Ja se trudim, gospođo Čomić, ja sam čovek skromne pameti, ne umem bolje i ne umem drugačije. Shvatio sam da ovaj predlog zakona i te kako ima veze sa stanjem stvari u Srbiji, i to ne samo s regionalnim razvojem, nego i sa stepenom kriminala, korupcije, pridržavanjem važećih propisa, Ustavom Srbije itd.
Pokušavam da ukažem na stav SRS da nema bilo kakvog ekonomskog razvoja Srbije u situaciji kada imate pojedine ministre koji otvoreno pljačkaju svoj narod, kada imate situaciju da vam jedan visoki funkcioner DS-a kaže da je i te kako bilo kriminala i korupcije u svim prethodnim izborim kampanjama DS-a, koji, izgleda, ima tapiju na uvođenje Srbije u EU. Niko ne može Srbiju da uvede u EU nego DS i G 17 plus.
Govorim vam o tome kako stvari stoje na terenu i šta kažu vaši ljudi o tome kako se ponašate, ne mislim na vas, gospođo Čomić, koji imate, navodno, neki monopol na to da ste samo vi bogom dani za nekakve integracije na međunarodnom nivou, a to nije tačno. Srbija najpre treba da postane država u onom najelementarnijem smislu, da se zakoni primenjuju jednako na sve.
Država Srbija nije takva država. Danas se zakoni primenjuju u zavisnosti od toga da li pripadate ovoj ili onoj političkoj partiji.
Ako ste član neke vladajuće partije, za vas nema zakona, možete da radite što vam je volja, možete da uzimate novac iz državnog ili pokrajinskog budžeta, možete da asfaltirate ulice i puteve, kao što se to danas u Vojvodini radi, bez tendera, može direktno Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine da prebacuje pare direktno izvođaču radova, sve može, ali samo ako ste na vlasti. Ako ste, eventualno, član neke opozicione stranke, ne daj bože SRS-a, onda ne možete ništa, onda nemate elementarna prava koja vam daje Ustav. O tome se radi.
Ko vama da veruje da možete s ovim predlogom zakona da budete korak bliže EU? Ja ne mogu da vam verujem, ako ni zbog čega drugog, onda zbog onoga što sam čuo od tog istog Gorana Kneževića. Zaprepastio sam se na koji način je taj fond za kapitalna ulaganja Vojvodine upotrebljavan u korist DS-a i G 17 plus.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da dovedete u vezu Gorana Kneževića i Fond sa sadržinom vašeg amandmana, koji glasi – Naslov iznad člana 1. briše se, kao i sve vaše stavove o selektivnoj primeni pravde. Upozoravam vas da ste članom 106 obavezni da govorite o onome što je na dnevnom redu, a ja sam u obavezi da vas na to podsetim. Dakle, upozorenje pre nego što me primorate da vam izreknem mere zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine.

Gospođo Čomić, ja sam uvek bio pobornik vašeg načina vođenja ovih sednica i siguran sam da ćete razumeti da ovo što govorim i te kako ima veze s Predlogom zakona.
Po ovom predlogu zakona, jedan od tih statističkih regiona jeste i AP Vojvodina. Pokušao sam da objasnim da nije realno da se Vojvodina tretira kao jedan statistički region, u uslovima kada u okviru Vojvodine imate najmanje tri geografske i istorijske oblasti i kada svako ko živi u Vojvodini zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen.
Govorio sam o Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine samo iz jednog razloga. Od kako je osnovan, 2006. godine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine ničemu drugom nije služio nego da duva u jedra DS-a i G17 plus uoči izbora.
Imate slučajeve da se u Vojvodini asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu. Naravno, asfaltiranje bez tendera, bez bilo kakve konkurencije, to je već opštepoznati stav. Imate slučajeve da se ulice i putevi asfaltiraju na dan izbora i onda, kada se završe izbori, put propadne za sedam dana zato što je traljavo urađen. Imate situaciju da su funkcioneri DS-a u Vojvodini, praktično, gospodari Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Imate situaciju da se pare iz tog fonda daju u zavisnosti od toga da li su ''naši'' ljudi ili ''njihovi'' ljudi, naravno, ovo govorim pežorativno, na vlasti u ovoj ili onoj vojvođanskoj opštini, pa ako su naši ljudi na vlasti, za tu opštinu ima para, ako naši ljudi nisu na vlasti u toj opštini, tim ljudima ne treba ništa.

Narodni poslaniče, poslednje upozorenje, molim vas da dovedete u bilo kakvu vezu naše i vaše ljude na vlasti i sadržaj vašeg amandmana koji glasi – briše se. Nakon ovog poslednjeg upozorenja, ne ostavljate mi nikakav izbor nego da vam izričem mere, redom kako budete insistirali da kršite član 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Sve druge narodne poslanike molim da ne dobacuju i da, ukoliko nisu, pročitaju član 106. Poslovnika Narodne skupštine – o obavezi da se govori o temi koja je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je rasprava u pojedinostima, a narodni poslanik Aleksandar Martinović ima pravo da koristi vreme poslaničke grupe, ali govoreći o temi koja je na dnevnom redu. Izvolite.

Dobro, gospođo Čomić, nemojte mi ovo uzeti za zlo i nemojte mi zameriti, ali imam utisak da je vas neko naljutio, tako da ću sada da prekinem svoje izlaganje, pa ću nastaviti nešto kasnije. Hvala.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 50 minuta.
O povredi Poslovnika želi da govori narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Pozivam se na članove 31. i 27. Poslovnika.
Kao potpredsednik Skupštine, htela bih da skrenem pažnju vama kao predsedavajućem – da, poslanici moraju da se drže teme koja je na dnevnom redu, međutim, time što je gospodin poslanik rekao o kom zakonu govori, o kom amandmanu govori, on se drži te teme.
Način na koji će on tu temu da izlaže, apsolutno je njegova lična stvar.
Koliko se ja sećam, vi ste stalno govorili – stil je čovek, čovek je stil. To je njegov način razlaganja teme koja je na dnevnom redu.
Prema tome, vi kao predsedavajuća nikako nemate pravo da ulazite u suštinu njegovog izlaganja. Bila sam prinuđena da vam skrenem pažnju na koji način da vodite ovu skupštinu. Molim vas da ne vređate dostojanstvo poslanika.