Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je tu i gospođa ministar. Imao sam već izlaganje, ako bude vremena, govoriću na kraju o nekim drugim aspektima ovog zakona, a ovaj konkretni amandman je upravo imao za cilj da pojača transparentnost i izveštavanje i upoznavanje sa svim detaljima vezanim za državnu pomoć.
Već sam rekao da je ovo izuzetno važan i potreban zakon, ali isto tako zakon koji mora da reguliše jednu izuzetno, da tako kažem, opasnu oblast.
Ako se tu ne povede računa i ako tu nemamo dovoljnu transparentnost, postoje mogućnosti za zloupotrebu.
Amandman kaže da komisija treba da sastavi godišnji izveštaj i dostavi ga Narodnoj skupštini na upoznavanje. Moram da vam pročitam komentar, ne znam da li ste imali priliku da vidite, ali javnosti radi – amandman se ne prihvata iz razloga što komisiju obrazuje Vlada, na predlog četiri ministarstva i Komisije za zaštitu konkurencije, a ne Narodna skupština. Drugim rečima, kada Vlada nešto uradi, onda to Narodna skupština ne treba da zna. Ovo je, naravno, potpisao predsednik Vlade.
Za vašu informaciju, sada ću vam navesti bar nekoliko organa koji imaju obavezu da obaveste Narodnu skupštinu, iako su direktno sastavni deo Vlade i iako Skupština nema apsolutno nikakve ingerencije nad tim organima.
Jedno je, na primer, Uprava za javne nabavke. Vi znate da mi kao Skupština dobijamo mesečno izveštaje Uprave za javne nabavke o svim postupcima javnih nabavki koje se sprovode i o svim, a posebno hitnim, postupcima kada se zaobilazi direktno zakon.
Kada prođe dva minuta, molim da računate vreme poslaničke grupe, gospođo Čomić.
Komisija za zaštitu prava ponuđača nam svakog meseca dostavlja izveštaj, iako Skupština nema apsolutno nikakve nadležnosti nad tim organom. Zakon o budžetskom sistemu – budžetska inspekcija je obavezna da dostavlja izveštaj Skupštini preko Vlade, a budžetska inspekcija je jedan sektor u Ministarstvu finansija.
Prema tome, molim vas da ovakva obrazloženja za odbijanje amandmana budu bar u skladu sa nekim poznatim i ustrojenim pravilima i sa nekim drugim zakonima. Ne znam ko je ovo pisao, ali očigledno je da ne poznaje veliki broj pozitivnih propisa.
Koliko je opasno i koliko pažnje moramo da posvetimo izveštavanju? Moram da vas podsetim da do pre dve godine jedan od najvažnijih zakona, koji je pobuđivao najviše pažnje u Skupštini, nije bio budžet Republike Srbije. Vi ste tada bili viceguverner, možda niste pratili dešavanja u Skupštini. Budžet je uvek prolazio sa mnogo manje diskusije, nego zakon o transfernim sredstvima opštinama i gradovima. To je zakon koji je uvek interesovao apsolutno sve narodne poslanike. Budžet je uvek prolazio i izglasavan je, odnosno rasprava je trajala jedan ili dva dana, a o ovom zakonu je bilo neuporedivo više amandmana zato što je to direktno doticalo sve narodne poslanike i sredine iz kojih dolaze.
Pre dve godine, 2007. godine, u Predlogu budžeta, kada je predsednik Vlade bio gospodin Koštunica, a ministar finansija sadašnji predsednik Vlade gospodin Cvetković, taj zakon je ukinut i transferna sredstva, odnosno iznos transfernih sredstava je postao sastavni deo memoranduma o budžetskoj i ekonomskoj politici. Taj zakon više nismo usvajali, ali smo mi kao narodni poslanici i javnost na osnovu memoranduma mogli da steknemo uvid.
Vidite u kakvoj se situaciji nalazimo danas – niste nam dostavili memorandum, izmenjen memorandum za 2009. godinu, iako su transferna sredstva smanjena sa 40 na 25 milijardi dinara. Vlada je usvojila memorandum nekoliko dana nakon onog roka od 1. maja, ali u memorandumu za 2010. godinu nema raspodele transfernih sredstava. Na osnovu kog akta mi narodni poslanici, građani Srbije i predstavnici opština i gradova možemo da se upoznamo sa detaljima vezanim za iznos transfernih sredstava?
Ako pričamo o transparentnosti, recite nam samo kako možemo da dođemo do toga. Morate priznati da je to izuzetno važna stvar. Prvih šest meseci je prošlo; kada uzmete u obzir koliko je ovo smanjenje, računicom vrlo lako dolazite do toga da opštine i gradovi praktično do kraja godine imaju vrlo malo, da ne kažem nimalo sredstava za finansiranje. Na bazi toga treba da planiraju svoj rad, kao što i Vlada, odnosno ministarstva planiraju svoje aktivnosti.
Imam samo još jedno pitanje. Kada je bila rasprava o zakonu u načelu rekli ste da se na sajtu Ministarstva finansija nalazi izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći 2006. i 2007. godine. Pažljivo sam pogledao taj sajt, nisam uspeo da pronađem, pa ako biste... Ne mislim da je zla namera, negde ga ima, samo ako biste bili ljubazni da nam date informaciju gde te podatke možemo da pronađemo.
Mislim da na osnovu ovog obrazloženja vidite koliko je važna transparentnost. Nije dovoljno da se samo članovi Vlade upoznaju sa podacima. To treba da bude slučaj i sa javnošću i sa narodnim poslanicima.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je 16 minuta i 30 sekundi.
Na član 9. amandman je podnela Vlada.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović, Miroslav Petković i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu jedan izuzetno važan zakon, koji se odnosi na kontrolu državne pomoći.
Pre nego što bilo šta kažem o ovom zakonu, to je još jedan zakon iz seta zakona koje ova skupština treba da donese u cilju usklađivanja propisa sa pravnim zakonodavstvom EU. Međutim, mi stvarno u mnogim stvarima trčimo prema EU, ne rešavajući pri tome probleme, kako bi naš narod i običan čovek rekao, u svom dvorištu.
Ovaj zakon istovremeno ima kao posledicu jednostranu primenu SSP-a. Kao što su poslanici Demokratske stranke Srbije u više navrata apostrofirali ovde i rekli, mi smo jedina zemlja koja je jednostrano otpočela primenu SSP-a.
Naš amandman se odnosi na član 9, da se posle tačke 5) doda nova tačka 6) koja glasi: „Nadzire sprovođenje i učinke dodeljenih državnih pomoći i nalaže povraćaj državne pomoći koje su date ili korišćene suprotno propisima“.
Pre nego što obrazložim ovaj amandman, osvrnuo bih se na član 9. koji navodi nadležnosti komisije. Komisija: 1) u postupku prethodne kontrole odlučuje o usklađenosti prijavljene državne pomoći sa ovim zakonom; 2) u postupku naknadne kontrole odlučuje o usklađenosti dodeljene državne pomoći sa odredbama ovog zakona; 3) podnosi Vladi predlog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji; 4) sarađuje sa državnom institucijom nadležnom za poslove revizije, organom Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, službom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove budžetske inspekcije i drugim domaćim i međunarodnim organima, organizacijama i institucijama u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.
Normalno je da posle ovoga sledi ova izmena, odnosno dodatak tačke 6), jer bez nadzora nad celokupnim ciklusom vezanim za odobravanje, korišćenje, utvrđivanje učinka, povraćaj i drugo, komisija će biti samo još jedno u nizu regulatornih tela. Zbog toga se i predlaže da je u njenoj nadležnosti i utvrđivanje učinka, odnosno efekta državne pomoći, kao i nadležnost da nalaže povraćaj državne pomoći dodeljene u skladu sa ovim zakonom. Gospodin Obradović je u svom izlaganju rekao da treba postoji nadzor i da je Narodna skupština ta koja je najmeritornija i koja treba da daje saglasnost na ovakve programe dodele državne pomoći, pogotovo što iz iskustva znamo da postoje, da ne kažem da je to masovna pojava, određene zloupotrebe koje nisu pod uvidom javnosti i kontrole, upravo kroz Upravu za javne nabavke.
Pročitao bih, zarad javnosti, ciljeve koji se postižu donošenjem ovog zakona. Kako je navedeno u ovom predlogu zakona koji nam je dostavio predlagač, prvi put se u Republici Srbiji zakonom uspostavlja kontrola u oblasti dodeljivanja i korišćenja državne pomoći, kako bi se sprečilo narušavanje konkurencije na tržištu dodelom javnih, pre svega budžetskih, sredstava po principu selektivnosti.
Upravo iz ovih razloga, pošto se ovde radi o budžetskim sredstvima, smatramo da Narodna skupština treba da bude to telo koje će da odlučuje voljom narodnih poslanika, predstavnika građana, koji su vlasni da kontrolišu sredstva i ono što se tiče budžeta.
„Obezbeđuje se pravilnije usmeravanje javnih (pre svega budžetskih) sredstava koja se dodeljuju kao državna pomoć, sa ciljem postizanja veće konkurentnosti privrede, zasnovane na znanju i sposobnosti da obezbedi održivi privredni rast sa većim brojem novih i bolje plaćenih radnih mesta i većom socijalnom kohezijom.“ To se odnosi na Lisabonsku strategiju EU.
Ovo čitam zato što građane samo na ovaj način i u ovom terminu možemo da upoznamo sa suštinom ovog zakona, a i sa onim što može da proistekne kao problem iz neprimenjivanja ovog zakona.
Gospođo predsedavajuća, mi smo više puta ovde raspravljali o terminu nastavka Skupštine. Drago mi je što je nacionalni servis ovog puta izašao sa programskom šemom gde se najavljuje da će eventualni odloženi prenos, a bojim se da će da bude odloženi prenos, da ide u terminu od 01.45 časova. To je idealno vreme da ljudi koji su zainteresovani za ovaj zakon saslušaju šta ovde pričaju narodni poslanici.
Upozoravam još jednom da je ovde vrlo bitno da Narodna skupština bude ta koja će da vrši kontrolu, upravo iz ovih razloga koje sam naveo. Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, mislim da je Skupština obaveštena da je generalni sekretar Radio-televizije Srbije Stanislav Veljković obavestio gospodina Veljka Odalovića da danas, u utorak 16. juna 2009. godine, od 20.00 časova, zbog ranije preuzetih programskih obaveza, nećemo biti u mogućnosti da pratimo zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu na Drugom programu Radio-televizije Srbije. Dakle, do 20.00 časova ima prenosa.
Takođe, sutra, u sredu, 17. juna 2009. godine, od 17.50 časova zbog prenosa rukometne utakmice Srbija – Farska Ostrva nećemo biti u mogućnosti da pratimo zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu na Drugom programu Radio-televizije Srbije. Snimak zasedanja Skupštine Srbije biće emitovan u zavisnosti od dužine rada sednice Narodne skupštine i mogućnosti uklapanja u utvrđenu programsku šemu.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, ako ne žele da imamo neprijatnost primene odredaba Poslovnika. To je slučaj sa prenosima danas, 16. juna 2009. godine.

        Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ali očigledno se nismo razumeli. Rekao sam kada je po programskoj šemi nastavak odloženog prenosa i svako ko je gledao Jutarnji program mogao je to da vidi – znači, nastavak odloženog prenosa je u 01.45 časova.
Nisam pričao o kraju ovog direktnog prenosa. Ako ste pažljivo slušali, isključivo sam se osvrnuo na nastavak odloženog prenosa. To je, znači, po programskoj šemi, od 01.45 časova do 03.45 časova; to je „idealno“ vreme za građane da pogledaju i saslušaju šta narodni poslanici ovde iznose. Hvala.

Saglasno članu 27, dajem obaveštenja, sa obaveštenjem narodnom poslaniku Milošu Raduloviću da nije u pravu po tri osnova: ne možete da znate koliko će trajati zasedanje nakon 18.00 časova; nije dato obaveštenje da će bilo kakvog odloženog prenosa biti u 00.45 ili u 01.45 časova, i ukoliko pratite danas zasedanje, možete zaključiti, po poslovničkim odredbama o vremenu potrebnom za raspravu, da je vrlo verovatno da će današnji rad biti završen za vreme direktnog prenosa sednice Skupštine. Dakle, da ne bi bilo unošenja zabluda ili davanja neistinitih podataka o javnom praćenju sednice Narodne skupštine.
Amandman kojim se posle člana 9. dodaje novi član 9a podneo je narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, čak i da nije ove krize u kojoj se nalazimo, SRS je protiv toga da se osnivanjem novih državnih organa, agencija, regulatornih tela, saveta, raznoraznih komisija povećava državna administracija i samim tim količina novca koju građani treba da izdvajaju za njeno finansiranje. U skladu sa tim, mi smo i protiv osnivanja komisije za kontrolu državne pomoći, pa smo predložili brisanje svih članova ovog predloženog zakona koji govore o njenom osnivanju i radu.
Podsećam, u vreme, kako ste ga vi nazivali, „nenarodnog, diktatorskog i rasipničkog“ režima Slobodana Miloševića u administraciji Vlade Srbije radilo je osam hiljada službenika. U vreme „narodnih“ i „domaćinskih“ režima, kako ste ih opet vi krstili, koji su Srbijom vladali od 5. oktobra 2000. godine do danas, broj zaposlenih službenika u Vladi povećan je tri i po puta, za 20.000 ljudi i sada, prema vašim podacima, iznosi 28.000 službenika.
Za osam godina svoje vlasti vi ste na leđa srpskih poreskih obveznika samo po osnovu zapošljavanja u ministarstvima natovarili 20.000 stranačkih aktivista DS, G17, DSS, SPS, 20.000 tatinih i maminih sinova, kumova, prijatelja, prijateljica, čije parazitiranje plaćaju sve siromašniji srpski seljaci i sve siromašniji srpski radnici, ono što je od njih još ostalo.
Matematika je porazna: u proseku, svake godine svoje vladavine dosovske stranke su zaposlile dve i po hiljade novih službenika. Ponavljam, dve i po hiljade službenika. To je više od 200 ljudi mesečno. Ako računamo samo radne dane, od 5. oktobra 2000. godine do danas vi ste svakog dana zapošljavali po deset novih državnih službenika. Ovo je za Ginisovu knjigu rekorda!
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Još minut vremena poslaničke grupe. Od kada ste zapalili ovu zgradu, u čije je renoviranje kasnije uloženo nekoliko miliona evra, i preuzeli vlast u Beogradu, Vlada Srbije ima više zaposlenih nego što ih je u bivšoj SFRJ bilo u administracijama svih republika zajedno.
Vi stalno građanima Srbije govorite kako je veoma važno da se usvajaju ovakvi evropski zakoni. Tvrdite da će to poboljšati, olakšati njihov život, ali ne objašnjavate da se sa svakim od ovih zakona povećava državna administracija.
Radi građana Srbije navodim samo ovaj podatak: samo primenom ovih zakona o kojima raspravljamo danas i ovih dana, pre svega zakona o komunalnoj policiji, državna administracija će biti brojnija za najmanje 500 službenika.

Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni smisao donošenja ovog zakona jeste da legalizujete političku korupciju biračkog tela. Demokratska stranka je i do sada, u proteklim izborima kesama, paketima, kineskim patikama, mobilnim telefonima kupovala glasove, na predsedničkim izborima, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim. Doduše, do sada ste to radili nelegalno i bez pravnog osnova, a sada će vam ovaj zakon, ako ga usvojite, dati legitimitet i legalitet za izbornu krađu, odnosno za korupciju biračkog tela.
Ako detaljno pročitate ovaj predlog zakona, videćete da se državna pomoć može davati isključivo u dobrima, odnosno proizvodima i robi. Sada se postavlja pitanje zašto se ne bi mogla davati i u novcu? Zato što vi biračko telo korumpirate raznim paketićima. Zato ste napisali da se državna pomoć može davati samo u robi, odnosno u proizvodima.
Ako detaljno čitate ovaj predlog zakona, videćete da su podaci o licima kojima je dodeljena državna pomoć tajni.
Znači, građani Srbije neće moći da vrše kontrolu ko je taj ko je dobio novac iz državnog budžeta, iz budžeta autonomne pokrajine ili iz budžeta jedince lokalne samouprave. Zato vi to radite. Zato ste vi predvideli samo dva slučaja kada se može davati državna pomoć, pri čemu je onaj prvi slučaj (individualnim potrošačima) praktično i najvažniji. Onda ćete imati pravni osnov da na sledećim izborima delite opet te vaše paketiće i da mislite da će vam ti paketići opet doneti vlast, kao što su vam doneli 2008. godine.
Sve te priče o tome kako je donošenje ovog zakona u skladu sa nekakvim zajedničkim evropskim pravom, kako je to važan korak u priključivanju Srbije Evropskoj uniji, padaju u vodu pred činjenicom da ćete na ovaj način dobiti odrešene ruke da na sledećim izborima pokušate ponovo da prevarite građane Srbije.

Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.