Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.

Gospodin Miroslav Petković ima reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da podržim amandman gospodina Batića o kome je malopre govorio, jer zaista mislimo da je nedopustivo da predlagač zakona nije predvideo smeštaj za osobe ženskog pola i da to bude jedini argument zbog čega i osobe ženskog pola ne bi mogle da se nađu u posebnom odeljenju. Ovaj predlog zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala je u najmanju ruku problematičan, jer nije u svim svojim odredbama u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
Nisam siguran zaista da su i ministar, a i saradnici koji su ovde, proučili zatvorska evropska pravila, pozivala se ministarka u načelnoj raspravi upravo na ovu knjižicu, ali činjenica je da neke odredbe koje ovde pišu nisu implementirane u Predlog ovog zakona.
U članu 17. predloženog teksta se govori o nalogu za sprovođenje osuđenog na izdržavanje kazne i da se predviđa da se taj nalog upućuje zavodu gde treba da se izdržava kazna, što govori o velikom riziku, složićemo se, prilikom transporta osuđenog ili više osuđenih lica, obzirom da su radnici obezbeđenja obučeni za rad u okviru ustanove, a ne za određene veštine koje su im potrebne prilikom transporta osuđenika u određeni zavod. Ono što začuđuje jeste da u Predlogu zakona nije predviđena policijska pratnja osuđenih do posebnog odeljenja u Zabeli.
Poslanička grupa DSS je svojim amandmanom, mislim na krajnje korektan i sveobuhvatan način, pokušala da prevaziđe ovaj propust tako što stoji da nalog za sprovođenje osuđenog za izdržavanje kazne zatvora na posebno odeljenje dostavlja se MUP, čiji pripadnici vrše sprovođenje.
Da se ne desi ponovo da čitamo po novinama kako je prilikom sprovođenja nekih osuđenika, na neka nova suđenja ili u zavodske institucije, u određenim žbunovima, grmovima, pored puta pronađeno ne znam koliko pištolja, koliko bombi i svega ostalog. Ukoliko se ovaj posao bude obavljao bez pripadnika MUP, smatramo da će doći do velikih problema, a to siguran sam niko od nas ne želi.

Na član 19. amandman su zajedno podneli Milica Radović i Miroslav Petković. Gospođa Radović ima reč.

Podneli smo amandman na član 19. koji kaže da predsednik suda, odnosno ovlašćeni sudija, ispituje po službenoj dužnosti nakon dve godine od započinjanja izvršavanja kazne zatvora u posebnom odeljenju, da li ti razlozi i dalje postoje.
Mislim da je ovakvo rešenje koje je predviđeno u ovom članu u najmanju ruku necelishodno. Ona prosto nije primereno, jer ne treba zaboraviti da se radi o osuđenim licima za najteža krivična dela, gde se radi o licima koja su osuđena i na kazne zatvora do 40 godina.
Doslednom primenom ovakvog člana, kako je predviđeno u stavu 1, mi možemo da dođemo vrlo lako u situaciju da lice koje je osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina posle dve godine bude pušteno na izdržavanje kazne zatvora u neki normalan zavod.
Postavlja se pitanje šta je uopšte svrha postojanja posebnog odeljenja za izvršenje kazne zatvora.
Ako će lice posle samo dve godine od početka izdržavanja kazne zatvora da bude upućeno u normalan zavod, onda čemu uopšte posebno odeljenje za izvršenje krivičnih sankcija?
Naravno, važno je napomenuti da mi u ovom amandmanu, a kasnije i kroz druge amandmane provlačimo svoju nameru, koju smatramo vrlo opravdanom, a koja se odnosi u krajnjem slučaju na to da se ograniči vreme ili da se predvidi vreme nakon koga lice može da bude eventualno raspoređeno, ukoliko zadovoljava sve uslove, da bude pušteno iz posebnog odeljenja i da bude upućeno u neki normalan kazneno-popravni dom, znači ne onaj koji je specijalizovan za kategoriju najtežih osuđenika za krivična dela.
Mi smo to predvideli, to vreme je jednu polovinu od izdržane kazne. Smatramo da je taj rok više nego primeren, da se tek tada analizira i da se uzimaju u obzir sve okolnosti vladanja osuđenog lica u posebnoj kategoriji, znači u posebnom odeljenju za izvršenje krivičnih sankcija.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko zbog vremena, zaista bih podržao ovo što je koleginica Radović rekla. Radi se o ljudima koji su osuđeni za najteža krivična dela i zaista ne shvatam potrebu predlagača da za nekog ko je dobio 40 godina zatvora posle dve godine se preispituje da li postoje opravdani razlozi da on izvršava svoju zatvorsku kaznu u posebnom odeljenju.
Nije to mletačka tamnica pa da sad tamo budu podvrgnuti ne znam kakvim mukama, pa da nakon dve godine o tome raspravljamo. Prihvatite da je to odeljenje osnovano upravo za počinioca najtežih krivičnih dela i smatramo da je najmanje polovina izdržane kazne prvi uslov, nakon proteka tog vremena može se raspravljati da li da bude to lice premešteno u neku drugu zavodsku ustanovu.
Takođe, u ovom zakonu ne vidi se, i čak ako se promeni to posle dve godine, on može doći u neki zavod koji je otvorenog tipa. Znači, to je potpuno, potpuno nenormalno i nedopustivo da na takav način se predviđa to u zakonu. Dajte, onog ko je dobio kaznu za monstruozna dela koja je počinio, posle polovine izdržane kazne može se razmatrati mogućnost da on bude prebačen u neki drugi zatvor.

Na član 19. amandman su zajedno podneli Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospodin Palalić želi reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, e sad u stavu 2. člana 11. ide se dalje i prosto je neverovatno do kog stepena se neke stvari dovode do apsurda.

Sad smo ovde raspravljali oko stava 1. i, naravno postavili pitanje opravdano, da li treba uopšte posle dve godine boravka u posebnom odeljenju za lica koja su izvršila najteža krivična dela vršiti preispitivanje o njihovom daljem boravku tu, sada dolazimo do još jednog izuzetka, ničim objašnjenog, za koji se u obrazloženju Vlade smatra da će to biti retka situacija.

Znači, ovde se daje novo pravo, diskreciono pravo ovom upravniku, novom direktoru Uprave za izvršenje zavodskih krivičnih sankcija, koje neće biti pravnik, da na njegov predlog može da se ispita dalji boravak ovog lica godinu dana od početka izdržavanja kazne.

Neverovatno da jedna osoba koja je izvršila tako teška krivična dela, za koja smo se zajedno složili da treba da se definišu kao krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, da smo u ovom zakonu predvideli posebno odeljenje za njihovo izdržavanja, i sada Vlada, predlažući rešenje da direktor bude nestručno lice, daje mu ovako veliko ovlašćenja da on predlaže, da on procenjuje samo posle godinu dana na osnovu kojih kriterijuma da takva osoba ne treba da bude u posebnom odeljenju.

Mi ne možemo da zamislimo situaciju ako se ovako postavi pravosuđe u kom se pravcu ide, nove sudije, nestručni direktor, da predsednik suda neće doneti takvu odluku. Ovde leži mogućnost velikih zloupotreba, da neka lica koja su izvršila tako krivična dela posle samo godinu dana izađu iz posebnog odeljenja. Upozoravam ovde i stručnu javnost i Vladu da se upravo kroz član 19, pogotovo kroz stav 2, potpuno degradiraju sve ove odredbe koje se tiču posebnog odeljenja, a koje su na velika vrata pompezno objašnjavane u javnosti.

Još jednom ukazujem - prateći tok, kako se postavlja pozicija direktora u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, dajući im ovlašćenja kada je u pitanju premeštanje zaposlenih u posebno odeljenje, kada je u pitanju mogućnost predlaganja da lica koja su tako teška krivična dela izvršila izađu iz posebnog odeljenja, pojavljuje se jedna opasnost da takve osobe koje budu vodile ove uprave dođu u situaciju da, zbog svoje nestručnosti i da zbog nečeg drugog lica koja su izvršila najteža krivična dela, dođu u povlašćen položaj, iako to nije bila intencija ovog zakona.

Molim Vladu da prihvati ovaj amandman, da izbriše član 2, a najbolje bi bilo da prihvati i amandman na član 19. stav 1. koji su obrazlagale moje kolege i da čitav ovaj član 19, koji je izuzetno problematičan, nestane iz ovog zakona.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospođa Radović ima reč.

Amandman koji smo podneli na član 24. prati logiku amandmana koji su podneti na član 19. Mi ovde faktički preciziramo koje je to vreme nakon koga se može odlučivati o raspoređivanju osuđenog lica na izdržavanje kazne zatvora u drugi zavod.
Mi preciziramo da se radi o vremenu tek nakon jedne polovine izdržane kazne i preciziramo dalje u amandmanu da upravnik zatvora raspoređuje to osuđeno lice u zavod zatvorenog tipa.
Nigde se u ovom predlogu zakona ne pominje da se lice upućuje na izdržavanje kazne zatvora u zavod zatvorenog tipa i upravo zbog toga smatramo da je neophodno ovo precizirati samim amandmanom.
Mi vidimo iz samog obrazloženja da se predstavnici Vlade slažu sa ovim amandmanom koji smo mi podneli, jer u obrazloženju oni i navode da je sasvim jasno da se radi o krivično-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, iako to nigde u samom predlogu zakona nije predviđeno. Zbog toga smatramo da je neophodno još jedanput da se razmisli o amandmanu na član 24, jer on na najbolji mogući način reguliše upravo ovakvu situaciju i obezbeđuje mogućnost da ne dođe do njegove zloupotrebe.