Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić. Da li neki želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Ovim amandmanom se predviđa brisanje stava 4. člana 6. ovog predloga zakona.
Naime, ovaj stav je u suprotnosti sa stavovima 2. i 3. člana 6. ovog predloga zakona, ali i u suprotnosti sa članom 87. Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, u kojem se u stavu 1. jasno kaže: "Zahtev se prosleđuje diplomatskim putem ili na drugi odgovarajući način koji je država članica predvidela ratifikacijom, prihvatanjem, odnosno izjavljivanjem saglasnosti na dokument o osnivanju suda i na statut suda". Znači, diplomatskim putem ili na drugi način, a ne u svakom slučaju diplomatskim putem, kako ste predvideli ovim stavom 4.
S druge strane, stavovima 2. i 3. člana 6. predvideli se da se službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija diplomatskim putem, ali iz razloga hitnosti i putem Interpola, a onda predlagač zakona, ovim opterećujućim stavom 4, definiše opštenje ministarstva, kao da ministarstvo nije državni organ, kao da je ministarstvo iznad države Srbije.
Takođe bih na ovaj način izrazio i skepsu da komunikacija iz razloga hitnosti ide posredstvo Interpola i to iz jednog jednostavnog razloga.
I za Hašimom Tačijem i za Agimom Čekuom, na osnovu zahteva sudstva Republike Srbije, podignute su crvene Interpolove poternice. Ta lica su u nekoliko navrata pritvarana, Tači je privođen u Mađarskoj, a Agim Čeku u Sloveniji, Mađarskoj, Kolumbiji i poslednji put u Bugarskoj.
Međutim, ta lica, i pored dokazanih zločina nad Srbima i nealbancima na KiM, ni dan danas nisu isporučena Srbiji.
U tome se ogleda saradnja Interpola sa Srbijom i zbog toga i zbog sveta prethodno navedenog pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Javnost Srbije, a pre svega pravnička javnost, treba da zna da mi danas raspravljamo o setu krivično-pravnih zakona koji nas uvode u potpunu amerikanizaciju našeg pravnog sistema.
Koliko god se vama, dame i gospodo iz skupštinske većine, žurilo na godišnje odmore, nedopustivo je da mi danas o ovim predlozima zakona, i to kada su u pitanju amandmani, raspravljamo u odsustvu ministra pravde, zapravo u odsustvu svih ministara, jer danas ovde nikog nema.
Poštovane kolege pravnici, koji eventualno pratite rad ovog parlamenta, ako vam se učini da bi neki od naših amandmana trebalo da postane sastavni deo zakona, moram da vas obavestim da je to nemoguće zato što danas nema ovde gospođe Malović koja je, mediji su nas tako obavestili, u Americi.
Valjda je otišla tamo da se pohvali kako smo mi u Srbiji, odnosno Vlada Srbije veći katolik od Pape.
Ozbiljno strahujem od njenog povratka, jer svaki put kada se gospođa Malović vrati iz belog sveta, ovde dođe sa nekim svojim mišljenjem koje joj tamo lepo izdiktiraju i to je onda još neki novi udarac na pravosudni sistem, na sudije, na tužioce.
Da se sad ne vraćam, biće prilike da govorimo i o tome koliko će sudija i tužilaca ostati bez posla, koliki deo Srbije bez pravne zaštite, ali sada je tema zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom i mislim da je dobro da podsetimo da ovaj statut, Rimski statut, još uvek nisu ratifikovale SAD i nemaju nameru, zato što oni štite na taj način svoje ratni zločince, i one iz Gvantanama, i one iz Iraka, i one iz Avganistana, ali zato svima drugima koji su poslušni, nameću obavezu da izručuju svoje građane, svoje heroje, svoje junake, kao što to Srbija radi već celu deceniju.
Da podsetimo da je bez pravnog osnova i bez zakona Vlada Zorana Đinđića isporučila Slobodana Miloševića u Hag, da je Milošević tamo umro, odnosno da je ubijen u Hagu i da je zato posredno odgovorna DOS-ova vlast, da je Vlada Zorana Đinđića i Zoran Đinđić lično tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja odvede u Hag i da ga odande ne vraća iz apsolutno političkih razloga, jer mu je bilo nepodnošljivo da ima takvog političkog protivnika na političkoj sceni Srbije.
Kao što je to danas nepodnošljivo Borisu Tadiću, pa čini sve i učinio je dosta toga da Vojislav Šešelj već do sada ne bude na slobodi. O tome smo govorili i govorimo sve ove godine, a intenzivno od septembra prošle godine i svima je već u Srbiji jasno šta se tu dešavalo i ko je tu i na koji način odgovoran.
Šta mi imamo kada je u pitanju država Srbija i odnos sa Međunarodnim krivičnim sudom, i to ovim tzv. ad hok sudom, Tribunalom? Imamo bruku i sramotu od nadležnih organa koja se pokazala juče, videli smo u medijima da Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom da je doživotna kazna Milanu Lukiću, kako su rekli, adekvatna za izvršeni zločin.
Neverovatno je da neko ko predstavlja državu Srbiju može da konstatuje da je predstavnik ovog naroda zaista izvršio neki zločin pre nego što postane pravosnažna presuda, pa makar i takvog, i antisrpskog, i anticivilizacijskog i kako god hoćete Haškog tribunala.
Mnogo manje su komentarisali oslobađajuću Haradinajevu presudu i gotovo oslobađajuću Orićevu presudu, pogotovo posle packi kada ih je po prstima malo udario Bramerc zbog izjava koje su pokušali da daju kao pravi predstavnici države Srbije. Sad se očigledno klone i toga, već potpuno otvoreno svi staju na stranu onih koji su takođe potpuno otvoreno i neskriveno protiv Srbije, protiv građana Srbije i protiv interesa srpskog naroda i države Srbije.
Ovaj amandman koji sam podnela trebalo bi da bude usvojen i verovatno, pošto je ministarka Malović u Vašingtonu, nije bila ni u mogućnosti da u elektronskoj sednici Vlade kaže da se ovaj amandman usvoji, jer je neprimereno da u jednom propisu, jednoj pravnoj normi stoji da ministarstvo može u svakom slučaju zahtevati da se službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom odvija diplomatskim putem.
Tim pre što u drugom stavu istog ovog člana stoji da se službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija diplomatskim putem.
Potpuno nepotrebna norma, ali nažalost, zato možda i malo manje govorimo o ovim konkretnim normama, zato što bi to bila prazna priča, s obzirom da gospoda iz ministarstva mogu samo da nas slušaju i da nam se dive, ali nemaju mogućnosti da prihvate ono što nudimo. Hvala.

Od vremena na raspolaganju poslaničkoj grupi iskorišćeno je četiri minuta i 25 sekundi.
Da li još neko još želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS poštuje pravni sistem Republike Srbije, a odlučno se suprotstavlja amerikanizaciji i tribunalizaciji pravnog poretka u Srbiji.
Gospodine Homen, vas ne zovu ministar trgovine, vas su često nazivali poštar, iz razloga što je poštar Ćirić prosledio ono obaveštenje do vas, a vi ste prosledili vršiocu dužnosti predsednika Vrhovnog suda.
Moram da vam kažem, s obzirom da ste vi jedan ili jedini čovek koji u ime Vlade ovde sedi, da je naslov iznad člana 7. definisao njegovu sadržinu. I ovo što je SRS svojim amandmanom koji sam potpisao predložila da se briše, to je moralo tako biti urađeno.
Naslov glasi - Primena zakonodavstva Republike Srbije, i u prvom stavu se kaže da nadležni državni organi u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom preduzimaju radnje na način propisan zakonom i drugim propisima Republike Srbije.
Stav 2. glasi: Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se primenjuju u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom tumače se u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Tu dolazi tačka, a vi dodajete ''na način koji odgovara ciljevima, u smislu statuta.'' Mi dobro znamo šta kaže član 194. i 195. Ustava Republike Srbije, on na precizan i jasan način utvrđuje odnos pravnih akata u pravnom sistemu Republike Srbije i nije moguće ništa, ni više ni manje, dodavati na ovo.
Kada bi se sad malo upustili i u nešto što je lepo u našem jeziku i mi bi mogli da utvrdimo da statut ne može da ima neki cilj koji njemu odgovara, vama i meni kao fizičkim licima može nešto da odgovara, objektima teško da mogu da odgovaraju ovi ciljevi koje ste vi predvideli, ali vredi ovde postaviti i mislim da je veoma značajno i još jedno pitanje - zbog čega je tek danas ovaj zakon na dnevnom redu, a Zakon o potvrđivanju Rimskog statuta o Međunarodnom krivičnom sudu je donet 2001. godine?
Mi iz SRS prepoznajemo zbog čega se čekalo osam godina. Iz razloga što je vama dobro poznato da je Haški tribunal neuporedivo krvoločniji po građane Srbije nego što će biti ovaj. I kada vam se učinilo da ste možda raščistili sa vašim neprijateljima, a vaši neprijatelji, neprijatelji DOS-a, DS, jesu oni građani Srbije koji se na odlučan način suprotstavljaju svemu onom što je upereno protiv Republike Srbije.
Navešću samo dva, izvinjavam se mnogim drugima, pre svega dr Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević svakako zaslužuju da njihova imena budu izdvojena, naravno i ostali Srbi koji se tamo nalaze, pa kad vam se učinilo da je tu negde kraj, onda može i ovaj Međunarodni krivični sud.
Mi izražavamo sumnju da Specijalni sud koji radi u Srbiji neće ništa biti manje opasan za građane Srbije, one koji Srbiju najviše vole i ništa ne žale da daju za nju, neće ništa manje biti opasan od samog Haškog tribunala, pa i ovog Međunarodnog krivičnog suda.
Da imate ovlašćenje, pretpostavljam da bi na osnovu ovog što nije možda suština, ali je mnogo ispravnije, prihvatili ovaj amandman SRS.

Dva minuta i 55 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandmani su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Jovan Palalić, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, odsutna gospoda ministre, neću trošiti mnogo vremena na obrazlaganje ovog predloga zakona, kao ni na obrazlaganje samog amandmana koji smo na njega podneli, iz razloga što smatramo da je naša država već ratifikovanjem Rimskog statuta preuzela obavezu saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom u pogledu privođenja pravdi učinilaca krivičnog dela zločina protiv čovečnosti, genocida i ratnih zločina.
Ovaj sam Rimski statut mora da bude inkorporiran u naše unutrašnje pravno krivično zakonodavstvo i ovim predlogom zakona to se čini.
Mi smo podneli amandmane, nismo ih podneli mnogo, kao što ste imali priliku da vidite, ali su oni podneti sa jednom isključivom namerom: da se neprecizne odredbe kojih ima u Predlogu zakona definišu na jedan jasan način, kako ona lica koja primenjuju ove odredbe zakona ne bi došli u situaciju da budu zbunjeni, odnosno kako bi njihov rad po primeni ovog predloga zakona bio olakšan.
To upravo činimo i u članu 8, gde smatramo da se radi o klasičnom pleonazmu, kada se kaže da protiv istog okrivljenog u Republici Srbiji ne može za isto krivično delo da se pokrene ili vodi krivični postupak, ako se za to krivično delo već vodi postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Po našem mišljenju, ovde bi trebalo da stoji tačka. Reči "koji je pokrenut pre krivičnog postupka u Republici Srbiji" su potpuno nepotrebne i na taj način dovode u zabludu onoga koji ovakvu odredbu zakona treba da primeni.
Čak je između nas poslanika DSS došlo je do određenog neslaganja u pogledu tumačenja ove odredbe upravo zbog njene same nepreciznosti. Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. On nije od suštinske važnosti, on je više pravno-tehničkog karaktera.
Da se ne bih ponovo javljala iskoristiću, ukoliko vi smatrate da je to osnovano, raspravu povodom amandmana na član 9. koji smo podneli, a koji je prihvaćen. Smatram da je jako dobro što je ovaj amandman prihvaćen, iz razloga što je stav 3. člana 9. predviđao nemoguću situaciju. On je predviđao situaciju ukoliko se kreće od same vrlo dosledne, kako da kažem, dosledne primene člana 8, odnosno načela ''ne bis in idem'', onda ova situacija koja je predviđena stavom 3. člana 9. u praksi nikad ne bi mogla da se desi.
Naime, on polazi od toga da već imamo dve pravosnažne presude, presudu suda u Republici Srbiji i pravosnažnu presudu Međunarodnog krivičnog suda, a ukoliko pođemo od dosledne primene pravila ''ne bis in idem'', onda se podrazumeva da dva postupka istovremeno protiv istog lica ne mogu da se vode. Radi se o jednoj situaciji koja je u praksi nemoguća i drago mi je što su predstavnici Ministarstva uvideli ovaj propust i što su prihvatili amandman.
S druge strane, pridružujem se kolegama koji su izrazili negodovanje zbog činjenice da današnjoj raspravi ne prisustvuje nadležni ministar. Smatramo takođe da gospodin Milosavljević nije osoba, uz dužno poštovanje njegovo, s kojom danas možemo interaktivno da vodimo dijalog, niti smo u prilici da bilo šta u pogledu eventualnog prihvatanja još nekih amandmana možemo da očekujemo.
Zbog toga se nećemo protiviti, nećemo ulagati povrede Poslovnika zbog njegovog sadašnjeg odsustva. Smatramo da je potpuno isto da li gospodin Milosavljević prisustvuje ili ne prisustvuje, kada nije u stanju da prosto s nama na jedan kvalitetan i argumentovan način danas razgovara.

Od vremena na raspolaganju kao ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe DSS iskorišćeno je dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

U okviru ovog amandmana želimo da istaknemo, naša poslanička grupa, da smo mi u okviru rasprave o izuzetno važnim zakonima koji su danas na dnevnom redu, uložili napor da se ono što po nama predstavlja osnovni problem u nizu procesnih zakona koji jesu glavna tema ove rasprave otkloni.
Javnost Srbije treba da zna da se raspravlja o velikom broju procesnih zakona. Ti procesni zakoni imaju zadatak, i ovo je procesni zakon, da obezbede najkvalitetniji mogući postupak da se dođe do sudske pravde, da se utvrdi činjenično stanje i da se ostvari sudska istina i pravda.
Želim da iznesem svoje mišljenje koje sam izneo i u toku načelne rasprave. Mislim da se set ovih zakona donosi u jednoj atmosferi koja je stvarana i od strane same Vlade na osnovu izjave o olako obećanoj brzini rešavanja sudskih sporova i rešavanja uopšte krivično-pravnih slučajeva. I u tako olako obećanoj brzini, kada se pokuša to pretočiti u norme koje u toj brzini treba da realizuje, događaju se i ovakvi problemi na koje smo ukazali u članu 8. ovog zakona.
Ovaj član 8. ne samo da ima ovaj pleonazam, nego on otvara i jednu vrstu pravne praznine jer ne reguliše situaciju kada bi se pokrenuo postupak u Republici Srbiji pre pokretanja vođenja postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Da li će se u toj situaciji, kada se postupak pokreće i vodi u Republici Srbiji, pokrenuti postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom? Tu situaciju ovaj zakon ne reguliše, to se pojavljuje kao pravna praznina i u tom smislu apelujem i na predstavnike Ministarstva, pre svega državnog sekretara Homena, da obrati pažnju na ove amandmane poslaničke grupe DSS. Oni su isključivo u cilju, ako pogledate na koji način su normirani, popravljanja teksta zakona.
Naravno, u saglasnosti sa našim konceptom, da ne može da se na brz način utvrđuje sudska istina, utvrđuje činjenično stanje i u krajnjoj liniji ostvari pravda. Jer bez obzira da li je neko osumnjičen ili optužen, postoji nešto što se kaže da je pravna sigurnost i da on ima pravo na pravičan postupak i da se omoguće sva procesna sredstva da se ostvari istina.