Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što vidite, mi smo podneli više amandmana na član 6. koji je vezan za službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Mi smatramo da se tu pojavljuje nekoliko problema, a pre svega problem je u hitnosti. Dakle, Vlada Republike Srbije ima nameru da učini sve što je u njenoj moći da ubrza, čak da bude brzopleta u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.
To je veoma pogrešan pristup, upravo iz razloga o kojima su govorile moje kolege, jer u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda zaista jesu najteži zločini po međunarodnom pravu, uključujući i genocid i ratne zločine, uključujući i zločin protiv čovečnosti, ali uključujući i zločin agresije.
Zločin agresiji je teži od svih ovih pobrojanih zločina. Nažalost, on faktički nije u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, zato što su pametni stratezi sa zapada, mogu da kažem i podmukli, namerno izostavili definiciju zločina agresije iz Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
Oni su rekli da će se statut promeniti kada oni budu našli odgovarajuću definiciju zločina agresije. To je besmisleno iz prostog razloga što je zločin agresije definisan Rezolucijom Generalne skupštine organizacije UN iz 1974. godine, sadrži tačke od a) do f), pominje se još od Kelog-Brijanovog pakta, pominje se i u Nirnberškoj povelji, i u Tokijskoj povelji, tako da je to obrazloženje besmisleno.
Vlada Republike Srbije mora da poradi na tome da se utvrdi odgovornost za zločin agresije, jer, podsetiću vas, zločin agresije je i razbijanje SFRJ koje su izvršili SAD, Savezna Republika Nemačka i Vatikan, a prema tvrdnjama takvih intelektualaca i geopolitičara, kao što je general Pjer Mari Galoa, koji je od jedne Francuske svojom doktrinom strateškog odvraćanja napravio veliku silu nakon Drugog Svetskog rata. Takođe i brojni naši stručnjaci, poput profesora Smilje Avaramov itd.
Da se vratimo i da pojasnimo neke bitne stvari. SRS je jedina stranka koja je protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu i to je činjenica. Kao što znate, svi oni koji pristaju na diktate EU, moraju da pristanu i na taj diktat saradnje sa Tribunalom u Hagu.
Dakle, EU je jasno rekla da ona neće integrisati Srbiju i Kosovo, koje gleda odvojeno od Srbije, ukoliko se ne sarađuje sa Tribunalom u Hagu.
Mi smo protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu, zbog toga što je ta saradnja suprotna Povelji organizacije UN, a mi smo kao članica organizacije UN u obavezi da poštujemo Povelju organizacije UN.
Kao što znate, Tribunal u Hagu je osnovan kao pomoćni organ Sveta bezbednosti 93. godine, iako sud ne može da bude pomoćni organ, iako Savet bezbednosti osniva komisije, komitete ili izvestioca za specijalna pitanja. Sud ne može da se podvede ni pod jednu od ove tri kategorije. Ukoliko bi neko od prepametnih prozapadnih pravnika rekao da je ipak Tribunal u Hagu osnovan u skladu sa Glavom sedam Povelje organizacije UN koja se tiče uspostavljanja mira i bezbednosti, moram da vam podsetim da sud ne može da se formira zarad uspostavljanja mira i bezbednosti, već zarad utvrđivanja individualne krivične odgovornosti. Ali, čak i da je tako, čak i da je on formiran zarad očuvanja mira i bezbednosti, tj. uspostavljanja mira, podsetiću vas da je mir uspostavljen 1995. godine potpisivanjem Dejtonskog sporazuma.
Dakle, kao što vidite, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, Tribunal u Hagu, jeste jedna organizacija politička suprotna Povelji UN i ona vegetira u međunarodnom pravu suprotno osnovnim načelima tog međunarodnog prava.
Vidim da su ovde neki ljudi rekli da je za njih prihvatljiv Statut Međunarodnog krivičnog suda, a da o Tribunalu u Hagu nemaju neko pozitivno mišljenje. Upravo na zvaničnom sajtu Međunarodnog krivičnog suda, u delu pravna dokumenta i osnovna dokumenta, možete da vidite da se on poziva na praksu Tribunala u Hagu, Tribunala za Ruandu.
Možete, takođe, da vidite da on ima posebnu stavku za nacionalno zakonodavstvo Kosova ili u bukvalnom prevodu – državno zakonodavstvo Kosova. Dakle, to se vidi lepo, podvukli smo. U okviru te stavke oni su ponudili nekoliko izvora prava sa Kosova, koje oni smatraju nezavisnom državom. Između ostalog, to je Etički kodeks sudija na Kosovu.
Dakle, mi smo i protiv izručenja građana Republike Srbije Međunarodnom krivičnom sudu upravo iz ovih razloga. Oni slede pravnu praksu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Tribunala u Hagu, i oni na svom sajtu Kosovo tretiraju kao nezavisnu državu, kao subjekt međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Zbog toga smatramo da naša država ne sme da sarađuje sa ovim sudom.
Ako uzmemo u obzir ovu priču koju sam ispričao vezano za zločin agresije, ukoliko uzmemo u obzir da Međunarodni krivični sud primenjuje tekovine, tj. da će verovatno primenjivati tekovine Tribunala u Hagu, kao što je udruženi zločinački poduhvat, a to može da se vidi i iz analize njihovih vodećih pravnika, koje su takođe objavljene na zvaničnom sajtu Međunarodnog krivičnog suda, gde se pruža podrška konceptu tzv. udruženog zločinačkog poduhvata, a kroz široko tumačenja člana 25. statuta Međunarodnog krivičnog suda, onda je zaista sve sasvim jasno. Međunarodni krivični sud postaje polako produžetak Tribunala u Hagu i njegove nakaradne prakse.
Podsetiću vas, recimo, da je Tribunal u Hagu u optužnici protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ naveo da su Srbi na Kosovu Polju 1389. godine stvarali Veliku Srbiju. Dakle, zamislite taj idiotizam sudija Haškog suda.
Kad je u pitanju udruženi zločinački poduhvat, podsetiću samo da je to jedan nakaradni koncept koji predstavlja uvođenje kolektivne krivične odgovornosti, po stavu brojnih pravnika i sa zapada i sa istoka, između ostalog i profesora Alena Deršovica, profesora sa Harvarda, profesora sa Stenforda Dženi Martinez i profesora Vilijama Šabasa, koji je profesor na nekoliko univerziteta u SAD i u Irskoj, koji je inače pristalica Tribunala u Hagu, ali koji otvoreno govori da je treća kategorija udruženog zločinačkog poduhvata koncept kolektivne krivične odgovornosti.
Dakle, on krši i Povelju organizacije UN, i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uopšte taj koncept kolektivne krivične odgovornosti, kolektivnog kažnjavanja krši osnovna ljudska prava.
Udruženi zločinački poduhvat jeste koncept koji se primenjuje od 2001. godine, obratite dobro pažnju, dakle osam godina od stvaranja Tribunala u Hagu.
Osam godina ga nisu primenjivali, a onda kad se pojavio sudija Muhamed Šahabudin, kao predsedavajući žalbenog veća u postupku protiv Duška Tadića, oni su prihvatili jednu takvu optužnicu.
Dakle, osam godina od rada Tribunala u Hagu oni su izmislili novo krivično delo. To je otvoreno kršenje ljudskih prava i najosnovnijih normi međunarodnog prava.
Od tog trenutka, prema podacima sa Univerziteta Stenford iz SAD i Univerziteta Berkli, takođe iz SAD, do 2004. godine 84% optužnica se zasniva na konceptu udruženog zločinačkog poduhvata. Predstavnici tužilaštva Tribunala u Hagu neformalno ovaj koncept nazivaju "srebrnim metkom" protiv Srba. Dakle, tretiraju Srbe kao zveri.
Još jednom vas podsećam da se upravo na ovu pravnu praksu poziva Međunarodni krivični sud. To je jedan od razloga zbog kojeg smo mi protiv izručenja naših građana Međunarodnom krivičnom sudu i zbog kojeg smo jedina stranka koja je protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu. Toliko za sada.