Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić i Aleksandar Pejčić. Gospodin Samardžić. Izvolite.

Član 3. ovog zakona je jako važan jer se tiče opštih principa sistema obrazovanja i vaspitanja. Ali, koliko važan, toliko je u ovom slučaju i ekstenzivan i u toj svojoj ekstenzivnosti razvodnjen. Jako je puno tu principa nabrojano i prosto se gube oni najvažniji i primarni u odnosu na neke manje važne i sekundarne.
Taj član je gotovo nemoguće efikasno amandirati, sem zahtevom da se bar dve trećine tih principa ili briše ili sažme u neke opštije principe. Mi to nismo hteli da radimo zato što praksa ove skupštine govori da oni amandmani koji traže da se brišu pojedini predlozi članova u Predlogu zakona, po pravilu, ne prolaze dobro. Zato smo mislili zapravo da malo poboljšamo ovaj član, i to isticanjem jedne važne stvari, jednog važnog principa koji bi možda nekome upao u oči.
Dakle, u tački 3) ovog člana, kada se nabraja šta sve mora da obezbedi sistem obrazovanja i vaspitanja, i onda imate opet jako ekstenzivna nabrajanja šta sve mora da obezbedi, postoji, između ostalog, „posvećenost“, pa onda ide „ostalim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine i solidarnosti“ itd, ekstenzivno se nabraja, ali posle reči „posvećenost“ mi smo predložili da bude „posvećenost nacionalnim ciljevima i vrednostima“.
Prosto, ako se sistem obrazovanja nečem posvećuje, onda je najvažnije da se posvećuje nacionalnim ciljevima i vrednostima. To smo sugerisali da se ubaci.
Međutim, kao i u prethodnom slučaju, Vlada nije imala razumevanja za ovaj naš stav, štaviše njeno obrazloženje u ovom trenutku i u ovom slučaju opet je vrlo čudno. Kaže – amandman ne treba prihvatiti jer predloženo rešenje obuhvata i nacionalne ciljeve i vrednosti.
U ovom članu 3. nema obuhvaćenih nacionalnih ciljeva i vrednosti eksplicitno. Oni se pominju u članu 4. u drugom kontekstu, ali ne kao ciljevi i vrednosti, već kao nekakvi opšti principi i, prema tome, mi mislimo da je to prosto izostavljeno i da se bar toliko može učiniti da se u ovom delu o principima ovaj važan momenat ubaci.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stoilović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo Odbor za prosvetu.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Gospodin Slobodan Samardžić, vi verovatno povodom ovog vašeg amandmana. Sada ću ga pročitati.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Slobodan Samardžić. Gospodin Samardžić želi reč.

Dakle, reč je o članu 4. koji govori o ciljevima vaspitanja i obrazovanja.
Naša je želja i namera bila da se uključi ili ubaci posebna tačka 3) posle 1) i 2) tačke, da umesto sadašnje tačke 3) stoji druga koju smo mi predložili i koja je trebalo da glasi - negovanje i razvoj patriotizma, kao i istorijskih, kulturnih i socijalnih vrednosti Srbije.
O tome smo govorili u načelnoj raspravi. To je zadatak i obrazovnog i vaspitnog sistema. Postoje, naravno, posebni zadaci i ciljevi obrazovnog i vaspitnog sistema, ali se kroz sve njih zapravo mora prožeti taj cilj, kao što smo formulisali, negovanje patriotizma i nacionalnih vrednosti.
Veoma je čudno što predlagač zakona nije pomenuo ovu važnu reč, pre svega povodeći se možda, ako ne nekim domaćim razlozima i nekim unutarnjim povodima, onim što inače čine države u okruženju i posebno države članice Evropske unije.
Bez obzira na razne orijentacije ka regionalnoj saradnji, ka evropskim integracijama, ka univerzalnim vrednostima koje stoje i koje se moraju poštovati, svaka država mora da kreće od sebe. To je nešto što se kod nas zapostavlja.
Kod nas postoji jedan generalni stav da je dobro zadovoljiti regionalne interese, dobro je zadovoljiti evropske interese, univerzalne vrednosti itd, a ako se zadovolje i nacionalni interesi, utoliko bolje. Nema Vlada ništa protiv, ali to ne stavlja na prvo mesto.
Smatramo da je dobro da zakon ima jedno takvo načelo i zato smo hteli da u ovim ciljevima pod tačkom 3) se to uključi.
O tome smo razgovarali i drugim povodom u okviru načelne rasprave, ali očigledno nije bilo sluha za to zato što ova vrednost očigledno ne stoji visoko na skali vrednosti ove Vlade, već se ona ili podrazumeva ili se uključuje u neke druge šire koncepte, kao što su multikulturalizam, saradnja, nediskriminacija itd.
Ovo je jedna tradicionalna, klasična vrednost koju ne treba poništavati. Nju treba samo nadograđivati nekim novim, modernim i ako hoćete postmodernim, ali nikako učiniti ovo što je Vlada učinila kroz ovaj zakon. Zato smo insistirali da u tački 3) tako nešto stoji eksplicitno navedeno.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nenad Prokić i Nebojša Ranđelović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Milica Vojić-Marković i Željko Tomić. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u ovom članu 4, koji se odnosi na ciljeve obrazovanja i vaspitanja, reagovala sam na dve stvari: na tačku 13) i tačku 14).
Pokušaću da obrazložim tačku 13) koja glasi - razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih i građanskih prava, prava na različitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti.
DSS smatra da ste vrednost kao što je patriotizam, o kojoj je govorio prof Samardžić i mislim da tu ne treba mnogo dodati, ako uopšte ima išta da se doda, zapravo nekako zanemarili smatrajući je nekom opštom vrednosti koja se podrazumeva.
Mislim da u jednom nacionalno vrednom zakonu, kao što je ovaj zakon o obrazovanju i vaspitanju, mora da se pomene patriotizam, pre svega među ovim osnovnim vrednostima.
Ta osnovna vrednost se pominje, gospodo moja, u svim zakonima koje sam pogledala, a pogledala sam šest nacionalnih zakona, između ostalih i francuski, i britanski i ostale. Svuda se pominje patriotizam. Tamo nije to zabranjena reč.
Tačka 14) glasi kod vas - formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta i multikulturalizma, poštovanje i negovanje svog jezika i srpskog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine.
Mislim da ste nenamerno ovde napravili jednu permutaciju. Napisali ste prvo negovanje svog jezika i srpskog jezika.
Mi smatramo da bi bilo obrnuto bolje, da prvo ide srpski jezik, jer je to zvanični jezik u Srbiji, i svog jezika, a zatim ste to isto, poštujući našu logiku, napisali ste i sledeće - poštovanje tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica. Logičnije bi bilo da promenite redosled, pa smo zbog toga intervenisali.

Na član 4. amandman su zajedno podneli Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Gospođa Donka Banović ima reč.

Ovaj moj amandman se takođe odnosi na član 4, gde su nabrojani ciljevi obrazovanja i vaspitanja. Konkretno amandman se odnosi na tačku 15) i predlažem da se dva elementa iz ove tačke menjaju.
Između ostalog, ciljevi obrazovanja i vaspitanja su: razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije, nediskriminacije i uvažavanje različitosti.
Opet kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu, ukazala sam na zabunu koja može da nastane, gde spominjete i rodnu ravnopravnost i polnu ravnopravnost.
Recimo, znam razliku, ali sam političar koji se godinama bavi određenim političkim temama.
Međutim, mislim da ovo može da izazove zabune u školama, odnosno u ustanovama. Pozivam ministra da nam, kada se bude obratio Skupštini, objasni kako on shvata razliku između polne i rodne ravnopravnosti. To je jedna intervencija.
U istom amandmanu, opet podvlačim da reč "nediskriminacija" kao imenica ne postoji u srpskom. Mislim da je predlagač mogao da izostavi ovu reč koja ne postoji, zato što i kada bi ta reč izostala potpuno bi bilo sve jasno zato što se kaže - uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti, to je jedno te isto. Tolerancija znači nepostojanje diskriminacije. Uvažavanje različitosti je takođe nepostojanje diskriminacije. Mislim da je predlagač mogao da prihvati ovaj amandman.

Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 5. stav 7. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.

Zakonodavni odbor ga je odbacio kao neblagovremen, te ne može biti predmet rasprave.

(Žarko Korać, sa mesta: Javljam se za reč.)

Vi ste se javili za reč, ali on nije predmet rasprave.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Donka Banović, izvolite.

Član 5. govori o opštim ishodima i standardima obrazovanja i vaspitanja. Tu postoji tačka 2) u ovim opštim ishodima, koja kaže - nauče kako da uče i da koriste svoj um. Naravno, ovo se odnosi na decu, učenike i odrasle.
Da li to znači da su do sada nastavnici i u predškolskom, i u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u srednjim školama učili učenike, decu i odrasle kako da koriste tuđi um?
Meni je ovde jasno šta je predlagač hteo da kaže. Možda se predlagač ne slaže s tim što predlažem da se ovo "da koriste svoj um" zameni rečima "koriste svoje intelektualne sposobnosti". To je najbliže što sam mogla da procenim šta su pod ovim hteli da kažu. Ako ostane ovaj član ovako definisan, on je u najmanju ruku neuobičajen, da ne upotrebi neku drugu reč.