Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS smatrala je da na član 57, i to i na stav 1. i na stav 2, treba podneti amandman, tako da na kraju i jednog i drugog stava umesto tačke treba staviti zapetu i dodati tekst „ili za koje predviđeni plan detaljne regulacije nije donet“. Stav 1. se odnosi na deo van obuhvata  plana, a drugi na obuhvat plana.
Pre nego što pročitam samo obrazloženje, htela bih nešto načelno da kažem, da ste promenili terminologiju koja je do sada vladala u ovoj oblasti i da će to izazvati velike probleme, i kod onih koji budu primenjivali zakon, i kod samih građana, a pre svega mislim na građane koji budu dolazili u nadležni državni organ da traže dozvolu za izgradnju svog objekta.
Decenijama imamo jednu terminologiju vezano za ovu oblast i to će sada biti izvestan problem. Mislim da ste samo podlegli terminologiji nekih zakona iz okruženja, što nije trebalo da uradite.
Dakle, naše obrazloženje je da ukoliko je prostornim planom predviđena izrada urbanističkog plana, jer je planom generalne regulacije predviđena izrada plana detaljne regulacije, a ti planovi nisu doneti, prihvatili smo ovaj vaš termin, lokacijska dozvola može se izdati ako postoje uslovi za njeno izdavanje.
Na taj način investitor ne mora da čeka donošenje odgovarajućeg urbanističkog plana da bi dobio lokacijsku dozvolu i počeo proces investiranja. U suprotnom, ili ukoliko se predviđeni urbanistički plan ne donese, takve okolnosti najčešće prouzrokuju bespravnu gradnju.
Dakle, mi ne sumnjamo u vašu dobru volju da želite da sprečite bespravnu gradnju i da stvorite uslove da se gradi na legalan način, ali nismo sigurni da će ovaj zakon – kao što ni onaj Šumarčev zakon nije omogućio pre svega legalizaciju, ali nije omogućio ni lakše i brže dolaženje do dozvola –to omogućiti.
Naprosto zbog toga što prvo ne vodite računa o pravnom normiranju, ne trudite se da stvari pojednostavite, nego ih do te mere zakomplikujete, da onda neki tamo glavni arhitekta ili neki urbanista može zaista da radi šta hoće, a da niko ko nije baš u toj materiji ne može da pronikne u suštinu stvari.
Ovo što je kolega pre mene, ne znam tačno ko, govorio, jeste da uvek kaskamo za događajima i da nam se predlažu neki zakoni koji naprosto moraju da legalizuju neke situacije koje već postoje, uz ovaj silni urbanistički haos koji postoji na pojedinim opštinama, posebno na Voždovcu i na Čukarici u Beogradu, to je ono što je meni poznato.
Ali, tu nam je i Ušće, tu nam je Luka i tu vidimo da je bila u igri i prodaja Sajma, i izgradnja i naknadno donošenje plana prema volji onoga ko bi eventualno taj Sajam kupio.
To je ono što mi zaista ne bismo smeli da dozvolimo, ali zakon će i to omogućiti i opet na čiju štetu; na štetu celokupne države koja ostaje bez velikih sredstava zbog toga što tako nešto radimo.
Skoro sam imala jedan duel na jednoj televiziji upravo po pitanju urbanističke mafije i onda je jedna vrlo pozvana ličnost na tu temu, a koja se inače bori protiv korupcije, rekla - zašto nema unapred određenih lokacija za gradnju? Dakle, znamo, hoćemo da širimo Beograd, potrebna su nam u narednih 10-15 godina dva-tri naselja, pa ćemo to na sever, na jug, ne znam gde ćemo da gradimo, pripremimo lokaciju, dovedemo vodu, uradimo puteve, kanalizaciju i onda ljudi mogu da kupe zemljište i da normalno grade. To bi bilo zaista idealno.
To ima koliko znam u Kanadi, ima i u Beču, ali kod nas nema i ne znam kada će da bude. Dakle, tako nešto bi trebalo da bude ideja vodilja ili cilj kome treba da težimo.
Zbog toga vam se dešavaju ovakve stvari da ljudi u nuždi moraju da rade neke stvari, a neki nadležni organi gledaju kroz prste i naravno da je tu, to znate i sami, korupcija ogromna na svakom nivou, počev od lokalnog, pa do republičkog. Nekoliko mafija veoma značajnih u Srbiji, pored ove urbanističke mafije, ima i one farmaceutske, i duvanske i još mnogokoje.
U jednom vašem izlaganju, a zaista vam verujem da želite da stvorite uslove, barem kada država investira, da se sve radi u skladu sa planovima i dozvolama, pa vas pitam - kako je onda iz NIP-a investirano u pet kilometara izgradnje nekategorisanog puta koji je gospodin Mrkonjić izgradio u jednom selu koje se zove Bajčetina do kuće Tomislava Nikolića? Kako niste reagovali na tako nešto? Nije to samo bacanje para, put svugde treba, ali takav put se gradi iz sredstava lokalne samouprave, a i ona bi tada trebalo da ima dozvolu za izgradnju tog puta.

Šest minuta i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe, na raspolaganju je 48 minuta i 50 sekundi.
Narodni poslanik Bojan Mladenović podneo je amandman na naslov i članove 58. i 59. Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se članovi 58. i 59. brišu, kao i naslov i podnaslov iznad člana 58. Već sam dao obrazloženje kada sam govorio o članu 12, da prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i da je nepotrebno dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenje planova.
Postoji bojazan da će se donositi odgovarajući dokumenti samo za one planove gde postoje politički interesi, pa će određena područja biti zapostavljena.
Napomenuo sam tada i sad bih ponovio da neravnomernost razvoja je problem koji je izražen u Srbiji i da postoje čitave oblasti koje su zapostavljene, u koje se veoma malo ulaže, ne razvijaju se infrastrukturno, niti u bilo kom drugom pogledu.
Za samu državu i njen razvoj veoma je bitno da se ona ravnomerno razvija, jer samo se tako mogu zadovoljiti interesi svih građana Srbije. Potrebno je da se svi delovi zemlje razvijaju, da imaju dobru putnu mrežu, što veći procenat pokrivenosti vodovodnom i kanalizacionom mrežom, osnovne zdravstvene, školske i druge neophodne ustanove.
Vladajuća većina može da koči razvoj područja gde su na vlasti druge partije tako što neće izraditi i doneti dokument za sprovođenje prostornog plana iz tih oblasti. Možemo doći u situaciju da stranke na vlasti mogu potpuno usporiti i potpuno paralisati razvoj određenih područja, odnosno opština, te stoga predlažem da se ovi članovi 58. i 59. brišu.

Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Judita Popović i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim su predložili brisanje članova od 71. do 81. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Kenan Hajdarević.

Ovaj amandman koji smo u ime LDP-a predložili je jedan od retkih amandmana za koji smo unapred znali da ga Vlada neće prihvatiti, ali ovo je bio način da iskažemo naše neslaganje sa konceptom Republičke agencije za prostorno planiranje.
Mi smatramo da je sama ova agencija nepotrebna, odnosno da se Ministarstvu uzimaju neka ovlašćenja koja ono može da vrši, a da ne vrši to sama agencija. Takođe, ovoj agenciji su data prevelika ovlašćenja, ona vrši upravne poslove, radi planove, prihoduje vršenjem poslova iz svoje nadležnosti i sprovodi stručnu kontrolu poslova koje ona sama odradi, odnosno jedna institucija upravlja, daje sama sebi poslove, sprovodi te poslove i vrši kontrolu tih poslova koje sprovodi.
To je po nama neprihvatljivo i nelegitimno rešenje i znali smo da ovaj amandman ne može i Vlada ga neće usvojiti, ali smo hteli na ovaj način, ponavljam, da iskažemo neslaganje sa konceptom postojanja ovakve jedne agencije.

Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Zoran Nikolić, Željko Tomić i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima poslanik Milan Lapčević.

Članom 74. je definisana nadležnost Agencije za prostorno planiranje i u stavu 2. se kaže - osnovni opšti akt koji donosi agencija je statut, koji donosi upravni odbor, uz mišljenje izvršnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade.
Mislim da ovaj drugi stav je potrebno izmeniti tako što bi Vlada davala saglasnost na statut koji donosi upravni odbor, ali mislim da je ovde potpuno nepotrebno da izvršni organ Pokrajine daje mišljenje na statut agencije.
Ako bi se tom logikom vodili, onda bi mogli da dođemo u situaciju da za svaku agenciju, svako javno preduzeće ili bilo koji republički organ koji treba da donosi određena svoja akta, mišljenje daje izvršni organ autonomne pokrajine, te mislim da je to potpuno apsurdno i liči mi na one odredbe nakaradnog Ustava iz 1974. godine, gde se pokrajina pitala za sve što je u nadležnosti Republike Srbije, mnogo više nego što je sama država imala na to pravo.
U obrazloženju amandmana se kaže da je zakonom o planiranju i izgradnji predviđena identična odredba koja je preuzeta iz Predloga zakona, koja nije u suprotnosti sa Ustavom i utvrđenim nadležnostima. Ne govorim o tome da li je ova odredba u suprotnosti sa Ustavom, ali ako hoćemo da imamo zakon koji je efikasan i racionalan, mislim da su ovakve stvari birokratske prirode apsolutno nepotrebne i da nije neophodno da mišljenje na statut Republičke agencije za poslovno planiranje daje izvršni organ autonomne pokrajine.

Na član 76. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Slobodan Samardžić, Milica Radović i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 77. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Članom 77. se pod tačkom 4) kaže da upravni odbor utvrđuje naknade za članove upravnog odbora i direktora, a kasnije zadnjim stavom se kaže da statutom agencije se bliže određuje nadležnost, rad i primanja za članove upravnog odbora i direktora, kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora.
Dakle, očigledno je da se ovde u ovom članu na dva mesta govori o naknadama za primanja članova upravnog odbora i direktora, te mislim da je potpuno nepotrebno da to tako stoji, tim pre što može dovesti u zabunu, odnosno može se ovaj član zloupotrebiti tako što se u tački 4) govori da upravni odbor utvrđuje naknade za članove upravnog odbora i direktora, a statutom agencije se propisuju primanja za članove upravnog odbora i direktora.
Može doći u određenim situacijama i do zloupotrebe određenog člana pa će, na primer, članovi upravnog odbora odrediti sebi određena primanja u vidu plate, kao članovima upravnog odbora, a mogu odrediti i naknade za rad, što bi bilo dvostruko nagrađivanje, pa možemo doći u situaciju da, na primer, upravni odbor agencije odredi sebi astronomska primanja, plus naknade i bonuse, kao što smo imali u mnogim agencijama i regulatornim telima koje je osnovala Vlada, primera radi, Agencija za kontrolu leta, gde smo imali primanja i po 500 hiljada dinara.
Da se ove stvari ne bi događale, članovi upravnog odbora agencije mogu da imaju naknadu za svoj rad, ali ne bi trebalo da imaju primanja za to da se ovo precizira, da ne bi dolazilo do zloupotreba, a sve na štetu budžeta i građana Srbije.

Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.