Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospodine ministre, DSS potpuno je saglasna sa ovim što je gospodin Stevanović izneo u prethodnom amandmanu i potpuno podržavamo to što je on rekao, izneo je i naše mišljenje.
U članu 14. stav 1. tačka 6) i 7) treba da se brišu, prema mišljenju DSS, i da se zamene novim tačkama sa novim tekstom. Tačka 6) bi bila - usvaja završni račun i izveštaj o reviziji fonda. Tačka 7) - odlučuje o korišćenju sredstava fonda u skladu sa propisanim uslovima i načinom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom i programom rada fonda. Smatramo da treba dodati novu tačku, tačku broj 8), koja treba da glasi - imenuje i razrešava spoljnog revizora. Time što smo predvideli dosadašnje tačke 8) i 9) postaju tačke 9) i 10).
Dakle, šta je naš stav i zašto smo podneli ovaj amandman. Smatramo da upravni odbor fonda mora da usvaja izveštaje o reviziji fonda, mora da odlučuje o korišćenju sredstava fonda u skladu sa propisanim uslovima i načinom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom i programom rada fonda i smatramo da treba da imenuje i razrešava spoljnog revizora.
Uopšte, to poglavlje - revizija ovde praktično nije dotaknuto u ovom predlogu zakona i zbog toga smo mi, i sledeći ovo što smo do sada izneli u amandmanima, jednu viziju šta to treba popraviti u ovom predlogu zakona, i smatrali da treba da se unese novo poglavlje broj 6 i to poglavlje se odnosi na reviziju.
Samo još jedan komentar, u prilog onome što je ovde vođeno kao jedna mala rasprava, takođe sam član tog odbora za zaštitu životne sredine i zaista sam bila kao poslanik onemogućena da koristim svoje pravo koje kao poslanik imam iz Poslovnika, član 27.
Onemogućena sam da izuzmem svoje mišljenje i dam komentar na ovaj zakon u načelu. Ono što je gospodin Dimitrijević govorio, možda je bio lapsus, istinito je. Čak sam na prvoj sednici Skupštine se javila po Poslovnika i sve ovo iznela tada.
O tome postoje stenografske beleške i da ne dovodimo javnost u zabludu da li je održana sednica na kojoj su se poslanici izjašnjavali o ovom zakonu u načelu ili nije. Nije održana, tvrdim argumentovano, nije održana, zakazana je i otkazana jedan sat pre nego što je trebala da se održi.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Donka Banović.

Ovaj naš amandman se odnosi na član 15. Član 15. govori kroz sedam tačaka o tome kakve su sve obaveze direktora fonda i za koje sve poslove je zadužen.
Amandman se sastoji u tome da mi praktično intervenišemo kod tačke 6), jer tačka 6) glasi - direktor fonda donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta fonda, uz prethodnu saglasnost upravnog odbora. Naš amandman se sastoji u tome da se briše - uz saglasnost upravnog odbora fonda, a da se te reči zamene rečima - uz saglasnost Vlade.
Naime, ovde se radi o vršenju poverenih poslova državne uprave. Fond jeste pravno lice, ali ono vrši poverene poslove državne uprave, tako da se na sve zaposlene u ovom fondu primenjuje Zakon o državnim službenicima, a na akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji saglasnost mora da da Vlada.
Međutim, ukoliko ministar Dulić ostaje pri tome da će ministar, tj. on biti na čelu tog upravnog odbora, onda praktično to dođe isto, pošto će on biti na čelu upravnog odbora, a ujedno je i ministar, odnosno na čelu ministarstva, a to je u stvari organ Vlade koji će davati saglasnost na sistematizaciju i organizaciju.
Tako, ukoliko ostane pri svome da ne prihvati ove naše izmene, onda je to praktično isto.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo Odbor za zaštitu životne sredine, koji je predstavnik predlagača prihvatio, ali s obzirom da nemamo izjašnjavanje Zakonodavnog odbora, o ovom amandmanu će se glasati u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Saša Maksimović i zajedno Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, posle njega biće Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 16. stavom 1. tačkom 6) Predloga zakona – predvideli ste pružanje usluga pravnim i fizičkim licima za poslove iz delokruga rad fonda, na osnovu kojih fond stiče prihod koji će se koristiti radi finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine.
Amandman koji sam podneo u ime SNS previđa brisanje stava 1. tačke 6). Razlog za brisanje je svakako sukob interesa u koji će doći fond, pogotovu što je članom 7. stav 1. tačkama 2) i 3) za poslove fonda navedeno – iniciranje i finansiranje projekata iz delokruga rada fonda, posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije iz sredstava stranih država, međunarodnih finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Fond će praktično pružati usluge u vezi sa finansiranjem pripreme i sprovođenjem razvojnih programa, barem kako ste napisali, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja i zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije pravnim i fizičkim licima, a zatim im i odobravati ta sredstva.
Sada, gospodine ministre, pokušajte da me ubedite da ovde neće doći do forsiranja subjekata koji koriste usluge od strane tog istog fonda, odnosno ljudi koji će biti zaposleni u tom fondu.
Pretpostavljam da će te vi tu reći da se sredstva daju na osnovu javnog konkursa koji objavljuje fond i to treba da pruži sigurnost svima koji budu aplicirali za sredstva fonda. Verujte da postoji velika šansa da to ne bude tako. Nažalost, praksa je dokazala da je upravo suprotno.
Još jedan argument koji sam pronašao u članu 6. Predloga zakona koji govori o ovlašćenjima koja ima fond, pa tako u stavu 1. tačka 2) stoji – utvrđivanje bližih uslova koje moraju ispunjavati korisnici sredstava fonda, uslovi i način dodeljivanja sredstava, kriterijuma i merila za ocenjivanje projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, vršenje nadzora nad realizacijom projekata, načina praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druge poslove od značaja (Predsedavajuća: Poslaniče, vreme je iskorišćeno.) još jedna rečenica. Gospodine ministre…

Ima reč narodni poslanik Milan Dimitrijević, po istom amandmanu. Izvolite.

Gospodine ministre, vidite, kada se na isti član zakona dve poslaničke grupe, koje očigledno i sigurno nisu imale kontakata kod pisanja amandmana, podnesu isti amandman u istom tekstu – to znači da problem postoji i znači da taj problem morate da rešite.
Sada se vraćamo na onu malopre priču kada je meni potpredsednica rekla kako je Odbor za zaštitu životne sredine održan, kada je bila načelna rasprava, a mi nismo mogli da izdvojimo mišljenje. Kako je mogla da bude održana, kada nismo izdvojili mišljenje? Na to sam vas upozoravao, a ne da je Odbor održan. Kada se vodila rasprava u pojedinostima – to nisam pomenuo.
Dakle, kada je trebalo da se raspravlja u načelu, sednica Odbora je otkazana sat pre početka, bez ikakvog obrazloženja i mi nismo mogli da reagujemo na zakon.
Pošto stvari stoje kako stoje sa ovim zakonom, on će verovatno biti izglasan. Opet upozoravam na jedan problem, na koji je moja koleginica Milica Vojić- Marković ukazala, a to je problem Carske bare. Princip znamo – zagađivač plaća. Pare iz budžeta su odvojene. Šta je urađeno? Ministar je dobio pitanje pre desetak minuta – odgovor nam nije dao. Mi do kraja rasprave očekujemo da nam da odgovor.

 Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospodine ministre, DSS jeste radila ovaj zakon vrlo detaljno zato što smatramo da je ova oblast izuzetno važna za ovu državu. Zaista ćemo podržavati Ministarstvo i ministra dogod bude radio u ovim oblastima i podnosio ovde zakone, tako što ćemo vrlo ozbiljno analizirati predloge i svojim amandmanima pokušati da razjasnimo tekst tamo gde je on neprecizan i da jednostavno pokušamo da popravimo tekst svojim amandmanima.
Amandman na član 17. je u stvari produkt svega ovoga što govorim. On zapravo pokušava da jednu stvar, koja je ovde prilično neprecizna, razjasni. Mi smo u stavu 1. zamenili reč „statutom“ rečima „propisima fonda“. Zatim, tačka 10) smatrali smo da je potrebno da se briše. Zbog čega smo smatrali? Zbog toga što su podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja obuhvaćeni tačkama 3), 4), 7) i 8).
Zatim, u tački 12) iza reči „i drugih aktivnosti“ da se zapeta briše i dodaju reči „uključujući i demonstracione aktivnosti“. Takođe u tački 13) iza reči „akcidenta“ brišu se reči „kada je uzročnik akcidenta nepoznat ili u slučajevima koji isključuju odgovornost zagađivača“.
Tačku 14) smatrali smo takođe da je potrebno da se briše.
Demonstracione aktivnosti nisu bile precizne, nisu ovde bile obuhvaćene i mi smo smatrali da treba da budu obuhvaćene. Zatim, sufinansiranje, rekultivacija i sanacija zagađenog prostora, do čega je došlo kao posledica akcidenta, kada je uzročnik akcidenta nepoznat ili u slučajevima koji isključuju odgovornost zagađivača, jer je to obaveza Vlade u skladu sa članom 66. stav 2. Zakona o zaštiti životne sredine – Vlada dakle treba da donese i finansira sanacioni plan kada je zagađivač nepoznat.
Zatim, rekultivacija i sanacija istorijskog zagađenja, iz razloga što je to obaveza države, odnosno Vlade, u skladu sa takođe Zakonom o privatizaciji, po kojem se sredstva za otklanjanje štete pričinjene životnoj sredini, odnosno ovde istorijsko zagađenje, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Takođe, sredstva od privatizacije po navedenom zakonu bi morala da budu prihod fonda, što predlagač nije predvideo. Finansiranje sanacije istorijskih zagađenja dovelo bi do blokade vršenja osnovne delatnosti fonda, jer bi važna i potrebna sredstva za sanaciju istorijskog zagađenja prevazišla mogućnost fonda da obavlja delatnost utvrđenu zakonom.