Iskorišćeno je trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Aleksandar Martinović.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč, po članu 144. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Milorad Buha, Aleksandar Martinović, Dejan Mirović, Sreto Perić i Boris Aleksić.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vjerica Radeta.

Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine treba da se briše, i to je stav SRS, zato što kroz ovaj amandman mi zapravo iznosimo svoj stav o tome da uopšte ne treba da postoji nikakav specijalni sud, nikakvo specijalno tužilaštvo.
Stav Srpske radikalne stranke, poznat od osnivanja stranke, jeste da sudovi treba da sude samo kao redovni sudovi, da nam nisu potrebni nikakvi „specijalci“, da se takvi sudovi pretvaraju zapravo u državne organe, da postaju igračka u rukama izvršne vlasti. Nažalost, u praksi se pokazalo da smo bili apsolutno u pravu.
Činjenica da ovaj zakon, koji ste doneli 2003. godine, trpi, evo, petu izmenu, ovo je peta izmena ovog zakona, govori o tome da ni vladajuća koalicija, odnosno DOS nije bio spreman da ovako nešto uradi, jer kada se radi ovako ozbiljan posao, kada se iz temelja menja nešto što je godinama i decenijama funkcionisalo, i to funkcionisalo sasvim dobro, u državi Srbiji, onda to mora da se uradi na način da to traje takođe godinama i decenijama, a ne da vi sami koji ste donosili ovaj zakon...
Naravno, gospođo Malović, ne mislim na vas lično, mislim na predstavnike vlasti, na predstavnike DOS-a, koji od 2000. godine pokušavaju da revolucionarno promene nešto u pravosuđu, nažalost, svaka promena je korak unazad.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS procenjuje da je sasvim logično uložiti amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Mi smo u toku prošle godine izneli svoj stav i svoje principe, vezano za organizaciju pravosudnog sistema u Srbiji. Naravno da se gospođa Malović nije složila sa tim. Ona snosi veliku odgovornost za ovakav pokušaj reforme pravosuđa.
Ne, niste vi isključivo; od 2000. godine, kao što je gospođa Vjerica Radeta već naglasila, DOS-ove stranke pokušavaju na jedan sasvim neprimeran način da izvrše reformu pravosuđa. To vam pokazuju ne samo poslanici SRS, to vam pokazuju i kolege sudije, koje, morate priznati, najveći broj njih, znaju da rade odlično ovaj posao i dobro primenjuju pozitivne propise vezano za oblast po kojoj postupaju.
Vi ste rekli da, pored tužioca za ratne zločine, u članu 4. Predloga zakona, koji se odnosi na član 7. osnovnog zakona, treba dodati i službu za otkrivanje ratnih zločina. Dakle, i službu za otkrivanje ratnih zločina. Mi smatramo da treba da postoji jedinstven opšti sistem pravosuđa i nema mesta ni posebnom tužiocu za ratne zločine, a još manje službi za otkrivanje ratnih zločina.
Smatramo da je tužilaštvo dužno, i ima nadležnosti u skladu sa važećim pozitivnim propisima, da svim organima u Srbiji izdaje određene naloge, odnosno da traži njihovo učešće, pomoć u procesuiranju određenih slučajeva. Stoga predlažemo da se amandman na član 4. Predloga zakona prihvati, jer se njime predlaže da se taj član briše. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Hvala. Član 6. Predloga ovog zakona odnosi se na član 10, čini mi se, osnovnog zakona, jeste, i njime brišete član 10. postojećeg zakona i dodajete novi član gde kažete, između ostalog, da se u Višem sudu u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje Odeljenje za ratne zločine. Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda itd.
Kada mi ne bismo imali negativan stav o postojanju ovog zakona i ovakvog načina funkcionisanja pravosuđa, ne bismo imali nikakve primedbe jer ovo jeste u skladu sa zakonima koji bi trebalo da stupe na snagu od 1. januara, ili možda od 1. marta kako ste pre neki dan rekli.
Nešto što zaista smeta u ovom članu 10. jeste da „izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.“
Gospođo Malović, ovim članom vređate sve sudije u Srbiji. Da li mislite da u Srbiji sudije ne poznaju oblast međunarodnog humanitarnog prava, pogotovo ljudskih prava? To je zaista neverovatno. Koji su vam kriterijumi? Vi ste rekli u obrazloženju – to mora tako, jer moraju to da znaju. Koji su kriterijumi, ukoliko to nije stav Nataše Kandić o pojedinom sudiji?
Vrtite glavom, a cela Srbija zna, to je javna tajna, da Nataša Kandić upravlja i Specijalnim tužilaštvom i Specijalnim sudom za ratne zločine, da se tamo pojavljuje, iako nije pravnik, da se pojavljuje kao zastupnik, da ona diktira presude itd. Vi ste sad samo ovim predlogom zakona ozakonili, legalizovali postojanje Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo, koji sve od sebe čini da radi protiv Srbije i interesa srpskog naroda. Hvala.

Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Amandman je podnet u sklopu naše kritike tribunalizacije našeg pravosuđa. Smatramo da argumentovano treba ukazati na sledeće činjenice. Naravno, vi ćete izneti argument da postoje međunarodne obaveze naše zemlje i da treba sarađivati sa Haškim tribunalom, jer je to ad hoc sud Ujedinjenih nacija. S druge strane, postavlja se pitanje i mislimo da je to ključno pitanje – šta ako taj sud krši ljudska prava? Šta ako sud krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, tačnije član 6. te konvencije koji reguliše pravično suđenje?
Ako birate između tzv. međunarodne obaveze i poštovanja ljudskih prava i Konvencije koja je doneta 1950. godine, onda je potpuno logično da štitite svoje građane, posebno one koji se nalaze u pritvoru Haškog tribunala.
U tom smislu, navešću vam samo jedan primer: imate sudiju Merona, koji je u slučaju Vojislava Šešelja doneo preko 20 negativnih odluka, a samo jednu pozitivnu. S druge strane, kada je bio član žalbenog veća u slučaju Orića, on je doneo oslobađajuću presudu. To je skandalozno! To je klasičan primer dvostrukih standarda. Zato smo mi protiv ugledanja na takav sud i na takve sudije.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Članom 11. dodali ste neki novi član, koji je ovde nazvan član 13a, i predvideli ste da „tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo iz člana 2. ovog zakona.“ To su, najjasnije rečeno, krivična dela za ratne zločine.
Predložili smo da se ovo briše zato što smatramo da ova krivična dela za ratne zločine ne treba tretirati drugačije od ostalih krivičnih dela koja su propisana u Krivičnom zakoniku, kao što su propisana i ova krivična dela. Ne mogu da se tretiraju suprotno Krivičnom zakoniku.
Vrlo ste interesantno odgovorili da se „amandman ne prihvata iz razloga“ – ovo vam svaki put ovako stoji, očigledno je da ste vrlo pažljivo ovo pregledali, pa imate ovakvu grešku – „što je celishodno dati mogućnost da se novi institut sporazuma o priznanju krivice primeni i u postupcima za krivična dela ratnih zločina, i to bez ograničenja propisanih Zakonikom o krivičnom postupku“.
Najpre, u ovom obrazloženju niste odgovorili na obrazloženje amandmana koji sam podnela, jer ste ovo rekli na takav način da mislim da niko živi ne može da razume šta ste hteli da kažete.
Ali, šta smo mi hteli da kažemo? Ovo što je rekao kolega Mirović – SRS se apsolutno protivi tribunalizaciji srpskog pravosuđa. Nažalost, ta tribunalizacija je na delu već više godina. Od svedoka saradnika vi pravite najunosniju profesiju u Srbiji, ne samo kada je u pitanju ratni zločin, već kada je u pitanju bilo koje krivično delo. Mogli bismo da potrošimo sve vreme koje nam stoji na raspolaganju, vezano za ove zakone, da vam pričamo šta ste uradili sa svedocima saradnicima, odnosno kako svedoci saradnici prolaze, kako ih čuvate, kako i dalje rade, otprilike, ono što su radili i ranije, samo sad na drugačiji način.
Naravno, ovaj put ne mislim na ratne zločine, ali s obzirom na to da se ovaj zakon odnosi na to, moram da vam kažem da su se i u ovom Specijalnom odeljenju suda za ratne zločine donosile presude na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika. Te presude su pobijane od višeg suda, recimo, slučaj Vukovar, odnosno „Ovčara“, gde su drastično smanjene kazne od strane višeg suda, jer je utvrđeno da je... Taj postupak je još u toku i kao pravnik znam da ne bi trebalo da ga komentarišem, ali ono što jeste činjenica kada su u pitanju ta prvostepena presuda i presuda drugostepenog suda, tamo su svedoci saradnici bili presudni, nijednog drugog dokaza za tu grupu ljudi nije bilo, a svedoci saradnici u svojim izjavama kažu da su lično učestvovali. Jedan od njih ima nadimak Krvavi.
Dakle, svedoci saradnici su sami priznali da su vršili ratne zločine, a na osnovu njihovih izjava osuđeni su neki drugi ljudi.
Tome se SRS protivi, takve svedoke skupljate i pomažete Haškom tribunalu i odvodite ih u Hag, odnosno odvode ih u Hag da svedoče. Svedoče suprotno interesima države Srbije, vi to dobro znate.
Najbolji primer svedoka saradnika, ali koji su, hvala bogu, apsolutno poraženi, jesu svedoci koji su se pojavljivali u postupku protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Sada zbog takvih svedoka, koji nisu imali i ne mogu da imaju niti jedan dokaz da je Vojislav Šešelj izvršio bilo kakvo krivično delo, jer nije, zbog takvih svedoka tužilaštvo ne zna šta da radi, nema novih svedoka, ima pet sati vremena, još uvek ih ne koristi.
Takve negativne stvari iz Haškog tribunala vi prenosite u pravosuđe i puštate ljude koji su vršili ratni zločin, zato što će oni da posluže vama za upotrebu, odnosno zato što će lažno da optuže nekoga ko nema veze sa nekim ratnim zločinom, a on će, kao neko ko je vršio taj zločin, da bude građanin koga će čuvati policija države Srbije. Hvala.