Dva minuta i 55 sekundi iskorišćeno vreme poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dobar Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku apsolutno rešavaju sve probleme vezane za učinioce krivičnih dela i za njihovo procesuiranje, međutim, vi se trudite da budete veći katolik od pape. Mi to ne sporimo, ali ćemo se uvek suprotstavljati vašim zakonskim predlozima svojim stručnim mišljenjem i našim principima, koje je Srpska radikalna stranka od svog osnivanja uspostavila.
Na osnovu toga, logično je da smo podneli amandman na član 14. Predloga zakona gde se dodaju članovi 14b i 14v. Vidite, kolega Mirović je govorio o pokušaju tribunalizacije pravosudnog sistema u Srbiji. Ovde imamo jednu daleko drastičniju situaciju i od te koja vlada u samom Haškom tribunalu.
Vidite šta kaže član 14v: „Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.“ Stvarno nema smisla, uopšte, ovakav predlog dostaviti deci u osnovnoj školi, a kamoli narodnim poslanicima koji iole žele da pročitaju vaše predloge.
Član 14v kaže – ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata koji ispunjava određene uslove, pa ste ovde rekli deset godina u oblasti krivičnog prava itd. Ovde doslovno pokušavate da prepišete odredbe koje važe u Haškom tribunalu.
Pretpostavljam, gospođo ministre, da vi nećete najviše, možda, oskrnaviti pravosudni sistem u Srbiji; bio je jedan ministar pre vas koji je predlagao da se u Srbiji, u naše zakonodavstvo uvede smrtna kazna koja bi trajala jedan dan ili 15 minuta, čini mi se, usmerena isključivo protiv političkih neistomišljenika, a ne onih koji su učinioci, odnosno počinioci krivičnog dela. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik… Izvinite. Dakle, u raspravi o amandmanu na član 18. ne želi niko da učestvuje.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

U sklopu priče o tribunalizaciji našeg pravosuđa i ugledanju na negativne primere, umesto na pozitivne, nama u SRS uopšte nije jasno zašto se ne ugledate npr. na tzv. Rimski sud, koji je doneo Rimski statut. Poznato je da je čak i Evropska unija donela deklaraciju kojom podržava načela tog statuta i pravilnika kao jednu vrstu kodifikacije međunarodnog prava. Tu nije ništa sporno, to je stalan sud i u tom smislu ne vidim razloga zašto se niste ugledali, na primer, na taj sud koji podržava ogromna većina članica UN.
Što se tiče tzv. Haškog tribunala, naveo bih još jedan primer koji pokazuje te negativne anomalije u radu tog tzv. tribunala, a to je primer hrvatskog novinara Domagoja Margetića, koji je objavio spisak zaštićenih svedoka, tačnije 102 zaštićena svedoka, među kojima je bio i predsednik Hrvatske Stipe Mesić. On je u svojim novinama objavio da je to spisak haških tajnih svedoka i, navodno, da mu je to poslala Karla del Ponte. Za takvo kršenje, tačnije nepoštovanje suda, on je osuđen na tri meseca.
S druge strane, Vojislav Šešelj, koji nije objavio ime nijednog zaštićenog svedoka i koji je objavio knjigu koja sadrži dokumenta koja su prihvaćena od strane sudskog veća, osuđen je na 15 meseci zatvora. To je još jedan primer dvostrukih standarda, negativan primer jednog rada na koji se ne treba ugledati i koji treba osuditi.
Uostalom, vi znate da je Karla del Ponte objavila knjigu u kojoj otvoreno priznaje da do početka svog mandata nije ni znala da postoji Republika Srpska, nije se služila engleskim jezikom, nije znala osnovne stvari o bivšoj Jugoslaviji, osim onoga što je pročitala u novinama, tako da je skandalozno da se naše pravosuđe ugleda na takvu vrstu rada i na takve ljude i pravnike. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi da da završnu reč, na osnovu člana 144. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Mirko Munjić, Sreto Perić, Zoran Krasić i Boris Aleksić, kao i amandman Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Podneo sam amandman na član 2. gde sam tražio da se posle reči „polne slobode“ dodaju reči „trgovine ljudima, dečije pornografije“.
U članu 2. predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: 1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom, 2) krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnog dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od milion dinara, 3) krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. stav 1. ovog zakona.“
Tražio sam da se u tački 3) ovog člana 2. posle reči „polne slobode“ dodaju reči „trgovine ljudima i dečije pornografije“. Tražio sam to iz razloga što SRS smatra da krivična dela trgovine ljudima i krivična dela dečije pornografije predstavljaju krivična dela koja su u ogromnoj ekspanziji u poslednje vreme. To su krivična dela koja se mogu svrstati u red onih krivičnih dela koja se možda najviše izvršavaju ili su bar među pet krivičnih dela koja u poslednje vreme imaju zaista visok stepen izvršenja. Zbog toga smo tražili da se decidirano u ovom zakonu predvide i krivična dela trgovine ljudima i dečije pornografije.
Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman. U obrazloženju kaže da je krivično delo dečije pornografije sadržano u glavi Krivičnog zakonika koja se odnosi na krivična dela protiv polne slobode, a za koja je već predviđena nadležnost specijalizovanih državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. Predloga zakona.
Međutim, tražio sam da decidirano ovo bude krivično delo, i krivično delo trgovine ljudima. Vlada se nije osvrnula na ovo delo trgovine ljudima, iako smatram da je ovo delo takođe jedno od krivičnih dela koja se u znatnoj meri vrše. Svi smo svedoci koliko su naša policija i policija zemalja iz okruženja na našim i drugim državnim granicama sprečile izvršilaca ovih krivičnih dela u izvršenju ovakvih i sličnih krivičnih dela.
Upravo iz tog razloga smatrali smo da je trgovina ljudima jedno od krivičnih dela koja je neophodno staviti u odredbu člana ovog zakona. Vlada to nije prihvatila. Smatram da je to velika greška i da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Minut i četrdeset sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Podneli smo amandman na član 2, a u vezi sa članom 3, zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Svesni smo i poznata nam je činjenica da u Srbiji nema veliki broj sudija koji se tačno stavlja u nadležnost određenim sudovima, postupanje po ovim krivičnim delima i ovde smo želeli da pomognemo, da damo doprinos da se ovaj zakon završi, da bude primenjiv.
U članu 3. se kaže: „Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: 1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom...“.
Naša intervencija ovim amandmanom odnosi se na član 3. tačku 2): „krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000“, to je Predlog zakona, „ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od milion dinara“. Mi smo amandmanom predložili da se kaže: „ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500.“ Takvu situaciju smo imali u važećem zakonu.
Vas bih, gospođo ministre, zamolio da posle mog obrazloženja, ukoliko ste u situaciji, iznesete šta je vas motivisalo da pokušavate da promenite ovaj član. Smatramo da bi ovakvim predlogom kao što je u našem amandmanu bio zaštićen veći broj onih na koje se odnosi primena ovog zakona.
Ili: „...nastala materijalna šteta koja prelazi iznos od milion dinara“; predložili smo da taj iznos bude 500.000. Smatramo da bi na ovaj način veći broj ljudi bio zaštićen, odnosno oni koji ostvaruju određena prava po ovim pronalascima, veći broj nego što je u Predlogu ovog zakona. Na taj način pokazali bismo svim eventualnim budućim počiniocima da ćemo se odlučno suprotstavljati izvršenju ovakvih krivičnih dela. Jer, poznato nam je da je ovo nešto što je nastalo u nekom kasnijem periodu, ovo nisu krivična dela koja datiraju unazad ne znam ni ja koliko godina, nego su dela novijeg datuma. Zahvaljujem se.

Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 142. stav 2. Poslovnika, podneo je amandman na član 5, koji je prihvatio predstavnik predlagača na sednici Odbora.
Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa će se o ovom amandmanu Narodna skupština, kao i o drugima, izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Aleksandar Martinović, Đuro Perić, Vjerica Radeta, Radovan Radovanović, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić, Dušan Marić, Boris Aleksić, Zoran Krasić, Nataša Vučković, Nenad Konstantinović, Sreto Perić, Mirko Munjić, Gordana Pop-Lazić, Dejan Mirović, Milutin Jeličić, Milorad Buha, Milica Radović, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Stefan Zankov, Vladan Batić i Olena Papuga, kao i amandmane Vlade i Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković povukla je potpis sa amandmana koji je zajedno sa narodnim poslanicima Jelenom Budimirović i Zoranom Antićem podnela na član 45. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, prelazimo na pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Povodom ovog prvog amandmana ću iskoristiti pravo da načelno stavim primedbe na ovu raspravu u pojedinostima, iznoseći neke naše generalne zamerke na način kako je ovaj zakon urađen.
Pre svega, molila bih Skupštinu da Poslovnik koji imamo poštujemo, u smislu nadležnosti Zakonodavnog i ustavnog odbora. Zašto to kažem? Veliki broj naših amandmana ima primedbu da su neke odredbe ovog zakona neustavne; do toga nije smelo da dođe da je, po Poslovniku Skupštine, Zakonodavni odbor, koji je nadležan da utvrđuje usklađenost pravnog sistema i zakona sa Ustavom, to uradio na način kako je trebalo.
Primedba koja stoji na strani Vlade, da je Sekretarijat za zakonodavstvo to trebalo da uradi, jeste nešto što ne sme da bude, da imamo sličnu odgovornost. Vlada to nije uradila u svom delu posla, a Skupština nije uradila u svom delu posla.
Ono što ne sme da bude praksa ubuduće, to je da nemamo izjašnjenje Odbora za ustavna pitanja, koji je po članu 44. nadležan za ovu vrstu načelnih razmatranja primene Ustava u pojedinim zakonskim odredbama.
Ovo što sada govorim ne odnosi se na sam član 1, koji ću obrazložiti, ali načelno se odnosi na ključne stvari koje definiše ovaj zakon. Da to ilustrujem, samo ću da pomenem član 40. koji u velikoj meri ilustruje rogobatnost pravno-tehničkog, zanatskog dela posla izrade zakona. Na primer, taj član 40. ima nekih jedanaest odredaba, a tri od njih su direktno neustavne. Znači, član 40, koji propisuje obavezu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da za sudije, zamenike javnih tužilaca i ostale pre svega predlažu one kandidate koji su završili osnovnu obuku, što jeste nesaglasnost sa Ustavom.
Vi ste (ovo ilustruje odnos Vlade) kao odgovor na naše primedbe u svom obrazloženju napisali da se zaista predlaže da pre svega kandidati budu oni koji su završili ovu obuku, ali da oni samo imaju prednost u odnosu na druge kandidate, čime se, kažete, ne oduzima pravo predlaganja.
Gospođo Malović, čime drugi kandidati mogu da nadomeste tu prednost koju vi dajete onim kandidatima koji su završili obuku? Čime oni da je dostignu, da je ponište, da dostignu taj broj nedefinisanih bodova? Nemaju čime da je dostignu. To je nedostižna prednost.
Kažete da se drugima ne osporava pravo predlaganja. Ozbiljni smo ljudi, vrlo ste inteligentna žena, ne možete pravo predlaganja dovoditi u istu ravan sa pravom izbora. Ne, vi ne sporite pravo predlaganja, ali ne mogu da budu izabrani oni kandidati koji nemaju ovu prednost koju definišete neustavno članom 40, stavovima 8, 9. i 11.
Ovo o čemu govorim je neoborivo. Satima možete da tvrdite nešto drugo, ali srpski jezik, Ustav i zakon kako je definisan ovde ne omogućuju vama da mi dokažete da ste u pravu. Nije mi cilj da pokažem da ste vi u pravu, ja u pravu ili neko treći; cilj je da zakon koji se donosi u ovoj zgradi bude u skladu sa Ustavom i da omogućuje ono za šta se zalažemo svi – jednake šanse svima. Ovaj zakon to u velikoj meri ne da onemogućuje, nego, naprotiv, određenu kategoriju lica, onih koja završavaju početnu obuku i pravosudnu akademiju, dovodi u privilegovan položaj. To nije dopustivo.
To što niste usvojili nijedan amandman naše poslaničke grupe nas uopšte ne brine. Nama i jeste cilj da pokažemo različitost pristupa, ali ovde se ne sporimo oko različitih načina rešavanja jednog te istog problema; ne možemo da se sporimo da li ćemo da poštujemo Ustav ili ne.
Da li je dopustivo da danas, na primer, imamo problem primene Zakona o javnom informisanju? Da li je dopustivo da imamo problem primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, primene više odredaba Krivičnog zakonika za koje pravni tim SNS i pravni znalci tvrde da će vas pre ili kasnije Evropski sud ili Ustavni sud dovesti u situaciju da menjate odredbe ovog zakona? Ustavni sud je dobio mnogo šire nadležnosti. Ima puno posla. Nemojmo mu svakim zakonom, gotovo svakim zakonom koji se ovde usvaja davati nove poslove, jer neće moći da postignu ono što im vi namećete.
U suštini onoga što stoji u zakonima koje ovde dobijamo je, u stvari, kriza podele vlasti. Dokaze za to imamo u zakonskim rešenjima koja ovde stižu, nezavisno od toga koju oblast regulišu. Izvršna vlast, Vlada, pokušava da direktno i indirektno stavi pod svoje okrilje sve ono što nije u njenoj direktnoj nadležnosti.
To nije generalna primedba, to je najteža primedba koja se može staviti na ovaj zakon i ona je prilično dosledno sprovedena kroz sve njegove mehanizme. To što niste uvažili je na vašu štetu i bojim se da ovaj zakon zaista neće moći da izdrži ozbiljnije preispitivanje viših instanci, a sigurno će takvog preispitivanja biti.
Član 1. na nedopustiv način definiše ovu ustanovu, koja jeste ustanova, ali, kao što prelazne i završne odredbe kažu, u stvari će poslovati po Zakonu o javnim agencijama, pa je vrlo rado sa pravom nazivam agencijom za pravosuđe, poput svih drugih, ostalih, za koje znamo koliko su nezavisne i kako rade u interesu građana. Neprihvatljivo je da nazivom „pravosudna akademija“ karakterišete nešto što jeste ustanova koja to nije ni po organizacionom obliku, ni po pravnom statusu, ni po svojoj delatnosti.
Ponoviću ono što je izneto u načelnoj raspravi – da ona prosto dovodi u zabludu treća lica u pravnom prometu, jer kao javna ustanova, po Zakonu o privrednim društvima, u članu 17. stav 2, ona mora iz naziva da govori o sebi, čime se bavi, koje su joj nadležnosti i šta treća lica mogu da očekuju. Ovo je naziv koji je primeren za umetničke, visoke vojne i slične škole i zaista nije dobro da se ovako zove nešto što pretenduje da bude akademija, a bavi se samo obukom državnih službenika, bez prava na davanje bilo kog nivoa obrazovnih zvanja. Zahvaljujem.