Gospođo Čomić, amandman koji je podnet je dobra prilika da se nešto kaže o ovom predlogu zakona, naravno, držeći se onoga što je propisano članom 3. Predloga ovog zakona, kako bi naša javnost mogla da stekne uvid u to šta se radi i kako se radi. Naravno, ne ulazim u to da li će amandman da se prihvati ili ne. Koji su razlozi što je podnet ovakav amandman (tiče se samo roka), neću ni u to da ulazim, ali radi javnosti treba da se shvati da predstavlja interes Republike Srbije gasifikacija Republike Srbije i omogućavanje svim korisnicima da koriste taj energent, tim pre što energetska kriza i ono što se zove energija predstavlja pitanje kome ćemo u budućnosti mnogo više vremena da posvetimo nego što smo do sada posvećivali, ne samo gasu kao energentu, nego i svim mogućim alternativnim izvorima energije, kako one neobnovljive, tako i one obnovljive, zato što se procenjuje da u sledećih desetak godina mora da se nađe neko rešenje za stabilnu energetsku sigurnost, da ne idem šire, za prostor Republike Srbije.
Mi smo u prednosti u odnosu na druge lokacije, kako u Evropi, tako i na drugim mestima, zato što imamo nekih prirodnih potencijala da koristimo neke energente i rešimo pitanje energetske sigurnosti naše države.
Naravno, mogu o ovom amandmanu i o ovom članu da pričam i sa aspekta čiji sin radi u „Jugorosgasu“, mogu da pričam i ko je na čelu „Jugorosgasa“ itd., ali mislim da je to već opštepoznato. Gospodine Škundriću, to svi znaju. Iluzorno je pričati o tome, jer bi se stvarno diskusija svela na nešto što je beznačajno u ovom trenutku. Pitanje je mnogo značajnije. Verovatno ćete da se složite. Ono je značajnije kada se ima u vidu da je prodaja NIS-a otvorila drugo pitanje – pitanje cene; verovatno će u bliskoj budućnosti biti otvoreno i pitanje kompenzacije zbog te cene, ali da ne otvaram to pitanje, znate i vi sami sa kojim ste problemima suočeni.
Ako se vratimo na član 3. Predloga zakona i na ovaj amandman, onda glavno pitanje jeste, pošto je predlagač priznao prilikom rasprave u načelu da ovaj zakon odstupa od pravila koja postoje u Zakonu o eksproprijaciji i da se morao odlučiti na ovaj potez da ovim zakonom poništimo sve principe Zakona o eksproprijaciji, pa želim u nastavku da se krećem u tim okvirima...
Vidite, kada se vrši eksproprijacija, obično postoji neki plan, neki program, pa se kaže – trasa ide odatle dotle, prolazi preko tih i tih katastarskih parcela, te i te katastarske parcele moraju da budu obuhvaćene eksproprijacijom, da li je u pitanju službenost, da li delimična eksproprijacija, to su već neke varijacije na tu temu.
Očigledno je da ovaj zakon nema to. Zašto? Zato što treba da se obezbedi primat nekome ko je projektovan da u budućnosti ima primat.
Da li će svi postupci da se završe u roku od godinu dana ili u roku od šest meseci? Znate, postavlja se pitanje sprovodljivosti naših zakona – postoji toliko zakona u kojima su rokovi određeni, a nisu prekluzivni rokovi, znači nisu rokovi koji podrazumevaju neku sankciju kada se propusti rok, a imamo zakone gde su i prekluzivni rokovi, pa se to opet ne poštuje.
U suštini, ovo je jedna rezolucija, jedna deklaracija koja treba da omogući nešto što je u javnosti predstavljeno kao velika pobeda i veliki interes Republike Srbije. Tu ste potpuno u pravu i to moram da vam kažem. Pre sedam-osam dana imali smo nastavak nečega što je „Južni tok“ – ali ovaj zakon nema veze sa onim što se zove „Južni tok“, nema direktne veze, ima posredno veze – i Slovenija je zaključila ugovor, pre nekoliko dana je i Evropska komisija zaključila sa Rusijom ugovor o bezbednosti i sigurnosti tog saobraćaja, gasnog transporta itd. Znači, veliki interes postoji.
„Nabuko“ jeste fatamorgana u ovom trenutku, to mora da se kaže, a osnovna poenta „Nabuko“ projekta jeste izvorište, jer nemaju izvorište. Imaju ideju gde bi to trebalo da ide, međutim, nemaju izvorište i imaju obavezu da obezbede dvesta miliona nekog kredita da bi prvu hemijsku olovku uboli u neki papir.
Nije to stvar moje proizvoljnosti, već je stvar nekih zvaničnih institucija u svetu koje su razmatrale taj transkontinentalni problem energetike.
Samo da vam skrenem pažnju na to da se već nekoliko godina čuju vrlo oštre rečenice koje kažu da Rusija nema pravo na energetski monopol, da to njihovo prirodno bogatstvo nije samo njihovo, nego treba da ga podele sa nekim drugim. Šta se sve dešava u Kaspijskom basenu, čućemo verovatno za nekoliko godina, ali dovoljno je, radi razmišljanja, da i ona glupa krilatica o zabrani širenja nuklearnog oružja... Zašto kažem – glupa? Zabranjeno je širenje, a nije zabranjeno ono što već postoji. Malo deluje besmisleno. To vam dođe kao francuska radio-televizija; mi imamo nešto i ne dozvoljavamo da to neko drugi ima.
Znači, vrlo su krupna pitanja. Ovaj zakon jeste minoran u odnosu na ova krupna pitanja, jer rešava, hajde da kažem, jednu deonicu neke buduće eksploatacije odnosno korišćenja. Sa gledišta ovog amandmana, da li se eksproprijacija završava u roku od godinu dana ili u roku od šest meseci, potpuno je trivijalna situacija. Zašto? Nijednog trenutka ništa ne zavisi od nas, zavisi od onoga ko investira, ko ima pare i kome ste preneli ovaj posao. Posao ste preneli firmi koja posluje po našim propisima. Ona jeste u mešovitoj svojini, jeste da sad to koristi ko kako želi. Neko to predstavlja kao inostrano ulaganje, da je potrebno da se omogući strancima da se ovo koristi.
Međutim, opet bih se vratio na vilu na Senjaku, na dete koje je zaposleno u toj firmi ili decu koja su zaposlena u toj firmi. Vratio bih se na to što neko predstavlja da ovo nema alternative. Alternativa postoji. Pitanje je da li vi želite tu alternativu ili je ne želite.
Netipično je da u jednom zakonu stoji naziv firme, da znate. Svaki zakon je opšti akt. Kada je u pitanju opšti akt, onda se na opšti način, univerzalan, objektivno, nepristrasno uređuje neka materija. Kada se pojedinačnim zakonom kaže „ime i prezime“ firme, da budem prezican - naziv firme, onda to više nije opšti akt, onda to postaje pojedinačni akt, onda to postaje konkretizacija nečega. Ali, ako treba ovim zakonom, gde dajemo ime i prezime, da konkretizujemo nešto, onda nije potreban zakon. Diže se na nivo zakona potpuno nepotrebno, samo zbog toga što ne postoji odgovarajuća firma, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji.
Gospodine Škundriću, naravno, nepodnošljivo je ovo prisustvo Zapada na teritoriji Republike Srbije. Nepodnošljivo je ovo uplitanje Sjedinjenih Američkih Država u vitalne interese, da ne preteram baš, ali odgovara istini, gotovo u svaki tanjir na ručku u Republici Srbiji, to je nepodnošljivo. Treba da se izjednačimo nekako, treba da dođe neka konkurencija, treba da postoji drugi pol. To je potpuno prihvatljivo kao opredeljenje.
Kao čovek koji je još 1996, 1999. i 2000. godine pričao o toj dobroj vezi sa Ruskom Federacijom, gospodine Škundriću, pa smo ovde gotovo na mišiće mi radikali naterali socijaliste i JUL da prihvatimo taj sporazum o bliskim odnosima sa Rusijom i Belorusijom... Sećate se, pretpostavljam. Onda smo organizovali, hajde da kažem, oduševljenje naroda ispred Narodne skupštine.
Ali, za nas je potpuno neprihvatljivo da rukovodstvo SPS-a, koje je na čelu „Srbijagasa“, recimo, služeći se tim dobrim raspoloženjem i dobrim odnosima prema Rusima koristi potencijale NIS-a da zapošljava ljude iz nekog sela na teritoriji opštine Vrbas, kako bi to selo glasalo za SPS. To već prevazilazi našu unutarstranačku borbu. To polazi od pretpostavke da se vrši zloupotreba inostranog partnera i inostranih sredstava, tim pre što znamo da je sada većinski vlasnik NIS-a ruska strana.
Ne znam zašto brukate Srbiju i ubacujete strane partnere i njihova sredstva u nešto što se zove unutarstranačka borba. Nama to nikada ne bi palo na pamet. Jednostavno, bilo bi nas sramota da to radimo.
Vi ste, recimo, u nekim selima tamo zapošljavali po 15 - 16 dece da rade u naftnoj industriji da biste ostvarili dobar rezultat na lokalnim izborima; još ste obećali da ćete 60 njih da zaposlite. Koliko je njih izgubilo posao zbog toga da biste vi zaposlili vaših 16 ljudi? Jeste, vaš Bajatović je to radio u kampanji, znate i sami. Renovirali ste i kafanu, pa ste tri dana pravili tamo žurku, samo da biste napravili nešto.
