Dame i gospodo narodni poslanici, stav Srpske napredne stranke je, čini mi se, poprilično jasan kroz ove amandmane koje smo podneli na tekst ovog zakona. U suštini, nezadovoljni smo samostalnošću koju ima Republički zavod za statistiku i činjenicom da ni na koji način u ovom zakonu nije podvučeno, naglašeno da u potpunosti moraju da se prate međunarodni priznati standardi u oblasti statistike.
Mi smo to kroz jednu dopunu člana 12. želeli da naglasimo, jer u članu 12. se radi o Narodnoj banci Srbije i njenom pravu da postavlja standarde za zvaničnu statistiku, a da pri tome nema obavezu da ispoštuje međunarodne priznate standarde.
Mislim da u mnogo članova ima uticaja Vlade u odnosu na Republički zavod za statistiku. Na sve članove nismo podnosili amandmane. Mislim da je prilika da kao neki argument za ovu tvrdnju dam do znanja da, recimo, imamo problem kada je u pitanju odnos Republičkog zavoda za statistiku i Vlade prilikom postavljanja standarda i metodologije (kao što rekoh, Republički zavod za statistiku u potpunosti zavisi od Vlade); kada je u pitanju konflikt između Zavoda za statistiku i proizvođača zvanične statistike Vlade ima nadležnost da odluči o tim konfliktima i opet je tu njeno diskreciono pravo da faktički utiče na metodologiju; imamo činjenicu da u savetu za statistiku od 17 članova imate samo četiri nezavisna člana (tri iz naučno-istraživačkih institucija, jedan iz statističkog društva), a da je 13 članova saveta za statistiku iz raznoraznih ministarstava, počevši od ministarstva za finansije, ekonomiju, trgovinu, poljoprivredu, rad, zdravstvo.
Kao što rekoh, u članu 12. vidimo samostalnost NBS u odnosu na statistički zavod i njeno pravo da odlučuje o metodologiji, koja je možda i najvažnija kada je u pitanju ekonomska politika, jer to su uglavnom parametri koji dotiču makroekonomske teme, uopšte, ekonomski parametri na osnovu kojih se procenjuju uspešnost i neuspešnost neke vlade.
Duboko sam uveren da smo prethodnih godina imali jako ozbiljnu zloupotrebu statističkih podataka; da smo, kao što neke moje kolege malopre rekoše, iz različitih institucija dobijali različite podatke; da se ti podaci često ne uklapaju sa onim podacima koje možemo da vidimo na sajtu Eurostata, čak se dešava da je, što je elementarno, BDP na tom sajtu znatno manji nego što je u prezentaciji nekih vladinih institucija; da smo imali razliku u podacima između Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku.
I dan-danas imamo drugačije obračunavanje BDP-a nego ove evropske institucije, u smislu da 2002. godinu uzimamo kao baznu godinu, dok su neki važeći propisi na nivou EU da je to prethodna godina, jer imamo različite cenovne paritete, disparitete, koji bitno utiču na uvećanje bruto društvenog proizvoda.
Na osnovu tako obračunatog BDP-a, imamo javnu potrošnju koja je još veća nego što se zvanično predstavlja, veća od mogućnosti privrede, od mogućnosti građana, ali se njen obim na taj način prikriva.
Imamo jako puno problema kada je u pitanju regionalna nejednakost i procena bruto društvenog proizvoda po regionima. Još 2005. godine, koliko ja imam informaciju, statistički zavod prestao je da na jedan objektivan i pravi način vodi računa o tim podacima; nemamo ih dovoljno u javnosti, da se ne primećuju regionalne razlike, koje su sve veće i sve više se produbljuju.
Činjenica je, po tim podacima koje smo imali 2005. godine, da je više od 80% BDP-a ostvarivano u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, a da je većina unutrašnjosti jako malo doprinosila privrednom razvoju zemlje, da su ti podaci sasvim sigurno nepovoljniji u odnosu na unutrašnjost i da se pogoršavaju iz dana u dan. To je ono što Vlada i statistički zavod prikrivaju.
Imamo problem i kod prosečne zarade. Mislim da je prosečna zarada i metodologija samog obračuna krajnje problematična, da se tu dovoljno ne uvažava privatna privreda. Nešto je urađeno 2004. godine, ali na osnovu tih promena u načinu obračuna došlo se u situaciju da su podaci neuporedivi. U principu, često se menja metodologija; često se dešava obuhvat podataka koji ulaze u taj statistički račun... Zbog toga je sve više manipulacija, sve više različitih podataka koji stižu iz različitih izvora.
Očigledno je da je problem uplitanje izvršne vlasti, uticaj kreatora ekonomske politike na zvaničnu statistiku, da je to ono što određuje podatke, ulepšava našu stvarnost. Siguran sam da je, nažalost, stvarnost, ekonomska stvarnost jako loša, kada pitate građane Srbije, da su jako nezadovoljni svojim standardom, da su jako nezadovoljni perspektivom. Na neki način, ovakvim načinom obračuna pokušava se da se to njihovo nezadovoljstvo umanji ili da se manipuliše samim građanima.
Prema tome, pozivam vas da razmislite o ovom amandmanu Srpske napredne stranke. Cilj nam je bio samo da se poštuju međunarodni standardi, da se onemogući da bilo ko, pre svega izvršna vlast, manipuliše podacima. Bitno je to, ne samo zbog sadašnjosti, već i zbog budućnosti. Hvala vam.