Pitanje za ovog odsutnog akademika, neuspelog, zašto građani Pančeva sa oboljenjem kukova ne mogu da idu u Beograd, nego moraju u Vrbas?
Oboleli od raka se na zračenje upućuju umesto u Beograd, sada u Sremsku Kamenicu, a zabranjeno je davanje, generalno davanje uputa za Beograd, tako da lekarka koja je nedavno pacijente uputila u Beograd, umesto onaj glavni zarez – administrativni centar Novi Sad, dobila otkaz.
Naravno, još samo jedno dodatno pitanje; neće valjda i ovaj da ode, oće, dakle, neverovatno.
Pitanje se tiče naših bezbednosnih službi. Da li naše bezbednosne službe imaju procenu bezbednosnog rizika po Srbiju zbog donošenja ovakvog statua?
Gospodin Šutanovac je otišao, ne mogu da verujem. Znači, dobro.
Da li te službe imaju informaciju o uticaju Instituta za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu, odnosno uticaj tog instituta na stvaranje statuta Vojvodine.
Vraća se, odlično.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Želim da postavim pitanje Vladi, mada se tiče direktno, u stvari, svih nas poslanika ovde i same Narodne skupštine.
S obzirom na to da Narodna skupština ne raspolaže nikakvom imovinom, da ne odlučuje o mnogim stvarima koje su vezane za njen rad, pitam prisutne članove Vlade – ko je u Vladi zadužen za naplatu troškova zakupa od izdavanja ove zgrade, za raznovrsne namene? Koliko je prihoda po tom osnovu ubrano u prošloj i ovoj godini, odnosno, od dana kada je ona počela da se koristi?
Pošto se gotovo svakog vikenda ovde održavaju raznovrsni seminari, raznih strukovnih udruženja, medicinskih, „Milenijum“, čini mi se udruženje bivšeg premijera takođe ovde organizuje povremeno neka savetovanja, organizuju se snimanja filmova, raznovrsne proslave, pa ako osoblje ostaje ovde da radi duže od predviđenog radnog vremena, a ima problem da im se prekovremeni sati ne isplaćuju i obračunavaju mesečno, u ime čega bi mi dozvolili da inače male plate zaposlenih ljudi ovde budu tako male, a da se od njih traži dopunsko angažovanje.
Ako ovo jeste zgrada o kojoj brine i gazduje njom Vlada, dok to ne pređe na Skupštinu, to gazdovanje ne može da bude dobra volja da nekome, ne tvrdim da je tako, ali hoćemo da vidimo izveštaj, bez naknade izdaje ovu zgradu u zakup za slikanje, promociju nekih ljudi, organizacija itd.
Ko brine o tome?
Da li naplaćuje? Šta je to ta tarifa itd? Ovde se angažuju i prevodioci, a mi ih imamo tako malo, to predsednik Skupštine najbolje zna, jer na putu na kojem sam i sama bila s njom, mahom se sama najviše snalazila, da čak i u zvaničnoj komunikaciji to čini, da komunicira na stranim jezicima, a mi te i takve ljude angažujemo za potrebe nekih drugih.
Hoću da pitam, da li vi u Vladi razmišljate o tome da zakonom definišete rok čuvanja elektronskih podataka, na primer, o imovinskoj karti ministara u Vladi?
Ljudi su se javljali sa pitanjem – zašto je sa sajta Vlade skinuta imovinska karta ministara iz 2001. godine? Da li zato da ne bi moglo da se uporedi sa onim što sada jesu podaci o njihovoj imovini? Neću da insinuiram i da mislim da je to razlog.
Da li postoji neki propis koji određuje rok čuvanja tih podataka, nevezano za Zakon o sukobu interesa?
Da li u skladu sa tim, a zbog novonastale situacije u Agenciji za privatizaciju, gde se ljudi brane da nije došlo do sukoba interesa…

Vreme.
Da li neko želi da da odgovor gospođi Tabaković? (Ne.)
Da li želite možda dopunsko pitanje da formulišete?
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Pa, da, dopunsko pitanje…)

Dopunsko pitanje ću morati da dam zato što Zakon o sukobu interesa, odnosno o sprečavanju interesa, Zakon o borbi protiv korupcije ne definiše dovoljno precizno, u skladu sa onim što jeste naša stvarnost, šta je to  zloupotreba privilegovanih informacija i položaja?
Molim vas, da li kao Vlada o tome razmišljate, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije u Kralja Milana 14 plaćala zakup Ekonomskom institutu, svojevremeno, za zgradu koje je njeno vlasništvo, a da smo usvojili amandman na prošlogodišnji budžet gde je Vlada imala rok od mesec dana da napravi popis svoje imovine, da je da na gazdovanje po prioritetima.
Ovo za vas nije iznenadno pitanje, nije neuobičajena pojava, već naprotiv, jedan od prioriteta i prilikom izbora vaše Vlade i jedan od prioriteta svih stranaka koje učestvuju u političkom životu Srbije. Mislim da je to dovoljan razlog da pred javnost izađete sa odgovorima na pitanja koja sam tražila.

Narodni poslanik Željko Tomić ima reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo ministri i narodni poslanici, gde sam stao sinoć, nastaviću sada.
Žao mi je što nije tu ministar finansija dr Diana Dragutinović, koja je na moje poslaničko pitanje, postavljeno 30. aprila ove godine, a u vezi rada i kontrole rada Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine odgovorila i potpisala odgovor crno na belo – da sektor za budžetsku inspekciju i reviziju, pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, do sada nije vršilo kontrolu poslovanja Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, a nemamo saznanja o vršenju kontrole od strane budžetske inspekcije i revizije AP Vojvodine, koja poseduje zakonska ovlašćenja za vršenje kontrole kod organa i organizacija čiji je osnivač AP Vojvodina.
Podsetiću vas da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine osnovan tako što je Skupština AP Vojvodine donela 20.12.2006. godine odluku o osnivanju ovog fonda.
To znači da je za koji dan tri godine kako bitiše, kako postoji Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, odnosno institucija u kojoj je, da tako kažemo, da bi narod lakše razumeo, novac Vojvodine. Niko ga ne kontroliše i do sada ga niko nije kontrolisao, ni onaj ko je zakonom određen i ko ima ovlašćenja da to radi.
To izgovara, odnosno piše ministar finansija države Srbije, dr Diana Dragutinović.
Moje novo poslaničko pitanje glasi – da li se u međuvremenu nešto promenilo? Da li javnost Srbije, narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poslanici u Skupštini AP Vojvodine i uopšte celokupna javnost, kako Vojvodine, tako i Srbije, mogu da znaju šta je sa sredstvima Fonda? Ko ih kontroliše, na koji način se troše?
Postoje brojne sumnje i insinuacije. Svašta se priča i po Novom Sadu i po celoj Vojvodini, na koji način odlaze novci iz tog fonda i u šta se ulaže. Mi moramo da znamo (Predsednik: Vreme.) Dobro.

 Da li neko želi da odgovori gospodinu Tomiću? (Ne.) Da li vi želite dopunsko pitanje? (Da.) Izvolite, samo se ponovo prijavite, molim vas.

Da, naravno, na početku ovog dela, da tako kažem, ispitivanja Vlade, odnosno ministara, sedela su tri ministara iz Vojvodine. Nijedan se ne usuđuje da odgovori koju reč na ovu temu, a ponavljam da mi je baš žao što nije ovde sa nama ministar finansija dr Diana Dragutinović i tražim napismeno odgovor ponovo uoči trogodišnjice postojanja fonda - kako se troše pare, ko ga kontroliše, da li je bilo kontrole ili ga kontroliše sama Skupština AP Vojvodine, odnosno neki njen, za to zadužen, odbor?
Dolazimo u situaciju, volim to često da ponavljam, po onoj narodnoj izreci – koza čuva kupus. Ja čuvam neke pare. Naravno da je sumnjivo kada neko čuva pare, a nema kontrole nad njima. Mora da bude sumnjivo.
Postoje brojne glasine da novci iz Fonda idu u predizborne kampanje na lokalnom nivou, za razne slične zloupotrebe itd. u ime jedne stranke ili u ime možda dve stranke. Svašta se priča po Novom Sadu i Vojvodini, a konkretnog odgovora ni dan-danas nema. Sinoć sam pitao, kao nekada, jedna druga oponentska politička stranka – pa, gdi su naši novci, pitamo mi iz Vojvodine, gdi su naši novci? Gdi se troši to što je iz Fonda za kapitalna ulaganja? Kad ministar države Srbije ne zna šta se radi na jednom delu teritorije po pitanju delovanja Fonda za kapitalna ulaganja, po pitanju novca, šta da znaju građani.
Evo, dobacuju narodni poslanici – zna Pajtić. Zna li? Evo, ako zna Pajtić, njega molimo da nam kaže gde se troše ti novci. Gdi su naši novci, pitamo ponovo? Očekujemo odgovor i od premijera i od ministra dr Diane Dragutinović ponovo.

Da li neko iz Vlade želi? (Ne.)
Gospodin Slobodan Maraš ima reč.