Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, malopre niste bili prisutni, ministre, kada sam obrazlagao amandman na član 18, gde se menja stav 2. Lepo bi bilo da vas obaveste vaše koleginice, nadam se da ćete i taj amandman prihvatiti, jer je suvisao i obrazložen.
Kada je reč o amandmanu na član 21, moram dati jedan šlagvort i podsetiti građane Srbije, a i vas, gospodo poslanici, da je 2004. godine donet Zakon o narodnim poslanicima, gde je obavezno da na svakoj listi ima najmanje 30% žena. Analogno tome, odborničke liste na lokalu takođe treba da imaju 30% žena.
Imamo u parlamentu 56 žena, imamo pet ministara, imamo četiri poslanice, jednu predsednicu i tri potpredsednice, što je i plod tog zakona. Znači, mi smo dali jedan domaći zadatak i očekivali smo od ovog zakona da razradi ovu materiju i da napravi pomak u demokratizaciji Srbije.
Naime, naši amandmani su konzistentni po pitanju normative od 30%, u članu 21. koji govori o kolektivnom pregovaranju, sindikat i udruženje poslodavaca treba da nastoje da prilikom obrazovanja odbora za pregovore, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obezbede najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola, odnosno broj predstavnika manje zastupljenog pola proporcionalno učešću tog pola u članstvu u sindikatima u udruženjima poslodavaca.
Naime, kao i prethodni amandmani koje su obrazlagali moje kolege iz poslaničke grupe DSS, mi zahtevamo da se broj 30% briše i da se upiše 50%. Nadam se da ćete prihvatiti ovaj naš amandman jer je izuzetno razložan. Zahvaljujem.

Na član 21. amandman u istovetnom tekstu podnele su narodni poslanici Aleksandra Janković i Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.)

Želela bih odgovor ministra da li je amandman na član 21. prihvaćen. Znači, jeste. Dobro, sada ću da ga obrazložim.
Amandman se odnosi na član 21. koji se odnosi na kolektivno pregovaranje i identičan je amandmanu na član 14. Amandman na član 21. glasi: reči „treba da nastoje“ menjaju se rečima „dužni su“.
Znači, amandman je prihvaćen i to je dobro. Predloženim amandmanom dali smo konkretan predlog za unapređenje ravnopravnosti polova, dok je predlagač fleksibilnim stavom ostavio prostor za neodgovornost i narušavanje principa ravnopravnosti.
Sindikalno organizovanje zaostaje za promenama na tržištu. Zato su sindikati dužni da manje zastupljeni pol u članstvu, prilikom obrazovanja Odbora za pregovore, uključe aktivno, a ne da sindikati i udruženja „treba da nastoje“. Ekonomska ravnopravnost žena i muškaraca neophodna je za postizanje ravnoteže u odnosima muškarac-žena.

Hvala. Reč ima gospođa Janković.

Došla sam ovde da dobijem malo pojačanje od ovih 33% poslaničke grupe Nove Srbije.
Hvala vam, gospodine Ljajiću, što ste prihvatili ovaj amandman i što ste pokazali da pravite razliku između ovog "treba da nastoji" i "dužan je". Bilo bi dobro da to objasnite našem predsedavajućem, jer nije isto da li on treba da nastoji da mi da reč ili je dužan da to uradi po Poslovniku ili kada govorimo o određenom amandmanu.

Nastojim da dam reč svakom ko zatraži, jer sam na to dužan. Hvala.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Došli smo konačno na teren podsticanja  zapošljavanja žena. Ovaj član je upravo član koji se bavi tom tematikom. Poslanička grupa DSS je podnela amandman upravo zato što je iz teksta zakona primetila da ovde ima dosta deklarativnih zakletvi, a ima malo konkretnih mera. Tek negde u stavu 4. se pominju neke konkretne mere.
Zaista smo se dugo spremale za ovu temu, jer smo imali nekoliko predloga, koje smo analizirali, koji su se nalazili u raznim vremenskim periodima u proceduri. Videli smo da postoji mnogo boljih i konkretnijih rešenja. Neke od njih smo ponudili ovde.
Čini mi se da je ovaj teren zapošljavanja upravo teren o kome treba malo više da povedemo računa, upravo zato što se položaj žena na tržištu rada od 2000. godine na ovamo znatno pogoršao. Pogoršao se i u odnosu na ono koliko su one imale prethodnom periodu, recimo negde 90-ih godina zastupljenost ženske radne snage je bilo 70%, 2000. je bilo 58%. Danas nemamo podatke, ali vam tvrdim da su ispod 40%.
Ako se poredi položaj žena na tržištu rada i položaj muškarca na tržištu rada, više puta je do sada bilo reči ovde u parlamentu danas u toku rasprave. Te dve stvari ne mogu da se porede i procenti žena u odnosu na muškarca su dramatično niži. Kada se pogleda stopa nezaposlenosti, ona je znatno viša kod žena - 24% prema 16%. Kada je stopa zaposlenosti, muškarci imaju 63, žene 44%.
Na formalnom tržištu rada, ako se posmatra kategorija žena, samo su mladi i oni sa niskim nivoom obrazovanja u težem položaju od žena. Sa druge strane, žene ulaze na tržište rada pod potpuno nejednakim uslovima i okolnostima, u proseku duže čekaju na posao od muškarca, bez obzira na stepen stručne spreme, čak i ako imaju više obrazovanja od muškarca.
Sa druge strane, o diskriminaciji prilikom zapošljavanja smo više puta govorili i onih žena od 40 godina pa naviše. Iznet je i podatak koji je vrlo zanimljiv i vrlo problematičan što se tiče DSS, jer je skoro 30.000 žena, 28.500 od 50 do 55 godina u situaciji da ne mogu da nađu drugi posao i nemaju šanse da u nekoj doglednoj budućnosti budu ravnopravni građani Srbije, nego su dovedene u poziciju da su ne treća kategorija građana Srbije, nego građani Srbije koji nemaju kategoriju.
Dalje, imate situaciju gde su te žene od 40 godina starosti pa naviše u poziciji da će vrlo teško naći posao, ako izgube prethodni posao.
Imate sad jednu alarmantnu situaciju da je više od 40% žena tih godina u situaciji da je bez posla. Isto tako, imate jednu diskriminaciju mladih žena koje prvo imaju, da tako kažem, nepristojne uslove da bi se zaposlile. Zatim, imaju situaciju da ne mogu da imaju decu.
Iz tih svih okolnosti koje sam navela, mislimo da taj član koji se bavi politikom i podsticanjem zapošljavanja mora da glasi ovako, navešću ga - Nacionalna služba za zapošljavanje donosi svake druge godine program za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja manje zastupljenog pola. Program iz stava 1. ovog člana sadrži mere i aktivnosti za podsticanje žena koje su bez zaposlenja duže od dve godine.
Programom za podsticanje samozapošljavanja žena obrazuju se Garantni fond za poslovnu pomoć, Fond za kreditiranje ženskog preduzetništva i ženske kooperative, služba za profesionalno savetovanje, obuku i stručno usavršavanja, služba za pružanje saveta u oblasti poslovnih finansija. Dodatna sredstva za programe iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se i z budžeta Republike Srbije, donacija i drugih izvora.
Zaista mislim da je poslednji trenutak da se ovom kategorijom žena koje izgube posao i na birou su duže od dve godine treba neko da se pozabavi. Mislim da je ovo što smo predložili našim amandmanom vrlo konkretno. Ovo je jezik vrlo konkretne akcije, vrlo konkretnih mera i mislim da ga treba prihvatiti. Treba ga prihvatiti ne zato što dolazi od poslanika iz ove stranke, nego zato što će doprineti da se ovaj zakon ovakav kakav jeste pretvori u zakon koji ima nameru da popravi položaj žena u Srbiji. Hvala. Ovo je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.

Tri minuta od vremena ovlašćenog predstavnika. Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Reč ima gospođica Jovanović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, evo, koleginica Vojić-Marković je ušla u ovu materiju, koja je izuzetno važna,  zato što je ovaj proces siromaštva u apsolutnom i relativnom smislu, kako god hoćete da ga tumačite, u našoj zemlji i protekle godine, i činjenica je i da ste i vi pre nekoliko dana rekli da je 700.000 ljudi na granici siromaštva. Neko se zapitao - koliko je ispod granice siromaštva? Evo, kolega Marković kaže on.
Moram da vam kažem, a vi to takođe i znate da je surova statistika ne samo kod nas, nego u zemljama zapadno-evropske unije, u koju vi hrlite da uđete uz svo oslovljavanje, uz to što nam otimaju KiM i potcenjuju naše građane, naše sunarodnike iz južne srpske pokrajine da nisu na beloj šengen listi, te u zemljama zapadne Evrope je prisutna ta disproporcija u odnosu na zaposlenost i na siromaštvo među ženama.
Čak je neko upotrebio tamo u Skupštini u kojoj je naša delegacija termin - da se feminizuje siromaštvo među zaposlenima. Tako su hteli da kažu da je u tim procentima koji su plod istraživačkog rada naših tamošnjih kolega parlamentaraca taj procenat da su žene manje plaćene od 15, čak do 25% u odnosu na muškarce, neki prosek 17, a u Americi čak i pre ovoga što su napravili, prouzrokovali ovim berzanskim malverzacijama ovu tzv. svetsku ekonomsku krizu, taj procenat se kreće oko 15% da su manje plaćene žene.
U Srbiji ne samo da je to problem, nego je problem i taj, naročito kad su u pitanju samohrane majke, što su te porodice koje žene izdržavaju po prirodi siromašnije, zato što one imaju i decu, a deca po zakonu pripadaju ženama, pa su one primorane da prihvate i mnogo slabije plaćene poslove i poslove u veoma mnogo slučajeva koji snose rizik i veći rizik i od povrede na radu i mnogo lošijih uslova itd, naročito u ovoj situaciji kada je ta globalna tržišna ekonomija i u procesu zapošljavanja i tretiranja zaposlenih u našoj zemlji nemilosrdna.
Ode žena na posao, recimo, majka je, samohrana majka, ima dete koje je u osnovnoj školi i recimo radi u nekoj finansijskoj instituciji, nekoj banci.
Znam za te slučajeve. Ne poštuje se radno vreme. Ako ode ujutru, evo kaže kolega Dragan Stevanović i njegova supruga, ja govorim o nekom konkretnom primeru koji znam, ali hvala bogu, njegova supruga nije samohrana majka, ali govorim za jedan konkretan primer.
Dođe ujutru na posao u pola osam i neko misli - aha, lepo je, ti radiš u jednoj od tih banaka koje su preživele. Kad se vraća kući? U sedam sati uveče.
Ko vodi računa o detetu? Uzgred da kažem da je to dete odličan đak, da je osoba za primer svojim vršnjacima i u sekcijama, sa svim peticama u školi. Ali, kada će ta majka da utiče na obrazovanje i na vaspitanje tog deteta, ako se ne poštuje njeno radno vreme? Imate mnoge druge slučajeve.
Prema tome, ovo su egzaktni podaci da su te starosne granice zapravo čista diskriminacija žena prilikom zapošljavanja, a to je obuhvatila i ova nacionalna strategija za zapošljavanje i savet u okviru vašeg ministarstva koji je formiran, da su žene preko 40 godina diskriminisane u procesu zapošljavanja. Ispada da one ne vrede nikome i baš koga briga.
Znate, vi ste kolateralna šteta u procesu tranzicije, od 40 do 50 godina, niti ste za penziju, ne može niko da vam da novo radno mesto.
Mislim da stvarno moraju da se izdvoje budžetska sredstva i da se namenski opredele za manje zastupljeni pol, odnosno za one koje nemaju posao.
Ova rezolucija koju sam pomenula, Izveštaj o diskriminaciji o zapošljavanju žena i na radnom mestu, upravo govori o tim podacima, ali pošto je kod nas najveći broj žena sa manjom stručnom spremom otpušteno i one se sada nalaze na Nacionalnom zavodu za zapošljavanje, ima i takvih slučajeva da je to primer i kod onih koji imaju više obrazovanje, i one su onda duplo diskriminisane. Em imaju stručnu kvalifikaciju za određeni položaj, ali onda su diskriminisane zbog toga što imaju preko 40 ili 50 godina, pa nemaju uslova za penziju.
Vi morate da vodite računa o tome, gospodine Ljajiću, da će u narednoj godini MMF nastavljati da nas ucenjuje i da nam lupa packe, kao što su krenuli od ove godine. Prvo, stradali su penzioneri. Ovo je prevara sa usklađivanjem penzija na osnovu inflacije koja se prikazuje, na način na koji to odgovara Republičkom zavodu za statistiku, a i vi kada uđete i vaša supruga i vaše koleginice i svi mi u radnju, vidite da je to mnogo više o od prikazanog procenta na godišnjem nivou.
Ući ćemo u sve teže probleme. Neće, kažu, i vi ste to objašnjavali u proteklih 15-ak dana, za početak odmah da traže da se pomera ta starosna granica, ko zna koliko me je gospođa pitalo da li ćemo morati da radimo do 65 godine, ali kažu u narednim fazama, eto, to će biti neki od njihovih uslova.
Najbolje da se naprave uštede, da se sva ova mafija koja postoji u ovim tzv. agencijama za sve i svašta razjuri, da lepo donesete zakona, da stavite van snage postojanje tih agencija. Oni tamo primaju plate, ne rade ništa, te promocije izvoza, te za ovo, te za ono, oni apsolutno ništa ne rade.
I šta ste sad ustanovili, Državna revizorska institucija. Najveće zloupotrebe su uglavnom bile tu, i preko nabavke opreme i raznih specijalizovanih ugovora, troškova koje su oni pravili. Hajde da se lepo uđe u trag tome, da onaj koji je pravio takve zloupotrebe odgovara, a da mi napravimo, kao što mi to i predlažemo članom 22, ovo su sve slični amandmani, zaista jedan fond za zapošljavanje. Ta strategija mora da postoji od strane države i da se pomogne ženama.
Ekonomska samostalnost je onda i njihova sigurnost u svakom drugom smislu, jer naročito u ruralnim sredinama, gde majka, domaćica, žena koja nema mogućnost da radi, osim toga, moram da vam kažem, ali to nije samo striktno vaš resor, veliki je greh prema ženama u Srbiji, naročito našim domaćicama i majkama koje žive na selu, što one po automatizmu nemaju materinski, odnosno roditeljski dodatak.
To mora da bude stečena kategorija. Znate, dete koje je rođeno na selu, pa ona uplaćuje ili ne uplaćuje, uglavnom su svi morali prinudno da se registruju, ta poljoprivredna stanovništva, ali deca moraju, bez obzira na to da li dolaze iz ovakve ili onakve porodice da imaju dečiji dodatak. To bi morala da bude stečena kategorija.
Mi ćemo za to da se borimo u okviru pet zakona. Je l' tako, koleginice Plavšić? Daću vam i mogućnost o tome nešto da kažete. Vidite kako sam solidarna. Kada budemo donosili i paket zakona o pravima dece, pošto ih nemamo, a osnovali smo radnu grupu.
Prema tome, nastojte i kao čovek i kao džentlmen, na kraju krajeva, da se borite za to da postoji novac i tamo lupite šakom o sto na Vladi i kažite - hoću pare iz budžeta za zapošljavanje žena, jer nemaju posao, muče se, a cela porodica je na njima i u svakom slučaju najviše su stradale u ovom procesu tzv. tranzicije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi.
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Dragan Stevanović. Reč ima gospodin Stevanović.