Dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Ovde smo predvideli da se u članu 26. stav 3. briše.
Član 26. reguliše pitanje stručnog nadzora nad radom stečajnog upravnika. Stručni nadzor treba da postoji. Treba da postoji neka institucija ili organizacija koja će da kontroliše rad i poslovanje stečajnih upravnika. To radi ovlašćena organizacija i shodno članu 26. može izreći određene mere, kao što smo čuli, to su javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Znate, ova opomena je javna opomena najviše podsećaju na nekadašnje vreme „časna Titova pionirska reč“. To je nekad bilo, gospođo ministre, pretpostavljam da se ne sećate tog vremena, ali ovde sede glave koje se izuzetno sećaju tog vremena, i vremena druga Tita, koji sigurno ne bi ni blagonaklono gledao ni na Otpor, ni na neke stvari, ali dobro.
Mere koje se izriču rešenjem kaže se u stavu 3. ovog člana 26. koje je konačno. Da li je organizacija, koja ovlašćena da izvrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, bezgrešna? Njoj se daje diskreciono pravo da odlučuje koju će meru u konkretnom slučaju primeniti. Da li će to biti ova Titova pionirska reč ili opomena, ili će to biti jedna od dve teže, drastičnije mere, novčana kazna ili oduzimanje licence, to je stvar o kojoj odlučuje ovlašćena organizacija.
Može li ovde da dođe do subjektivnih viđenja, a samim tim i do donošenja nepravilne odluke od strane ovlašćene organizacije? Može li da dođe čak i do mogućnosti zloupotrebe od strane ovlašćene organizacije? Sigurno je da može.
Jeste da je zaštita stečajnog dužnika i stečajne mase ugrožena ako bi nesavesni stečajni upravnik nastavio sa daljim preduzimanjem štetnih radnji u okviru stečajnog postupka, međutim, šta ako se ovim postupak neopravdano produži pa dođe do još štetnijih posledica po stečajnu masu i stečajnog dužnika. Konačnost rešenja je automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost rešenja i automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost da se možda posle upravnog spora i vrati u isti predmet. Dakle, vrati se ponovo u taj predmet stečajni, a posledice posle toga mogu biti još veće i pogubnije. Zbog toga predlažem da ovaj amandman prihvatite.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović

Član 26. stav 6. reči „opomene, javne opomene“ brišu se. Amandmanom se predlaže brisanje predložene mere, jer je po svom karakteru vrlo malo sankcionog efekta i neće postići svrhu kažnjavanja.
Što se tiče spornih stečajeva u Srbiji, oni su uvođeni da bi se velika preduzeća sa vrednom imovinom jeftino prodala i da bi ih se dočepali preprodavci, tajkuni i drugi. Proviziju ili kajmak uzimali bi članovi stečajne mafije.
Opšte je poznato da su Robne kuće „Beograd“ prodate, Ineks u stečaju, veći deo imovine prodat, „Jugoeksport“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Beko“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Ce market“ prodat, građevinsko preduzeće „Rad“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Bim Slavija“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat.
Država je oštećena za 50 miliona evra. Optužnica ima na stotine strana. Država ne reaguje, dozvolila je da ova firma, da ova preduzeća koja su nekada bila oslonac, da propadnu i da budu u stečaju i da se na kraju rasprodaju.
Takođe je pomenut i Voždovac malopre. Samo ću rečenicu-dve. Optužena je pre svega DS kako deli ulje i šećer biračima na Voždovcu, a tužila ih je i stranaka koja to isto radi, samo je otišla korak dalje. Pored pomenutog dele se i kućni aparati, mobilni telefoni, a čak smo videli na televiziji da su podelili i građevinski materijal za par privatnih kuća. Kako i na koji način se kupuje obraz upravo su oni radili, zajedno sa „žutima“ na Voždovcu i rade svih ovih meseci.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Podneo sam amandman na član 26. stav 7. i zatražio brisanje ovog člana. Naime, radi se o formulaciji i u ovom stavu, gde predlagač kaže – protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor. Stav 3. se odnosi na mere koje se izriču protiv stečajnog upravnika od strane ovlašćene organizacije kada se mogu izricati određene sankcije, odnosno javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Problematična je odredba stava 3. koja ne omogućava žalbu na prvostepeno rešenje. Zbog toga smo zatražili da se to briše. Radi se o ustavnoj obavezi i mogućnosti svakoga kome je u određenom postupku uskraćeno određeno pravo da ima pravo na žalbu. Naime, članom 36. stav 2. Ustava RS predviđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o ovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Ovo nije jedina odredba. Radi se o više članova u ovom predlogu zakona kojima je uskraćeno pravo na žalbu. Kolega Andriću, jasno je da je ovo protivustavna odredba i primereno bi bilo da prihvatite ovaj amandman. Kada sam predlagao brisanje stava 7. u ovom članu mislio sam prevashodno na vanredno pravno sredstvo tj. upravni spor. Zašto ga spominjati ovde? Vanredno pravno sredstvo nije primereno spominjati ovde. Imamo pravo na ustavnu tužbu, pa niste to naveli kao vanredno pravno sredstvo. Neprimereno je u zakonu govoriti o vanrednim pravnim sredstvima.
S druge strane, niste omogućili ono što je po Ustavu obaveza. U stavu 3. ste rekli da je rešenje prvostepeno konačno.

Iskorišćeno je 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Podneli smo amandman na član 27. koji govori o mogućnosti stečajnog upravnika da podiže kredite i zajmove, da se zadužuje i mislimo da je ta odredba u suprotnosti sa osnovnom namenom zbog koje ovaj zakon i postoji, jer to da stečajni upravnik može uzeti kredit ili zajam bez obezbeđenja ili uz obezbeđenje na imovini koja čini stečajnu masu prosto nije dopustivo, jer se time dovodi u pitanje mogućnost poverilaca, razlučnih ili bilo kojih drugih, da izvrše naplatu svojih potraživanja u maksimalnoj mogućoj meri, što jeste osnovni razlog za postojanje ovog zakona.
Zaista nisam htela da tražim od vas repliku. Reći da se deli sirotinji koja nema gde da živi nije jednako kao i kupovati glasove. Znači, kada neko daje, bitno je da li daje svoje ili uzima državno ili od drugih da da nekome.
Bitno je iz kojih razloga daje. Svi moramo da budemo svesni da postoji onaj gore koji gleda i meri ponašanje svih nas, tako da pravdati DS napadanjem SNS prosto nije primereno.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Reč ima gospodin Vladan Jeremić.

Ovaj 32. član Predloga zakona o stečaju se odnosi na razrešenje stečajnog upravnika. Predložili smo amandmanom, poslanička grupa SRS, dodavanje u stavu 1. tačka 2. ovog predloga zakona da stečajni sudija po službenoj dužnosti razrešava stečajnog upravnika koji je brisan iz imenika stečajnih upravnika kao i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom i amandmanom smo pokušali da izvršimo jednu pravno-tehničku korekciju, kojom se po našem mišljenju jasnije i potpunije definišu obaveze stečajnog upravnika, time što su nakon reči – ovim zakonom, dodate – i drugim zakonskim propisima.
Jer očigledno je iz diskusije svih poslanika da je ovakav Predlog zakona o stečaju prilično manjkav i da u principu nikakvih suštinskih kvalitetnih pomaka neće doneti u odnosu na ono što smo do sada imali. Iskustva pokazuju da to nije bilo onako kako treba.
Inače, ova oblast razrešenja je praktično samo posledica onoga što se dešava i prilikom izbora stečajnih upravnika, a u Srbiji trenutno ima nekoliko stotina stečajnih upravnika.
Jedan od krucijalnih razloga je bio taj što se dešavalo da nekoliko ljudi stalno dobijaju poslove, a da je ovakav Predlog zakona ponovo loš pokazuje i činjenica da se ovoga puta predlagač opredelio za to da se slučajno kompjuterski vrši odabir upravnika, a da postoji mogućnost da, ako je u pitanju postupak velike vrednosti ili tzv. specifičan slučaj, stečajni sudija izvrši direktan odabir uz obrazloženje.
Naravno, ono u šta ne sumnjamo da će se desiti je da će jedan stečajni sudija verovatno više puta birati istog stečajnog upravnika.
Jasno je da tu nešto neće biti u redu, a to što će kontrolu sprovoditi Viši trgovinski sud, jer stečajno veće neće više postojati, a u dosadašnjoj praksi pokazuje da je i stečajno veće u preko 90% slučajeva samo potvrđivalo odluku stečajnog sudije, pa su žalbe odlazile Višem trgovinskom sudu, koji je bio zatrpan tim žalbama, pa je jasno da je u praksi to znalo da dovede do paralize suda.
Smatram da bi ovakvom formulacijom ovog člana 32. stav 2, ništa u principu ne bi škodilo ovakvom predlogu zakona, već naprotiv, bili bi u situaciji da, kao što sam već rekao, jasnije i potpunije definišemo obaveze stečajnog upravnika kako bi na svaki način izbegli mogućnost eventualnih nepravilnosti u njihovom radu.