Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Jelena Budimirović, Zoran Antić, Zoran Babić, Mileta Poskurica i Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Našim amandmanom je predviđeno da se član 27. promeni i da glasi da se u prijavi ne može naknadno izmeniti prikaz industrijskog dizajna.
Smatrali smo da formulacija koju je predvideo podnosilac zakona otvara jedan prostor i za potencijalne zloupotrebe, a da je ovim našim amandmanom, praktično, nedvosmisleno definisan taj uslov. Moram da budem iskren, potajno sam se nadao da će zaista ovaj amandman biti prihvaćen.
Međutim, obrazloženje koje je pristiglo, glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je smisao odredbe člana 27. Predloga zakona da se ne dozvoli dostavljanje novog prikaza predmeta zaštite koji se značajno razlikuje od prvobitnog prikaza.
Prikaz mora po svojoj sadržini i obimu da odgovara opisu dizajna, jer se na osnovu opisa i prikaza industrijskog dizajna utvrđuje individualni karakter industrijskog dizajna, koji je osnovni uslov za priznanje ovog prava i određuje se obim prava koja se stiču na osnovu zaštićenog industrijskog dizajna.
Opis industrijskog dizajna mora da bude zasnovan na podnetom prikazu i da sadrži naznačene karakteristike industrijskog dizajna, za koje se traži zaštita i pomoću kojeg se određuje novost, individualni karakter i obim zaštite industrijskog dizajna.
U tom smislu, bitnom izmenom se smatra samo ona izmena kojom se menjaju one karakteristike industrijskog dizajna za koje se traži zaštita.
Bitnom izmenom se ne smatra izmena prikaza u delu koji ne zadire u one karakteristike industrijskog dizajna za koje je zatražena zaštita. Reč je najčešće o izmenama u pogledu kvaliteta prikaza industrijskog dizajna".
Vidite koliko je poprilično opširno obrazloženje, a koliko je jednostavno bilo prihvatiti amandman koji smo podneli i na taj način se osigurati, pre svega iz te svrhe je i podnet amandman, da ne bi kasnije došlo do nekakvih zloupotreba.
Ostvarivanje bilo kojeg prava intelektualnog vlasništva je prilično kompleksno pitanje, za koje je obično preporučljivo i neophodno potražiti određenu profesionalnu pomoć, pogotovo u tom području prava intelektualnog vlasništva.
Važno je imati na umu da najveću odgovornost za otkrivanje i preuzimanje akcija protiv oponašanja ili drugih kršenja prava iz industrijskog dizajna upravo treba da snosi njegov vlasnik.
Drugim rečima, praktično ste vi odgovorni za nadzor korišćenja dizajna na tržištu, otkrivanje svakog imitatora, kao i za donošenje odluke hoće li, kada i kako biti preduzeta akcija protiv njih. Zastupnik u području prava intelektualnog vlasništva bi trebalo da bude stručno lice koje će informisati o mogućnostima za pokretanje zakonskog postupka protiv prekršilaca u ovom potencijalnom sporu i posavetovati kako da se to reši.
Kada je o nekakvim međunarodnim iskustvima reč, još 2001. godine deset najvećih korisnika tog haškog sastava za međunarodno registrovanje industrijskog dizajna, prema broju prijava, bili su: "Svoč grup", "Interior", "Soni", "Oversis", "Hermes", "Dajner", "Krajsler", "Nokia", "Boš", "Muline", "Filips", "Elektronik" i "Salomon".
U toj godini je grupa "Svoč", kao najveći korisnik, deponovala 103 prijave za registraciju dizajna, koristeći odredbe ovog pomenutog haškog ugovora. Poseban izgled njihovih satova je smatran presudnom karakteristikom koja utiče na to da potrošači izaberu njihov proizvod. Imajući to u vidu, fabrika, kao što je grupa "Svoč", ulaže velike iznose novca i stručnih snaga u razvoj vrhunskog dizajna, vodi računa o tome da se steknu isključiva prava na eksploataciju svojih dizajna putem i registracije u drugim zemljama.
Ovaj član Predloga zakona je upravo u smislu zaštite, odnosno onemogućavanja naknadnih izmena i, samim tim, otvaranja prostora za potencijalne zloupotrebe. Zahvaljujem se.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Jelena Budimirović, Zoran Antić, Zoran Babić, Mileta Poskurica i Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, za 12.00 časova sam sazvala Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, radi polaganja zakletve predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Iz tog razloga, određujem pauzu u radu Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, a o nastavku ove sednice obavestiću vas po završetku Posebne sednice.
(Posle pauze – 13,40)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu pretresom u pojedinostima Predloga zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.
Pre nego što pređemo na pretres o amandmanu na član 43, podsećam narodne poslanike da sve poslaničke grupe imaju na raspolaganju ukupno vreme za predsednika ili ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, kao i sve poslaničke grupe što imaju na raspolaganju vreme za pretres u pojedinostima za poslaničku grupu, osim SRS kojoj je na raspolaganju još 45 minuta i 30 sekundi.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč?
Reč ima poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam u ovom svom amandmanu da se član 43. briše.
On se isključuje u odnosu na ograničenje prava gde nosilac prava za industrijski dizajn ne može da zabrani trećem licu određene radnje.
Te radnje se uglavnom odnose na učinjene radnje u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe ili umnožavanje u svrhu podučavanja ili licitiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu sa praksom lojalne konkurencije.
Ne postoji praksa lojalne konkurencije, ne postoji ni telo koje tu praksu može da ospori ili da potvrdi. Dakle, i u samom Republičkom zavodu za zaštitu intelektualne svojine ne postoji telo koje može da oceni da li je nešto u komercijalne svrhe ili ne.
Zbog toga se mora prostor za zloupotrebu nekih određenih dizajna ili proizvoda, primera radi, uzmimo bilo koju vrstu reklame u kojoj se jedan proizvod nipodaštava da bi se favorizovao drugi, on nije u komercijalne svrhe, ili za vrstu testiranja u kome jedna automobilska industrija može reklamom da predstavi uništenje nekog automobila da bi favorizovala svoj i time utvrdila ili pokušala barem da poveća stepen proizvodnje i prodaje svoje vrste proizvoda.
Dakle, ako već pričamo o opsegu zaštite, tačnije pravo dodeljeno registracijom industrijskog dizajna je apsolutno pravo i u smislu da povreda prava postoji, nezavisno od toga da li je kopiranje urađeno slučajno ili namerno i da bi bilo ko ostvario svoja prava prema zakonu, čak i o autorskim pravima, nosilac tih prava mora pokazati da delo kojim je izvršena navodna povreda, direktna ili indirektna reprodukcija ili kopija zaštićena autorskim pravom. Zbog toga sam tražio da se ovaj član 43. briše, jer potvrda o ograničenju prava je apsolutno nepotrebna.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna odnosi se na poglavlje iscrpljenja prava i u ime SRS sam podneo amandman u kojem sam tražio brisanje 1. stava u 45. članu.
Međutim, u obrazloženju koje je usledilo od strane predlagača stoji jedna kontradiktorna stvar, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što se odredbom člana 45. Predloga zakona nosilac prava na industrijski dizajn sprečava da svoje monopolsko pravo koje mu pripada zloupotrebljava tako što će svoj monopol pokušati da proširi i van okvira koje dozvoljava klasično pravo na industrijski dizajn.
Svaki nosilac prava na industrijski dizajn ugovorom, obligaciono-pravnim odnosom može trećim licima da onemogući dalju preprodaju robe koja inkorporiše zaštićeni industrijski dizajn ili je napravljena prema njegovom zaštićenom industrijskom dizajnu, ali to se ne može na osnovu svojinskog prava tj. kao vlasnik prava na industrijski dizajn.
Ukoliko se kao posledica paralelnog uvoza na tržištu nađe proizvod koji je autentičan i legalno stavljen u promet od strane nosioca prava na industrijski dizajn i proizvod koji je stavljen u promet bez saglasnosti nosioca prava, po mišljenju predlagača, ne radi se o povredi prava na industrijski dizajn, već o povredi nekog obligacionog odnosa ili eventualno carinskih propisa.
Smatramo da bi prihvatanjem ovakvog amandmana, upravo u okviru Predloga zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, bila regulisana ova oblast, ali nismo naišli na razumevanje od strane predlagača.
Inače, zaštićujući industrijski dizajn i državnim ili regionalnim ustanovama, ustanovama za intelektualno vlasništvo, jasno je da bi vlasnik trebalo da stekne isključivo pravo da spreči druge u nedopuštenom kopiranju ili oponašanju tog dizajna. To i jeste deo jedne uspešne poslovne logike, jer se na taj način, kao što smo mogli da čujemo u prepodnevnoj raspravi, apsolutno jača i poslovna konkurentnost i često se donosi dodatni prihod na jedan ili više načina.

Iskorišćeno je 25 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Član 56. predloženog zakona se tiče prestanka prava na industrijski dizajn. U ime SRS podnet je amandman gde je zatraženo da se u članu 56. briše tačka 4, odnosno ako je prestalo da postoji pravno lice ili ako je umrlo fizičko lice koji je nosilac prava na industrijski dizajn, danom prestanka pravnog lica, odnosno smrti fizičkog lica, osim ako je pravo na industrijski dizajn prešlo na pravne sledbenike ovih lica.
Amandman je samo logičan sled prethodnih amandmana SRS u kojima smo tražili da se uvaži ta činjenica da pravni sledbenici u slučaju smrti lica postanu nosioci prava na industrijski dizajn.
Naš principijelni stav vezano za Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna je da bi trebalo, poput drugih zemalja, da budu zaštićeni prema zakonu o nelojalnoj konkurenciji, jer na taj način dizajn može biti zaštićen upravo od dela nelojalne konkurencije, uključujući naročito doslovno kopiranje dela koja dovode do zabune i oponašanja i korišćenja tuđeg ugleda.
Ipak, jasno je da je tu značajno slabija mogućnost zaštite i da se prekršaji teže dokazuju i to je bio razlog što smo kroz podnošenje amandmana pokušali da u Predlogu zakona o zaštiti industrijskog dizajna neke stvari definišemo na pravni način i da tako izbegnemo svaku moguću zloupotrebu odnosno dvosmisleno tumačenje određenih zakonskih predloga.
Ono što bih takođe želeo ovom prilikom da iskoristim u okviru vremena koje imamo za poslaničku grupu, jeste činjenica da u nekim zemljama zakonodavstvo omogućuje i tzv. grejs period za registraciju od najčešće šest meseci do jedne godine od trenutka kada je dizajn postao dostupan javnosti, otkriven ili objavljen.
Radi se o slučajevima kada su proizvodi predmetnog dizajna prodati, izloženi na sajmu trgovine ili na ostalim sajmovima ili na izložbi, ili su pak objavljeni u katalozima, brošurama ili reklamirani pre podnošenja prijave za zaštitu dizajna.
Jako je bitno da se za vreme tog perioda može plasirati dizajn, ali da se pri tom ne izgubi onaj uslov novosti i još uvek da je moguće podneti prijavu za registraciju. Međutim, kako to nije slučaj u svim zemljama i zbog toga što je upravo taj grejs period vremenski ograničen, očigledno je da je često bolje čuvati dizajn u tajnosti, dok se ne podnese prijava za zaštitu dizajna.
Takođe, bitno je napomenuti činjenicu da se za vreme tog grejs perioda gube isključiva prava na dizajn, iako dizajn može biti automatski zaštićen i prema Zakonu o autorskom pravu ili Zakonu o nelojalnoj konkurenciji, u zavisnosti od odredaba relevantnog nacionalnog zakonodavstva.

Iskorišćeno je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 30. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Đorđe Milićević, Zlata Đerić, Aleksandar Martinović, Miletić Mihajlović, Lidija Vukićević, Boris Aleksić, Branimir Đokić, Dušan Marić, Slađan Mijaljević, Gordana Pop-Lazić, Marina Toman, Dragan Stevanović, Svetlana Stojanović, Miloš Aligrudić, Željko Tomić, Milan Nikolić, Momčilo Duvnjak, Mirko Munjić, Sreto Perić, Zoran Krasić, Saša Dujović, Vladan Jeremić, Suzana Grubješić, Dejan Radenković, Ivan Andrić, Vladan Batić, Petar Jojić, Filip Stojanović i Zoran Popović, kao i amandmane Odbora za nauku i tehnološki razvoj.
Primili ste obaveštenja narodnog poslanika Dejana Radenkovića i narodnog poslanika Suzane Grubješić da povlače amandmane koje su podneli na član 127. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj i ispravku izveštaja od 26. novembra 2009. godine, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.