Na član 32. "sve se briše", to je pravo koje se daje autoru neostvarivo. Ovaj član je bez toga nemoguć ko bi mogao da sprovede kontrolu celog ovog čitavog postupka sa radija. Stiče se utisak da se predlogom ovog zakona autorima daju često prava koja je nemoguće ostvariti, a da se distributerima i izdavačima određenih disko kuća daju tolika prava da ubiraju ogromne količine novca od tuđeg rada.
Sada da se vratim ponovo na sadašnje funkcionisanje ovih agencija, pa da bih mogao da kažem kako se to radi i zašto se to tako radi.
Vidite, RRA, njihova funkcija bi bila, kao što i postoje, da kontroliše rad svih radio stanica u Srbiji, televizija i svih objekata za koje su zaduženi, tako isto da kontrolišu da li radio stanice šalju ovim agencijama košuljice tzv. ili, ako hoćete, prepiske šta oni u roku od 24 sata emituju, koja muzička dela, da bi to kada dođe u određene agencije, kao što je SOKOJ, kao što je Agencija za fonograme, kao što je Agencija za interpretatore, da bi znali šta je izvođeno, kome šta pripada, kojim autorima, kojim izvođačima. To je nešto što postoji svugde u svetu i postoji već godinama i kod nas je to funkcionisalo.
Naravno, ovde se to na tržištu ne sprovodi. Zašto se to ne sprovodi? Pa, prećutno to može da se uvede za 24 sata, to ništa nije novo i ništa što nije nešto što ne može. To dobro znate, postoji kompjuter, mogu kompletno podaci da se pošalju i sve da bude čisto.
Ovde se to svesno izbegava zbog toga što određeni novac stigne neraspoređen, ne zna se koliko je emitovano, a dobija se tako što SOKOJ ili fonogemi utuže određene radio stanice, na prvom ročištu dobijaju spor jer su zakonom ovlašćene da to rade, sud donosi nekakve odluke o svom nekom shvatanju u tom trenutku, koliko je neko trebalo da plati za godinu dana unazad ili dve godine autorima tj. SOKOJ ili fonogemima i tada taj novac kada stigne, da li je to 200 hiljada, 500 hiljada, taj novac kada stigne na tu gomilu tada se ne zna čiji je to novac.
Onda se poseže sa nekim pravilnicima koje oni navodno unutar naprave, pa kažu - biće nam reper za one radio stanice koje vode košuljice, a njih možda ima 10 do 15% i po 100% novca koji je ili stigao na taj račun, da li je moguće da bude samo reper 10%-15%, možda baš onih 80% radija, televizija su emitovali neka druga dela, druge kompozitore, izvođače. Ne, nego najveći deo novca koji stigne, a ne zna se čiji je, on se uzme i po ovom sistemu se na neki način deli. Ima tu raznih oblika kako se taj novac deli. Tu postoje mnoga druga rešenja koja se mogu regulisati, a to je prvo da radio stanice, televizija moraju poslati košuljice svakog meseca za vođenje i evidenciju o emitovanju tih dela, jer to je osnova. Ako od 100% radio stanica 90% pošalje uredno svoje papire i dokumentaciju svim ovim institucijama, tada možete uzimati kao reper i za onaj drugi deo ubranog novca koji se dobija od javnog izvođenja i iz drugih pribavljanja na tržištu.
Tada možete to potražiti, međutim, ovo nije ta stvar, ovde se radi obrnuto, tako da prećutno, SOKOJ ćuti, ćute fonogrami, RRA ništa preduzima, niti oni šta pokušavaju, pronašli su da je ova formula funkcionisala godinama i tako se radi. Sada ću vam još ovde pokazati jedan dokument koji je direktno stigao od čoveka koji je bio direktor u upravnom odboru "Diskografa", bivši direktor PGP, gde kaže - umesto košuljica primenjen je "markeš" princip, ali ne onako kako ga je 2006. godine pripremio prethodni upravni odbor u prilogu, već je "markeš" princip upodobljen poslovanju "Siti rekordsa" i "Grand produkcije".
Imate ovde, vama je to poslao isto, sve je to zavedeno, kaže: "U sastav organa fonograma nalaze se izdavači koji nisu članovi kolektivne organizacije SOKOJ ili ga ne poštuju u potpunosti ili delimično, "Grand produkcija" ne plaća mehaničku autorsku naknadu, niti prijavljuje tiraže prodaje, iako "Grand" prihoduje po osnovu emitovanja i javnog saopštenja autorskih dela izvedenih na nosačima zvuka "Grand produkcije".
"Grand" mehaničku naknadu ne plaća ni za snimke koje mu ponekad ustupi PGP RTS, pa ta prava nije preuzeo od autora, te ih i ne može preneti na drugoga. "Siti rekords" plaća autorsku mehaničku nadoknadu, ali je zajedno sa naknadom od emitovanja i javnog saopštavanja ponovo naplati od SOKOJ".
Ovo su sve stvari koje mogu sada ovde da vam iznosim, koje su zvanični podaci jedne ustanove, jednog direktora koji je bio u tom upravnom odboru, pa je izbačen. Da li je ovo tačno, da li nije tačno, ovo prenosim zato što je to zavedeno, overeno uredno, ne mogu da tvrdim, ali ako ste i vi to dobili i ako su sve službe dobile, molim vas, kako je moguće da niko ništa ne preduzme? Kako je to moguće?
Ovde sam se na neki način vezao za fonograme, vezao se za SOKOJ, jer su to u principu isti problemi, slični, samo se na različite načine ostvaruje pravo autora, podela novca po nekim njihovim odlukama.
Reče malopre jedan kolega, ništa protiv nemam, želim da moje kolege dobiju mnogo više nego što do sada dobijaju, kao što je gospodin Mlađan Dinkić dobio 300 hiljada, dobio 500 hiljada. To je sve lepo, ali recite mi šta je sa onim izvođačima koji imaju na stotine i stotine aranžiranih numera, kompozicija, autora, obrade, čija se dela vrte 20 godina? Za pet godina ne dobiju hiljadu evra. Koji je to mehanizam? Kako oni to rade?
Pre tri godine su kolege u SOKOJ izvršili neki puč, nije valjalo, došla je nova garnitura, sada će biti bolje, ništa se nije promenilo. Možda je samo bolje za one koji su na tom izvoru. Da li ima neko ko će da uđe da to iskontroliše? Kada se obratite njima da li znate šta kažu, da li to bio SOKOJ, da li je to fonogram, kažu iz fonograma - pa, tužite diskografsku kuću sudu.
Čekajte, kao pojedinac ili umetnik ulazim u spor neki za koji se zna da ne mogu da ga dobijem jer nemamo informacije unazad za dve godine, za godinu dana šta je emitovano po Srbiji, po inostranstvu. Otkud nama te informacije? Kako da idemo na sud? Automatski znaju da nemamo šta da tražimo.
Tako jedan autor, drugi autor, peti i sto peti odustaje od toga i sedi nemo i gleda šta se dešava oko njega, dok određena grupa ljudi bogati se, kupuje avione, kamione, sve pod plaštom da rade neki posao u ime određenih umetnika i zaštite njihovih prava, a dotle država sve to mirno gleda.
Sada ću da vas pitam još jednu stvar da biste znali zašto insistiram na mogućnosti, znam da zakonom jedna organizacija mora voditi ovu priču, to se zna, ali zašto ne stvoriti konkurenciju, zašto ne omogućiti drugoj organizaciji?
Registrovali ste agenciju pre dve godine. Da li znate šta ima na sajtu? Ovo što se dešava u Skupštini, nisam ni znao da je predsednik Vlade Mirko Cvetković akcionar u toj agenciji, koja će obrađivati podatke za interpretatore, nemam ništa protiv, svako ima pravo da bude gde hoće akcionar, ali ta organizacija interpretatora takođe je na vrlo sumnjiv način dobila retroaktivnost i registrovana.
Za vašu informaciju, dolazio sam pre tri godine jer je trebalo Savez estradnih umetnika Srbije, koji ima 30 udruženja u svom sastavu, koji ima jedino protokolisane umetnike koji se bave ovim poslom, trebalo je da bude jedan organizator te agencije. Nije ušao u tu priču baš zbog toga što su registrovani i reprezentativnost se dobijala time koje udruženje donese više na papiru članova, ne proveravajući da li se ti ljudi bave tom strukom. To je već strukovna priča, da li su oni umetnici, da li se bave tim poslom.
Čak je i u vašem zavodu rečeno, to je bilo pre tri godine, nemojte, to nas ne zanima, nas interesuje samo udruženje koje je pečat udarilo i te ljude. Šta to znači? Mogao sam na ulici da skupim potpise pet hiljada, da donesem i da vi kao zavod ne ulazite u to. Da li mogu ljudi da potpisuju za stvaranje nekih asocijacija ili za advokatsku komoru, ljudi koji nemaju veze sa kulturom, ne bave se time, to ne može.
Vi ste registrovali Agenciju, tri i po hiljade umetnika koji su protokolisani, koji plaćaju porez, socijalno, zdravstveno, koji se bave profesionalno svojim poslom, nisu u sastavu. U to budite sigurni. Nisu u sastavu ove organizacije interpretatora. O njihovoj sudbini odlučuju ona druga udruženja koja su donela fiktivno po dve hiljade, po hiljadu svojih članova. Vi ste dali dozvolu. Oni su od tih ljudi napravili skupštinu, upravne odbore i već svoja tela, koja na neki način donose sve odluke za ove ljude, tri i po hiljade, koji nisu hteli da potpišu, baš zbog takvih stvari.
Sada se dešava da ova organizacija interpretatora napravi određene ugovore tehničke saradnje sa Agencijom ovom drugom, Jugoslovenska autorska agencija što je bila nekada, deoničarskim društvom, da im oni vrše usluge, i sad pazite jednu priču, koju znate, ali to pričam zbog javnosti i zbog svih umetnika izvođača koji slušaju ovo, 30% se uzima za rad ove agencije, novoosnovane, izvođača, 20% za usluge koje vrši deoničarsko društvo. To je 50%, molim vas, 50% novca ubranog sa tržišta, vi stavite da uzmu za tehničku uslugu.
Gde to ima, molim vas? Znate zašto je to tako? Zato što je ova agencija koja je registrovana, dali ste joj dozvolu, registrovana sa ljudima, svaka čast, neću da generalizujem, ima tamo dosta ljudi koji su se stvarno bavili poslom, koji, prvo, nisu kompetentni, koji ne znaju ovu problematiku i tu su stavljeni ljudi u te odbore i skupštinska tela koji će samo da aminuju ono što im kaže grupa ljudi da to urade i to su uradili. To sa sajta možete da skinete. Kako da funkcioniše ta organizacija? Kako će autor, izvođač, kome da se obrati? Nema drugi izbor nego opet mora da ide toj agenciji da se obrati, jer je samo ona ta koja je registrovana i dobila dozvolu da to radi. Znači, ona je gospodar života i smrti. SOKOJ je gospodar života i smrti, poravnali su ga isto gospodari života i smrti u ovoj oblasti u kojoj se mi bavimo.
Mislim da se ovde mora nešto, ne znam šta i kako, ali Zavod za intelektualnu svojinu mora stati na loptu i pretresti sve ovo od administracije, kako funkcioniše ova agencija za interpretatore, kako je registrovana, ko su njeni predstavnici tu, do SOKOJ kako ubira novac, kako deli novac, kome odlazi taj novac, to je ogromni novac, samo u 2008. godini četiri miliona evra su oni ubrali.
Fonogram u 2007. godini dva miliona evra. To su podaci, za druge godine ne znam, otprilike se slično kreće. Pitajte, napravićemo anketu, kao umetnička udruženja umetnika Srbije da se svi jave nama u roku od mesec dana da nam dostave koliko je ko dobio od autora novca, izvođača, od Fonograma, pa ćete videti, to ćemo dostaviti vama, napravićemo tu anketu koja će da potraje da tu se vrti jedna grupa ljudi, dve grupe ili tri grupe, ukupno 50, 60 ljudi, 100, a ostali dobijaju neke mrvice da bi se zadovoljila ta forma da brinemo o svim.
Oni će dobiti 10 evra, 20 evra, 100 evra, a neko će dobijati 50.000 evra, preko 100.000. Molim vas, obratite pažnju, neće nimalo ovaj zakon moći da funkcioniše i pored svih tih komisija koje ćete vi organizovati koje podržavamo.
Dok se ne stane na put, da ne kažem tešku reč, kaubojštini i raspodeli novca, koji se ruši u svim ovim agencijama. Ova Agencija interpretatora nije počela da radi, ali sada kada bude počela da radi, kada bude tražila potraživanja od Fonograma, što joj pripada unazad za godinu dana, ili dve, tri godine, taj novac će doći i radiće se o ciframa od dva, ili tri, ili pet miliona evra. Kako će ona to podeliti? Ko će odlučivati? Nažalost, odlučivaće neki ljudi koji su u neki upravni odbor stavljeni samo da figuriraju, a nemaju pojma o čemu se radi.