Da se nadovežem na ovo što je govorio gospodin Andrić. Ne vidim samo zašto čuđenje u njegovom govoru zato što je dobijeno pismo da se radi o zakonu koji je suprotan evropskim standardima. To nije ništa čudno što se tiče ove Vlade. Mene ne iznenađuje.
Jednostavno, njima su puna usta obećanja još od predizborne kampanje u maju 2008. godine naovamo, puna usta EU. Ne baš svima, neki su govorili u to vreme, u kampanji, da ne treba uhapsiti Mladića nego da treba uhapsiti tužioca Vukčevića, pa su onda ušli u tu vladu i postali evromeraklije odjednom, najveće, pa će verovatno glasati za ovaj zakon, iako je sasvim suprotan svemu onome što EU jeste, ali i svemu onome što se može nazvati moralnim.
Amandmani su podneti, veliki broj poslaničkih grupa je podneo, a mi smo podneli nekoliko amandmana kao poslaničke grupa, samo jedan je usvojen. Međutim, naše mišljenje je da se ne može popraviti ovaj predlog zakona amandmanima. Jedino što je logično u ovom trenutku je da Vlada Republike Srbije povuče ovaj zakon iz procedure.
Ne mogu sebi ni da objasnim zašto mi danas sedimo ovde i raspravljamo o ovom predlogu zakona, u danima kada imamo izveštaj DRI na samo 27% uzorka Vlade, a zamislite da ima DRI kapacitet da 100% proveri rad Vlade, da 100% proveri rad javnih preduzeća, da 100% proveri rad ustanova, lokalnih samouprava, lokalnih javnih preduzeća.
Ne znam ko bi više sedeo u toj Vladi i ko bi uopšte smeo da se pojavi pred građanima kada bi se sve to objavilo na pravi način i kada bi moglo da se uradi na pravi način, ali o tom potom. Umesto da raspravljamo o tom izveštaju, umesto da raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, umesto da raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu, mi čekamo petak popodne da počnemo raspravu o budžetu za 2010. godinu i raspravljamo o ovom zakonu.
Jasno je da se ovaj zakon donosi samo zbog interesa onih koji se nalaže u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji. Među njima je i predsednik Vlade gospodin Cvetković. Jeste, tačno je ovo što je rekao gospodin Andrić, da je u vreme vlade Vojislava Koštunice prvi put ovakav predlog zakona prošao Vladu i trebalo da dođe u skupštinsku proceduru, ali one druge vlade Vojislava Koštunice u kojoj je većinu imala DS, za jednog ministra više od svih ostalih u toj Vladi, gde je ministar finansija bio gospodin Cvetković.
Da obavestim i gospodina Andrića, ali i sve ostale, upravo je to ministarstvo bilo predlagač tog zakona. Sada nije predsednik Vlade predlagač tog zakona, ali je predlagač Đelić. Pa, što ga nema? Zato što nije njegov predlog zakona. Zato ga nema.
Ovaj predlog zakona je predlog zakona koji je u interesu predsednika Vlade Cvetkovića. Da li se radi o pet, deset, 100 hiljada evra, milion evra, ne znam, ne ulazimo u to. Verovatno se radi o velikom novcu, možda ne za njega lično, ali za firmu u kojoj je vlasnik pet, šest, sedam posto akcija, verovatno su i oni koji su suvlasnici u toj firmi neka vrsta njegovih saradnika. Verovatno i tu ima nekog interesa.
U svakom slučaju, ovaj zakon je jedan od skandaloznijih ili lošijih, koji čak pokazuje i zadnju nameru, koji je ikada ušao u ovaj parlament i hitno ga treba povući iz procedure. Nema nikakve veze sa evropskim standardom. Pogledajte, kao što je kolega Andrić pročitao za ovu svetsku organizaciju koja je kočila ulazak Bugarske u EU, reći ću vam da su Bugari morali tenkovima da gaze piratske diskove po trgovima svojih ulica, ali bukvalno tenkovima da ih gaze, da se na takav način bore da bi ušli u EU.
Znam za jedan slučaj od pre tri godine, mislim da je bila 2007. godina, kada je naša poznata grupa "Neverne bebe" izdala svoj poslednji album. Oni su prvi tiraž prodali u prvom danu, izdao je PGP RTS, mali tiraž, ali isto veče se pojavio pirat na ulicama Beograda.
Međutim, u deset sati ujutru nijednog diska nije bilo više na ulicama Srbije, zato što je policija odmah reagovala i odmah odradila ono što joj je posao. Na takav način i na terenu, na delu, oni su posle toga prodali još nekoliko izdanja tog kompakt diska. Uspeli su da budu zaštićeni oni. To sam rekao jedan primer, svi su u to vreme uspeli da budu zaštićeni. Možda ne baš svi, možda se nije uspelo 100%, ali se borilo.
Setite se šta je bilo ispred SKC-a, koliko je bilo tezgi sa prodajom piratskih kompakt diskova, nosača zvuka, filmova, slika itd. Da li toga ima danas? Nema, ali zato ima u Knez Mihailovoj po kartonskim kutijama i na drugim mestima. Posle se čudimo zašto su nam bioskopi prazni.
Moramo da zaštitimo u prvi mah barem naše izvođače, umetnike, ako ništa drugo. Imamo preduzeća koja se bave distribucijom filmova, pravom za emitovanje filmova. Imate sedam ej-džer kompanija u svetu, koje pokrivaju preko 90% onoga što se zove finansijsko tržište filmova.
Muzička i filmska industrija su u SAD i dalje u deset najrazvijenijih. Mislim da je filmska treća, a muzička četvrta ili peta po snazi. I oni se bore protiv toga.
Ne znam da li znate da podatak, ali 450.000 kineskih piratskih kompakt diskova se dnevno prodaje samo u Los Anđelesu. Znači, i tamo se vodi borba, ali se vodi borba. Ovde danas nema ničega, još se pravi ovakav predlog zakona.
Puna su vam usta EU, ali kada je potrebno učiniti nešto, uraditi na delu, uraditi ono što je bitno da promenimo naše društvo, nema ničega. Sada ćete reći - vizna liberalizacija, odmrzavanje trgovinskog sporazuma. Vizna liberalizacija, pa evo odgovor na Voždovcu, vizna liberalizacija o kojoj sam vam argumentovano, u raspravi o pasošima, niko to nije opovrgao, niko nije rekao da nije tako, ni ministar koji je bio ovde, da je 95% uradila prva vlada Vojislava Koštunice i Dragan Jočić kao ministar unutrašnjih poslova. Vaše je bilo samo da sedite i da dočekate tu viznu liberalizaciju sa godinu dana zakašnjenja, uz dva skandala sa štampanjem pasoša.
Ovaj predlog zakona je zaista neverovatan. Ponavljam još jednom, on bukvalno ide samo u interes predsednika Vlade, očigledno. Zato jeste predlagač Božidar Đelić, a ne neko drugi. Zato je bio početkom 2008. godine predlagač Ministarstvo finansija, tj. gospodin Cvetković, pa zbog izbora nije došao na dnevni red, ali sad da požurim.
Šta vredi, on i kad dođe ovde, i ako mu postavimo to pitanje, on gleda gore u plafon i ne odgovara ni na jedno jedino pitanje. Zna čovek da kaže da niko nije načinio krivično delo u Vladi, što se tiče izveštaja DRI, a da li je tako, to ne znamo, valjda treba da sačekamo da vidimo da li će biti podneta neka krivična prijava. Kada tako nešto kaže predsednik Vlade koja bira tužioce, u vreme kada još nisu izabrane sudije, ne zna se ni ko će biti od 1. januara sudija, pa da vidim tog tužioca koji će, kada podnese državni revizor krivičnu prijavu, na to da reaguje.
Opet kažem, puna su vam usta EU. O obećanjima da ne pričam. Prođe novembar, šta bi sa onim za "Fijat", da će Tadić i Dinkić videti u Italiji novi model. Nema ničega.
Sada ću vam reći, gospodo narodni poslanici, to je veoma interesantno, građani Srbiji će dobiti od prodaje NIS pet akcija u vrednosti od po 500 dinara. To je 2.500 dinara.
Šta bi sa onih 1.000 evra obećanih? Ništa, 200.000 zaposlenih, plate, penzije 11. aprila 2011, u stvari 2011. godine 1. aprila, izvinjavam se, na aprililili, možda će moći da budu odmrznute. Da ne pričamo o 70% od prosečne plate u vreme kada ste pravili Vladu, kada je bila 400 evra. Sad je 300 evra. Da je ostalo na 60%, da niste dirali ništa, da niste čačkali, da niste pravili ovu vladu i katastrofu zemlji, 60% od 400 evra je više nego 70% od 300 evra. Vi ste izabrali takvu Vladu, vi ste na penzijama, gospodo, u koje gledam sada, u priči o penzijama ste napravili Vladu. Pa šta bi? Hoće li biti odgovornosti?
Ko će odgovarati za ovaj predlog zakona? Da li ćete glasati za ovako nešto, vi koji ste za EU? Hoćete li glasati za ovako nešto? Ovo je zaista nespojivo, apsolutno nespojivo. Veliki konflikt interesa, apsolutno nespojivo. Najbolje bi bilo da Vlada ovaj zakon povuče, da pravi predsednik Vlade kaže Cvetkoviću, ili da kaže, kako on obično voli da govori, a to je gospodin Tadić - ne rade dobro ministri, pa ni prvi među njima, povucite taj predlog zakona, pa da se povuče predlog zakona ili da mi ovde izglasamo protiv već odmah u načelu, da se ne brukamo kao parlament, da ne budemo baš ono stalno sluge za interese izvršne vlasti.
Mislim da je moguće da se o tome razmisli i da se već jednom na taj način uputi poruka ovoj vladi, koja zaista radi suprotno interesima građana Srbije. Sad kažu – evo ga ovaj iz DSS, on priča o EU. Ko drugi? Mi smo najveću cenu platili time što smo menjali društvo i time što smo radili na tome da Srbija postane jednog dana deo EU.
Postavlja nam se pitanje – da li smo mi za EU? Jesmo. Nije to sporno. Radili smo svakog dana na tome u dve vlade, radili smo mnogo konkretnije, što se na mnogo primera pokazalo, nego što radi ova vlada. Nikada nismo govorili građanima i ulepšavali stvari, nego onakve kakve jesu. Jedino što smo tražili od EU da kaže – šta je to za nju Srbija? To je sve. Svako onaj ko nas pita - da li je DSS za to da Srbija bude jednog dana u EU, ja mu sada odgovaram – da, i da li ste vi, koji nas pitate za to da pitamo EU šta je za njih Srbija i kolika je Srbija?
Imamo osnovano pravo da sumnjamo da oni ne smatraju u EU Srbiju onakvom kakva je u našem Ustavu zapisana, jer ako nam daju kroz viznu liberalizaciju, ako šengen zona važi samo za nas u Srbiji, a ne važi za građane koji žive na KiM, to odgovorno, to za nas znači samo da oni ne smatraju KiM sastavnim delom Srbije. Molim lepo, sve je to što mi kažemo svima onima koji se ozbiljno bave politikom u Srbiji, samo to – hajde da sednemo sa EU da razgovaramo o tome šta je za njih Srbija.
Onda, kada to bude jasno, moći ćemo lepo svi da se opredelimo, zajedno sa našim građanima, da li idemo i na koji način u EU. Do tada je bitno da menjamo naše društvo, bitno je da ga usklađujemo sa tim standardima, ne zbog EU, ne radi članstva u EU, nego radi savremene srpske države, radi toga da građani u njoj bolje žive i radi toga da svaki građanin u Srbiji može normalno, pošteno da živi od svog rada. To je ono što je bitno i to je ono što je ovde naš posao.
To treba da nam bude cilj, samo to treba da nam bude cilj. Niko nam nikada neće dati, gde god da smo, i u EU, to je greška kada se priča građanima – dobićemo ovo, dobićemo ono. Ništa nećemo dobiti, nigde nema hleba za džabe, ali ćemo biti u sistemu gde ćemo zajedno raspolagati određenim stvarima, ali moraćemo da damo i mi naš doprinos. Da bi smo mogli da damo doprinos onako kako Srbi treba da daju doprinos Evropi, moramo za to da budemo sposobni.
Da bi smo bili sposobni za to, moramo da menjamo društvo. Da bi smo promenili društvo, moramo da glasamo protiv ovog zakona, a ne da spustimo glave i da ćutimo zbog interesa predsednika Vlade, koji god da je. Moramo da glasamo protiv ovog zakona. Ko god je ovde narodni poslanik, a ne poslanik svoje partije ili neke partijske većine, taj mora da glasa protiv ovog zakona.

 Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u malopređašnjem obraćanju rekla sam jednu istinu – Organizacija interpretatora, a shodno tome ni Jugoslovenska autorska agencija nije dobila ni dinara od naplate jedinstvene nadoknade.  
Da ovde bude jasno, Mirko Cvetković ne kao vlasnik, nego kao jedan…
Molim vas, Momo, da li može samo malo tiše. Ja nikoga ne ometam dok govori, kolegijalno bih zamolila da i vi mene…

Molim vas, narodna poslanice, da opominjanje poslanika ostavite predsedavajućoj i da nastavite svoje izlaganje, a narodne poslanike molim da ne dobacuju i upozoravam narodnog poslanika Momu Markovića da ne krši član 104. Izvolite.

Nije reč o ovome da li će možda jednom nekada, a ja tvrdim nikada, akcionar Jugoslovenske autorske agencije, koji je postao pre nekoliko godina, dok ne znam da li je bio i ministar finansija ili šta je bio, dobiti 1.000 ili 2.000 ili 5.000 evra. Tvrdim da neće.
Reč je ovde o sledećem – gde je deset miliona evra koje je Organizacija fonograma naplatila u prethodnih nekoliko godina, utvrđujući samostalno jedinstvenu tarifu koju su plaćali organizatori koncerata, hotelijeri, frizeraji, ugostitelji itd? I ovde se potpuno neverovatno logički zamenjuju teze da će jednom možda Organizacija interpretatora, ako dobije pravo da naplaćuje tu nadoknadu, biti monopolista.
Pri tom, ovim zakonom se vrlo jasno utvrđuju pravila da bez obzira da li će to ostati fonogrami ili interpretatori, kako će se taj novac deliti, taj novac se do sada nije tako delio. O tome ovde govori deset puta Branimir Đokić, o tome govore interpretatori.
Nije tačno, gospodine Andriću, da se gospodin Đorđe Balašević izuzeo. Đorđe Balašević se odrekao svojih autorskih prava da ne bi ulazio u probleme, polemike i okršaje, a neki su imali i rešavali svoj problem batinama, sećamo se od pre nekoliko godina.
Mnogi autori, da bi izbegli upravo okapanja po sudovima, preganjali se itd, odrekli su se svojih prava.
Ovaj zakon, meni je takođe veoma žao što ovde nema gospodina Đelića ili kompetentnog ministra, jer ove dve gospođe koje su veoma kompetentne bi vrlo dobro i jasno objasnile, sa autoritetom nekoga ko se godinama bavi upravo ovim temama – zašto su ovo kolektivna prava i zašto ne može individualno da se naplaćuju, da se ova naknada za interpretatore i autore uvodi.
Moram da kažem da lično pojma nisam imala o obe ove organizacije do trenutka do kada smo kao Odbor za kulturu i informisanje, uz Odbor za nauku i predsednika Odbora za nauku, organizovali javnu raspravu i tada shvatila o čemu se ovde radi.
Ovde se uistinu štiti jedan monopol. Kada smo već kod toga, nije mi baš jasno – zašto se gospodin Ivan Andrić javlja kada smo kod amandmana na član 62, ne vidim dobro, ovo se odnosi na član 197, kaže ovde – koji su u istovetnom tekstu podneli Ivan Andrić i Suzana Grubješić. Taj istovetni tekst amandmana dobile su još neke poslaničke grupe, ne mogu da tvrdim sve, od iste organizacije, organizacije proizvođača fonograma, još pre nekoliko meseci, potpuno identičan. DS nije podnela amandman, SPS je podneo pa povukao amandman. Ostala su ova dva amandmana u istovetnom tekstu.
Gle čuda, pošto gospodin Andrić, vešto manipulišući podacima koje iznosi, s jedne strane iznosi ko su osnivači, pa bogami kada pročita spisak ko su osnivači Organizacije fonograma, vi tu nemate šta da dodate.
Imate da se divite i da kažete, pa dobro, tu su svi. Čuli smo maločas da je PGP istupio. Ne znam kakav je status B92, ali kada pominje Jugoslovensku autorsku agenciju ili organizaciju interpretatora ne pominje ko su osnivači nego ko je upravni odbor. Hajde da pomenemo ko je upravni odbor organizacije fonogram, jer tamo bode oči neki Cvetković, ovi interpretatori su nevažni, važan je samo upravni odbor Jugoslovenske autorske agencije, koja će, ljudi moji, organizacija interpretatora je potpisala sa njima ugovor, nema para i nema načina da organizuje svoju infrastrukturu.
Kada po ovom zakonu, bez obzira da li će naplaćivati nadoknade ili će dobiti svoj deo od fonograma, imaće svoj procenat, od toga će moći da plati zaposlene, da plati struju, vodu, grejanje, kompjutere, neće morati da nikoga angažuje da taj posao obavlja za nju, kao što je u ovom trenutku angažovala Jugoslovensku autorsku agenciju, koja nije platila ni dinara, jer nema para.
Gospodin Andrić nabraja osnivače Jugoslovenske autorske agencije, koja sa ovim zakonom baš nikakve veze nema, a ne nabraja upravni odbor, dakle, "Siti rekords" - Branislav Stojanović, "Maskon" - Slobodan Nešović, ITM - Petar Đurić, "Komuna produkcija" - Maksim Ćatović, "Grand produkcija" - Aleksandar Popović.
Gle čuda, svi su oni, takođe, članovi Skupštine i gle čuda, ovaj član upravnog odbora Petar Đurić je i direktor koji nama, poslanicima, piše pismo da u stvari promenimo odredbu člana 127. i zadržimo pravo fonograma da i dalje jedino oni naplaćuju jedinstvenu nadoknadu koju su, ponavljam, sami utvrđivali.
Uopšte me ne zanima da li će organizacija fonograma ili organizacija interpretatora, kako zakon predviđa, da se dogovore, potpišu ugovor, stvarno me ne zanima ko će od njih nastaviti da radi ovaj posao, ono što me zanima, to su pravila igre, to je da svako, interpretatori i proizvođači fonograma, naravno, i oni koji rade, od ovog prihoda dobiju ono što im pripada i, što je najvažnije, da korisnici, a oni su već pobrojani, organizatori koncerata, hotelijeri, frizerske radnje, ugostitelji takođe prvi put ovim zakonom dobijaju pravo da učestvuju u formiranju tarife, dobijaju pravo da budu članovi Komisije za autorska prava i da utiču na ekonomski aspekt upravo te jedinstvene nadoknade koja je mnogima došla, da tako kažem, prevršila dara meru.
Prema tome, ono što je ovde priča, žao mi je što mnogi nisu shvatili, ne znam da li će me ikada shvatiti, šta se desilo sa dva miliona iz prethodne godine, šta se desilo sa ne znam koliko miliona i stotine miliona evra iz prethodnih nekoliko godina i uopšte nemam dilemu da će pravilima koje uspostavlja ovaj zakon sva ta pitanja u budućnosti biti suvišna jer zakon vrlo precizno definiše šta će biti dalje sa nadoknadama.
Iskreno se nadam da će te nadoknade, upravo zbog ovih korisnika i zbog načina na koji će biti formulisane, biti daleko manje nego što su sada. Ono što jeste bio nedostatak zakona, i ja sam učestvovala u formulisanju ovog amandmana, to je šta ako se ne dogovore ove dve organizacije. Ministar će predložiti vladi da jedna od njih to radi, ali koja god to da radi to više nikakve veze nema.
Koja god organizacija to da radi ima pravila koja uspostavlja ovaj zakon, ima tarifu na koju daje mišljenje ili donosi odluku Vladina komisija za autorska prava, tako da to postaje nebitno, niti će se tu iko moći obogatiti, niti će moći da troši te pare od nadoknade kako mu padne na pamet, zato što će postojati pravila. Do sada nisu postojala i za mene vrhunac antilogike je reći da nije bilo monopola, a tek će možda sada jednog dana, ako budu ovi, postojati monopol.
Ovim zakonom se taj monopol ukida, ovim zakonom se demokratski predviđa dogovor i potpisivanje ugovora. Ovim zakonom se uspostavljaju jasna pravila u trošenju ove nadoknade.

Od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i 33 sekunde. Na raspolaganju je još dva minuta i 30 sekundi.
Ponovo su se javili za reč narodni poslanici Ivan Andrić i narodni poslanik Dragan Šormaz.

Nekoliko puta je pomenuto ovo moje ime. Ono što sam govorio je pogrešno interpretirano.
Da krenem od gospodina Šormaza, iako se sada u mnogo čemu slažemo, mi se ne možemo složiti da je ta vlada bila proevropska, pošto ipak je za nas mnogo veći napredak kada se dobije vizna liberalizacija nego kada se pale ambasade, tako da nema nikakve sumnje da je danas Srbija evropskija nego što je bila nekad.
To što ste tada znali da Mirko Cvetković podnosi taj zakon, a niste reagovali, čime vas oslobađa, tačno, vas i Koštuničinu Vladu? Čini mi se da kada ste sa ove strane, onda reagujete na ono što vidite da je zloupotreba, što pozdravljam, ali moje pitanje se odnosi na to zašto tada niste reagovali.
Kada govorite o Voždovcu, imali smo mi još negde izbore u nedelju, na primer u Kostolcu. Zašto to nije reper za to kako politika evropejizacije zemlje utiče na javno mnjenje? Verujte da dosta utiče. Svako koristi ono što treba, svakome i na Voždovcu i u Kostolcu svaka čast za broj osvojenih glasova i to je tako, ali nemojte zloupotrebljavati to.
Što se tiče ovih stvari, mislim da se mi, gospođo Mojović, u mnogo čemu slažemo.
Ne krijem, niti na bilo koji način manipulišem, mi smo od svih onih koji se bave time u zemlji dobili vapaj da to neko drugi hoće da otme i taj neko drugi koristi svoju političku moć da otme.
Ne radi se o tome, naravno da Mirko Cvetković do sada nije ništa zaradio zato što nije konkurentan i zbog toga je potrebno da se donese zakon kojim će se narediti da svi moraju kod njega da idu, bez obzira što do sada, iako postoje dve godine, niko nije hteo da ide kod njega. Nijedan interpretator nije otišao tamo jer je bio ovde nezadovoljan.
To je razlog zašto je imao nula, a monopol se uvodi, naravno da se uvodi zato što sada će svi morati u jednu organizaciju da idu, do sada nisu morali ako se te dve organizacije ne dogovore. Pa, naravno da se neće dogovoriti. Odlučiće vlasnik jedne od te dve koja će da naplaćuje. Dozvolite da nemamo sumnju za koju će se opredeliti.
Još jednu stvar da vam kažem, sve i da ovaj OFPS bude izabran, organizacija fonograma, da li je to manji problem za državu? Tako takođe uvodite monopol. Mi ćemo takođe i onda biti protiv ovoga. Ne može jedna organizacija da naplaćuje. Svako mora imati izbor oko toga kako štiti svoju privatnu svojinu, hoće individualno, hoće kolektivno, neće da je štiti, baš ga briga za svoju svojinu, želi da je spali ili želi da zaradi milione. To je osnovna stvar, osnovno ljudsko pravo je privatna svojina.
Vi ste sada zadrli u to, kažete da nema pravo onaj čija je svojina da raspolaže njom. Namerno banalizujete. Nema pravo, nego ćemo mi, veliki mozgovi, da kažemo kako će najbolje tu svoju svojinu da iskoristi, a to je ono što je pogrešno, pa bila izabrana firma Mirka Cvetkovića, bila izabrana firma onih o kojima ste govorili.
Jedna razlika je samo značajna, na čelu te jedne firme se nalazi premijer, a druga je firma privatna i nije važno da li je premijer nešto zaradio, nego je važno što premijer ili neko drugi u njegovo ime želi da otme nešto od nekoga ko zarađuje to, a ako to zarađuje na loš način, onda nije ovaj zakon tema, postoje drugi zakoni u ovoj zemlji, postoji Zakon o privrednim društvima, postoji Krivični zakon, prekršajni.
Kažete da pošto tamo pet nekih interpretatora nije zadovoljno da damo premijeru, pošto on najbolje zna kako će da raspolaže time.
Izvinite, dozvolite da se neko sa time ne složi. Dozvolite da se ne složimo, kao što se nismo slagali sa paljenjem ambasada, nećemo se složiti ni sa ovim i to što je juče odblokiran sporazum ne daje pravo nikom da stavi novi klip u točkove Srbiji na svom evropskom putu, da bi o ovom klipu morali da raspravljamo opet za šest meseci i da onda opet nemate kvorum, pa da dođete u LDP da tražite kvorum, da Srbija ne bi ugrozila svoje evropske institucije.
A da ne pričam o tome da u novinama, koje su strateški partner vašeg ministra za nauku, dnevne novine "Pres", izlaze laži o nekim kuhinjama od 50.000 evra.
Koliko kuhinja će Mirko Cvetković da kupi od ovoga? Izađite, pa kažite to. Molim? Molim vas, predsedavajuća, ćutao sam i pažljivo slušao kako se moje reči tumače na pogrešan način.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju.)
Sada se meni preti ovde. Šta je sada, nedodirljivi ste? Božidar Đelić, Mirko Cvetković? Da li je to nekada bilo tako?
Mi vam kažemo, protiv svakog monopola Miškovića, Beka, i Mirka Cvetkovića, i OFPS, LDP će se boriti. Ne delimo monopole na to da li je neko naš na čelu tog monopola ili je neko drugi, pa ovaj naš je super, on zna kako će to najbolje da uradi, a ovaj drugi je bezveze.
Još jedanput vam kažem, kršite ono što je evropski standard na nekoliko načina. Prvi način je tako što uvodite monopol. Drugi način, mnogo suštinski pogrešniji i ono što nas najviše plaši, uvodite restrikciju na raspolaganje privatne svojine, time što ljude terate da svoju privatnu svojinu koriste onako kako vi mislite da treba.
To je fundamentalno nerazumevanje EU i evropskih vrednosti. Zbog toga je ovo mnogo veći pokazatelj i simbol nego što su realne posledice ovog zakona. Ko će da dobije 200 hiljada evra?
Ova skupština nema vremena da se bavi tim stvarima. Nema vremena da se bavi mnogo važnijim izveštajem DRI.
Nemojte zbog alavosti da sprečavate Srbiju da se evropeizuje. Na to nema niko pravo, bilo odlukom OFPS ili Jugoslovenskom autorskom agencijom. Zato nećete imati podršku.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, pa narodna poslanica Gorica Mojović.

Može od vremena poslaničke grupe.
Gospođo Mojović, sami ste rekli, ako se ne dogovore ove dve organizacije, demokratski dogovor će se naći u Vladi, pa će Vlada odlučiti. Pročitajte stenogram, šta ste rekli. U jednoj od tih organizacija je u upravnom odboru sin Mirka Cvetkovića, pa će onda Vlada da odluči koja će da radi. Gde je tu tržište? Kako tu nema monopola? Otkud znamo da će ih biti samo dve? Otkud znamo da neće biti osnovana neka nova organizacija? Ovo je sve suprotno onome što EU jeste. Grešite i ne treba ovo da se uradi. Pravite monopol potpuno nepotrebno i to je mnogo komplikovano. Zašto je ovaj zakon čak i preuranjen? Čak je i preuranjen, jer nije pripremljeno ono što je trebalo da bude pripremljeno. Ne radite onaj drugi deo posla o kome sam govorio, uopšte. Ko štiti?
Rekao sam vam primer da su "Neverne bebe" prodavale svoj poslednji album po prodavnicama. Željko Joksimović je novi album snimio sa 300 hiljada nosača zvuka. Kako ga prodaje? Uz kartice mobilnih telefona? Zašto ne ide čovek na tržište? Gde je tržište? Zato što tržište ne postoji. Nije zaštićeno.
Ko je za to odgovoran? Vi. Vi ste izvršna vlast. Zato što čovek ne može da prodaje u prodavnici, jer će se odmah naći na ulici, odmah će biti pirotski prodavan. Zato što ništa ne radite po tom pitanju. To treba prvo da se reši. Takve stvari treba da rešavate.
Bioskopi prazni. Kukamo da su bioskopi prazni, mladi nam idu u kafiće. Niko ne ide u bioskop. Droga, narkomani. Čime štitite distributere filmova? Rekao sam da postoji sedam menadžer kompanija. Gde dođe "Dizni" tu je tržište sigurno. Gde je "Dizni" kod nas? Nema šanse. Nikada i ni sa kim nema potpisan ugovor. Jedino crtani filmovi u Vladi, ali na ovaj način ne.
Što se tiče ovoga što je rekao gospodin Andrić vezano za Vladu Vojislava Koštunice i DSS, zaboravili ste da kažete džamija, rekli ste samo ambasade. Već je ta priča malo previše. Hajde da razmislimo. Napadaju se Srbi na Kosovu, pale se srpske svetinje na KiM i umesto da nam "Si-En-En" ili "Bi-Bi-Si" i ostali zapadnim medijima to bude glavna vest, odjednom gori džamija u Beogradu, pa to postaje glavna vest, a ne ono što se dešava Srbima na KiM.
Ili, veličanstven miting sa pola miliona ljudi, organizator je bila i DS koja je učestvovala u Vladi, Đilas je bio tamo, Đelić je bio tamo, Šutanovac je bio tamo, Tadić nije bio tamo. Morao je hitno u Rumuniju, ne znam šta je bilo, šta ga otera tamo. Možda je znao šta će da se dogodi.
Zašto njega ne pitate nekada za to? Oni su bili većina u Vladi kada se to dogodilo. On je bio predsednik države. Zašto stalno nama postavljate to pitanje? Umesto da se prikaže taj miting, šetnja do Hrama, šta se prikazuje? Paljenje ambasade. Kome je to interes? Srbiji? Ili je to bio interes da se prikaže onima koji su bili protiv Srbije u tom trenutku i kada se to dešavalo? Da se ne pokaže da je Srbija žrtva, nego da je Srbija problem? Nikakve veze to što ste rekli nema sa DSS. Ko god da je u tome učestvovao...
Uostalom, istražni organi su tu, neka se utvrdi i već jednom da prestanete da pričate o tome. Nikakve veze nema, odgovorno vam kažem. Razmislite o onome što sam rekao.
Naravno da je dobro što smo dobili viznu liberalizaciju. Trebalo je 2008. godine, pre godinu dana. Sve do mape puta su uradili Dragan Jočić i Vojislav Koštunica, priznali vi ili ne. Dok ste vi čupali repu, oni su radili. Da li treba da objasnim šta je sve urađeno?
Da li treba ponovo da pokažem šta je sve urađeno? Trebalo je preuzeti granicu od vojske. Granična policija, znate li koliko je trebalo posla da se to napravi? Unutrašnja kontrola policije. Ovi su imali tri godine vlast, što nisu uveli unutrašnju kontrolu policije? Nisu to uradili. Tek je uradio Dragan Jočić, pa novi Zakon o policiji, Zakon o readmisiji, pa svi dogovori, pa Zakon o ličnim kartama, Zakon o putnim ispravama.
Sve što je trebalo uraditi na tom putu je urađeno tada. Oni su samo trebali da štampaju pasoše i napravili su dve afere sa tim. Godinu dana kasnije smo dobili viznu liberalizaciju.
Kod nas to nije bilo. Kad već tako dobacujete, a niko vas ne upozorava, onda da kažem da pogranična policija na granici sa Kosovom u naše vreme nije bila. Žandarmerija je tamo, vojska je tamo, a ne pogranična policija.
Sada je potpisan protokol sa Euleksom. Predsednice, 16. septembra, to ću postaviti kao pitanje, tražio sam u originalnom tekstu taj protokol. Do dana današnjeg ga nisam dobio. Nije objavljen nigde. Nigde ga nema. Čak sada tvrdim, imam novu informaciju, u jednom dnevnom listu je pisalo u zagradi "baundri", reč kao pitanje granice. Nije tačno. U sporazumu piše "border kros lajn". Zato nam ga i ne daju da ga vidimo.
Svi oni koji su za EU neka kažu, a mi iz DSS jesmo, ali da vidimo sa EU šta je to Srbija za njih, jer taj protokol govori da oni izgleda ne smatraju Kosovo za deo Srbije.
Vizna liberalizacija, na koji način su date vize, da imamo građane koji su zbog toga očigledno u odnosu na nas diskriminisani, a naši građani su i Albanci na KiM. Tači ne može da dobije naš pasoš i da mu važi.
Što se nas tiče, on bi trebalo da bude uhapšen, ali čovek ne može da putuje tamo, a ima pravo kao naš građanin. Mi to danas nemamo. Nemamo. Zašto? Voljom EU. Hoćemo u EU. Samo da vam kažem šta je Srbija za njih i nije nikakav problem.
Ove priče o ambasadama, džamijama itd, to zaboravite. To prvo nije tačno, a drugo, bitno je ko šta radi. Oni ne rade ništa, a i kada rade, evo šta rade - još jednom vas molim da u jednom delu potpuno nepotrebno pravite haos. Znači, bolje da se povuče ovaj predlog zakona i da se to pitanje rešava normalno, korak po korak, nego ovako jednog dana, brzo.
Vidite, brzo će i ova vlada pasti. Moraće da se ovaj zakon stavlja van snage, da se prave izmene i dopune, da se opet troše narodne pare, da se opet gubi dan, kao što se danas gubi dan. Umesto da govorimo o reviziji, o budžetu za 2009. godinu, umesto da govorimo o budžetu za 2010. godinu, o završnom računu za 2008. godinu, o čemu govorimo? O tome da li će Vlada demokratskom odlukom da odluči koja će agencija da radi određeni posao i da zaradi neke sitne pare?

Gospođa Gorica Mojović ima reč. Izvolite.