DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.12.2009.

21. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

21. dan rada

08.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 13:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Predlog zakona o žigovima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o autorskom i srodnim pravima (pojedinosti) (2009)
  • Treća posebna sednica (2009)
  • Polaganje zakletve predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljevi, koji želi reč. Izvolite.
    ...

    Slađan Mijaljević

    Srpska radikalna stranka
    Podneo sam amandman na član 9. stav 4, gde se "srodnika do trećeg stepena srodstva" zamenjuje rečima "pravnih sledbenika".
    Mi smatramo da je naša formulacija kompletnija jer, kako je Vlada ovde navela i oni koji su pisali obrazloženje, da treći stepen srodstva može da zaštiti neku poznatu istorijsku ličnost ili nekog naučnika koji nije živ.
    Dakle, ne mogu je samo oni štititi, jer ukoliko se neko do tog nivoa ostvario u nekoj instituciji kroz neku određenu profesiju, postoji uzajamno promovisanje te institucije i tog recimo naučnika, dolazimo do toga da i ta institucija ima pravo na određeni vid zaštite, jer ko će, recimo, da zaštiti ili da da dozvolu za korišćenje lika i dela Nikole Tesle.
    Dolazimo u situaciju da posle nekog vremena, kada srodnici takođe odu sa ovog sveta, postoji i to da mogu svi da koriste lik i delo neke ostvarene ličnosti, istorijske ličnosti, nekog naučnika, a da recimo neke institucije, koje traju po 100, 200, 300, 400 godina, nemaju pravo da zaštite sebe i da zaštite tog svog radnika i saradnika koji je radio u toj instituciji, a opet neki drugi će to moći da upotrebljavaju, možda da i zloupotrebljavaju.
    Naša formulacija je "pravnih sledbenika". Mi predlažemo da usvojite ovu našu intervenciju.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vladan Jeremić.
    ...

    Vladan Jeremić

    Srpska radikalna stranka
    Hvala. Član 10. stav 2. Predloga zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Amandmanom, koji je poslanička grupa SRS podnela, predloženo je da se promeni i da glasi - da strana fizička i pravna lica uživaju prava koja proizilaze iz međunarodnih ugovora, jer smo smatrali da su u međunarodnim ugovorima predviđena prava stranaca tako da ih nema potrebe zakonom izjednačavati sa domaćim autorima.
    Međutim, amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje da je odredba člana 10. Predloga zakona odredba kojom se uređuje formalni i materijalni reciprocitet između narodnog privatnog prava i da je ta odredba sadržana u zakonima svih zemalja članica Pariske konvencije.
    Šta je bila namera? Pre svega, ako imamo u vidu to da je odluka o tome kako i gde da se zaštiti industrijski dizajn, da može da ima izuzetan uticaj i na druge aspekte korišćenja dizajna i da je ključno praktično da sva pitanja o zaštiti dizajna budu obuhvaćena jednom globalnom poslovnom strategijom, odnosno vrstom zaštite, cenom, delotvornošću zaštite, pitanja o vlasništvu nad dizajnom mogu praktično biti značajna prilikom odlučivanja o tome da li razvijati dizajn u okviru preduzeća, da li za to angažovati nekog spolja, o planiranju vremena za korišćenje novog dizajna u reklamama, oglašavanju ili javnom predstavljanju na izložbama, koja inostrana tržišta treba izabrati, da li, kada i na koji način davati licencu ili preneti prava za tu komercijalnu eksploataciju dizajna drugim preduzećima, u zamenu za novčanu naknadu.
    Jedan od ovih razloga, odnosno najbolji primer je i na čuvenoj kompaniji "Durasel", koja je sve do 1980. godine, proizvodeći čuvene alkalne baterije, praktično bilo preduzeće samo sa jednim proizvodom, da bi 1981. godine "Durasel" zaposlio dizajnere konsultante, sa zadatkom da proizvedu džepnu svetiljku, odnosno lampu, koja je ubrzo zatim, 1982. godine izbačena na tržište, a dve godine kasnije, upravo je taj dizajn osvojio nagradu Veća za dizajn Velika Britanije. Sledeće godine "Durasel" je predstavio više varijanti tih svetiljki sa različitim dizajnom, za različita tržišta, a džepna svetiljka sa modernim bojama je i kreirana za mlađe potrošače.
    Sve te inovativne funkcionalne karakteristike su zaštićene patentom, a dizajn je zaštićen u svim važnijim zemljama u kojima trenutno ova kompanija i posluje.
    Inače u cilju tog lakšeg približavanja, industrijski dizajn je klasifikovan, odnosno grupiran prema klasama. U prijavi za registraciju od podnosilaca se može zahtevati da navedu klasu proizvoda za koju nameru ima koristiti dizajn. Ono što je bitno da mnoge zemlje upravo koriste klasifikaciju iz tzv. lokalskog sporazuma o uspostavljanju međunarodnih klasifikacija za industrijski dizajn.
    Pošto je već donekle ovo tema koja se tiče i tih nastupa, odnosno usmerenja ka inotržištu, jako je bitno da se industrijski dizajn zaštiti u inostranstvu, jer ukoliko firma ili bilo koji poslovni subjekt ima nameru da izvozi proizvode originalnog dizajna, ili nameru da daje dozvolu za proizvodnju, prodaju ili izvoz takvih proizvoda drugim privrednim subjektima u inostranstvu, naravno da se tu mora dosta pažnje posvetiti zaštiti svojih dizajna u tim zemljama, kako bi firma imala određene privilegije, odnosno zaštite u inostranstvu, kakve ima i na domaćem tržištu.
    Ovakvim predlogom zakona zaštita industrijskog dizajna je praktično, može se tako reći, teritorijalno, odnosno zaštita industrijskog dizajna ograničena na zemlju ili regiju u kojoj je i registrovan dizajn. Ukoliko postoji ta želja da se industrijski dizajn zaštiti i na izvoznim tržištima, mora se pre svega voditi računa o tome da bude podnesena odgovarajuća prijava za zaštitu u svim tim zemljama gde poslovni subjekti imaju nameru da izvoze. Jako je važno ispoštovati rokove koji su predviđeni u tim međunarodnim ugovorima. Postoje nekakva tri načina kako može da se zaštiti industrijski dizajn u inostranstvu, to su pre svega, ta nacionalna, regionalna i međunarodna ruta.
    Problemi su možda i troškovi zaštite, jer primera radi, trošak zaštite za recimo pet dizajna u 11 zemalja, korišćenjem upravo međunarodne rute koju sam pominjao, a koju nudi tzv. Haški sistem, iznosi približno 900 švajcarskih franaka, a imajući u vidu tu jednu makroekonomsku nestabilnost u kojoj se nalazimo i u koju egzistira privreda u Srbiji, jasno je da to može da predstavlja potencijalni problem za ovakav vid zaštite naših proizvoda.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Jelena Budimirović, Zoran Antić, Zoran Babić, Mileta Poskurica i Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
    Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Avramović.
    ...

    Milan Avramović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 11. u ime SRS u kome tražim da se reč „25 godina od dana podnošenja prijave pod uslovom da“ zamenjuju rečima „sve dok“.
    Prosto je logičan ovaj amandman zato što se pravo sticanja na industrijski dizajn stiče ovim članom upisom u registar industrijskog dizajna i traje 25 godina. Predložio sam da se to reči „od 25 godina“, zameni rečju „sve dok“, iz prostog razloga što sve dok se plaćaju propisne takse za održavanje prava, to pravo treba da bude na snazi. Onog trenutka kada prestane plaćanje propisanih taksi za to pravo, to pravo samostalno treba i da prestane.
    Bez veze je ograničavati nekog na 25 godina da ima obavezu ostvarivanja prava, ako to ne želi. Možda je industrijski dizajn tada već zastareo, možda želi neku promenu. On će imati obavezu da plaća taksu narednih 25 godina.
    Ovako nema nikakvu obavezu. Onog trenutka kada prestane sa plaćanjem obaveze koje ima u skladu sa članom 11, onda mu i prestaje korišćenje prava, tačnije, ostvarivanje prava na industrijski dizajn.
    Zato je i obrazloženje malo nelogično koje je dala Vlada, a to je –da je važenje prava na industrijski dizajn ograničeno na 25 godina, pod uslovom da se plaćaju. Šta, ako se ne plaćaju? Šta ako neko ne želi da to plati? Onda ima neku drugu vrstu sankcija. Ovako, nije platio, nema prava na industrijski dizajn. Dokle god plaća, to pravo će koristiti. Zato je ovo obrazloženje malo i nelogično. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
     Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođica Nataša Jovanović želi reč.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Ovde se govori o prikazu industrijskog dizajna i vrlo dobro znate, gospođo predsedniče, kao i ministar i svi poslanici u sali, da je dizajn nečega što vama i svima nama privlači, pre svega, pažnju, a onda se odlučujemo na osnovu dubine novčanika i na osnovu funkcionalnosti tog proizvoda, da li ćemo da ga kupimo ili nećemo.
    Gospodin Bojan Mladenović, izvinjavam se kolegi Jeremiću, malopre sam greškom rekla kolega Mladenoviću, umesto Jeremiću, hteo je da popravi ovaj član 21. zakona i zato je podneo amandman u ime SRS, zato što ste vi rekli u tom prvom stavu – prikaz sadrži samo predmet zaštite i ne sme da sadrži bilo kakav drugi predmet, pripadak, lice ili životinju.
    On je jednostavno rekao – prikaz sadrži isključivo predmet zaštite. Ovo što ste stavili je potpuno nepotrebno i pogledala sam obrazloženje ovog člana. Onda, da se vratim na ovo, o čemu je govorio kolega Avramović, kada je u pitanju rok, odnosno dužina zaštite proizvoda na 25 godina.
    Znate, gospodine ministre, kada pominjemo i ove znake, pogotovu ste dali obrazloženje ovog člana da se to najpre odnosi na tekstilnu industriju.
    Jedan poznati teniser, izvesni Rene Lakosta, nije ni razmišljao za vreme svog života, kada je rukom ili mu je neko to radio, vezao one krokodile koji su bili ogromne dimenzije, da će posthumno to postati zaštitni brend, je li tako, da će od toga da se napravi brend koji traje već gotovo 80 godina. Kod nas u Srbiji, kada bi neko i želeo i hoće to da uradi, evo da uzmemo tekstilnu industriju, na primer, imali smo mi takve proizvode koji su bili originalni industrijski dizajnirani, tako da budu prepoznatljivi i na našem tržištu, te fabrike su uništene.
    Dokaz je „Udarnik“ iz Zrenjanina. Nekada je i promoter nekih tih proizvoda bila i naša koleginica. U svakom slučaju, možemo da govorimo i o Industriji automobila. Ako je rok zaštite 25 godina, o čemu je malopre govorio kolega Avramović, onda možemo da konstatujemo sa žaljenjem da je zaštita industrijskog dizajna istekla za sve proizvode Zastavinih automobila.
    Krajem osamdesetih godina je bilo nezamislivo, znate, u onoj ekspanziji proizvodnje „juga“, pa kako je on išao 45 do „korala“ i tih poslednjih modela koji su uništeni, jer je potpuno fabrika izmeštena. Ne postoji više ta linija za proizvodnju, a nema ovog novog dizajniranog Fijatovog automobila, koji navodno treba da se proizvodi, klase „b“ u količini od 200 – 300.000 jedinica godišnje, zato što nisu jedan jedini evro uplatili. Nema aneksa ugovora.
    Onda vi vidite kakvu sudbinu imaju srpski proizvodi. Zbog toga, a o tome sam govorila i po prethodnom amandmanu, mnogo je potrebno da uz ovakvu zakonsku regulativu, država brine o onima koji imaju kvalitetne proizvode, dobro dizajnirane, i koji su zaista proizvodi koji su prepoznatljivi, ne samo za naše, nego i za svetsko tržište, koji mogu da se izvoze i da ta preduzeća posluju dobro.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik  Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević. Izvolite.
    ...

    Slađan Mijaljević

    Srpska radikalna stranka
    U članu 23. stav 8. posle reči „žalba“ dodaju se reči „u roku od 15 dana“.
    Neophodno je zakonskom regulativom precizirati rok u kojem se može podneti žalba, u slučaju odbacivanja prijave. Naravno, vi ste odgovorili da je u članu 12. stav 2. Predloga zakona predviđeno i piše da se radi o roku od 15 dana. Međutim, mi smo poučeni iskustvom vaše vladavine u prethodnih devet godina došli do toga da moramo da mislimo o svakom zarezu, a kamoli o nekim danima ili o tome da li postoje rokovi ili ne postoje rokovi.
    Smatramo da apsolutno nije ništa teško i strašno da četiri reči budu dodate i to četiri kratke reči posle reči „žalba“. Da stav glasi – protiv zaključka iz stava 7. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana. Ne boli, a vrlo jasno precizira određenu situaciju.