Član 57. Predloga zakona se donosi na oblast uređenja prestanka prava na korišćenje žiga i amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo predvideo sam da se izmeni član 57, da bude prihvaćena ta formulacija da žig prestaje da važi prestankom plaćanja propisane takse.
Ovde je predviđen nekakav rok od 10 godina, ali smo smatrali da je ovo kompletno i znatno preciznije obrazloženje, odnosno formulacija, nego ovako kako je predvideo predlagač jer automatski se zna koji su uslovi propisani, do kada možete da koristite to pravo odnosno da uživate pravo na žig.
Smatrali smo da je ovo znatno bolje, da se samim činom prestanka plaćanja propisa na takse prestaje da važi i žig.
Malopre kada sam pomenuo da je i te kako važna oblast kojom je obuhvaćen i zakon o žigovima, jer znakovi koji omogućavanju raspoznavanje robe na tržištu ima i te kako važnu ulogu i kada je reč o obeležavanju roba, kako bi potrošači mogli odabrati onaj proizvod koji odgovara njihovim željama i potrebama, koji ga asociraju na konkretnog proizvođača, tada i u kontekstu onog intelektualnog vlasništva, odnosno u užem kontekstu prava industrijskog vlasništva upravo se govori i uređuje ta oblast žigova odnosno trejdmarkova.
Znakovi koji se razlikuju jedni od drugih, što je jedna od pretpostavki registracije žiga, upravo uspostavljaju jedan odnos između poslovnih subjekata, proizvođača, trgovaca i potrošača.
Žig je apsolutno snažan i pogodan instrument i reklame i propagande i samim tim i obrade celokupnog tržišta, tako da i ne treba da čudi što moderna tržišna privreda mnogo ulaže u izgradnju tržišnog identiteta odnosno brendova, a žig je sastavni deo jednog takvog projekta.
Danas se s prvom može govoriti o tržišnoj vrednosti brendova koji proizvodima stvorenim od strane određenog proizvođača, zbog stanja na tržištu i prethodnih što pozitivnih, što negativnih iskustava, može upravo da posluži kao prednost ili im u startu možda oteža nastup na tržištu velikim delom upravo nezavisno i stvarno je onom realnom kvalitetu proizvoda.
Dokaz tome je i svetski raširena pojava proizvodnje i trgovine upravo tim krivotvorenim proizvodima ili, da upotrebim taj izraz, lažnjacima odnosno falsifikatima, i u poslednje vreme se smatra kako je ovaj vid povrede, sada govorim o sveobuhvatnom intelektualnom vlasništvu, postao jedan od osnovnih poslova brojnih organizacija, odnosno skupina tog organizovanog kriminala, budući da su prilike za zaradu i potencijalne kazne u jednom velikom nesrazmeru, za razliku od nekih drugih klasičnih kaznenih dela, poput trgovine drogom, oružjem itd.
U tom smislu je jako važan ovaj zakon jer su žigovi isključivo pravo priznato za znak koji služi za razlikovanje proizvoda i usluga jednog privrednog subjekta od ostalih u celokupnom tom ekonomskom sistemu.
To znači da se ime, logotip, amblem, etiketa ili druga različita obeležja nekog proizvoda mogu zaštiti žigom upravo pod određenim uslovima.
Jedan od tih uslova je i ova oblast koja se tiče samog prestanka prava na uživanje žiga. Otuda je i ovaj amandman bio sa tom namerom, da u slučaju da se ne poštuje jedna od zakonski propisanih stavki, a to je u ovom slučaju prestanak plaćanje propisane takse, da se automatski izgubi pravo na korišćenje žiga.
