Pet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam se i kod ovog člana zapitao i kolega Miroslav Petković šta je, u stvari, osnovni motiv ovih izmena ZPP.
Najavljeno je, to su kolege govorile, donošenje novog zakona o parničnom postupku i onda ulazimo u neke izmene koje bi u nekom interegnumu između donošenja tog zakona, koje je, koliko sam razumeo, najavljeno na proleće, trebalo maksimalno da umanji prava strankama koje su dosad imale ili da na neki način, kao što se vidi kroz ovaj član 33, reše neka pitanja koja su do sad bila u nadležnosti i isključivo pravo sudije.
Radi javnosti, uvodi se mogućnost da u vrlo važnom delu postupka, u prethodno ispitivanju tužbe, koje se odnosi na to da sud tad može da odluči po tužbenom zahtevu, da se odlučuje da tužbeni zahtev ne spada u sudsku nadležnost, da je tužba podignuta neblagovremeno, da već teče parnica o istoj pravnoj stvari itd, da je stvar već presuđena, da čitav ovaj posao mogu da rade i sudijski pomoćnici, znači vrlo važan ozbiljan posao, velika prava i ovlašćenja koje su dosad imale sudije, faktički, da jedan postupak koji je pokrenut od stranke, sam sudijski pomoćnik u ovoj fazi postupka već donese odluku da, recimo, taj postupak ne može da teče dalje.
Postavlja se pitanje - zašto se ovo pravo daje sudskim pomoćnicima? Znamo i govorili smo ovde kad je bio predlog zakona o pravosudnoj akademiji, da se očekuje i, to je dobro, dodatna edukacija mlađeg kadra koji će postati sutra nosioci pravosudnih funkcija, ali se postavlja pitanje da li sada u ovom periodu kada ta akademija nije ni krenula da radi i kada znamo u kakvom statusu su sudijski pomoćnici prema našim zakonima, oni ovako ogromno i veliko pravo imaju i faktički ga preuzimaju od sudija. Ne može drugačije da se objasni osim činjenice da smo reformom pravosuđa smanjili broj sudija.
Mi ćemo sada imati situaciju da će imati manji broj sudija koji će da sude i da ćemo u isto vreme imati veliki priliv predmeta, jer se priliv predmeta kontinuirano povećava iz meseca u mesec. To vi kao ministar pravde i te kako dobro znate.
U toj situaciji kada sudija, s jedne strane, ima povećan priliv predmeta, a s druge strane, sudiće u drugom mestu, iznad svog mesta u kome ima prebivalište, ovako važan deo posla koji se odnosi na prethodno preispitivanje tužbe, vi sada prebacujete na sudijske pomoćnike.
Da li možete da jemčite strankama koje podnose tužbe i pokreću postupke da se tu neće dogoditi nikakvi propusti u primeni prava i da li će u toj situaciji sudije da to prebace na svoje sudijske pomoćnike?
Ovo je ozbiljan problem i mislim da je možda bilo važnije sačekati novi zakon o parničnom postupku i ovo celovito urediti ili, u krajnjoj liniji, ne dati ovakva ovlašćenja, pogotovo što se daje pravo sudijskim pomoćnicima da i u postupku po pravnim lekovima, redovnim i vanrednim, ista ovakva ovlašćenja imaju u vrlo složenim delovima postupka.
Molim vas da ovo preispitate, da prihvatite ovaj amandman i da ostavite sudijama, bez obzira što će sada imati dodatan problem, ali ste ga vi kreirali smanjujući broj sudija, da i ovu fazu postupka kvalitetno urade, pa ako se ispune neke od odredaba koje se odnose na to da se tužba odbacuje jer je neblagovremena, jer već teče parnica u istoj pravnoj stvari ili da ne spada u sudsku nadležnost, to reši sudija, a ne sudijski pomoćnik.

Dva minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Ovo je poslednji amandman koji je naša poslanička grupa podnela na Zakon o parničnom postupku. Kao što sam rekao, u samom Zakonu o parničnom postupku, iako mislimo da ga je bilo nepotrebno donositi dok se ne donese novi zakon, kako je najavila ministarka Malović, ima nekih stvari koje ne možemo da ne kažemo da mogu da doprinesu i tome što se odnosi na sprečavanje dalje opstrukcije u postupku, kao što je, recimo, izuzeće sudija, mislim da je proširena mogućnost, a svi koji smo radili u pravosuđu znamo koje su tu mogućnosti da se opstruira postupak.
Jeste legitimno pravo da se na taj način parnični postupak ubrza ili ovo što je uvedeno, da sudije mogu i po službenoj dužnosti da izvode dokaze, po nama, to predstavlja jedan kvalitet.
Ova odredba o podizanju vrednosti predmeta spora za izjavljivanje revizije je apsolutno pogrešna. Faktički duplo se povećava vrednost predmeta spora. Podiže se na iznos od, kao što se ovde vidi, 100.000 evra. Sada se ne može izjaviti više revizija do ove vrednosti predmeta spora. Uskraćuje se velikom broju predmeta u parničnom postupku da se kod sudova viših instanci preispituje presuda koja se donosi po redovnim pravnim sredstvima.
Postavlja se pitanje, zaista bih voleo, verujem da će i ministarka Malović dati obrazloženje svih ovih amandmana koje smo ovde uložili – šta je bio motiv da se velikom broju predmeta, tj. šta je motiv da se velikom broju građana koji pokreću parnični postupak onemogući da izjave reviziju i na koji način se došlo, kojom analizom, do zaključka da je dovoljno da se u postupku po redovnim pravnim sredstvima otklone sve eventualne nezakonitosti u utvrđivanju činjeničnog stanja i u primeni materijalnog prava?
Ovako kako ste postavili stvar, mogli ste da kažete milion evra. Možda niko ne bi reagovao, umesto 100.000 može i milion evra. Ne bi me sutra iznenadilo da u novom zakonu bude i milion evra, ali bar da čujem obrazloženja. Do milion evra sve što je vrednost predmeta spora ne treba da se izjavljuje revizija zato što je dovoljno da to reše apelacioni sudovi.
Mislim da građani sigurno žele da u parnicama kada pokreću, recimo, o naknadi štete, znaju zašto ne može da se njihova presuda preispita po vanrednom pravnom sredstvu, kao što je revizija pred višim sudom. U krajnjoj liniji, obrazloženje zašto mi sada ovde pričamo o 100.000 evra, a ne, recimo, o vrednostima u dinarima. To je takođe pitanje koje bi želeli da postavimo.
Prvenstveno, ovako visoko podizanje vrednosti predmeta spora za reviziju je apsolutno neprihvatljivo bez ozbiljnog obrazloženja, jer osnovano sumnjamo da će novi Zakon o parničnom postupku doneti milion evra.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Član 41. koji je predmet ovog amandmana povezan je sa članom 422. osnovnog zakona. Ovaj član 422. zakona predviđa slučaj da ako je predmet pravosnažno završen, da se može po predlogu stranke ponoviti, a u članu 422. nabrajaju se primeri odnosno slučajevi kada se u stvari ovaj predmet može ponoviti po predlogu stranke.
Mi smo ovde pokušali da utičemo na jedan slučaj, odnosno da izvršimo jednu dopunu time što smo tražili da se u članu 41. stav 2. na kraju stava, posle reči „postupku“ umesto tačke stavi zarez i da se dodaju reči: „što se odnosi na odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ako je isti utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčenu Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim i manjinskim pravima“.
Vi ste u članu 422. predvideli – ako je po pravosnažnom okončanom postupku pred domaćim sudom Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije.
U obrazloženju Vlada kaže da je rešenje koje je predlagač ovde stavio preciznije, međutim, mi samo tražimo ovim amandmanom dopunu, a tražimo dopunu upravo radi preciznosti, time što kažemo da se to odnosi i na odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ako je isti utvrdio povredu ili uskraćivanje nekog ljudskog prava ili nekog manjinskog prava, kao i ako je utvrdio nepoštovanje slobode zajamčene Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim i manjinskim pravima.
Dakle, apsolutno preciziramo sve te uslove koji treba da budu ispunjeni, da bi se moglo tražiti, odnosno da bi stranka mogla tražiti da se postupak ponovi. Upravo se ovo preciznije sve traži, a vi kažete u obrazloženju da je u stvari preciznije ono što je predlagač u Predlogu zakona dao.
Smatramo da je trebalo prihvatiti ovaj amandman, jer on zaista na potpuniji i precizniji način reguliše ovo pitanje.

Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe.
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.

        Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman Odbora, pošto smatram da će na precizniji način urediti ovaj tekst zakona i da neće ostaviti nedoumicu šta je sa revizijama koje su trenutno izjavljene pred Vrhovnim sudom Srbije.
Naime, ovim amandmanom se uvodi mogućnost i obaveza da te revizije koje su izjavljene budu i završene od strane Vrhovnog kasacionog suda.
Ujedno ću iskoristiti mogućnost, pošto je ovo poslednji amandman, da vam pojasnim određene navode koje sam danas ovde čula u pogledu Zakona o parničnom postupku.
Kao što sam i rekla u svom izlaganju, kada smo raspravljali o zakonu u načelu, ovo je samo prvi korak ka regulisanju našeg parničnog zakonodavstva. Kao Ministarstvo pravde nameravamo da tokom sledeće godine predložimo jedan celovit zakon koji je delimično uređen od strane radne grupe, koju su prvenstveno činili sudije, ali smatramo da ga treba dopuniti u određenim odredbama.
Svrha tog zakona treba da bude promena samog načina postupanja u parničnim postupcima od strane suda do sada, da sud više ne utvrđuje načelo materijalne istine, kao što je to bilo, već da, kao što bi neke moje uvažene kolege iz pravosuđa rekle, sud sudi na osnovu raspoloživih dokaza koje su predložile i jedna i druga strana, tužilac i tuženi, da odmerava šta je pravično u konkretnom slučaju.
Duboko sam uverena da će i ovaj predlog zakona doprineti efikasnijem postupanju naših sudova, a kada budemo doneli potpuno nov, on će predstavljati jedan zaokruženi sistem.
Takođe se slažem sa onim što sam ovde čula, a što se opet nadovezuje na neku moju diskusiju, da se parnični postupak ne može ubrzati ukoliko nemamo jedan zaokružen niz tj. izmenjen Zakon o izvršnom postupku. Mogu sa zadovoljstvom da vas obavestim da je gotovo spreman. Naći će se na javnoj raspravi, pošto to jeste zakon koji treba da bude duže vremena na javnoj raspravi i treba da omogućimo različitih akterima našeg društva da daju svoje mišljenje o tome.
Takođe, ujedno ćemo pripremiti podzakonske akte koji treba da prate taj zakon. Zatim, Zakon o vanparničnom postupku će se takođe naći na dnevnom redu, kao i mnogi drugi zakoni.
Što se tiče vrednosti spora, vrednosti cenzusa u pogledu izjavljivanja revizije, naravno da tu možemo da polemišemo i smatramo da li je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti visok cenzus ili nije visok cenzus. Moram odmah da vas demantujem, gospodine Palaliću, da ne treba da imate osnovanu sumnju da će se u novom zakonu naći milion evra. Javno vam obećavam pred građanima Srbije da neće biti milion evra sigurno.
Uradili smo analizu postupaka u Srbiji i izvukli smo otprilike koje su vrednosti tih postupaka i onda zajedno sa kolegama iz pravosuđa doneli smo ovu odluku.
Zašto je, kao što kažete, uskraćeno u nekim postupcima da se izjavljuje revizija? Revizija je vanredni pravni lek i pošto smo članica Saveta Evrope i naravno da potpadamo pod pravila Saveta Evrope, tome težimo, to želimo, jeste tu ideja da se predmeti što pre okončaju, da nemamo odlaganje izvršenja i da do pravde dolazimo brže. Upravo je to možda, na neki način, svrha sa jedne strane.
Sa druge strane, imamo potpuno nov koncept organizacije pravosuđa. Imamo osnovne i više sudove i u zavisnosti od cenzusa će se po određenim predmetima postupati na osnovnom ili višem sudu. Zatim imamo apelacione sudove, koji su sada žalbeni sudovi, koji će biti opredeljeni isključivo za to, specijalizovani. Verujem da će i to doprineti, sa jedne strane, pravnoj sigurnosti i možda na neki način otkloniti i ovaj vaš prigovor.
U pogledu cenzusa, to što smo ga iskazali u evrima, reći ću vam potpuno iskreno da sam i ja razmišljala o tome da li treba iskazati u evrima ili ne treba iskazati u evrima. Slobodno ću vam reći da sam tu podlegla pritisku iz pravosuđa i drago mi je što sam tome podlegla, jer treba pravosuđe da vrši pritisak na izvršnu vlast. Bilo bi jako loše i ne bi bilo dobro i demantovala bih samu sebe ukoliko bi to bilo suprotno.
Upravo, kolege iz pravosuđa su dale tu ideju, a promišljajući da li to treba tako da uradimo ili ne treba pronašla sam analogiju da postoji više desetine zakona trenutno koji su u pravnom prometu koji na ovakav način opredeljuju određene iznose.
Isto se tiče o tome da li treba da sudi sudija pojedinac ili porota. Porota jeste javnost kod nas, ali često je porota i dekoracija. Ne želim nikoga da uvredim, prosto, često se dešava da i nisu od pomoći sudiji, ne govorim o specijalizovanim većima kada imamo maloletnike i kada je potrebno da imaju posebna znanja koja zakon propisuje.
Kao što sam rekla, naredne godine pred vama će se naći potpuno nov izmenjen Zakon o parničnom postupku koji neće biti ovako brzo predložen. Slažem se s vama da niste imali dovoljno vremena da prodiskutujete ili proučite sve odredbe ovog predloga zakona i upravo zbog toga smo išli sa najkraćom mogućom verzijom. Iznosim vam da će tokom naredne godine kada bude predložen nov zakon biti par meseci na javnoj raspravi. Zahvaljujem se svima.

 Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnica predlagača da li želi da da završnu reč ili da doda na ovo što je već izrečeno? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakonu u načelu, pojedinostima i u celini.
Pre nego što odredim pauzu, obaveštavam Narodnu skupštinu na osnovu člana 85. da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova pretresom o tački koja u tom trenutku bude na dnevnom redu.
Sada određujem pauzu i popodnevni rad nastavljamo u 15 časova i 10 minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.15)