Minut i 10 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Obzirom da je postavljeno pitanje o broju prihvaćenih amandmana, ministar je rekao da je prihvaćeno 10, od kojih su dva amandmana Odbora za pravosuđe i upravu, prepisani po ideji narodnog poslanika Aleksandra Martinovića, istine radi, sa izmenom o kojoj se, nadam se, razjasnilo u raspravi.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Ispred poslaničke grupe Nova Srbija, poslanica Aleksandra Ilić i ja smo podneli amandman da se u članu 7. stav 2. posle reči „sporu“ reč „ne“ briše. Dakle, u jednom delu je ovaj amandman potpuno istovetan kao i amandman kolege Perića. Kolega Perić je izuzetno dobro dao objašnjenje vezano za to.
Doslovce ću pročitati objašnjenje zašto njegov amandman i naš amandman nisu prihvaćeni. „Amandman se ne prihvata zato što nije moguće u upravno sudskom postupku predvideti redovno pravno sredstvo, obzirom da je Zakonom o uređenju sudova predviđeno da u upravnim sporovima odlučuje upravni sud koji je opšti i specijalizovan za teritoriju cele Republike Srbije i da nije predviđen drugostepeni sud koji može rešavati po žalbi na odluke ovog suda.
Vrhovni kasacioni sud je sud koji odlučuje o zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke upravnog suda. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo. Predlogom zakona predviđena je mogućnost korišćenja vanrednih pravnih sredstava na odluku upravnog suda i na taj način je omogućeno Ustavom zagarantovano pravo na pravna sredstva“.
Kada bi ovakvo obrazloženje dobio običan građanin, neko ko ima bilo kakav problem, verujte da njemu ništa ne bi bilo jasno. Ovih dana se kitimo nekim vrhunskim reformama u pravosuđu, doneli smo neke nove mreže sudova, a pogledajte koliko samo jedno obrazloženje je neuko dato. Kao što sam rekao, običan građanin ne bi mogao da se snađe u ovakvom objašnjenju i ne bi znao kako da se potrudi i da ostvari neko svoje pravo.
Ovde je glavni problem u tome što se ne omogućava podnošenje žalbe na presudu, što je u suprotnosti sa članom 36. Ustava Republike Srbije. Dakle, imamo upravni sud, nemamo mogućnost da se žalimo, pa vanredno preispitivanje će uraditi, eventualno, kasacioni sud, pa se onda objašnjava kako to nije u suprotnosti sa članom 36. Ustava. Kroz ovaj amandman se pokazuje, kako je i kolega Perić rekao, a i ja kažem, sva manjkavost organizacije nove mreže sudova u Srbiji.

Četrdesetpet sekudni je iskorišćeno vremena.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo još u okviru načelne rasprave istakli da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji se donosi i na ovoj sednici, a mogu slobodno da kažem i u nekom prethodnom periodu, jedan vrlo važan procesni zakon koji jedno važno pravo koje građani ostvaruju u upravnom postupku, daje mogućnost da vodi pred nadležnim upravnim sudom.
Pored svih primedbi na ovaj zakon, istakli smo i problem na koji nismo dobili odgovor, a to je zašto istovremeno ili pre ovog zakona nije donet Zakon o opštem upravnom postupku koji je, po nama, mnogo značajniji, mnogo važniji, jer se primenjuje i češće, jer u nizu svojih rešenja obavezuje veliki broj nadležnih državnih organa.
Što se tiče samog amandmana, on se odnosi na član 19. i na glavu koja se tiče uslova za pokretanje upravnog spora kada drugostepeni organi ne reaguju po izjavljenoj žalbi na upravna akta. Ovde je bila naša intencija da ukažemo na to da, bez obzira što je ovde dat naknadi rok nakon intervencije stranke u drugostepenom postupku, kada joj nije rešeno po žalbi, mi smo smatrali da taj rok od sedam dana treba da se skrati na tri dana.
Zaista ne vidimo razlog zašto bi, kad već nisu doneli u roku od 60 dana, davali još 7 dana da odlučuju ili razmišljaju o tome da li će da reše po izjavljenoj žalbi i tako, skrativši taj rok, damo mogućnost stranci da podnošenjem tužbe pokrene i upravni spor. Nema razloga da se još dodatnih nedelju dana daje nadležnom organu da rešava, kad već u roku od 60 dana, kako se ovde predviđa, nije rešio po izjavljenoj žalbi na upravni akt.
Znači, smatramo da taj rok treba da se skrati i da se time što pre stvore uslovi za stranku. Očigledno ne postoji volja kod drugostepenog organa da rešava žalbu. Dajte da stranka dođe u mogućnost da podnese tužbu i pokrene upravni spor.

Trideset sekundi je iskorišćeno od poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Komentarišući amandman gospodina Palalića, obrazložiću i ovaj naš podneti amandman. Naime, poslanička grupa Nova Srbija je, za razliku od poslaničke grupe DSS, predložila rok od pet dana. Smatram da je i jedan i drugi rok koji smo predložili i mi i DSS uredu. Sigurno da treba skratiti rok.
Nas je možda više držalo ka tom roku od pet dana, da se ostavlja jedna radna nedelja da stranka što pre dođe do tužbe i do ostvarivanja svog prava, ali sigurno da podržavam ideju i amandman DSS od tri dana, tako da je i jedan i drugi amandman trebalo prihvatiti. U svakom slučaju, rok od sedam dana je veoma dug, jer ako neko, kao što je rekao kolega Palalić, u 60 dana nije odlučio, ne treba ostavljati tako dug rok.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 23. stav 2. kaže se da po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari. Ovde nije gospodin ministar, ali nadam se da će gospođa iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da shvati o čemu se ovde radi.
Dakle, ne postoje upravni akti kojima se ne rešava meritorno. Čim je nešto konačno i čim je upravni akt, znači da je tim aktom meritorno rešeno u upravnoj stvari. Vlada daje jedno vrlo neuko i netačno objašnjenje zašto ne treba prihvatiti amandman. Kaže se: „Amandman se ne prihvata zato što pojam konačnog upravnog akta ne mora da podrazumeva uvek i meritorno odlučivanje o upravnoj stvari, što je slučaj sa konačnim zaključkom o odbacivanju zahteva stranke, u kom slučaju organ ne odlučuje o sadržaju zahteva“.
Draga gospođo, ovde uopšte nije u pitanju upravni akt. Zaključak nije upravni akt, rešenje je upravni akt, a zaključak je čisto procesni akt. U teoriji se naziva akcesornim aktom. Ovde se ne radi uopšte o upravnom aktu. Kad vi zaključkom odbacite zahtev stranke, to nije meritorno rešavanje. Organ se uopšte ne upušta u suštinu zahteva nego ga u startu odbacuje. Ovde se uopšte ne radi o upravnom aktu.
Očigledno je da su mnoga rešenja u predlogu zakona posledica, pa dopustite, ipak nekog neznanja, jer da je predlagač zakona znao o čemu se ovde radi umeo bi napravi razliku koju moraju da naprave studenti koji studiraju na pravnim fakultetima, a to je da je jedan tip akta je rešenje to je upravni akt i njime se uvek meritorno rešava u upravnoj stvari, a drugi tip akta je zaključak, on je proceduralan akt i on nije upravni akt, jer se njime meritorno ne odlučuje o upravnoj stvari.
Dakle, predlagač zakona je ovde izmešao dve vrste akata koji nemaju veze jedan s drugim.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 23. stav 3. predviđeno je da stranka iz upravnog postupka može tražiti od suda odlaganje izvršenja upravnog akta i pre podnošenja tužbe u dva slučaja.
Mi smo smatrali da je ovaj prvi slučaj, pod tačkom 1) u slučaju hitnosti, vrlo diskutabilan i sporan. Naime, postavlja se pitanje - za koga postoji to stanje hitnosti? Da li to stanje postoji za stranku na koju se odnosi upravni akt? Da li ta hitnost postoji u odnosu na organ koji je doneo upravni akt? Da li ta hitnost se odnosi na neko treće zainteresovano lice?
Na koga se odnosi pojam hitnosti? Šta znači pojam hitnosti u kontekstu člana 23? Jedan krajnje neodređen, vrlo širok pojam i ako ovako ostane u predlogu zakona u praksi ovo zaista može da se izazove velike zloupotrebe.
Koja je osnovna zloupotreba? Praktično, vi nikada ne biste mogli da izvršite jedan upravni akt, jer bi stranka mogla da kaže - znate, tražim da se odloži izvršenje upravnog akta zato što mi je hitno. Šta mi je hitno? Pa, onda može da bude hiljadu i jedan razlog.
Naravno da onda u praksi možete doći u jednu neverovatnu situaciju da jedan upravni akt koji je konačan ne može da se izvrši, a suština upravnog postupka jeste da se izvrši upravni akt. Onda ćete doći u problem da jednostavno nećete moći do kraja primenite jedan drugi procesni zakon i to zakon po kome se donosi upravni akt a to je Zakon o opštem upravnom postupku.