Reč dajem gospođi Nataši Vučković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da među nama nije sporno da donošenje zakona o Skupštini ima vrlo veliki značaj. Pre svega, to je ispunjavanje jedne ustavne obaveze koja stoji pred nama, ustavne obaveze kojom se želelo zapravo naglasiti značaj principa podele vlasti i mi smo u obavezi da taj princip usvajanjem ovog zakona sprovedemo u delo.
Donošenje ovog zakona važno je i zbog toga što se njime precizira okvir za funkcionisanje našeg političkog sistema i za funkcionisanje demokratije u Srbiji.
Šta je, po mom mišljenju, najvažnije što ovaj zakon donosi? Mislim da ću se složiti sa mojim kolegama koje su rekle da je pitanje imovine i samostalnosti Narodne skupštine u definisanju svojih finansija nešto što ima ključni značaj u ovom zakonu.
Ukoliko Narodna skupština treba, u skladu sa Ustavom, da ostvaruje nadzornu ili kontrolnu ulogu nad radom Vlade, onda je neophodno da ima i samostalnost i mehanizme za samostalno utvrđivanje svog budžeta iz sredstava za svoj rad. Naravno, razumno i odgovorno, u skladu sa nekim principima solidarnosti i društva u kome deluje.
Ovim zakonom predviđeno je da u slučaju nesaglasnosti između Ministarstva finansija i nadležnog odbora, koji utvrđuje predlog skupštinskog budžeta, onda je poslednja reč nadležnog odbora Skupštine. Takav predlog skupštinskog budžeta Vlada treba da uvrsti u svoj predlog zakona o budžetu Republike Srbije. To je veliki pomak za finansijsku samostalnost Skupštine, za princip podele vlasti i za njegovo sprovođenje i delovanje.
Ono što takođe smatram izuzetno važnim, a mislim da nije do sada u punoj meri istaknuto u ovoj raspravi, to je da se ovim zakonom Narodna skupština u mnogo većoj meri otvara prema drugim institucijama i organizacijama. To je predviđeno članom 50, gde se daje mogućnost da se, naravno, u zavisnosti od dnevnog reda i pitanja o kojem raspravljamo, Skupštini mogu obratiti predstavnici drugih organa, organizacija i tela. Smatram da će primena ove odredbe imati vrlo veliki značaj u načinu na koji ostvarujemo i ojačavamo svoj kapacitet u vršenju zakonodavne, kontrolne i predstavničke funkcije.
Ono što je takođe važno, to je da je zakonom vrlo detaljno regulisano pitanje međunarodne saradnje. Naročito pozdravljam što je u tom okviru precizirana saradnja sa Evropskim parlamentom. Zasada je to, naravno, na nivou interparlamentarnog dijaloga, a znamo da će se, kada u EU svi budu ratifikovali Sporazum o pridruživanju i asocijaciji, formirati zajednički odbor između Evropskog parlamenta i Narodne skupštine.
Govorilo se dosta kritički o uvođenju nekih rituala, kao što je izvođenje himne i postavljanje jedinica Vojske Srbije ispred Doma Skupštine u pojedinim situacijama, na primer kada počinje redovno zasedanje ili se završava redovno zasedanje.
Mislim da ćemo se svi složiti da većina parlamenata zapravo takve neke rituale ima i ti rituali jesu vrlo značajni za državni protokol. Oni imaju cilj da naglase značaj određenog trenutka i značaj određene institucije.
Nekome to može izgledati čudno ili kao nepotrebna novina, ali ovim se, na neki način, po mom mišljenju, želi simbolički ojačati Narodna skupština i naglasiti da je Skupština izvor legitimiteta svake vlasti i da je ona najviše predstavničko telo građana.
Naravno, odlučujući uticaj na poboljšanje ugleda ove naše institucije imaće nekoliko faktora i o nekima od njih bih želela da kažem nekoliko reči. Pre svega, ugled parlamenta zavisiće od toga kako obavljamo svoje osnovne funkcije. Da li donosimo dobre, jasne i pre sve primenljive zakone? Da li je zakonodavna procedura transparentna i da li kao poslanici čujemo građane?
Ponekad mi se čini da Vlada nedovoljno razume upravo komplementarnost naših uloga, da je ona ta koja utvrđuje nove politike novim zakonima, ali da je naš zadatak da zakon učinimo boljim i primenjivijim, jer kao Skupština pitanja možemo sagledati na širi način.
Danas se odluke u političkom životu donose mnogo brže nego što je to ranije bio slučaj i ta brzina nesumnjivo mnogo više pogoduje izvršnoj vlasti i jačanju Vlade u političkom sistemu nego što pogoduje Skupštini i njenoj strogoj proceduri. Tu mislim da moramo biti pažljiviji, da ne podlegnemo jednom pogrešnom zaključku da kvantitet može zameniti kvalitet u raspravi o pojedinim zakonskim predlozima.
Takođe, ono što je važno i što karakteriše danas politički život jeste da se u donošenju političkih odluka, u utvrđivanju novih politika, predlaganju novih zakona, vlade sve više zasnivaju svoje predloge na nauci, na stručnom mišljenju i tu su, naravno, u velikoj prednosti u odnosu na Skupštinu, zato što raspolažu velikim administrativnim aparatom i mogu naravno da priušte velike i relevantne stručne analize.
Ako hoćemo da na kompetentniji način donosimo zakone, ako želimo da na kompetetniji način nadziremo rad Vlade, onda moramo jačati stručne skupštinske službe. Jer, kako ćemo proceniti da li je neki predlog zakona u skladu sa pravnim tekovinama EU ako u Skupštini nema nekog stručnjaka za evropsko pravo koji je u stanju da nam o tome da relevantno mišljenje?
Zbog toga da ne bismo naš rad zasnivali na pukoj veri ili nepoverenju u mišljenje Vlade, mislim da moramo jačati naše istraživačke centre i naše stručne službe, videti šta rade drugi parlamenti u tom smislu. Zato mislim da je dobro rešenje koje zakon predviđa da se naučnici i stručnjaci pozivaju na sednice odbora i da na taj način ojačamo još više ostvarivanje zakonodavne uloge Skupštine.
Ugled našeg parlamenta, naravno, zavisiće od toga kako se mi sami predstavljamo javnosti, a zavisiće i od toga kako mediji o nama pišu i izveštavaju. Mislim da je u tom smislu neophodno da unapredimo naše odnose sa javnošću, da mnogo više treba da koristimo moderne tehnologije, da obezbedimo internet prenose sa sednica Skupštine, kao i da naš internet sajt postane zaista jedan relevantan izvor informacija o radu Skupštine.
Razvoj našeg parlamenta treba da vodi ka uspostavljanju veće ravnoteže između uticaja političkih partija u parlamentu i samostalnosti narodnih poslanika. Sigurno je da je u prirodi političkog pluralizma i u kulturi parlamentarnog ponašanja da političke stranke imaju veliku ulogu u parlamentu i ta se uloga ne može prenebregnuti. Uostalom, političke stranke artikulišu interese građana, one su te koje povezuju institucije i građane. Ali, svako strančarstvo koje je preterano, koje je negativno ili ritualno jeste nešto što podriva ugled parlamenta.
U tom smislu, ono što očekujem da ćemo uraditi u narednom periodu i regulisati u narednom periodu jeste utvrđivanje prave mere između onoga što je uticaj političkih partija i onoga što je samostalnost narodnih poslanika, što je slobodan mandat poslanika i što je jačanje pozicije narodnog poslanika.
Moje je uverenje da je potrebno da se parlamentom kao politička zajednica i kao politički ljudi bavimo na ozbiljan način i da razumemo prepreke, kao i da pratimo šta druge razvijene demokratske zemlje primenjuju kao dobra rešenja u svom radu. Jer bez obzira na sve kritike, opravdane ili ne opravdane, bez parlamenta nema demokratije i svako ko podriva parlament i ugrožava njegov ugled jeste sumnjiv sa stanovišta njegovih demokratskih namera.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku da čujemo gospođu Nadu Kolundžija, mada priznajem da njoj zaista nije lako i možda čak ne bi ni morala da odgovara na sve primedbe koje pojedini poslanici upute, i moram priznati da ni ja deo prethodne, ne mislim na gospođu Vučković, nego prethodne diskusije ovoga dotičnog gospodina nisam razumeo, i praktično slušajući njega i gledajući taj mučan izraz lica njegovog, zaista sam došao u iskušenje da vas zamolim ili da ubacite neku sliku kako bi pojedincima bilo lakše da ovo razumeju ili da eventualno možda napravite neka malo veća slova u ovim predlozima zakona.
Činjenica je, kako vi kažete, da je radna grupa neke dve godine različitim intenzitetom radila na ovom predlogu zakona. Kada se to podeli sa brojem članova koje ovaj zakon ima, dolazi se do toga da je otprilike tim nesumnjivo izuzetnim intelektualnim naporima trebalo grupi ljudi otprilike deset dana da iznedri svaki od ovih pojedinih članova.
Imajući u vidu da je navodno toliki rad u sve ovo uložen, očekivao sam da će ovaj zakon biti daleko sveobuhvatniji i da ćete regulisati mnoge stvari koje ste propustili. Ovako jasno je da je ovo praktično samo šminka i da je jedini razlog možda bio to da kažete – evo, sada imamo zakon o Narodnoj skupštini, ali apsolutno ne možete reći ni jednu jedinu prednost koju će imati bilo građani Srbije, bilo narodni poslanici ili neko drugi kada ovaj zakon za nekoliko dana bude stupio na snagu.
Jedina eventualna korist kojom se hvalite i jedini cilj koji ćete postići usvajanjem ovog zakona je nekakva finansijska nezavisnost parlamenta. Postavlja se pitanje – čemu finansijska nezavisnost parlamenta ukoliko ovde nema slobode govore, a to je očigledno, jer smo i danas bili svedoci, kao i građani čitave Srbije, na koji način su pojedini poslanici prekidani u svojim potpuno legitimnim diskusijama.
Moram reći čak i to, svako može da kaže ovde da je tekst zakletve laički i u skladu je sa Ustavom, u skladu je sa parlamentarnom demokratijom, čak i da se zalažemo možda da se sutra u Srbiji primenjuje Šerijatski zakon.
Ono što je zabranjeno je da na nasilan način pokušamo da izmenimo bilo koju odredbu Ustava. Ali vi ne možete zabraniti narodnim poslanicima u parlamentu da razmišljaju i da iznose neke drugačije stavove i drugačije ideje od onih koje možda vi vidite kao najbolje za Srbiju.
Istovremeno sa tom finansijskom nezavisnošću dolazi nikad veća politička potčinjenost i to je ono zbog čega ovaj zakon ne može imati apsolutno nikakav efekat. Da li nam tvrdite i da li postoji neki član u zakonu kojim vi terate Vladu RS da se odnosi prema poslanicima na dostojan način?
Kako vam nije palo na pamet, umesto što ste napisali da su narodni poslanici dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem, da napišete da su i ministri i oni koji govore, a koji su gosti u ovom domu, mislim i na predsednika Republike, predsednika Vlade, ministre, na Sekretarijat za zakonodavstvo, kako ne napisaste njima i ne propisaste obavezu da se poslanicima obraćaju sa uvažavanjem.
A vi veoma dobro, draga gospođo Kolundžija, znate da to veoma često nije bilo tako, počevši od ignorantskog odnosa, do neprimerenih primedbi koje su u ovoj sali davali ministri.
Jedno od ključnih pitanja budućnosti srpskog parlamenta je budućnost u radu. Nas niko nije obavestio, to je bila dužnost predsednika Skupštine, da čak ni u ovom trenutku dok raspravljamo o ovome, po mom mišljenju lošem, ali izuzetno važnom zakonu, na Drugom kanalu nema direktnog prenosa. Nema zato što je u ovom trenutku važnije skijanje ili je važnija vožnja bobom ili veleslalom ili ne znam šta već više jeste. Očigledno je da političko potčinjavanje ove skupštine gurate dalje i dalje iz dana u dan.
Ukoliko kažete, to sam čuo malopre od koleginice, da će se obezbediti televizijski internet prenosi, da li to znači da prihvatate amandman SRS ili takav zaključak izvlačite na osnovu one formulacije gde kažete – biće mogućnosti?
Postoji mogućnost i sada. Postoji interesovanje građana, to je nesumnjivo, ali ne postoji vaša politička volja da sprovedete te prenose direktno u delo.
Svojevremeno je gospodin Đinđić direktne televizijske prenose karakterisao kao "conditio sine qua non", uslov bez koga ne može postojati parlamentarna demokratija u Srbiji. Da li se vi to udaljavate sa Đinđećevog puta, na koga se tako rado pozivate, kada god vam treba nekakva poštapalica?
Pogledajte malo arhivu skupštinskih izlaganja, i vaših. Vi ste možda u to vreme bili u drugoj političkoj stranci, ali ste se pretpostavljam zalagali za iste vrednosti. Krajnje je vreme da Demokratska stranka shvati da demokratska pravila moraju postojati i onda kada ona nije na vlasti. Ne možete reći, demokratska pravila moraju postojati za nas, ali ćemo ista prava koja tražimo za sebe uskratiti svim drugim.
Što se mandata tiče, ostalo je nedefinisano, i vi ste morali upravo mislim zakonom o Narodnoj skupštini definisati pitanje mandata na način kako je to uputio član 102. Jedini razlog je da bi se omogućila dalja manipulacija, da biste ovde imali grupu ljudi koja će po potrebi glasati onako kako vama odgovara.
Da bi neko od ljudi kojima je ovde peti mandat, poput Veroljuba Arsića, slučajno glasao za zakon o regionalizaciji. Vi ste to morali, ali ste odložili, pa ste rekli, to ćemo uraditi kroz zakon o narodnim poslanicima, a veoma dobro znate da taj zakon pre kraja mandata ove Narodne skupštine neće biti donet.
Ta ideja koju pokušavate da promovišete o nezavisnim poslanicima moram priznati da je veoma zanimljiva, ali bi bilo dobro da se onda primeni kroz druge institucije i kroz druge nivoe vlasti, pa da kažete – evo od sada ćemo imati i nezavisnu vladu.
Od sada ćemo imati i nezavisne ministre. Neko će ih izabrati nakon ekspozea Mirka Cvetkovića, ali će oni nakon toga, dakle, nakon obećanja i date zakletve da će u skladu sa programom vlade postupati, nastupati i raditi ono što njima padne na pamet. Pa ćemo imati nezavisne ministre, ali se postavlja pitanje - od čega će oni biti nezavisni: da li će biti nezavisni od predizbornih obećanja, da li će biti nezavisni od ekspozea, da li će biti nezavisni od morala? Na kraju se, kao što ste videli, upravo o tome radi.
Ne možete reći da ukidanje, a to je gospodin Boško Ristić rekao, uticaja stranaka na poslanike jača vezu poslanika sa građanima. To je nešto što je potpuno besmisleno.
Postavlja se pitanje, kakvu odgovornost nezavisni poslanici imaju i prema kome? Prenebregavate uporno jednu činjenicu, niko bilo koga ko je kao narodni poslanik izabran sa neke liste nije silom prisilio niti da se kandiduje na toj listi, niti da prihvati mandat sa te izborne liste. Svako od nas 250 je potpisao, pre nego što mu je verifikovan mandat, naravno da je potpisao da prihvata i kandidaturu. Nakon izbora, kada mu je dodeljivan mandat, morao je potpisati i izjavu da svojevoljno, dobrovoljno prihvata taj mandat.
Ima li veće odgovornosti od odgovornosti prema građanima, kojima smo u vreme predizborne kampanje obećavali za šta ćemo se zalagati. Onda su ti ljudi došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, pa preko noći proevropski evoluirali i okrenuli ćurak naopako. To je nešto što ne postoji u parlamentarnoj praksi bilo koje zemlje i ne možete upoređivati Englesku sa Srbijom. Svaka zemlja ima svoje parlamentarne specifičnosti i nađite mi jednu zemlju u Evropi ili na svetu koja je prepisala u kompletu sistem druge zemlje, politički, pravni i svaki drugi, a da je to funkcionisalo.
Specifičnost političkog sistema Srbije prethodnih godina je kupovina poslanika i vi to veoma dobro znate. Pitanje je samo kada to odgovara vladajućoj većini, a kada ne. I kako očekujete da se poslanik kao pojedinac odupre tajkunima, da se odupre narko-bosovima. Vi veoma dobro znate, gospođo Kolundžija, da je gospodin Šarić finansirao i neke opozicione partije.
Pogledajte, ako već pričamo toliko o utvrđivanju porekla imovine, javno vas pozivam kao predstavnika vlasti, utvrdite poreklo imovine koja se nemilice troši u kampanjama SNS. Dajte da vidimo odakle ti milioni.
Milion i 663 hiljade dinara je koštalo 30 minuta na TV B92. Znate li koliko je opština Voždovac, o toj kampanji govorim, dala toj stranci iz budžeta – 40.000 dinara. Nisu mogli platiti nekoliko sekundi, a ne 30 minuta, a imali su nekoliko takvih termina. Dajte da utvrdimo odakle taj ogroman novac koji pojedinci u ovo vreme, izuzetno teško, troše.
Govorili ste o zakletvi. Pročitaću samo jedan deo zakletve koju su položili i polagali poslanici i odbornici SRS. Kaže: "Zaklinjem se kao narodni poslanik, zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka". Dalje kaže: "Kako budem ovu zakletvu ispunjavao i poštovao, tako meni Bog pomogao".
Da li mislite da se ikada više onima koji su ovakvu zakletvu u crkvi, pred Bogom položenu, pogazili, mogu li njima verovati građani Srbije? Mislite li da ćete ih bilo kako obavezati ovom zakletvom koja je predviđena Predlogom zakona, a koja je, priznaćete ipak, neuporedivo blaža od ove koju su polagali pojedinci. Gospodin Arsić je jedno pet puta položio.
Mene čudi da SNS nije uložila amandman i rekla – zakletva traje sedam dana. Oni su izmislili to da zakletva pred Bogom, kao konzerva sardine, ima određeni rok trajanja, pa kad prođe sedam dana, oni dođu i kažu – istekao rok. Možda vam još uvek nije kasno da ugradite i to, pa da se zna da li je 7, 15, 30, da li je kao mesni narezak, kao sardina ili kao nešto drugo. Koji je to rok trajanja?
Govorio je gospodin Nikolić, a nisam imao priliku tada da mu odgovorim, govorio je o zabrani SRS. To je ideja koju su, moram priznati, do sada i neki u DS zastupali, ali mislim da ćemo se složiti da je to ideja koju je do sada baštinio najviše gospodin Nenad Čanak.
On je taj koji već dugi niz godina uporno insistira na zabrani SRS, ali eto, on je bar u tome dosledan. Gospodin Nikolić to radi tek odnedavno, nakon njegove proevropske evolucije. Moram priznati da sam se čudio na početku odakle to vaš bivši funkcioner, gradonačelnik sa vizijom, gospodin Knežević, kada je prešao u SNS, on je rekao da se dvoumio da li će u Ligu socijaldemokrata Vojvodine kod Nenada Čanka, da je prvo pregovarao s njim, a da se onda ipak odlučio za neke druge. Verovatno je ta ponuda bila daleko izdašnija.
Dakle, još jednu ću samo rečenicu pročitati od nekada uvaženog parlamentarca, nekada uvaženog člana ovog doma, da vidite kako je on pre nekoliko godina o istim ovim stvarima govorio, to je pre donošenja novog Ustava. Podsetiću vas da se oko tog Ustava saglasila i SRS, i DS i sve relevantne političke snage u to vreme.
Tada je govorio o gospodinu Bogoljubu Kariću. On, da ne bi ličio, pretpostavljam na tog istog gospodina, ostao je na nekoliko padeža, ali je skinuo dva ili tri mladeža. Pazite šta on kaže: "Mislim da stranka Bogoljuba Karića nije mogla da uđe u parlament zato što niko ne može da uđe u parlament bez izbora". Apsolutno se slažem.
Onda bismo bili prva država u kojoj je neka stranka postala parlamentarna godinu i po dana posle izbora. Na zapadu, a to je načelo kojim se rukovodi Ustavni sud Srbije, dopustivo je da poslanik istupi iz poslaničke grupe, ali je nedopustivo da promeni političku stranku, a posebno je nedopustivo da neku stranku svojim ulaskom načini parlamentarnom. Trenutno je u toku sastanak šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije. Mislim da će tu izaći na videlo ko šta misli o demokratiji i ko šta misli o moralu.
Danas je, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, prisutni građani, ponovo prilika da se vidi ko šta misli o demokratiji i ko šta misli o moralu.

Gospodin Veroljub Arsić će iskoristiti pravo na repliku.

Hteo bih da se obratim prethodnom govorniku, pošto je on mene više puta prozvao, usudiću se i ja njega, gospodinu Šaroviću.
Prvo, gospodine Šaroviću, nemojte da pričate ono što ne znate ili nije tačno. Zakletvu nisam polagao pet puta nego jednom, ali ako vi kažete pet puta, onda verovatno ima i rok trajanja. Znači, malo je u suprotnosti sa vašim tvrdnjama. Kada je bio Zakon o regionalizaciji nisam ni slučajno ni namerno glasao, nisam uopšte glasao o tom zakonu, tako da ni tu dezinformaciju nemojte da širite.
Gospodine Šaroviću, sada pričamo o zakonu o Narodnoj skupštini, ne o meni, ne o gospodinu Nikoliću, ne o poslaničkoj grupi Napred Srbijo. Činjenica jeste da je ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika prilično urušen, a mogu da vam kažem, gospodine Šaroviću, da ste vi u tome odigrali jednu veliku ulogu.
Pogotovo kad se setim da su bili neki novinski napisi da ste podizali milionske iznose sa skupštinske blagajne, a istovremeno ste bili odbornik u Skupštini grada Beograda, a navodno ste putovali iz Vranja. Zbog takvih i sličnih postupaka i drugih kolega današnja Skupština ima ovakav izgled i ovako se ceni i među građanima, i među novinarima, i među svima.
Još nešto, gospodine Šaroviću, niste bili ovde u proteklom periodu od skoro dve godine, ali da vam kažem, od razlaza u SRS bilo je mnogo vas koji ste ostali, a napadali ovu novu poslaničku grupu. Ima još jedna činjenica, što god su više napadali, sve su nekako išli prema zadnjem redu.
Ostavite se vi i poslaničke grupe Napred Srbijo, i Tomislava Nikolića, i nas, vodite računa o svojoj stranci. Trebaće vam puno rada, pogotovo kad pogledamo izbore na Voždovcu, kad pogledamo izbore u Kostolcu, kad pogledamo u drugim opštinama gde niste ni cenzus prelazili. Ostavite se nas, mučite svoje brige, svoje muke. To je jedini način da sačuvate stranku.
Nije tačno da je gospodin Nikolić ikada rekao da bi ukinuo SRS, osim kad ste počeli da pišete krivične prijave Haškom tribunalu i pregazili svoju reč, svoju strategiju, svoju politiku. U tome je problem. Zato, gospodine Šaroviću, da biste ostali u tom drugom redu, da ne biste bili u magarećim klupama, ostavite nas na miru.

Gospodin Nemanja Šarović replika.

Gospodine Arsiću, mislim da vi zaista niste neko ko treba da govori o bilo čijem poštenju, a svakako niste onaj ko treba da govori o mom. Ja sam, gospodine Arsiću, za razliku od vas, svoje poštenje dokazao onoga trenutka kada sam ostao u SRS.
Za razliku od vas koji ste pod veoma čudnim okolnostima jedno dva meseca nakon što ste, teško je naći pravu reč, ali vi ste kao muva bez glave leteli po stranci, vukli poslanike za ruku. Podsetiću vas da je Tomislav Nikolić ukrao blanko ostavke svih poslanika SRS, pa ste vi gospodine Arsiću leteli po hodnicima na Trgu pobede 3. u Zemunu, vukli poslanike za ruku, otimali lične karte i potpisivali nove blanko ostavke.
Dva meseca nakon toga vi ste odneli iz naše poslaničke grupe polovnu sekretaricu i polovan računar. Mi smo vas zamolili da polovan računar vratite, da sekretaricu možete da zadržite, ali vas molim, gospodine Arsiću, da više o poštenju ne govorite.
Samo još jednu da kažem stvar, i sad sam, gospodine Arsiću, i odbornik u Skupštini grada i narodni poslanik, i te funkcije su spojive, kao što vidite, u skladu sa zakonom, kao što su i funkcije koje sam obavljao dok sam bio u Vranju koordinator SRS bile spojive.
U Skupštini grada ne postoji Srpska napredna stranka, tamo sam ih razbucao, gospodine Arsiću, a upravo zbog toga prevashodno sam se vratio i u ovaj parlament, i to treba da znate.
Što se tiče krivičnih prijava, navodnih, koje smo mi podneli Haškom tribunalu, znate, mene je intrigirao od početka taj proces proevropske evolucije koji ste vi prošli. Možda nisam takav Evropejac kakav ste vi, ali znam da, npr, kada se kupus kiseli za to je potrebno barem nekoliko nedelja, čak i ako je u pitanju ono brzo kiseljenje. Vas su izgleda, gospodine Arsiću, ukiselili preko noći, vi ste evropski evoluirali veoma brzo, ali je upravo sada prilika da vidimo da li je ta proevropska evolucija zaista uspela.
Vi ste, gospodine Arsiću, deo poslaničke grupe koja je spremna da glasa o rezoluciji o Srebrenici. Vaš zamenik predsednika kaže da se stidi što pripada narodu čiji su pripadnici izvršili takav stravičan zločin. Vi ne bežite ni od reči – genocid, i to ste javno ponovili nekoliko puta, ali dajte, gospodine, da vidimo onda da li ste zaista spremni da se suočite sa zločinima i da li ste spremni da osudite zločin, a genocid je svakako najteži od njih.

Vreme! Zahvaljujem. Isključila sam mikrofon, ne može duže od tri minuta.
Molim poslanike da doprinesemo ugledu parlamenta i izborom reči i sadržine kojom se obraćamo i jedni drugima, i parlamentu i građanima Srbije.
Mislim da bi veliki doprinos bio tome ako bi gospodin Veroljub Arsić odustao od replike. Ne odustajete? Izvolite.

Gospodine Šaroviću, voleo bih zbog vas da ste u pravu. Međutim, to što ste vi čistili po Gradskoj skupštini, izgleda mi da ste počišćeni na Voždovcu, izgleda mi da ste počišćeni u Zemunu, izgleda mi da ste počišćeni u Kostolcu.
Znate šta, sa tim čišćenjem ne bih se baš nešto mnogo hvalio kada bih na muku i jedvite jade pobeđivao nevažeće listiće na izborima. Tada bih, gospodine Šaroviću, podneo ostavku i politikom se više ne bih bavio, pustio bih da to rade neki drugi.
Međutim, vi ste rešili da ostanete u politici i samo nastavite tako da nas uništavate, samo nastavite, molim vas. Neće nas biti 21 posle sledećih izbora, biće nas preko 100. U tome jeste vaš problem.
Sve ovo što ste ispričali, još uvek vam kažem i skrećem vam pažnju, govorite istinu i barem pokušajte, pošto ste u mnogim stvarima bili učesnik događaja, da bar vremenske distance odredite. Znači, nisam dva meseca, nego 20 dana. Imam svoje razloge zašto, gospodine Šaroviću, ne one kao što vi to pričate, što biste voleli da su tačni, nisu tačni. Problemi su u vama, jer se jedno dogovori, drugo radi. U tome je problem. Sa takvim ljudima ne želim da sarađujem.
Još nešto, gospodine Šaroviću, kad spominjete te ostavke i to vučenje za rukav i potpisivanje, da vas podsetim da je tada gospodin Tomislav Nikolić još uvek bio član SRS i da sam to radio po nečijem nalogu. Vi sad možete o tome da raspravljate šta god hoćete, poštujem vašu volju da ostanete u toj političkoj stranci.
Samo da vam kažem da je ta priča o Evropi u SRS i kampanji koju je vodio Tomislav Nikolić iznedrila u najvećem delu te poslaničke mandate.
Shvatite ovo, razišli smo se i šta sad? Ostavite nas, mi vas ne diramo, nastavite vi svojim putem ili ćete, gospodine Šaroviću, polako, red po red, prema magarećoj klupi.