Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega Milorad Krstin.

Poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, kao poslanik SPO na listi za Evropsku Srbiju pokušaću da se fokusiram na dve osnovne teme koje su predmet ove zakonske regulative. Predmet je divljač, a delatnost lovstvo. Naravno, kod promene svakog zakona i kada se menja neki ustaljeni režim da postoje raznorazni interesi, od onih interesa da se postojeće stanje menja, a čini mi se da niko nije danas rekao da je postojeće stanje u lovstvu zadovoljavajuće, svi se slažu sa tim da je prevaziđeno, postoje interesne grupe koje žele da postojeće stanje promene, a sigurno je da postoje interesi da se to stanje promeni nabolje.
Prihvatili smo te osnovne preporuke EU vezane za lov i za lovstvo, ali sistem lovstva u EU je vrlo raznolik, čak u okviru jedne te iste zemlje članice EU postoje različiti sistemi lovstva, kao što je, recimo, u Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj itd. U Švajcarskoj to zavisi od kantona do kantona, a Italija i Francuska slede tradicije pojedinih oblasti, s obzirom na istorijske, kulturne i tradicionalne oblike ponašanja lovaca i organizacija samih lovaca i uzgoja i nege divljači, oni u potpunosti i u najmodernijim zakonskim rešenjima poštuju tu svoju tradiciju.
Pošto sam ja poslanik koji zastupa, u svakom slučaju, interese liste za Evropsku Srbiju i SPO, kao i Vlade Republike Srbije, ali i građana koji su glasali za našu listu, mislim da je lepo da se podsetimo da je baš u okolini Kragujevca, u selu Brzan, 1896. godine, u tadašnjem državnom lovištu Kralja Milana Obrenovića, koje se zvalo ''Košuta'', danas tamo imamo motel "Košuta", osnovan lovački savez i lovačko udruženje kao prva organizacija lovaca. Pre toga je divljači u Srbiji bilo u izobilju.
Knez Miloš Obrenović i Mihajlo Obrenović kada su procenjivali da su određene vrste divljači posebno ugrožene donosili su posebne naredbe, recimo, za zabranu lova srna, košuta, jelena itd., ali danas se lovstvo, prvenstveno, vezuje za kategoriju gradskog stanovništva i elite. Slažem se sa prethodnim govornikom, lovstvo je delatnost kojom se bave svi socijalni slojevi i ljudi različitih obrazovnih struktura, samim tim je zainteresovanost javnosti za ovaj zakon prilično velika.
Prvi lovci u Srbiji su bili poljoprivrednici. Iz dva razloga. Nosili su najčešće sa sobom oružje, štitili su svoje useve, divljači je bilo u izobilju, ali su često štitili i svoje živote. Lovstvo u Srbiji ima svoj zlatni period od 1896. do 1903. godine, kada se prvi put u lovišta unosi i življa divljač. To su bili, ako se ne varam, zečevi i jarebice. Stalno je unapređivan sistem lovstva u Srbiji.
Mi danas imamo, čini mi se, u odnosu na sva prethodna rešenja, najbolji predlog kako da se urede odnosi u onoj sferi društvenog života za koju je zainteresovana država. Postoje i sistemi u kojima je divljač slobodna. Država ne smatra sebe vlasnikom divljači. Ovde je država preuzela regulatornu ulogu, maltene, da zakonom o lovstvu, kao krovnim zakonom, reguliše osnovne postulate lovstva.
Ono što su očekivala lovačka udruženja, a što nije regulisano ovim zakonom, jeste da se ovim zakonom reguliše i ono što je trebalo da regulišu i statuti udruženja, pa čak i novčane naknade za članarinu, raspodelu dobiti itd. To nije posao ovog zakona i zbog toga su sve vrste kritika te vrste, čini mi se, u potpunosti neosnovane.
S druge strane, bilo je prigovora vezanih za davanje u zakup lovišta uz bojazan da će se time otuđiti imovina ljudi koji su najčešće svojim sredstvima pravili i lovačke domove i niz objekata koji su vezani za uzgoj i zaštitu divljači. To se, jednostavno, neće desiti, a s tim u vezi je bio i amandman Lovačkog saveza Srbije, kada se usvajao Zakon o udruženjima. Ovaj zakon ne reguliše imovinsko-pravne odnose. Mislimo da će na tenderu, kada se bude raspisivao za gazdovanje određenim lovnim područjem, onaj ko je prethodno gazdovao i ko je dao najbolje uslove sigurno imati priliku da i dalje gazduje ovim područjem.
Međutim, čuju se i primedbe da će ako to uzme neki bogataš to lovno područje ostati bez divljači, da država ništa u tom smislu neće preduzeti i da će, kako jedan komarac kaže, lovci posle toga moći da love komarce. To jednostavno nije tačno. Postoji inspekcijski nadzor, postoji nadzor lovočuvara, postoji supervizija stručnjaka, kao što nije ni osnovana primedba u smislu da će neku svoju politiku, što se tiče lovstva, voditi inspektori na teritoriji AP Vojvodine.
Mi smatramo da je dobro da inspekcijski nadzor, što se tiče lovišta u Vojvodini vrše inspektori iz Vojvodine, ali u drugostepenom postupku, to je opet nadzor Ministarstva. U svakom slučaju, ako čujete samo ovakve izjave, a nemate celu predstavu o tome da li država, Ministarstvo itd, vrše kompletnu kontrolu stanja u lovstvu, onda, zaista, neko ko je neupućen ili dovoljno ne razume materiju, može reći da su to loša rešenja.
SPO smatra da su sva rešenja u zakonu dobra, da u potpunosti respektuju ono što danas postoji kao zatečeno stanje u Srbiji i da ćemo mi za neku godinu videti dobre posledice ovog zakona.
Samo ću još u jednoj rečenici iskoristiti prisustvo ministra i njegovog kabineta i zamoliti ih ispred SPO, s obzirom na to kakvo je stanje u poljoprivredi, takvo je kakvo je, a loše je, položaj našeg seljaka je izuzetno loš, a težak je položaj seljaka i u EU, težak je položaj i u najrazvijenijim zemljama sveta i tamo gde su mnogo su veće subvencije i olakšice koje im država daje, da se u sledećoj godini prilikom usvajanja budžeta založe da poljoprivredni budžet bude znatno viši, a u tom smislu će imati punu podršku poslanika SPO.
Na kraju ću reći, da ćemo mi, kao desna strana liste ZES, u danu za glasanje, sa puno razloga, podržati ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Osam minuta i 30 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, a posle njega Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o divljači i lovstvu. S obzirom na to da smo imali malo neprijatnu situaciju na Odboru za poljoprivredu, evo, kako je glasilo obrazloženje na Odboru zbog čega treba doneti ovaj zakon. To bi otprilike ovako glasilo, koliko sam uspeo da ga zapišem. Kaže – "U Republici Srbiji je neophodan novi zakon o divljači i lovstvu, usklađen sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, potvrđenim međunarodnim konvencijama, Zakonom o zaštiti prirode, zakonima iz oblasti veterinarstva i drugim zakonima sa kojima oblast lovstva ima zajedničkih tačaka."
Ako to pogledamo, to bi bilo u neku ruku apsolutno u redu, ali jedino za SRS nije u redu zato što prvo radimo na međunarodnim standardima, a kad kažemo međunarodni standardi podrazumeva se EU. Nažalost, mi ćemo morati doneti još puno, puno, zakona do te 2017. godine, kako nam oni, otprilike, govore kada ćemo ući, u EU, vi ćete ih izglasati, a Srbija će tada verovatno biti u EU.
Hteo bih malo da se osvrnem na onaj prethodni zakon, koji se zvao Zakon o lovstvu, iz 1993. godine. Šta je to što ga sada ne čini onako dobrim – jer ne može da ispuni sve ove međunarodne standarde, međunarodne konvencije, o zaštiti prirode, da ne nabrajam ono što sam već u uvodnom delu rekao. Radi upoređenja napraviću analizu tog zakona iz 1993. godine, nažalost, nemam baš puno vremena, ali trudiću se da budem koncizan i u skladu sa mojom pričom o ovom zakonu, recimo, u tom starom zakonu se kaže da je pravo Lovačkog saveza Srbije da gazduje lovištem preko lovačkog udruženja koje mora biti…itd, da bi gazdovalo lovištem. To je kao neka negativna stvar tada.
Dalje, kaže – lovnu kartu za sitnu divljač izdaje Lovački savez Srbije. Negativno, kao, za tada. Zatim, kaže – lov divljači za lovce iz lovačkih udruženja koja su članovi Lovačkog saveza po povlašćenim cenama i to 20% tržišne vrednosti za sitnu divljač, odnosno 30% tržišne vrednosti za krupnu divljač po cenovniku Lovačkog saveza Srbije. Konstatacija je kao da je ta divljač vlasništvo lovačkog saveza. Nije predviđena naplata naknade za korišćenje prirodnog bogatstva. Ne postoji sprovodiva procedura sankcionisanja lošeg poslovanja korisnika lovišta, na primer, u slučaju smanjenja fondova divljači nije predviđena finansijska nadoknada oduzimanja lovišta ili neka druga mera.
U tom starom zakonu stručne i lovočuvarske službe podređene su ljudima koji se profesionalno ne bave lovstvom, a i broj lica u stručnoj i lovočuvarskoj službi nije predviđen podzakonskim aktom, tako da korisnici lovišta tada, na osnovu tog zakona iz 1993. godine, zapošljavaju zakonom propisano minimum zaposlenih koji je nedovoljan za kvalitetno sprovođenje gazdovanja, što je rezultiralo time da ima lovišta površine preko 50 hiljada hektara na kojima poslove obavlja samo jedno stručno lice i jedan lovočuvar, a imamo lovišta čija površina prelazi i 120 hiljada hektara.
Zakonom o lovstvu iz 1993. godine, tada nije definisana bezbednost sprovođenja pojedinih odredbi, kao što je, na primer, odredba da se može ustanoviti lovno područje. Tamo je pisalo – može se ustanoviti lovno područje, dok vi sada, u ovom zakonu, ipak, stavljate jednu rečenicu – ''ustanovljavaju se lovna područja''. Hoću da dokažem da neke stvari neće biti logične.
Nisu dati rokovi za sprovođenje pojedinih odredbi, kao što je primer katastra lovišta, potpisivanje ugovora o dodeli lovišta, donošenje podzakonskih akata, koje nisu nikada sproveli ili jesu sa dramatično velikim zakašnjenjem koje je ostavilo nesagledive i negativne posledice po lovstvo u Republici.
Međutim, da krenemo od toga šta je to ovim novim zakonom obuhvaćeno ili izbačeno, a u stvari mislim da je kompletno urađen i dorađen. Kaže – divljač je sada državna svojina, jer je to dobro od opšteg interesa i prirodno bogatstvo, što podrazumeva da je pod zaštitom države. Dakle, u onom zakonu iz 1993. godine imamo sasvim drugu priču.
Zatim, donosi se Strategija razvoja lovstva Republike Srbije. Sada se uvodi budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomnih pokrajina. Tu bih morao da stanem, ali, nažalost, neki su već pričali o tome. Mi ćemo ovde doneti zakon, a neko će iz tog našeg zakona izvući i podrediti onome što je u interesu Autonomne pokrajine Vojvodina. To je moje razmišljanje.
Da nastavim, uvodi se budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomne pokrajine, koji se finansiraju iz prihoda ostvarenih od naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači i naknade za lovnu kartu, koja je u skladu sa ovim novim zakonom, a čija sredstva se koriste za unapređenje razvoja lovstva.
Sledeće, proglašenjem lovostajem zaštićenih vrsta divljači, trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićenih vrsta divljači ustanovljavaju se lovna područja. Ovaj zakon će se doneti, većina će izglasati, ali, plašim se, pošto živim u AP Vojvodini, u severnom delu Srbije, da će oni nešto sasvim drugo uraditi. Daću vam kroz primer da su to sasvim drugo i uradili.
Ovde se tačno navodi šta znači lovno područje i gde i kako se ustanovljavaju lovišta. Kaže se – prirodnim putem, a to su reke i šume, pa čak spominjete i autoputeve itd, ako ne može na neki drugi način da se nađe put do ustanovljenja. Međutim, ako se pogleda samo primer sela Bob, naseljeno mesto na samoj reci Tisi, imamo 2.000 jutara zemlje sa Bačke strane, ona popularna skela koja služi kao ''mali Holivud'' i preko nam je Čurug. Tih 2.000 jutara je nama uzeto i dato je ''Ribolovačkom gazdinstvu Ečka'', koje je od nas udaljeno vazdušnim putem 70 kilometara. Na tom poljoprivrednom zemljištu se uglavnom seje krompir, odnosno samo povrtarske kulture.
I, gde se hrani srna? Gde se onda lane hrani? Gde se fazan hrani? Gde se hrani onaj zec? Oni dolaze iz ''Ribolovačkog gazdinstva Ečka'', a koristili su ga do sad, sada ne znam, mislim da nešto koristi Lovačkog društvo iz opštine Žabalj, iz Čuruga itd. To pokazuje šta stvarno predstavlja granica, jer Tisa nekada nije išla tuda, taj tok je ispravljen, ostalo je plodno zemljište koje se koristi za dve kulture u toku godine i to krasi taj Taraš koji je poznat po proizvodnji krompira i kupusa.
Da nastavim dalje, ustanovljavaju se lovišta posebne namene, osniva se Katastar lovišta i Centralna baza podataka, ali je evidentno da ćete i u taj osnovni katastar morati da zaposlite ljude. Neko će morati da uđe u taj deo. Zatim, formira se Lovačka komora. Čuli ste moje izdvojeno mišljenje. Plašim se, ta komora ima i skupštinu i nadzorni organ itd, to je ipak jedno preduzeće, a ako jedno preduzeće ima upravni odbor, ovo bi onda faktički u ovom preduzeću bila skupština koja ima čak i nadzorni odbor. Tu će država finansijski da učestvuje, tobože, samo dok se oformi Komora i kad krene onda će se finansirati iz drugih izvora. Voleo bih da to bude tako, da se ne izdvaja iz džepova građana Srbije.
Uvodi se licenciranje. Tu se postavlja pitanje – ko je zadužen? Dali ste ovde objašnjenje, ali i dalje smo skeptici oko toga. Takođe, stoji da je država nosilac opšteg prava za lov koje se pod uslovima utvrđenim zakonom, uz naknadu za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači, prenosi na korisnike lovišta. Uvodi se definisanje pojedinih prava na lov, kao i obeležavanje ulovljene divljači.
Stvarno ne bih da komentarišem, ali se zna kako pojedina divljač dolazi u kuće nekih koji to ne bi smeli da rade.
Potom, planska dokumenta za gazdovanja lovištima, pod uslovima koje utvrđuje država, izrađuje pravno lice registrovano za obavljanje ovih poslova, sa angažovanim licenciranim licem. Dalje, jasnije definisanje šteta radi divljači i štete od divljači, utvrđivanje rokova za sprovođenje pojedinih odredbi i mehanizama, odredbe koje određuju da se u ustanovljenim lovnim područjima formiraju lovačke komore, podzakonski akti i slično sve se to mora izvršiti u skladu sa zakonom.
Ostalo mi je malo vremena. Želeo bih da vam, gospodine ministre, kažem nešto što meni nije logično. Rekao sam, oko tih granica.
Moram vam reći još jedno, zabrane – član 22, kaže: "Zabranjeno je: 1) ugrožavati opstanak divljači u prirodi i njena staništa." Imate brodogradilište 15-ak kilometara od Zrenjanina, koje funkcioniše i radi, privatno. Nalazi se uz stari tok reke Begej i odmah je pored Carska Bara. Pitam vas, da li će tu ostati dosta ovih autohtonih vrsta divljači, kada znamo kakvu buku pravi jedno brodogradilište?
Ono što je malo meni smešno, ministre, kaže se u članu 22. tačka ''7) vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači.'' Gospodine ministre, ako onom kombajnu treba, pored onog motora i one buke, još nešto dodatno da moramo da zvonimo, ne znam šta bi onda trebalo da uradimo? Evidentno je da lane nastrada prilikom vršaja pšenice, posebno kod kosidbe lucerke, takođe, fazani i zečevi, posebno ako su mala lovišta, itd.
Ne mogu da vas razumem šta treba da radim? Da li treba kao naši preci da uzmemo ono zvono, pa, da idemo ispred kombajna da zvonimo? Zaista ne znam. Ne znam šta ste smatrali, voleo bih da mi odgovorite šta je to što bi trebalo poljoprivredni proizvođač kada sedne u radnu mašinu još dodatno pored te buke da uradi da bi eventualno isterao srnu, lane, zeca, fazana itd.
Pošto nemam više vremena, izvinjavam se, završavam da bi kolege mogle da diskutuju i da daju neki svoj doprinos u vezi ovog predloga zakona o divljači i lovstvu. Hvala. (Aplauz.)

Iskorišćeno je 13 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Saša Dragin.

Hteo bih da se zahvalim gospodinu Krstinu što je vrlo pažljivo prošao kroz obrazloženje za donošenje zakona o divljači i lovstvu, sa posebnim osvrtom na negativnosti u važećem zakonu.
Što se tiče sugestija, apsolutno sve sugestije koje će doprineti boljem zakonu biće prihvaćene.
Što se tiče plašilica za divljač, to su uređaji koji postoje i u svim zakonima u susednim zemljama ta se odredba, takođe, nalazi. Uređaji postoje i mogu da se nabave. Nisu nešto skupi i to nije neki veliki problem. One služe za to da podignu divljač da ne ostane ispod kombajna, recimo, kao što znate da se to već dešava vrlo često. Biće pravilnikom definisano, što je, naravno, predlog.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega reč ima Radiša Ilić.

Poštovani gospodine ministre, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kada donosimo jedan zakon u Srbiji vrlo često su neargumentovane kritike opozicije da mi zakon donosimo da bismo branili sami sebe na vlasti, da bismo ispunili neka očekivanja i zahteve ne znam koga iz svega.
Odmah da vam kažem, kada ova vlada, u kojoj najveću odgovornost ima DS, donosi zakon, taj zakon se donosi zbog Republike Srbije, svih njenih resursa, ne da bi bilo mrtvo slovo na papiru već da bi bio primenjiv i da bi bio sprovodiv u praksi, jer sprovođenjem zakona mi jačamo institucije ove države i preskačemo po dva stepenika na putu ka Evropi, a taj put nije nimalo lak. Ako vam je dosadno, ako vam se ne sviđa da slušate šta vam mi govorimo, podsetiću vas na čuvenu izreku – Blago onome ko ima šta da kaže, a teško onome ko ima šta da kaže a nema kome. Ja se zato obraćam ljudima iz Vlade i građanima Srbije.
Imao sam jednu suštinsku zamerku na ovaj zakon. Evo, kada sam čitao zakon, u članu 9. kaže se – formira se Lovačka komora, to je jako dobro. Podsetiću vas da sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, da sam imao predmet lov, ribolov. na Poljoprivrednom fakultetu, ali, smatram, konsultovao sam se sa ljudima, baš mi malopre prijateljica, student iz Čačka, kaže – zašto je sedište Komore u Beogradu, zašto nije sedište komore u Kruševcu ili u Čačku? Ako se zalažemo za decentralizaciju Srbije, bilo bi dobro da tu decentralizaciju suštinski sprovodimo kroz izmeštanje određenih institucija u Republiku Srbiju. Kao Kruševljanin, bio bih veoma ponosan da sedište Komore bude u Kruševcu, Čačku ili Kraljevu, ali pre svega Kruševcu.
Sa druge strane, zakon je jako dobro urađen i predstavlja jedan temelj da zaštitimo naše resurse. Mislim da su jako dobro definisane kaznene odredbe u ovom zakonu. Mislim da je jako dobro definisan način na koji se gazduje ovim gazdinstvima, da je zakon stručno pripremljen, ali o stručnosti pripreme ovog zakona ne govorim ja sa aspekta struke, to mogu da kažu i moje kolege iz opozicije koji zakon napadaju na temi da ćemo mi, ili ne znam ko u ovoj zemlji, lovna područja ili lovišta prodati ne znam kome.
Lovni resursi Republike Srbije ostaju lovni resursi Republike Srbije! Mogu biti dati na upravljanje nekome, ali nikada neće biti prodati ne znam kome da ovde ne znam ko pod kakvim uslovima tamani divljač i našu prirodu uništava i ono što nam je Bog podario. Mi ćemo ovim zakonom to pre svega sačuvati, jer kaznene odredbe ovog zakona su predviđene kako za lovce, tako i za one koji gazduju lovištima.
Kazne nisu nimalo male, kazne nisu naivne. Kaznena preventiva je u Srbiji nekad dobra preventiva, jer smo mi zemlja u kojoj su svi osuđivali onaj drakonski zakon o bezbednosti saobraćaja.
Izađite na ulice Beograda. Beograd je danas grad koji svetli, ne svetlima velegrada, pre svega svetlima vozača koji su popalili sijalice da ne bi platili kaznu. Svi su vezali pojas. Kada ovaj zakon budemo doneli, on će važiti i za lovce Kruševca i za lovce Leskovca i za lovce Novog Sada i za one koji dolaze iz inostranstva da love, ali i za one koji ovim lovištima upravljaju.
Mislim da je mnogo toga već rečeno o ovom zakonu, da je mnogo dobrih odredbi implementirano u njega i mislim da je dobro da i opozicija shvati vrednost ovog zakona, da glasa za ovaj zakon, da ga oplemeni amandmanima. Očekujem da te amandmane predaju, da ne budu samo kritični prema zakonu, prema Ministarstvu, da bi bili prisutni u javnosti, da bi se dopali biračima. Dobro je kada imate konstruktivnu kritiku…
(Poslanici komentarišu, iz klupa, u sali.)
Pa, gospodine Nikoliću, vi ste dugo poslanik, znate kako se podnose amandmani. Ako to za 19 godina niste naučili, znači da je vreme da odete u penziju.
Mislim da je zakon jako dobar i da je zakon primenjiv i da je zakon jedan od dobrih putokaza Srbije ka Evropi. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Iskorišćeno je četiri minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku.

Samo sam pitao gospodina Milivojevića kako nam to predlaže da po otvorenoj raspravi podnosimo amandmane na Predlog zakona. Nisam želeo da ga uvredim. Čini mi se da on vređa naš razum.
A, u vezi te penzije, poodavno vi iz DS predlažete to, 'ajde da odem, barem, posle Mićunovića. (Smeh i aplauz.)
Vaš politički šef ima 100 godina, a vi terate mene u 58. Nema smisla. A, ko bi vas, onda, pobedio ako ja odem u penziju?!