Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas nam je na dnevnom redu, u objedinjenoj raspravi, set zakona koji se odnose na naučnoistraživački rad.
Većina govornika, da se ne ponavljamo, iznosi važnost Strategije, važnost naučnog i tehnološkog razvoja i ovih zakona. Mislim da je većina građana Srbije svesna toga da je za svako društvo i državu razvoj nauke i tehnologije isplativa stvar, koja dovodi do jačanja ekonomije jedne države, tako da je diskusija o tome svima jasna, jedino što smo kao opozicioni poslanici, zbog ovih objedinjenih rasprava, uvek hendikepirani zbog ograničenog vremena.
Čitamo mi ceo zakon, znamo i dobre strane zakona. Naša izlaganja ne treba da budu shvaćena kao obaranje i gledanje loših strana zakona. Bar zbog svesnosti i važnosti ne samo ovih i onih zakona od juče, već i budućih zakona koje ćemo da donosimo, mi odgovorno gledamo i obraćamo pažnju na one članove zakona koji predstavljaju loše rešenje, koji mogu na odgovarajući način da predstavljaju slabu tačku zakona i samim tim da, možda, u implementaciji kompromituju i sve one zakonske regulative koje se donose.
Ovo kažem zato što smo suočeni s ograničenošću vremena, pa veoma često nemamo vremena da argumentovano Vladi, ne samo Vladi, nego i građanima koji gledaju ove prenose, iznesemo jasne argumente zašto smatramo da je neki deo zakona loše rešenje i koje bi bilo bolje. U toj situaciji smo ograničeni vremenom. Gledamo gore na štopericu. Veoma često gubimo korak u argumentima.
Sada bih prešao na neki zakon iz ovog seta. Mada sam krenuo od ovog prvog koji je objedinjen, o naučnoistraživačkom radu, podstaknut diskusijom o SANU, o kojoj sam hteo oprezno i s respektom da prokomentarišem samo tri-četiri člana, hteo bih da kažem još nešto.
Ovaj zakon o SANU je donet 1992. godine i svima je nama jasno da je Akademija ustanova od posebnog nacionalnog značaja. Po pravilu, u Akademiji se nalaze ljudi koji su svojim radom i trudom u nauci i u tim humanističkim i umetničkim naukama postigli najviše.
Komentari o kriterijumima, koji su definisani malo nejasno u članu zakona, ipak ne treba da se zloupotrebe, da se kaže da se baš ne znaju kriterijumi za izbor u Akademiju nauka. Sticajem okolnosti, moram da prokomentarišem da sam, na svoju veliku sreću, imao akademika Vladimira Kana za mentora i imao istraživačke projekte od 1979. godine.
Sve koji postavljaju to pitanje upućujem da uđu u CV tih akademika, pa će da vide jasno citiranost, objavljene radove, njihova stručna usavršavanja.
Od 70-ih godina slušamo, u svim kriznim istorijskim trenucima, obrušavanje na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, priče o klanovima, o nejasnim propozicijama, najčešće iz grupe ljudi, mogu otvoreno da kažem, koji su imali aspiracije da tamo budu a nisu to uspeli. Imena pojedinih akademika zaboravljamo, cenimo instituciju kao takvu, a to je Srpska akademija nauka i umetnosti, koju treba, uz mnoge druge institucije, da negujemo i da ova država formira takve institute koji će da budu poštovani od najmlađeg i predškolskog uzrasta, pa do najstarijih ljudi. Na taj način dajemo jačinu našoj državi i sistemu.
Morao sam da odreagujem, iako sam i sam imao primedbu, ali opreznu primedbu, ispred Srpske napredne stranke, primedbu koju nismo hteli da pretočimo u amandmane, jer nam je jasno da Predlog zakon prepušta da sama Akademija ima slobodu. Ta sloboda se ogleda, možda, i u nekim članovima koji nemaju pravni jezik, što je jedan kolega rekao. U suštini, s poštovanjem, samo sam hteo da prokomentarišem ono što su i neki drugi komentarisali.
Komentarisali su numerus klauzus, što je jedan od elemenata da će Akademija nauka svojim statutom utvrditi da li će biti limitiran i uravnotežen broj između pojedinih oblasti nauke i umetnosti, u smislu prirodnih i društvenih, humanitarnih nauka.
To je nešto u šta ne treba da se upuštamo. Oni su oprezni, to su umni ljudi, bez obzira na to što pojedini od nas smatraju da pripadaju 19, a možda pripadaju 21. veku, da ne ulazimo u to. Pitanje je koliko je dobro i ovo uravnoteženje. Možda se u nekom periodu od 20 godina razvoja nauke i umetnosti neke zemlje može dogoditi da imate 10 ekstra kvalitetnih naučnika iz prirodnih oblasti, a samo 20 humanističkih. Što bismo tom proporcijom sada uskratili neke ugledne naučnike, koji su sigurno ostvarili uticaj i zaslužuju tamo da budu? Uostalom, vidim u obrazloženju i nadam se da će oni da nađu u svojim diskusijama pravu meru za ovo uravnoteženje tih segmenata.
Ono što je meni bitno, i imam pitanje, odnosi se na ogranak Akademije. Jasno se kaže da Akademija ima ogranak sa sedištem u Novom Sadu. U redu. Sada je taj ogranak organizacioni deo Akademije. Kad donesemo ovaj zakon, pošto smo skoro doneli Zakon o nadležnosti AP Vojvodina, gde jasno stoji da se u budžetu AP Vojvodine obezbeđuju finansijska sredstva za rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koji će zakon da se prilagođava?
Mislim da bi bilo prilagodljivo da se ovaj zakon o nadležnosti koriguje posle ovog i da ovde stoji da će da se odvoji ogranak SANU – neka stoji Vojvođanska, ali da se ovde to koriguje. Time će se rešiti one primedbe koje smo stavljali – o začecima državnosti Autonomne pokrajine; što se tiče Akademije nauka, oni su lepo definisali ogranak, ali ostaje da se u političkoj sferi taj ogranak definiše u nadležnostima. To je jedan komentar.
Možda treba doterati dve-tri stavke koje se odnose na pravne aspekte ovog zakona. Član 27. kaže: "Svako odeljenje predstavljeno je u predsedništvu sa po jednim članom, koji će, po pravilu, biti sekretar odeljenja". Možda je bolja formulacija koju su oni dali za izvršni odbor i da se kaže da predsedništvo čini: predsednik, potpredsednik, generalni sekretar i sekretari odeljenja.
Jedna stvar mi je draga i to zaslužuje Akademija, kao i instituti, o kojima ću kasnije diskutovati. U članu 34. je jasno da Upravni odbor instituta Akademije ima pet članova. Uopšte nema uticaja Ministarstva. Prepušta se da se u okviru instituta Akademije članovi Upravnog odbora biraju i postavljaju. Znači, autonomija SANU, koja je jasna u ovom zakonu, meni je draga i tu je Vlada dala mnogo bolji predlog nego što su pojedini poslanici diskutovali. Bili su politički mudriji što se tiče Akademije i tako treba da se iskaže.
Toliko, samo malo neke kozmetike, jer SANU zaslužuje da se ovde pomene malo više, ali u afirmativnom svetlu, i treba da se ponosimo njom, jer će možda neko u sledećih 30 godina od ovih mladih stići tamo, ali da se stigne u Akademiju potrebno je mnogo godina rada i truda. Ne možete u 35 godina imati mnogo citata da biste bili akademik.
Što se tiče ovog krucijalnog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, tu imamo jedno pitanje. Izvadio sam stari zakon, ima 119 članova. U izmenama i dopunama, 50 članova je korenito korigovano i imamo 13 dodatih članova. To je 63. Interesuje me, nisam pravnik, da li u tom pravu postoji neka kvantifikacija? Ako se više od 50% članova koriguje, da li je možda bilo bolje, pravednije i poštenije da se kaže da prethodni zakon nije dobar i da donosimo novi zakon, pa dobijamo kompletan, a ne član 14, pa član 18, pa moramo u starom zakonu da gledamo član 13.
Po meni, trebalo je da onaj zakon koji je bio, s obzirom na ovoliki broj intervencija, bude dat kao novi zakon. To ostavlja loš utisak, to građani ne vide, ali mislim da bi i poslanici vladajuće većine trebalo ovo da komentarišu, da ovako ubuduće ne dolazi, pogotovo govorim o ozbiljnosti Strategije.
Gospodine ministre, pročitali ste obrazloženje razloga za donošenje zakona po hitnom postupku. Nema nimalo, da kažem, političke mudrosti. Pod jedan su stavili imenovanje predsednika i članova upravnih odbora, prioritetno. Drugo, imenovanje direktora instituta. Tek na trećem mestu je implementacija Strategije o naučno-tehnološkom razvoju. Nije ovo sitničarenje. Zar nije trebalo u obrazloženju hitnosti da prvo bude Strategija, koju sam pročitao i koja je lepo napisana, gde je lepo snimljeno loše stanje, ali to su neke prioritetne stvari koje meni i drugim poslanicima daju pravo da kažemo da Vlada i u nauci ima uticaja i da je politički obojena. Ovo je najvažnije.
Ako idemo po detaljima, sastav upravnih odbora, imenovanje direktora, jasno je da je tu Ministarstvo i vi, kao ministar, komandant, načelnik generalštaba za naučnoistraživački rad, tako da ovaj deo jasno ukazuje na političku obojenost. Dok se polazi od toga da država daje novac, budžet, hoćete i da imate uticaj tamo.
U svakom institutu od ovih naučnih, nacionalnih, istraživačkih, sve su to ljudi koji se bave naukom, istraživanjima. U svakom od tih instituta svi znaju ne samo koliko su dobri i jaki istraživači, koliko su radova objavili i citirali, nego kakvi su kao ljudi, ličnosti, sposobni organizatori. Stoga, to treba njima prepustiti. Svi oni jedan drugog znaju i možda treba i u tim naučnim institucijama dati jednu autonomiju izbora, pošto su to sve kvalifikovani ljudi, koji poznaju oblasti za koje rade.
Ako je jedan poslanik, ne znam koji, rekao da je nauka oslobođena stega, citiram njegove reči od pre pauze, pa, dokažite da je nauka oslobođena stega. Kad se kaže – stege, hteo bih da bude oslobođena od političkih stega.
Još samo da prokomentarišem, da ne uzmem vreme mojim kolegama, zakon o inovacionoj delatnosti. Tu je ministar trebalo na drugi način da priđe, ne znam, možda ja, ovako ograničen, profesorski, ne razumem te stvari. I kod razvojnog i proizvodnog centra, inovacionog centra, kod poslovno-tehnološkog centra i naučno-tehnološkog parka, svuda je ista rečenica – ministar propisuje uslove u pogledu opreme, prostora, kadrova, stručnih kapaciteta. To su elaborati, to su studije, to treba na drugi način da se razreši, ne samo u ovom zakonu.
Kad gledam Zakon o školstvu, to daje utisak da ne možete sve to da postignete i nećete dobro da odradite posao. Možda hoćete, ali trebalo je …
Zaboravio sam, kod Centra za promociju transfera tehnologija, a u zakonu o naučnoistraživačkom radu imate Centar za transfer tehnologije, stoji sve u detalje razrađeno, a kod Centra za transfer tehnologija, kroz član 25a, samo ste opisali i ostavili ste ga bez ikakvih detaljnih obrazloženja. Da li je on manje važan od ovog? Mislim da nije.
Imao bih još dosta da kažem, ali zahvaljujem, jer sam uzeo minut i po nekome od mojih kolega iz moje poslaničke grupe. Hvala.