PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.03.2010.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

05.03.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:00

OBRAĆANJA

Simo Vuković

Ujedinjeni regioni Srbije
Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog zakona o SANU.
Kada govorimo o ovom predlogu, teško da možemo da uđemo u tu temu a da ne dotaknemo društveni kontekst u kome se trenutno nalazimo. Deo nekakvog spoljašnjeg konteksta, bolje rečeno, međunarodnog, i nekih tendencija koje postoje, već je dotakao ministar u svom uvodnom izlaganju.
U Srbiji već duži vremenski period postoji institucionalna kriza, koja nije mimoišla SANU. Tu institucionalnu krizu, koja muči i ovaj parlament, uprkos svom legalitetu i legitimitetu, zapravo je pad ugleda i nedostatak kredibiliteta koji je neophodan samoj SANU.
S druge strane, kada sublimiramo sve one odjeke i javne rasprave koje dosta dugo traju o ovom zakonu, koji je već dva puta trebalo da se nađe u ovoj raspravi, provejavao je niz kako kritika, tako i konstruktivnih predloga, kako bi ovaj zakon bio što korisniji za organizovanje i jačanje uloge, funkcionalne uloge SANU.
Srbija baš ne vrvi od institucija koje imaju tradiciju staru gotovo 170 godina. SANU se kroz svoju dugogodišnju istoriju suočavao s različitim izazovima. Akademija se i danas nalazi pred izazovom koji je spomenuo, čini mi se, prof. Mićunović, a to je reorganizacija i prilagođavanje onom što su današnje potrebe, pre svega, građana Srbije.
SANU je naročito težak pritisak imao nakon Drugog svetskog rata, kada je obeležen kao reakcionarno središte u Srbiji i potencijalna tačka otpora tadašnjem Brozovom režimu. SANU je jedan deo vremena i uspeo da odoleva tom pritisku, pa je zabeleženo i odbijanje prijema u članstvo Vladimira Nazora, Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, ali taj otpor u SANU, pred navalom režima, nije mogao dugo da traje i znamo dobro da su kasnije i Broz i Kardelj i Moše Pijade primljeni u SANU. Razumevajući tadašnje društvene okolnosti, danas ne možemo okriviti naše akademike.
Veliki izazov za Akademiju, gde je, čini mi se, u jednom delu i poklekla, jeste ta memorandumska era, tako da je nazovem, jer je pred kraj 1986. godine SANU doneo taj dokument, koji je i danas više puta ovde spomenut, a predmet je i današnje rasprave, i u samoj akademiji, i u javnosti. Možemo da dodamo tu jedan kuriozitet, za koji se i meni čini da je takav – mnogo više ljudi je pričalo o tom dokumentu, nego što ga je pročitalo.
Ono što je naš zadatak, kao ljudi koji sede u Parlamentu, to je da pokušamo, izgradnjom ili sanacijom temelja SANU, kroz donošenje ovog zakona, da Akademiju prilagodimo onome što su današnji izazovi i potrebe. Međutim, pitanja koja stoje pred nama, a čini mi se da najveću odgovornost i nakon donošenja ovog zakona imaju sami akademici, jer se radi o jednoj samostalnoj i autonomnoj instituciji, jesu sledeća i na njih se mora dati odgovor.
Da li SANU želi da zadrži koncepciju koja je više ustrojena na principima koji su bili vladajući u 19. i 20. veku? Da li ta institucija može da odgovori na očekivanja i potrebe naše države i društva, u smislu njene efikasnosti i produktivnosti i učešća u nacionalno-važnim projektima? Pitanje koje se, takođe, nalazi pred Akademijom, a gde je početna tačka implementacije ovog zakona, jeste da li će uspeti malo više da otvore vrata Akademije za naučnike i umetnike i na koji način to treba uostalom i da učine? Da li Akademija može, izvan svoje samostalnosti i autonomije, da prevaziđe jednu dozu autističnosti koja je prisutna u SANU, u jednom nedostatku refleksa za bitne događaje u društvu, a ne za dnevnopolitičke teme?
Ono što je ključno pitanje, to je na koji način možemo da postignemo tu svrsishodnost postojanja ovako definisane akademije, kao najviše umetničke i naučne ustanove? Kao što vidimo, ne propisuje se da je osnivač te ustanove Republika Srbija, a pri tom su najveći kolač finansija budžetska sredstva i to je možda jedna od retkih institucija u državi koja nema u svom upravljačkom mehanizmu predstavnike Republike Srbije.
Ono zbog čega je SANU često u žiži javnosti jeste izbor u članstvu Akademije. Gotovo da nema izbornog zasedanja Akademije nauka koje nije i te kako medijski propraćeno. Ovaj zakonski predlog, čini mi se, a o tome ćemo detaljnije u raspravi u pojedinostima, treba malo preciznije da definiše kriterijume za izbor u članstvo Akademije. Još je Bogdan Popović, neosporni književni autoritet, rekao da postoje dve vrste akademika, jedni kojima treba Akademija i oni drugi koji su potrebni Akademiji. Samo izražavam bojazan da mi ne idemo putem gde će ova prva grupa doći u poziciju preovlađujuće većine u SANU.
Ne možemo se oteti utisku da imamo jednu dozu zatvorenosti, odnosno klanovske politike unutar SANU, koju su čak neki apostrofirali u javnoj raspravi kao postavljanje gerontoloških kriterijuma za prijem u SANU. Ne možemo se oteti utisku da desetak akademika drži ključeve od vrata SANU i da je to jedan curiculus vitiosus koji ne omogućava da se Akademija, u smislu ljudskih potencijala, obnovi i da ima veću produktivnost.
Ono što, takođe, možemo postaviti kao pitanje, a dato je u jednom od članova ovog predloga zakona, jeste obaveza učešća SANU u kapitalnim projektima, kao što su "Srpska enciklopedija'' i ''Rečnik SANU''. Kao što znate, jalove diskusije oko toga traju gotovo decenijama, bez utvrđivanja odgovornosti zašto to nije završeno, i više nikom nije jasno zbog čega ta kapitalna dela, koja su od nacionalnog značaja, nisu završena, a izdvajana su sredstva za to i to su bila očekivanja ove države i društva od Srpske akademije nauka i umetnosti. Da li to možemo da promenimo u narednom periodu?
Problem strukture Srpske akademije nauka i umetnosti je tretiran u ovom predlogu zakona. On, pre svega, evidentira taj problem disbalansa između akademika koji su iz oblasti humanističkih, društvenih nauka i prirodno-tehničkih. Taj numerus klauzus će dovesti do uravnoteženja, u to sam siguran, međutim, tu postoje i drugi problemi.
U sadašnjem sastavu Akademije imamo veliku disproporciju između polova, svega 15-ak žena akademika je u članstvu, u radnom sastavu Akademije. S druge strane, imamo taj problem starosne strukture akademika, koji je možda imanentan Akademiji, ali on se pojavljuje kao problem.
Bilo je zanimljivo viđenje tokom javne rasprave o tome da se primene iskustva nekih akademija koje postoje u Evropi, a to je da postoji tzv. akademijski staž nakon 68. ili 70. godine, uz zadržavanje svih počasti koje akademik dobija, a time bi se postiglo veće podmlađivanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Vidimo da predlagač nije tu temu razmatrao u ovom zakonskom predlogu.
Kao G17 plus, načelno podržavamo ovaj zakonski predlog, između ostalog, zato što smo, kao politička organizacija, ponikli na afirmaciji znanja struke i nauke, ali verujemo da ćemo tokom rasprave o amandmanima doći do preciznije definicije i, s najboljom voljom i respektom prema jednoj takvoj instituciji, do zakonskog projekta koji može da omogući reformu Srpske akademije nauka i umetnosti u narednim godinama, što bi bilo i prirodno u 21. veku. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 11 minuta i 55 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, posle nje, narodni poslanik Janko Veselinović.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre i članovi Vlade, započela bih svoje izlaganje citatom jednog veoma hrabrog čoveka iz besede profesora, dekana Pravnog fakulteta, prof. dr Mirka Vasiljevića, koju je 27. januara ove godine, na dan Svetog Save, održao pred diplomiranim studentima Pravnog fakulteta, onima koji su svoje stručno znanje završili na fakultetu koji baštini tradiciju od 202 godine, s osloncem na pravni studij Dositejeve Velike škole iz 1808. godine, fakultetu koji je temelj srpske pravne kulture, temelj vekovnog nosioca slobodarstva, hram pravne nauke i hram prava i večni simbol i tragač pravde kao istovetne brzine, kako kaže doktor Vasiljević.
Mladim kolegama je rekao sledeće: "Srbija je umorna od dugotrajnog predizbornog stanja koje, sudeći po fenomenu obećanja, traje od uvođenja višestranačja. Srbija je umorna od propovedanja siromaštva kao modela-uzora, posebno siromaštva srpskih "roleks" ministara i političkih funkcionera. Srbija je umorna od izlizanosti i ispraznosti reformi i reformatora. Srbija je umorna od vidljivih manifestacija pretvaranja visokoplanetarne ideje slobode u njenu karikaturu. Srbija je umorna od zaštite pogrešnih vrednosti, poput sindikalnog i stranačkog članstva, i nezaštite pravih vrednosti, poput svojine i privatnosti. Srbija je umorna od dugotrajnog traženja odgovora na pitanje kuda ide, zašto ide i kako ide, Srbija je umorna od jednostranosti svog jelovnika – doručak - politika, ručak - politika, večera - politika, spavanje - politika, ustajanje – politika. Srbija je umorna od vremena nepromišljenih privatizacija koje unesrećuju ljude, a državu i privredu i pravo čine privatnim posedima. Srbija je umorna od univerziteta i fakulteta koji fabrikuju prekonoćne doktorate polupismenih doktora nauka, koji treba da uče struci od njih daleko pametnije studente. Srbija je umorna od dugotrajnog iščekivanja da dođe vreme u kome pravo neće biti nevreme".
Ispraćajući diplomce u život, profesor im kaže: "Vi, uvaženi diplomci, danas nudite Srbiji, tako umornoj, svoje najveće vrednosti – mladost i znanje stečeno na Univerzitetu i fakultetu koji svoju utemeljenost broje istim brojem vekova kao što novi univerziteti i fakulteti, nastali na talasu nesrećnog doba, promocija forme bez sadržaja, promocije nekulture, neznanja i agresije filozofije obrazovanja kao biznisa, broje dane. Srbija ostaje da to samo prepozna i, zarad svoje budućnosti, pravoj, a ne lažnoj vrednosti, da šansu".
Upravo u ime tih pravih, a ne lažnih vrednosti, mi od ovog seta zakona očekujemo da dođe do istinskog unapređenja nauke i svake vrste razvoja u Srbiji. Nauka i tehnološki razvoj u Srbiji treba da dobiju svoju pravu, a ne kvazišansu.
Već smo primetili u diskusiji do sada da smo izgubili dosta vremena, a nismo oskudevali u ljudskim potencijalima i resursima. Doprinos Srba svetskoj nauci, svetskoj naučnoj misli i razvoju je daleko veći nego što je doprinos naše same nauke. Kada pogledamo pojedinačne grandiozne primere, poput Tesle, poput Milankovića, poput Marića, svih onih koji su u svetskoj nauci ostavili neizbrisiv trag, onda vidimo onu istinu da nauka ne pripada jednom narodu, naučna saznanja su tekovina čovečanstva, ali vidimo i da kao narod nismo uspeli da ono što pripada našem narodu, a to su ti naši ljudski resursi, možda na pravi način upotrebimo, iskoristimo i dopustimo da nas povedu brže i bolje, put neke srećnije budućnosti.
Pre svega, ono što ovi zakoni treba da donesu, to je ono o čemu su kolege govorile, gde se pokazalo dosta skepse – ulaganje u naučni potencijal. Zaista bi ovo ulaganje, koje će evidentno doneti neko zaduženje, a to bi moglo biti samo zaduženje koje će se prvo, najbrže i, verovatno, ne višestruko vratiti, nego isplatiti, trebalo ozbiljnije i kritičnije pratiti i kontrolisati, da bude svrsishodno, da ne bude jedna politikantska priča, nego da to što danas pričamo da ćemo uložiti u neku svoju nauku i tehnološki razvoj, koji su nam zaista neophodni, bude sprovedeno u delo. Politička priča treba ovaj put da bude u drugom planu.
Ono što sam slušala dok je gospodin Đelić izlagao, to su prioriteti koji se daju određenim naukama koje će biti finansirane, naučna istraživanja, naučni napredak svake vrste, tehnološki razvoj, pa sam primetila da je na začelju pobrojanih prioriteta nauka o jeziku, slavistika, nauka o našem jeziku.
Predložila bih samo da to bude ipak u ravni onih drugih, tehnoloških nauka. Morate da znate da je najveće i najznačajnije otkriće čovečanstva, ono koje je omogućilo da civilizacija krene putem i postane civilizacija – reč; pre vatre, pre točka, pre svega, reč je omogućila da dođemo do svega ovoga do čega su civilizacija čovečanstvo došli.
Ne bi trebalo zanemariti upravo taj naš jezik i ono oko čega smo polemisali, taj naš standardizovani jezik u 18. veku, 19. veku. Pomenula bih samo da postoje, a niko se do sada time nije ozbiljno bavio, ogromna i brojna dela u Muzeju, u Beču, Vuka Karadžića, još neprevedena, još neobrađena, koja su značajan doprinos upravo našem srpskom jeziku i našoj kulturi, Srbima kao narodu i onome što u svetskoj istoriji treba da predstavljamo kao narod.
Dakle, ono što Srbija treba u ovom trenutku da stavi do znanja svetu, ono što mi kažemo, bliskom istoku i dalekom zapadu, Srbija ne treba da ima bliski istok i daleki zapad, Srbija treba da bude bliska sa celim svetom, jer ona ima svoje svetsko mesto, jeste da naša kultura, naša tradicija i nauka, kojom smo, bez sumnje, zadužili svet i čovečanstvo, treba da budu na validan način ispraćeni i kroz ovu našu slavističku kulturu, koja nas čini tako osobenima, tako značajnima u svetu, i da se malo ugledamo na Ruse, koji su u samo jednom veku imali jednu imperiju koja se slomila u krvavom obračunu, krvavoj revoluciji, postala savez država potpuno suprotne orijentacije, a komunistički, i onda postala vojna sila i vođa jednog ogromnog vojnog bloka. Raspala se bez metka, posle 15 godina, doživela svoju renesansu i vrlo značajno mesto u svetu ponovo izborila, tako da opet bude velesila, čuvajući svoju kulturu, svoju tradiciju, svoj jezik, pre svega, i sve ono po čemu ona jeste Rusija.
Mi imamo iste takve potencijale. O tome svedoče naši genijalni umovi koji su nas proslavili u svetu, svedoče ona saznanja koja su oni ostavili svetu, kojima su zadužili civilizaciju. Na tome ćemo insistirati kroz diskusiju, kroz podršku amandmanima kolega koji žele da ovi zakoni koji su pred nama, za koje je sam ministar rekao da kasne, budu što bolji. Neće biti savršeni posle ovoga, ali bar da budu što bolji i da istinski budu na korist nauke i Srbije u budućnosti kakva treba da bude. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, posle njega, narodni poslanik Milan Knežević.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da kroz osvrt na zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti progovorim nešto o stanju i perspektivama nauke kod nas.
Kao što kaže tek usvojena strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, vrlo dobra, složiću se s prethodnicima koji su govorili o ovoj strategiji, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koja je data za period od 2010. do 2015. godine, Srbija, nažalost, ne igra značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj oblasti ni u Evropi, ni u svetu.
Nasuprot tome, imamo značajne i neosporive individualne talente. Ipak, oni ne mogu da nadomeste činjenicu da se nijedan naš univerzitet nije našao na listi pet stotina najboljih univerziteta na tzv. šangajskoj listi, niti ovi individualni talenti mogu da nam nadomeste generalno stanje nauke kakvo je kod nas.
U svetu je nastala jedna opšta utakmica za naučno-tehnološki podmladak i ona će u narednom periodu biti još žešća i nepovoljnija za zemlje koje nemaju dovoljno sredstava da plate te mlade naučne radnike i talente. Sigurno će doći do migracija talenata u zemlje koje imaju novca da ih plate.
Upravo i vidim da je cilj ovih izmena i dopuna i jednog i drugog zakona to spreče, da na neki način pokušamo da zaustavimo mlade naučne radnike, da ostanu u Srbiji, da ovde stvaraju, i da pokušamo, ako je to moguće, da vratimo ljude koji su otišli iz naše zemlje.
Činjenica je da Nemačka u narednom periodu planira da zaposli preko 400 hiljada inženjera koji se bave naukom. Činjenica je i da SAD planira da poveća ulaganje u nauku na, za nas, za sada, još uvek nedostižnih 5% BDP-a. Znamo šta znači 5% BDP-a SAD-a. Naravno da će i Kina uložiti značajna sredstva da pokuša da vrati svoje naučnike koji su sada širom sveta i u razvijenim zemljama. Međutim, Kina pokušava da stvara uslove da se ti ljudi vrate u zemlju odakle su otišli.
Naši najbolji talenti biće na ceni i na meti mnogih. Jasno je da to Srbija sebi ne sme da dozvoli, odnosno ne sme da dozvoli da oni opet odu van zemlje. Naravno da treba da odlaze da se specijalizuju, usavršavaju i tu će im Srbija, nadam se, i Vlada, pomoći, ali treba da se vrate u zemlju i da pokušaju da pomognu našoj privredi da unovči njihovo znanje, u koje je, na neki način, i uložila.
Ulaganje Srbije u nauku do 2000. godine, neki su o ovom periodu i govorili, bilo je simboličnih 0,1% BDP-a. Ono je posle 2000. godine podignuto na tada mogućih 0,3%, tj. tri puta više u odnosu na period do 2000. godine. Nažalost, to još uvek nije dovoljno, jer znamo da zemlje EU ulažu sada oko 1,9% BDP-a i da imaju cilj da taj procenat dupliraju. U svakom slučaju, pred Srbijom je veliki zadatak da uveća svoja ulaganja u nauku i da pokuša da smanji taj zaostatak za razvijenim svetom. Nadam se i uveren sam da ova vlada čini sve da to tako i bude. Ove izmene i jesu u tom smeru.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti predstavljaju uvođenje standarda i kvaliteta koji stvaraju uslove za veći značaj nauke i bolje vrednovanje inovacione delatnosti.
Građani koji gledaju ovaj prenos i građani, uopšte, pitaće se kakve koriste od toga imaju i šta, generalno, znači bolje uređenje ove oblasti za državu Srbiju i za njene građane?
Donošenjem i primenom ovog zakona, odnosno izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, omogućiće se, pre svega, kako je ministar i govorio, racionalizacija mreže naučno-istraživačkih organizacija, tešnja saradnja nauke i fakulteta, odnosno univerziteta i, ono što je možda još bitnije, tešnja saradnja tih instituta s privredom.
To bi, u konačnom, trebalo da se odrazi na konkurentnost naše privrede i hvatanje koraka s razvijenim društvima. To, na kraju, znači bolji standard običnih građana, zaustavljanje odliva kadrova, ali i stvaranje uslova za povratak naših ljudi, naučnika, koji rade trenutno u inostranstvu i daju doprinos privredama zemalja u kojima trenutno rade.
Velika segmentacija naučnih instituta, tu moramo da se složimo s ministrom, i obustavljanje podmlatka tih instituta dovodili su u opasnost da ti instituti postanu sami sebi dovoljni, da budu zatvorene celine koje nemaju previše kontakta s realnošću, pre svega, s privredom.
Stvaranje jakih nacionalnih instituta, koji nastaju spajanjem dva ili više instituta, može dovesti do grupisanja srodnih segmenata naučnih istraživanja i to može dovesti do novog kvaliteta. Ukoliko oni budu u direktnom kontaktu s univerzitetom i privredom, mogu biti ozbiljna karika u jačanju konkurentnosti naše privrede, ali i društva.
Ne zaboravimo i da instituti društvenih nauka mogu da budu značajna baza istraživanja, ujedno, oslonac na promene i način razmišljanja u društvu. Politička elita bi trebalo više da koristi kvalitetna istraživanja tako formiranih i tako ustrojenih instituta društvenih nauka, kako bi bilo što manje voluntarizma u politici, čega je od nekih predstavnika političkih stranaka i danas bilo. Tako rade sve odgovorne države, tako rade sve odgovorne vlade, a Srbija teži da bude odgovorna i prema sebi i prema svojim građanima.
Izmenom Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti postiže se definisanje prioritetnih, osnovnih razvojnih i primenljivih naučnoistraživačkih programa, stvaraju se uslovi za primenu istraživanja, za bolju povezanost s visokoobrazovnim institucijama, poboljšanje efikasnosti, efikasnija raspodela sredstava za nauku, koja je do sada bila problem. Veliko je pitanje, kada spominjemo tih 0,3% BDP-a, da li su ta sredstva na pravi način bila raspoređena i da li su bila davana u one projekte koji na neki način doprinose i razvoju privrede.
Ovaj zakon pruža mogućnost unapređenja i primene tehnologija kao rezultata sopstvenog razvoja. Nažalost, već sam rekao da je dobar deo dosadašnjih naučnih projekata bio van stvarnosti i vremena i dovoljan sam sebi. Njihova upotrebna vrednost je bila veoma sporna. Čak su i sami nazivi projekata, oni koji su radili na evaluaciji tih projekata dobro znaju, imali za cilj da zamagle sadržinu, smatralo se – "apstraktni naslov obezbeđuje naučni karakter", a, nažalost, i podršku države. Ta će praksa, uveren sam, kroz ove izmene i dopune Zakona prestati.
Upotrebna vrednost naučnog rada trebalo bi da bude na prvom mestu, bilo da se radi o prirodnim ili o društvenim naukama.
Predlogom zakona redefinisana je nadležnost Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Veoma značajne novine su u ustanovljavanju registra istraživača i naučnoistraživačkih organizacija, kroz uspostavljanje elektronske baze, svima dostupne.
Značajno je osnivanje Centra za promociju nauke. Pridružiću se svim diskutantima koji su rekli da je jako bitno da naša nauka bude popularizovana, približena javnosti, da mladi ljudi koji treba da se obrazuju shvate potrebu, da će jednog dana kada postanu naučnici biti društveno priznati.
Veoma je bitno što je preciziran i definisan institut reizbora istraživača u naučna zvanja.
Kratko ću reći nešto o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, koji na kvalitetniji način štiti intelektualnu svojinu. Znamo da je ona kod nas bila često neprepoznatljiva kategorija i da se ugrožavala na sve moguće načine. Zbog toga su naši pronalazači, autori industrijskog dizajna, pronalazači uopšte, bili prinuđeni da svoje patente, produkte svog znanja, štite van naše zemlje.
Zabrinjavajući je podatak, mislim da ga je i ministar izneo, da je protekle godine u celoj zemlji registrovano oko 14 patenata, a od 2003. do 2007. godine, kada su u pitanju naučnoistraživačke organizacije, registrovano je svega 54 patenta. Zašto? Upravo iz razloga koji sam prethodno rekao, što intelektualna svojina nije bila zaštićena. Dakle, intelektualna svojina treba da bude adekvatna svakom drugom svojinskom obliku, svojini na nekretnini, svojini na pokretnoj stvari. Intelektualna svojina treba da bude slična tim oblicima svojine, odnosno da bude pandan i na pravi način zaštićena.
Ovaj zakon pruža mogućnost da se podstakne zainteresovanost privrede za uvođenje novih tehnologija i stvaranje uslova za razvoj i proizvodnju proizvoda s međunarodnom konkurentnošću. Time bi inovaciona delatnost bila u funkciji ekonomskog rasta. To i jeste cilj. U tom cilju su i odredbe koje dodatno definišu pojmove vezane za intelektualnu svojinu, sadržinu strateškog dokumenta iz ove oblasti, konkretizuju ovlašćenja ministarstva za ovu oblast, otklanjaju nefunkcionalne norme, proširuju mrežu za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti.
Na kraju, smatram da su izmene i dopune Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, rekao bih, i Zakona o Matici srpskoj, kao i Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Srbije od 2010. do 2015. godine, dokumenta kojim se definišu prioritetne investicije u nauci, na kraju, i jučerašnja dobra vest po kojoj će Srbija moći da koristi 200 miliona evra od EIB, upravo za projekte iz oblasti nauke, dobre vesti i za naučnike i za naučne institute, za fakultete, ali i za građane Srbije.
Nadam se da će ovaj procenat učešća nauke u ukupnom BDP-u biti u narednom periodu znatno veći.
Na kraju, kao poslanik DS-a, izražavam zadovoljstvo što je razvoj nauke deo programa DS-a, deo onih poslova kojima Srbiju gradimo kao uređenu, modernu evropsku državu, i zbog toga se radujem što će moje za za ovaj zakon doprineti tome. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 14 minuta od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević, a posle njega, narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.
...
Srpska napredna stranka

Milan Knežević

Napred Srbijo
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas nam je na dnevnom redu, u objedinjenoj raspravi, set zakona koji se odnose na naučnoistraživački rad.
Većina govornika, da se ne ponavljamo, iznosi važnost Strategije, važnost naučnog i tehnološkog razvoja i ovih zakona. Mislim da je većina građana Srbije svesna toga da je za svako društvo i državu razvoj nauke i tehnologije isplativa stvar, koja dovodi do jačanja ekonomije jedne države, tako da je diskusija o tome svima jasna, jedino što smo kao opozicioni poslanici, zbog ovih objedinjenih rasprava, uvek hendikepirani zbog ograničenog vremena.
Čitamo mi ceo zakon, znamo i dobre strane zakona. Naša izlaganja ne treba da budu shvaćena kao obaranje i gledanje loših strana zakona. Bar zbog svesnosti i važnosti ne samo ovih i onih zakona od juče, već i budućih zakona koje ćemo da donosimo, mi odgovorno gledamo i obraćamo pažnju na one članove zakona koji predstavljaju loše rešenje, koji mogu na odgovarajući način da predstavljaju slabu tačku zakona i samim tim da, možda, u implementaciji kompromituju i sve one zakonske regulative koje se donose.
Ovo kažem zato što smo suočeni s ograničenošću vremena, pa veoma često nemamo vremena da argumentovano Vladi, ne samo Vladi, nego i građanima koji gledaju ove prenose, iznesemo jasne argumente zašto smatramo da je neki deo zakona loše rešenje i koje bi bilo bolje. U toj situaciji smo ograničeni vremenom. Gledamo gore na štopericu. Veoma često gubimo korak u argumentima.
Sada bih prešao na neki zakon iz ovog seta. Mada sam krenuo od ovog prvog koji je objedinjen, o naučnoistraživačkom radu, podstaknut diskusijom o SANU, o kojoj sam hteo oprezno i s respektom da prokomentarišem samo tri-četiri člana, hteo bih da kažem još nešto.
Ovaj zakon o SANU je donet 1992. godine i svima je nama jasno da je Akademija ustanova od posebnog nacionalnog značaja. Po pravilu, u Akademiji se nalaze ljudi koji su svojim radom i trudom u nauci i u tim humanističkim i umetničkim naukama postigli najviše.
Komentari o kriterijumima, koji su definisani malo nejasno u članu zakona, ipak ne treba da se zloupotrebe, da se kaže da se baš ne znaju kriterijumi za izbor u Akademiju nauka. Sticajem okolnosti, moram da prokomentarišem da sam, na svoju veliku sreću, imao akademika Vladimira Kana za mentora i imao istraživačke projekte od 1979. godine.
Sve koji postavljaju to pitanje upućujem da uđu u CV tih akademika, pa će da vide jasno citiranost, objavljene radove, njihova stručna usavršavanja.
Od 70-ih godina slušamo, u svim kriznim istorijskim trenucima, obrušavanje na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, priče o klanovima, o nejasnim propozicijama, najčešće iz grupe ljudi, mogu otvoreno da kažem, koji su imali aspiracije da tamo budu a nisu to uspeli. Imena pojedinih akademika zaboravljamo, cenimo instituciju kao takvu, a to je Srpska akademija nauka i umetnosti, koju treba, uz mnoge druge institucije, da negujemo i da ova država formira takve institute koji će da budu poštovani od najmlađeg i predškolskog uzrasta, pa do najstarijih ljudi. Na taj način dajemo jačinu našoj državi i sistemu.
Morao sam da odreagujem, iako sam i sam imao primedbu, ali opreznu primedbu, ispred Srpske napredne stranke, primedbu koju nismo hteli da pretočimo u amandmane, jer nam je jasno da Predlog zakon prepušta da sama Akademija ima slobodu. Ta sloboda se ogleda, možda, i u nekim članovima koji nemaju pravni jezik, što je jedan kolega rekao. U suštini, s poštovanjem, samo sam hteo da prokomentarišem ono što su i neki drugi komentarisali.
Komentarisali su numerus klauzus, što je jedan od elemenata da će Akademija nauka svojim statutom utvrditi da li će biti limitiran i uravnotežen broj između pojedinih oblasti nauke i umetnosti, u smislu prirodnih i društvenih, humanitarnih nauka.
To je nešto u šta ne treba da se upuštamo. Oni su oprezni, to su umni ljudi, bez obzira na to što pojedini od nas smatraju da pripadaju 19, a možda pripadaju 21. veku, da ne ulazimo u to. Pitanje je koliko je dobro i ovo uravnoteženje. Možda se u nekom periodu od 20 godina razvoja nauke i umetnosti neke zemlje može dogoditi da imate 10 ekstra kvalitetnih naučnika iz prirodnih oblasti, a samo 20 humanističkih. Što bismo tom proporcijom sada uskratili neke ugledne naučnike, koji su sigurno ostvarili uticaj i zaslužuju tamo da budu? Uostalom, vidim u obrazloženju i nadam se da će oni da nađu u svojim diskusijama pravu meru za ovo uravnoteženje tih segmenata.
Ono što je meni bitno, i imam pitanje, odnosi se na ogranak Akademije. Jasno se kaže da Akademija ima ogranak sa sedištem u Novom Sadu. U redu. Sada je taj ogranak organizacioni deo Akademije. Kad donesemo ovaj zakon, pošto smo skoro doneli Zakon o nadležnosti AP Vojvodina, gde jasno stoji da se u budžetu AP Vojvodine obezbeđuju finansijska sredstva za rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koji će zakon da se prilagođava?
Mislim da bi bilo prilagodljivo da se ovaj zakon o nadležnosti koriguje posle ovog i da ovde stoji da će da se odvoji ogranak SANU – neka stoji Vojvođanska, ali da se ovde to koriguje. Time će se rešiti one primedbe koje smo stavljali – o začecima državnosti Autonomne pokrajine; što se tiče Akademije nauka, oni su lepo definisali ogranak, ali ostaje da se u političkoj sferi taj ogranak definiše u nadležnostima. To je jedan komentar.
Možda treba doterati dve-tri stavke koje se odnose na pravne aspekte ovog zakona. Član 27. kaže: "Svako odeljenje predstavljeno je u predsedništvu sa po jednim članom, koji će, po pravilu, biti sekretar odeljenja". Možda je bolja formulacija koju su oni dali za izvršni odbor i da se kaže da predsedništvo čini: predsednik, potpredsednik, generalni sekretar i sekretari odeljenja.
Jedna stvar mi je draga i to zaslužuje Akademija, kao i instituti, o kojima ću kasnije diskutovati. U članu 34. je jasno da Upravni odbor instituta Akademije ima pet članova. Uopšte nema uticaja Ministarstva. Prepušta se da se u okviru instituta Akademije članovi Upravnog odbora biraju i postavljaju. Znači, autonomija SANU, koja je jasna u ovom zakonu, meni je draga i tu je Vlada dala mnogo bolji predlog nego što su pojedini poslanici diskutovali. Bili su politički mudriji što se tiče Akademije i tako treba da se iskaže.
Toliko, samo malo neke kozmetike, jer SANU zaslužuje da se ovde pomene malo više, ali u afirmativnom svetlu, i treba da se ponosimo njom, jer će možda neko u sledećih 30 godina od ovih mladih stići tamo, ali da se stigne u Akademiju potrebno je mnogo godina rada i truda. Ne možete u 35 godina imati mnogo citata da biste bili akademik.
Što se tiče ovog krucijalnog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, tu imamo jedno pitanje. Izvadio sam stari zakon, ima 119 članova. U izmenama i dopunama, 50 članova je korenito korigovano i imamo 13 dodatih članova. To je 63. Interesuje me, nisam pravnik, da li u tom pravu postoji neka kvantifikacija? Ako se više od 50% članova koriguje, da li je možda bilo bolje, pravednije i poštenije da se kaže da prethodni zakon nije dobar i da donosimo novi zakon, pa dobijamo kompletan, a ne član 14, pa član 18, pa moramo u starom zakonu da gledamo član 13.
Po meni, trebalo je da onaj zakon koji je bio, s obzirom na ovoliki broj intervencija, bude dat kao novi zakon. To ostavlja loš utisak, to građani ne vide, ali mislim da bi i poslanici vladajuće većine trebalo ovo da komentarišu, da ovako ubuduće ne dolazi, pogotovo govorim o ozbiljnosti Strategije.
Gospodine ministre, pročitali ste obrazloženje razloga za donošenje zakona po hitnom postupku. Nema nimalo, da kažem, političke mudrosti. Pod jedan su stavili imenovanje predsednika i članova upravnih odbora, prioritetno. Drugo, imenovanje direktora instituta. Tek na trećem mestu je implementacija Strategije o naučno-tehnološkom razvoju. Nije ovo sitničarenje. Zar nije trebalo u obrazloženju hitnosti da prvo bude Strategija, koju sam pročitao i koja je lepo napisana, gde je lepo snimljeno loše stanje, ali to su neke prioritetne stvari koje meni i drugim poslanicima daju pravo da kažemo da Vlada i u nauci ima uticaja i da je politički obojena. Ovo je najvažnije.
Ako idemo po detaljima, sastav upravnih odbora, imenovanje direktora, jasno je da je tu Ministarstvo i vi, kao ministar, komandant, načelnik generalštaba za naučnoistraživački rad, tako da ovaj deo jasno ukazuje na političku obojenost. Dok se polazi od toga da država daje novac, budžet, hoćete i da imate uticaj tamo.
U svakom institutu od ovih naučnih, nacionalnih, istraživačkih, sve su to ljudi koji se bave naukom, istraživanjima. U svakom od tih instituta svi znaju ne samo koliko su dobri i jaki istraživači, koliko su radova objavili i citirali, nego kakvi su kao ljudi, ličnosti, sposobni organizatori. Stoga, to treba njima prepustiti. Svi oni jedan drugog znaju i možda treba i u tim naučnim institucijama dati jednu autonomiju izbora, pošto su to sve kvalifikovani ljudi, koji poznaju oblasti za koje rade.
Ako je jedan poslanik, ne znam koji, rekao da je nauka oslobođena stega, citiram njegove reči od pre pauze, pa, dokažite da je nauka oslobođena stega. Kad se kaže – stege, hteo bih da bude oslobođena od političkih stega.
Još samo da prokomentarišem, da ne uzmem vreme mojim kolegama, zakon o inovacionoj delatnosti. Tu je ministar trebalo na drugi način da priđe, ne znam, možda ja, ovako ograničen, profesorski, ne razumem te stvari. I kod razvojnog i proizvodnog centra, inovacionog centra, kod poslovno-tehnološkog centra i naučno-tehnološkog parka, svuda je ista rečenica – ministar propisuje uslove u pogledu opreme, prostora, kadrova, stručnih kapaciteta. To su elaborati, to su studije, to treba na drugi način da se razreši, ne samo u ovom zakonu.
Kad gledam Zakon o školstvu, to daje utisak da ne možete sve to da postignete i nećete dobro da odradite posao. Možda hoćete, ali trebalo je …
Zaboravio sam, kod Centra za promociju transfera tehnologija, a u zakonu o naučnoistraživačkom radu imate Centar za transfer tehnologije, stoji sve u detalje razrađeno, a kod Centra za transfer tehnologija, kroz član 25a, samo ste opisali i ostavili ste ga bez ikakvih detaljnih obrazloženja. Da li je on manje važan od ovog? Mislim da nije.
Imao bih još dosta da kažem, ali zahvaljujem, jer sam uzeo minut i po nekome od mojih kolega iz moje poslaničke grupe. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 17 minuta od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar-Miljević, a posle nje, narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Jelena Travar Miljević

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, uzela bih malo vremena da govorim o Predlogu zakona o oznakama geografskog porekla, koji danas skoro da nije ni spomenut.
Na samom početku bih rekla da će poslanička grupa G17 plus podržati predlog ovog zakona, kao i set svih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu.
Geografskim oznakama porekla obeležavaju se proizvodi čija je proizvodnja na određenom geografskom području i čija su svojstva i kvalitet određeni geografskom sredinom, koja obuhvata prirodni i ljudski faktor. Ta svojstva mogu da nastanu zahvaljujući samo prirodnim faktorima, kao što su zemljište, podneblje, voda i drugo, ili zahvaljujući načinu ili postupku proizvodnje koji je vezan za to geografsko područje.
Prisustvo prirodnih faktora je naročito značajno kod poljoprivrednih proizvoda, gde osobine zemljišta, vode i klimatskih uslova mogu imati veliki značaj za kvalitet određenog proizvoda. Kod nekih proizvoda odlučujuću ulogu ima određeni način proizvodnje u savršeno određenom kraju, mada se kod najvećeg broja proizvoda ova dva faktora prepliću i zajednički daju to posebno svojstvo određenom proizvodu.
Geografske oznake porekla poseban značaj imaju za manje razvijene zemlje, jer veliki deo njihovog izvoza čine prirodni prehrambeni i poljoprivredni proizvodi i proizvodi iz domaće radinosti i usluga.
Vrednost geografske oznake porekla počiva na svesti i ubeđenju potrošača da su proizvodi obeleženi geografskom oznakom porekla proizvodi posebnog svojstva i kvaliteta. Takvi proizvodi uživaju određene prednosti na tržištu, u odnosu na vrstu proizvoda koji nemaju takvu oznaku. To utiče na povećanu tražnju i ima značajan ekonomski učinak. Zbog toga, oznaka geografskog porekla može da bude snažno sredstvo privredne propagande, jer obaveštava potrošače o poreklu robe i kvalitetu.
Predlogom ovog zakona uređuju se način sticanja i pravna zaštita oznake geografskog porekla, a oznake geografskog porekla su ime porekla i geografska oznaka. Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta. Definisan je pojam geografske oznake, kao i tradicionalni ili istorijski naziv.
Predlogom ovog zakona se, takođe, definiše postupak zaštite, postupak po prijavi za priznavanje oznake geografskog porekla, postupak po prijavi za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, prijava za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, promene koje se odnose na ovlašćene korisnike, sadržina i obim prava koje imaju ovlašćeni korisnici, oglašavanje ništavim rešenja o priznavanju oznake geografskog porekla, odnosno rešenja o priznavanju statusa ovlašćenog korisnika, prestanak oznake geografskog porekla, prestanak i ukidanje statusa ovlašćenog korisnika, oznake geografskog porekla, građanskopravna zaštita itd.
Verujem da će usvajanje ovog predloga zakona doprineti da što veći broj proizvoda dobije oznaku geografskog porekla, a samim tim i bolju prohodnost i prodaju na tržištu.
U Zavodu za intelektualnu svojinu, nažalost, do sada imamo samo 52 proizvoda, odnosno registrovane oznake geografskog porekla domaćeg karaktera. Izneću vam podatak da u Italiji proizvodi sa oznakom geografskog porekla ostvare godišnji promet, u proseku, 7,5 do 8 milijardi evra, dok je broj radnika angažovanih u tom sektoru oko 300.000 ljudi.
Istraživanja unutar EU pokazala su da se ogroman broj potrošača opredelio upravo za proizvode koji nose oznake geografskog porekla. Utvrđeno je da je 43% potrošača spremno da da i do 10% višu cenu za hranu s geografskim poreklom, dok je blizu 10% voljno da potroši i više od 20% za artikle te vrste.
Podsetila bih da je između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan Memorandum o razumevanju, koji treba Srbiji da omogući unapređenje sistema zaštite oznake geografskog porekla za proizvode na stranom tržištu.
Mislim da adekvatna primena ovog zakona, uz podršku, informisanje i uključivanje građana, može dovesti do povećanja broja proizvoda s oznakama geografskog porekla, a samim tim i do povećanja broja preduzetnika i zaposlenih.
Posebnu priliku vidim za ruralne sredine naše zemlje, naročito kada su u pitanju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, kao i proizvodi domaće radinosti i usluga, jer sistem zaštite tih proizvoda oznakom geografskog porekla obezbeđuje njihovu komercijalizaciju i dovodi do ekonomskog napretka tih područja. Mislim da takvi proizvodi mogu pronaći svoje mesto na tržištu EU, pa i šire.
Potpuno sam sigurna da nas tek nakon usvajanja ovog zakona očekuje dosta posla i niz aktivnosti koje će našim građanima i proizvođačima približiti sve potrebne procedure za usvajanje oznake geografskog porekla.
Podsetila bih sve nas da, bez obzira na to koliko se bavimo ovom temom, nekada nismo upoznati sa svim proizvodima koji bi trebalo da nose oznaku geografskog porekla, tako da mislim da treba da budemo spona i podrška svim proizvođačima, da bi plasirali što bolje svoje proizvode.
Zahvaljujem i još jednom ću napomenuti da će Poslanička grupa G17 plus podržati predložene zakone.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pet minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.