Samo da na početku konstatujem da je, nažalost, i broj kolega prisutnih poslanika, koji su zainteresovani za ovu temu, otprilike srazmeran procentu visokoobrazovanih ljudi u Srbiji danas. To je slika koja izaziva zabrinutost.
Ako se složimo da su selekcija, prilagođavanje, komercijalizacija i efikasno korišćenje znanja preduslovi održivog ekonomskog razvoja zemlje i ekonomskog rasta, kao i kontinuiranog poboljšanja životnog standarda stanovnika, onda moramo da prihvatimo činjenicu da u tom savremenom svetu svaki pojedinac mora biti sposoban da upotrebi svoje znanje, da ga unapredi, da selektuje ono što je bitno u datom kontekstu i da razume ono što je naučeno, tako da može da se prilagodi zahtevima sve bržih promena.
Otuda je osnovna tendencija da se obrazovni proces, umesto uobičajenog prenošenja činjenica, usmeri, pre svega, ka razumevanju naučenog. Štaviše, ono što mora biti primenjivo u praksi, zapravo je taj razvoj tehnologije i nauke, u kome su danas promene vrlo česte, znanje brže zastareva nego ranije. Za razvoj društva, ključnu ulogu ima upravo obrazovni sistem i naučnoistraživačka delatnost i oni zavise od odgovarajuće reakcije drugih društvenih sistema, kao i tehnološkog razvoja.
S druge strane, mora se uvažiti činjenica da obrazovanje i nauka nisu izdvojeni sistemi i da se ne mogu nezavisno od društva u celini razvijati. Upravo zbog toga i razvoj tog tzv. savremenog društva i znanja nije samo u domenu obrazovnog sistema, već zavisi i od te međusobne povezanosti i usklađenosti različitih parametara.
Dame i gospodo narodni poslanici, za ostvarivanje ciljeva potrebna je znatno veća koordinacija rada, uzajamna saradnja, a o tome je već bilo reči, različitih nadležnih državnih institucija, pre svega, ministarstava za nauku i obrazovanje, za rad i zapošljavanje, socijalna pitanja, regionalni razvoj itd., kao i svih drugih relevantnih nacionalnih institucija. Ništa manje nije važna ni uloga informacionih tehnologija, koje su postale neophodan uslov za uspeh pojedinca u društvu i na tržištu, kao i država u ukupnom razvoju.
Ono što se tokom nekih izlaganja danas postavilo kao izuzetno važno pitanje jeste pitanje finansiranja obrazovanja i nauke i mi u SRS-u smatramo to jednim od krucijalnih pitanja u svim budućim planovima, strategijama ili kako god da ih nazovemo. Prilično je nejasno na koji će se način ostvariti povećanje ulaganja i u kom obimu, kada to ne podrazumeva dodatno, primera radi, i kreditno zaduživanje.
Ono što sam do sada mogao da primetim, to je, pre svega, vaše pozivanje na određene međunarodne dokumente, tzv. lisabonske deklaracije, o dostizanju 3% BDP-a za istraživanje i razvoj, na preporuke UNESKO-a, za povećanje i ulaganje u obrazovanje 6%.
Znamo svi kakav odnos imamo kada je o Srbiji reč. Neophodno je, pre svega, bolje praćenje, odnosno analiza ulaganja, počev od nekakvog mikronivoa, da bi se pokazali efekti odnosa rashoda i BDP-a. Konkretno, smatramo da je potrebna promena finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, naročito u pogledu stimulisanja, odnosno ulaganja industrije i privatnog sektora. Ministarstvo, odnosno država bi morala decidno da se izjasni o tome da li je to dugoročan prioritet, smatram da bi tako trebalo da bude, kao što je neophodno da se donesu adekvatni zakonski propisi o stimulisanju ulaganja industrije, privatnog sektora u naučno-istraživački rad, određene poreske olakšice, kao jedne od mera, itd. Moraju se predvideti i druge mere, na primer, korišćenje patenata, pravo na zapošljavanje najboljih naučnika na konkretnim projektima za potrebe finansijera itd.
Postojeći način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti iz budžeta, prema kome se određena novčana sredstva, koja, nažalost, nisu velika, daju isključivo naučnoistraživačkim organizacijama koje su registrovane u Ministarstvu nauke i u slučaju da ispunjavaju definisane uslove, u određenoj meri ograničava rad samih organizacija. Naročito je tu problem prisutan kod pojedinaca, odnosno ljudi koji se pojedinačno bave ovim poslom. To, praktično, znači da je nemoguće dobiti određena sredstva iz budžeta za te samostalne istraživačke projekte, dakle, jednog ili grupe istraživača, kao i onih istraživača koji rade u privatnim institucijama visokog obrazovanja i koji samostalno žele da realizuju određeno istraživanje, osim na konkursima, koji se organizuju sporadično.
Neophodno je predvideti i ovu problematiku, odnosno omogućiti druge načine raspodele budžetskih sredstava. Siguran sam da se svi slažemo da je ono što je neosporno kada je reč o investiranju, svakako, nauka i obrazovanje.
Na kraju, plan ili strategija za rešavanje postojećeg stanja, koje, ponavljam, nije zadovoljavajuće, morao bi biti osmišljeniji i precizniji, kako bi država Srbija krenula u ostvarivanje ciljeva razvoja. Ovako imamo svega 6% visokoobrazovanih o čijem znanju, i pre, a, nažalost, i posle belog šengena, za najveći broj njih, i dalje brigu vode druge države, a ne Srbija. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je sedam minuta i 10 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Srboljub Živanović. Preostalo vreme je 25 i po minuta.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Na samom početku, moram reći, prethodni govornik iz DS-a, ne mogu tačno da znam iz koje pećine je došao, ali mogu da znam gde ja ta baklja koja je gorela 5. oktobra, gde se nalazila i gde je gorela. Ali, dobro, to nije predmet ove diskusije.
Prvo, plašim se da dugo godina neće u Srbiji doći do primenjene tehnologije. Kada kažem – primenjene tehnologije, mislim na tehnologiju koja će se primenjivati dugo vremena od onih drugih, preko, koji nam nude i tehnologiju i opremu.
U prepodnevnoj diskusiji sam govorio o ovih deset godina u kojima je došlo do uništenja i privrede i ekonomije. Ako se osvrnemo na hemijsku industriju i na hemijske gigante, a to je ''Viskoza'' Hemijske industrije "Zorka" iz Šapca, "14. oktobar", metalska industrija, MIN Niš, ako pomenemo Elektronsku industriju u Nišu, "Slobodu" Čačak, postavljam pitanje – na koji način ćemo koristiti ovih 200 miliona evra koje ćemo dobiti? Dobićemo taj kredit, da li će biti fiksna ili promenljiva kamata, verovatno ćete se dogovoriti, ali pitam se kako ćemo iz pepela početi da, kako vi rekoste, stvorimo, tj. da za 5-6 godina postanemo istraživačka velesila?
Gospodine ministre, mi opremu za proizvodnju mleka možemo da napravimo, sposobni smo, ali vas pitam – ono što proizvodi mleko, a to je krava, taj proces mora da traje 3-4 godine? Prema tome, ovo što vi rekoste, sumnjam da ćemo uspeti da se revitalizujemo za ovo vreme. Najviše bih to želeo, možda više nego vi. Vi ste prošli, verovatno, centre Rusije, Poljske, Francuske i došli ste u Srbiju, pa ste verovatno videli na koji način se u tim istraživačkim centrima sve to razvijalo.
Dame i gospodo, proces traje. Postavljam još jedno pitanje za vas, a to je nonsens pitanje, nad kojim treba svi duboko da se zamislimo. Razgovaramo o Srpskoj akademiji nauka, ali gde je Vojvođanska akademija nauka? Da li vi mislite da ovi zakoni mogu biti primenjeni na celoj teritoriji države, ili samo na ovom užem delu? Na to niste odgovorili, niti to, uopšte, u zakonu piše.
Ono što ste, takođe, na početku rekli jeste da je svrha ovih zakona po hitnom postupku da se u istraživačkim centrima mogu postaviti upravni odbori i predsednici upravnih odbora. Takođe sam u prepodnevnoj diskusiji rekao, a i složili smo se u matičnom odboru, da će, nadam se, politizacija izaći iz instituta.
Ono na šta bih se, takođe, osvrnuo, to je strategija naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije, u stvari, energetika i energetska efikasnost. Znamo da je energetika strateška infrastruktura zemlje neophodna za njen sveobuhvatni razvoj i sigurnost. Republika Srbija ne raspolaže energetskim resursima dovoljnim za sopstvene potrebe, pa je orijentisana na uvoz većeg dela strateških energenata, nafte, gasa, kvalitetnog uglja, kao i dela energetske opreme, posebno savremene, efikasne i ekološki prihvatljive.
Da bismo sve to izbegli i sprečili zavisnost od uvoznih energenata, potrebno je obnoviti i proširiti domaću proizvodnju savremene energetske opreme i opreme za zaštitu okoline, a, takođe, stvoriti i alternativne energetske potencijale, čime će se, ujedno, smanjiti i stopa nezaposlenosti.
Pitam vas, dame i gospodo, jer vi kažete da je potrebno stvoriti ili napraviti tu opremu, za koliko godina mislite da se ova oprema može strateški napraviti? Znate li da je "14. oktobar" iz Kruševca bio na svetskom glasu po proizvodnji rudarske tehnološke opreme, da smo tu opremu izvozili u Afriku i Aziju? Pitam vas gde je danas i na kojim se granama danas nalazi industrija "14. oktobra"?
Pored ogromnog napora i značaja sredstava uloženih u revitalizaciju postrojenja energetskog sistema Republike Srbije, stanje u energetskom sektoru je nepovoljno, iz raznoraznih razloga. Dobit koja se ostvaruje iz ove grane privrede se trošila na političke kampanje, a ne na proširenje energetskih kapaciteta i stvaranje novih alternativnih postrojenja za proizvodnju električne energije.
Dobro znamo da je Srbija u Evropi jedna od zemalja s najvećim vodenim potencijalom, na kojem se može izgraditi veći broj hidroelektrana, ujedno, izgraditi korita reka, što bi sprečilo ono što je danas najviše prisutno u Srbiji, a to su poplave, dame i gospodo.
Prioriteti u nauci i tehnološkom razvoju moraju biti usklađeni s prioritetima razvoja energetike, odnosno, napomenuo sam i u prethodnom izlaganju, mora se raditi na izgradnji novih energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije, zatim, na revitalizaciji energetskih postrojenja u energetskom sistemu, na opremi na površinskim kopovima, u gradskim toplanama i industrijskim energanama.
Novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti omogućiće funkcionalnu vezu akata kojima se ostvaruju prioriteti utvrđeni inovacionom politikom Vlade s dinamikom realizacije godišnjih programa inovacione delatnosti i realizacije inovacionih i razvojnih projekata, uspostavljanje okvira u kome se ostvarivanje zaštite i promet prava intelektualne svojine, i u toku primene i u toku realizacije inovacionih i razvojnih projekata, razvija na pouzdanim i podsticajnim osnovama.
Primenom zakona u svetlu pojašnjenih specifičnih kriterijuma inovacione delatnosti, kroz kategoriju razvojnih projekata, treba uspostaviti osnov na efektivnu podršku razvoja inovacionih aktivnosti onih subjekata inovacije koji su u najneposrednijoj vezi sa sektorom u kom se ostvaruje primena inovacionih proizvoda i usluga. Podsticati strukturu inovacionih organizacija u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije, čije uspostavljanje će značiti neposrednu vezu u inovaciji razvojnih aktivnosti sa strateškim prioritetima u osnovnim i primenjenim istraživanjima.
Potrebno je rasterećenje zakonskog teksta od dela nejasnih i nefunkcionalnih odredaba ili odredaba koje spadaju, pravno-tehnički i funkcionalno, u podzakonsku implementaciju strateških i nacionalnih prioriteta koje su u vezi s naučnim i tehnološkim razvojem. Primena izmenjenih i dopunjenih odredaba omogućiće i tešnje partnerstvo s privredom i međunarodnim organizacijama, ali i punu organizaciju s drugim ministarstvima, kroz definisanje posebnih programa inovacije i delatnosti.
Dame i gospodo, moje kolege su dosta pričale o oznakama geografskog porekla, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Ovim zakonom se želi naznačiti geografsko poreklo i ovde je dobro izlaganje izneo gospodin Poturak, ali nije naglasio nešto što je danas vrlo prisutno.
Dame i gospodo, vi ćete, regionalno, reći – hoćemo da proizvodimo zlatiborski sir, ali niste rekli odakle ćete sirovinu za proizvođača mleka nabavljati, kravu, a to je s područja Vojvodine. Znači, ni sirovina, ni repromaterijal nisu obezbeđeni sa Zlatibora. U stvari, vi ovim putem želite da prevarite proizvođača, odnosno korisnika proizvoda, što znači da u deklaraciji ne može samo da se kaže da je proizveden sir sa Zlatibora, već moraju da budu naznačeni i sirovinski dodaci, odakle je sirovina obezbeđena za ishranu stoke, za ishranu krava.
Znate, ako dovedete kravu ''simentalku'' na Zlatibor i pustite je da pase po pašnjacima Zlatibora, ona će proizvoditi isto kvalitetno mleko kao što ga je proizvodila ''buša'', naša nacionalna krava, koja je odgajena na našim područjima.
Prema tome, ovo što ste izneli o geografskim oznakama porekla je prihvatljivo, ali samo pod određenim uslovima. U toj deklaraciji mora da postoji kompletno poreklo i sirovine i proizvodnje, da onaj koji to koristi može da zna sve o poreklu tog proizvoda.
Ja sam na Odboru za nauku i tehnološki razvoj baš o primeni herbicida, insekticida, koji se danas primenjuju na teritoriji Srbije. To područje je bez velike kontrole. Danas postoji mnogo onih koji uvoze te preparate i normalno je da našim poljoprivrednim proizvođačima to prodaju s određenim uputstvima. Nigde ne postoji određena kontrola kako su ti hemijski preparati došli na naše područje, u velikoj želji da se proizvede što veća količina hrane, u sistemu velike nestašice.
Vi dobro znate da je Srbija bila zemlja, da kažem, u Evropi koja se mogla porediti, čak, s Holandijom, s velikim proizvođačima hrane. Pitam vas gde je danas Srbija, gde je Mačva, gde je Vojvodina, gde je Posavotamnava? Gde su ta područja koja su nekada proizvodila? Gde je danas stepen konkurentnosti njihove proizvodnje? Nema je.
Vidite, danas su mnogi govorili baš o subvencijama i svemu onom što je praćeno u toj poljoprivrednoj proizvodnji. Čitav jedan lanac proizvodnje hrane je povezan, u kontinuitetu, s industrijskim sistemom u Srbiji. Imali smo prehrambene fabrike koje su prerađivale voće. Danas smo jedni od najvećih izvoznika voća, ali gde se ono prerađuje? Prerađuje se u Sloveniji, u Hrvatskoj ili u Austriji, ili drugim zemljama Evrope.
Ovo što je kolega Ilić pričao, znate, kada se otkupljivala šljiva, onda je morala i gabaritno da odgovara izvoznicima, jer su tražili da veličina šljive mora biti adekvatna. To znači da na šljivi morate da merite metrom da li je to tri ili četiri centimetra ili je manje.
Ti uslovi koje nam diktira Zapad, EU, nemilosrdni su, ali kada svoju robu treba da plasiraju, da li znate da li za nas ili za istočno tržište proizvode isto ono što proizvode za svoje građane?
Prema tome, znajte da nismo u ravnopravnom položaju i plašim se. Meni bi bilo najdraže kada bi nauka došla do izražaja i kada bi se ovih 200 miliona evra moglo iskoristiti da se taj ekonomski potencijal pameti i nauke iskoristi. Hvala.

Iskorišćeno 13,5 minuta od vremena Poslaničke grupe.
Poslednji prijavljeni je gospodin Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, moram da vam kažem da su poslanici SRS-a govorili u skladu s onim što je tema, a tema je nauka, ljudi koji se bave naukom, institucije preko kojih se to može ostvarivati i krajnji cilj, šta želimo da postignemo preko toga.
U isto vreme, moram da vam kažem da nauka nije samo problem Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, niti privilegija. Po definiciji, ako je nauka univerzalna kategorija, onda je to problem kompletnog društva tj. kompletne države.
S obzirom na to da mi ne nedostaje hrabrost, smem unapred da vam kažem da ću kritikovati ovaj zakon, i to argumentovano. Nedopustivo je, ili meni bar malo zasmeta kada neko ko nije pročitao nijedan zakonski predlog, u tri ili u pet minuta iznese neke karakteristike. Videćete u mojoj argumentaciji da s pravom to kritikujem, čak ću pokušati da uvaženog profesora Nedeljkovića ''isprovociram''. Ako u tome budem uspeo, a to ću vezivati za ovaj zakon o zaštiti geografskog porekla, za mene je današnji dan uspešan, a i za Poslaničku grupu SRS-a.
Jedan od ovlašćenih predstavnika jedne političke stranke, neću da kažem koje, nije tu, ne može da mi odgovori, rekao je da smo izgubili nekih 10 godina. Znam na koji period misli. Nisam pozvan da ovde štitim taj period, jer i ne osećam u ime SRS-a nikakvu odgovornost, ali moram samo nekoliko činjenica iz tog perioda da kažem.
Tačno pre 20 godina, Elektrotehnički fakultet iz Beograda je bio među 15 najboljih u svetu, a danas, na šangajskoj listi, gospodine ministre, od 500 univerziteta, nema nijedan iz Srbije. Danas, nakon 10 godina demokratske vlasti u Srbiji, naše izdvajanje za nauku je 0,3% BDP.
Ne mogu reći da je za to kriva jedna stranka, prosto, nikad se za nauku u ovoj državi nije dovoljno izdvajalo, a možda je u nekom periodu, o kojem je govorio ovlašćeni predstavnik određene političke stranke, i više nego što je to danas, a još manje da se ne sme kritikovati ovaj zakon.
Izvinjavam se gospođi Branki Totić iz Zavoda za intelektualnu svojinu, ne znam koliko se ona bavi naučnim radom, ali pretpostavljam da se dva državna sekretara i te kako bave naučnim radom; ministar se više bavi politikom i rekao je da se bavi politikom koliko je vešt.
Ministre, ova tema o kojoj smo danas govorili ne dozvoljava finte. Vi ste vrlo često pokušavali, ne pada mi na pamet, niti hoću niti mogu da vam oduzmem, ali ne smemo davati nerealna obećanja ljudima koji pokušavaju da se bave ozbiljno naukom.
Mi za sebe kažemo da smo staro društvo, da je prosek 42 godine, ali prosek ljudi koji se bavi naukom je još iznad našeg prosečnog života građana, on je negde oko 45 godina. Ako sada pošaljemo poruku s vašeg mesta, gospodine ministre, mladim ljudima da je sve rešeno, da ovih 200 miliona od juče rešavaju sve probleme, onda ćemo ih dovesti u zabludu i vrlo brzo će im se to vratiti kao bumerang. To ne smete da radite. Vi budite optimista, niko vam ne brani, ali morate da budete realni prilikom davanja nekih izjava, a čini mi se da to baš nije bilo tako.
Na kraju, vezano za ovu strategiju, ne znam da li je ovaj koji je rekao – ko iznese nešto protiv ovih zakona, uopšte čitao ovu strategiju. Ona je, prvo, konstatovala sve probleme koje naša nauka danas ima, a oni nisu mali, oni su veoma brojni, a posle ste vi davali određena rešenja, odnosno viđenja kako to može da se prevazilazi. Još jednom, pošto niste odgovorili, a imam pravo kao narodni poslanik, kao predstavnik građana, u cilju da zajednički rešavamo neke probleme, pitam – zašto stoji rečenica "istraživači imaju", misli se na ove iz društvenih i humanističkih nauka, "slabe veze s nosiocima državne politike", a ovim zakonima, valjda, treba definisati određene načine i obrazac ponašanja za sve one koji žele da se bave naukom uopšte, iz bilo koje od ovih šest grupa i grana, da se bave nezavisno od toga kakav je njihov odnos s nosiocima politike? Ima propisan način ponašanja, sredstva za koja mogu da apliciraju i da se oni izvole baviti naukom na način na koji se to radi u svetu, ali vi ne kažete tako.
Kada sam rekao jutros, u izdvojenom mišljenju, da u ovim zakonima dominiraju političke boje, to ću vam pokazati kroz zakon o naučnoistraživačkom radu i delatnosti.
Naši naučnici koji su se bavili društvenim i humanističkim naukama, kako neko od priznatih i uglednih naučnika reče, nisu igrali po pravilima svetskih utakmica, dok se to ne može reći za one naučnike koji su se bavili prirodnim ili tehničkim naukama. Oni su, zbog objavljivanja radova, verovatno su to neke kategorije koje moraju na drugi način da imaju pristup, verovatno danas spremni da se uključe u međunarodne tokove bavljenja ovom naukom.
Postoji Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i on je rekao, u članu 9, da se Strategija donosi na 10 godina. Još uvek je važeći Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, a Vlada je donela Strategiju o razvoju naučnotehnološkog istraživanja od 2010. do 2015. godine. Mi već ne poštujemo to. Predložene su izmene i dopune, ali, gospodine ministre, to je važeći propis, to tako ne može. Moglo se sačekati, ili nešto uraditi, ili ne menjati uopšte taj rok.
Znači, ako se neko usudi da malo iskritikuje, onda on ne misli dobro nauci. Garantujem za sebe i za sve poslanike SRS-a koji su govorili. Ovo nije tema gde se može uputiti neka oštrija reč, ali onaj ko se usudio da govori pet minuta o ovome bez čitanja ovih predloga, ne misli dobro nauci.
Kada govorimo o Nacionalnom savetu, ranije smo imali 17 članova Nacionalnog saveta, sada imamo 17 članova. Struktura članova je bolja u predloženim izmenama i dopunama nego što je bila ranije, a došla je politika i ovde. Kako? Do sada je predsednika Nacionalnog saveta biralo 17 članova Nacionalnog saveta. Ko će sada birati predsednika? Biraće ga Vlada. Na čiji predlog? Na predlog ministra.
Vi kažete – kakve ima veze, oni ga finansiraju. Ima velike veze. Ja sad ovo posmatram kao pravnik po profesiji, a rekli ste – zamenika predsednika Nacionalnog saveta će birati ostali članovi Saveta. Nemoguće. Uzmite predsednika Skupštine, gospođo Čomić, je l' tako, bira se na isti način, odnosno potpredsednik i zamenik predsednika Skupštine se bira na isti način kao što se bira i predsednik.
Vi ste hteli da to stavite pod kontrolu. Ranije je bilo šest iz instituta, šest s univerziteta, sada imaju po tri; SANU, ranije dva, sada, isto, dva; Matica srpska, po jedan; Privredna komora Srbije, ranije jedan, a sada se kaže da će biti pet. Vi kažete da će tri člana biti predstavnici privrede i dva iz inostranstva. To je možda bolja struktura nego što je bila do sada iz oblasti naučnih ljudi, a u oblasti odbrane je, takođe, dobro. Jer, a to kažu oni koji su danas u Vladi ili podržavaju ovu vladu, Srbija nema šta da izveze.
Ne mislim da je to baš tako, ali ekonomija znanja je naša prednost, a to smo mogli da vidimo i kroz vekove. Uostalom, čini mi se da ste vi jutros rekli, a potpuno sam saglasan s tim, da je ubrzanom razvoju američke nauke šansu dao niko drugi nego Nikola Tesla. Pretpostavljam da još uvek ima ljudi u Srbiji koji imaju takav ili sličan pristup nauci. Zbog toga je danas u SAD-u najveći broj ljudi došao iz raznih zemalja..
Državni sekretari, vi se bavite naukom i naučnim istraživanjem i verovatno ste određen broj puta pomislili da više ne možete to izdržati, pretpostavljam, ne zbog vaših ličnih primanja, koja su u određenom momentu bila ispod dostojanstva i onoga što znate, već zbog opreme s kojom ste mogli da se susretnete; to je bio mnogo veći problem nego što imamo danas.
Spajanje ovih zakona nije dobro. Siguran sam da smo s ovog mesta mogli da pošaljemo bolju poruku, odnosno da se o ovome više govori nego što će to da učini Centar za promociju nauke, jer u Centar za promociju nauke će, verovatno, biti raspoređeni ljudi iz Ministarstva, pa u okviru ovih 10% smanjenja broja itd., ne date vi svoje kadrove da odu daleko od toga, ali to nije dobro i tako ne treba činiti.
Ono zbog čega sam nameravao da isprovociram gospodina Nedeljkovića jeste sledeće: ovde je tačno 52 proizvoda, ili 52 oznake geografskog porekla, između ostalih, i ariljska malina. Zbog čega ne postoji ili se ne osnuje, o tome vi razmišljajte, ministar neće, zato se vama i obraćam, možda, institut za malinu, za jagodu i za borovnicu, da nam se danas borovnicom ne bavi u Srbiji samo Ivan Đuknić iz Belanovice, nego da to radi jedan institut? Ako je ariljska malina zaštićen proizvod i ako se danas u Arilju, više proizvodi nego što se troši, to je, možda, jedina opština u Srbiji, zbog čega jedan od instituta ne bi bio tamo, upravo zbog toga?
Vi znate koji su problemi kod proizvođača maline, ali da vidimo da li još uvek treba da proizvodimo malinu, ili treba preći na borovnicu, kupinu ili nešto slično. Ukoliko budem uspeo da vas isprovociram da radite u tom pravcu, mi smo danas završili uspešno ovu raspravu.

Za reč se javio gospodin Božidar Đelić, ministar.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani narodni poslanici, složio bih se s poslednjim govornikom. Mislim da je ovo bio uspešan dan, iz razloga što smo ceo dan raspravljali o onome što je budućnost naše zemlje. Znam da je to pomalo izlizana fraza, da se često upotrebljava, bukvalno, za svaku temu, ali Srbija je počela s izdvajanjima za nauku od nekih 25 miliona evra sveukupno 2001. godine, a sada je stigla na četiri puta veći iznos, Srbija je zatekla redovne profesore na univerzitetima na prosjačkom štapu i neisplaćenim platama u institutima, Srbija 30 godina nije imala nijednu investiciju u opremu za naše naučne institucije, a krajem 80-ih godina je sve obustavila, pa i ''Vinču'', o kojoj smo pričali; od 1984. godine je u onoj njenoj inicijalnoj misiji bila zaustavljena.
Zahvaljujući drugim pomacima, o kojima danas nije reč, mi ćemo do kraja ove godine uspeti da rešimo i taj problem, koji traje 26 godina, i izmestiti napokon u zemlju porekla, tj. Rusku Federaciju, taj nuklearni otpad, na način da se ''Vinča'' vrati samo svojoj naučnoj misiji i da na taj način naš najveći naučni kapacitet potvrdi ponovo svoje mesto, ne samo u regionu, nego i u Evropi.
Današnji dan je momenat kada smo videli kako tri koordinisana pokreta mogu da se kombinuju i od ove godine to je nešto što ćemo moći zajedno da vidimo, u momentu kada budemo ovde raspravljali o budžetu za 2012. godinu.
Imamo Strategiju, ta strategija ima prioritete, ta strategija ima i konkretne mere, ta strategija ima i konkretizovane i kvantifikovane ciljeve, ima i mehanizam kroz koji se njena realizacija može pratiti.
Imamo danas, zahvaljujući Skupštini, debatu, nadam se, uskoro, i usvojene zakone, koji će omogućiti da se ovakva strategija sprovede. Nema nikakve namere da se politizuje nauka, niti ima razloga da se to desi.
Ovo je, čini mi se, element konsenzusa i zbog toga se nadam da ćemo već u aprilu, na sledećoj sednici Narodne skupštine, imati zakon o ratifikaciji aranžmana s Evropskom investicionom bankom, tako da već u maju možemo da sprovedemo na pravi način predstojeći ciklus finansiranja.
S tim elementima imamo, ne kažem, sigurni uspeh i pobedu, ali imamo mnogo više argumenata da se predstavimo našim evropskim i svetskim partnerima, bilo da su oni naučni, bilo da su privredni.
Mogu vam reći da već danas ovi pomaci koje radi naša zemlja, koji nisu dovoljni, zavređuju pažnju određenih centara odlučivanja u tom domenu.
Ono što je najvažnije u ekonomiji znanja, ono što pobeđuje, to je jasna slika onoga što želimo da uradimo i volja da uspemo. Već sada dolaze poruke iz sveta i naši naučnici vide da se ovoga puta nešto stvarno konkretno dešava, ne da imaju iluzije da će se sve promeniti preko noći, ali sigurno je da su stepen interesovanja i želja da se uključe viši nego što je to bio slučaj pre nekoliko meseci i godina.
Složio bih se, ovo jeste bio uspešan dan. U danima koji dolaze, razmotrićemo predložene amandmane. Već smo uočili nekoliko amandmana koji su apsolutno opravdani i u ime Vlade i predlagača ću ih prihvatiti.
Istovremeno, siguran sam da ovo neće biti poslednji momenat. Do leta ćemo formirati, ukoliko usvojite ove zakone, i odgovarajuće institucije i ukoliko se ratifikuje aranžman, već ove godine radićemo na temeljima infrastrukturne Petnice, radićemo na izgradnji jedne od lamela u bloku 32b, jer 200 naučnih porodica očekuje vašu i našu odluku da krenemo na tom putu, da bi napokon dobili krov nad glavom.
Radićemo na tome da se pripremi i sprovede ove godine ovaj poziv, samim tim i 50 miliona opreme, koje će omogućiti da to budu najbolji pozivi i najbolji projekti koje je ikada imala naša zemlja.
Sve u svemu, Srbija danas, kao što je rekao i potpredsednik Evropske investicione banke, koji razmatra ceo region, a i celu Evropu, Srbija je kroz ovakve pomake pokazala da je u stanju, da ima hrabrosti, da ima kapacitet da se izdigne iz trenutne ekonomske krize i da prepozna koji su pravi odgovori na nju.
Gradićemo i ovu materijalnu infrastrukturu, od koridora energetike, ali već sada gradimo kapacitet, gradimo ono znanje koje je potrebno i kadrove, da u godinama koje dolaze budemo u stanju da, pored tih koridora, postoje postrojenja naših startapova, naših klastera, govoreći na ustaljenom lošem srpskom jeziku, jer vidimo i sami da smo toliko malo pričali o nauci, da nam ponekad manjkaju i reči da izrazimo ove nove forme organizacije i funkcionisanja moderne nauke i tehnologije.
Bilo kako bilo, u sledećih nekoliko godina, u to sam uveren, i ova strategija i ovi zakoni će to obezbediti. Imaćemo Srbiju za pet godina u kojoj će izdvajanja biti blizu 1% BDP-a. Cilj je da jedna trećina toga dolazi iz privatnih izvora.
Imaćemo pet do šest institucija koje će biti na jednom evropskom gabaritu. Do tada će Evropa, sprovodeći svoju viziju 20-20, pokrenuti, kada krene novi ciklus finansiranja 2014. godine, tzv. FP8, ili već kako će se tada zvati, videćemo. Srbija koja danas crpi nekih 15 miliona evra godišnje iz tih fondova će imati faktor više.
Jedna Češka, samo za jedan projekat i jednu laboratoriju je u februaru ove godine povukla 24 miliona evra iz tih fondova, tako da Srbija, njeni naučnici i njeni građani imaju budućnost u ekonomiji znanja, pod uslovom da se složimo i oko dijagnostike, a to je da početna situacija nije najlakša, ali isto tako da prepoznamo da s onim ljudskim kapacitetom koji imamo u zemlji i rasejanju imamo sve elemente da budemo pobednici u predstojećoj velikoj bici i velikom ratu za poziciju u ekonomiji znanja u 21. veku.
Hvala puno na pažnji i puno uspeha svima.

Hvala, gospodine ministre.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)
(Sreto Perić, s mesta: Replika.)
Nema razloga za repliciranje ministru. U principu, dobili ste pohvale i niste isprovocirali profesora, prema tome, zahvaljujem, gospodine Periću.
Zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 9, 10, 11, 12, 16. i 17. dnevnog reda.
Nastavak sednice zakazujem za utorak, 9. mart 2010. godine, u 10 časova. Nakon mogućnosti koje dozvoljava član 235. Poslovnika, na dnevnom redu je tačka 13. dnevnog reda – zakon o amnestiji.
Lep vikend i radostan 8. mart.