Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo set zakona koji su najavljeni. Evo, ja sam jutros gledao u jutarnjem programu, šef države se obraća i objašnjava da kreću velike investicije u nauci, ulaganja u nauku, ministar već danima priča, odnosno potpredsednik Vlade, i tako dalje, i svi očekuju da će nešto u državi da se dogodi krupno, da će Srbija krenuti u razvoj, da će se dogoditi nešto pozitivno. Međutim, zakoni koji će se doneti, kao i svi prethodni zakoni koji se donose, biće jedno veliko razočaranje, jer nemamo gde te zakone da primenimo.
Imamo ustanove koje će dobiti određena sredstva. Ovde se najavljuje i proširenje neke administracije, tu će se zaposliti stranački ljudi i tako dalje. Sve ove ustanove koje će dobiti sredstva, to su izuzetno stranački kontrolisane ustanove, a ljudi na čelu, s potpuno negativnom selekcijom. Ljudi na čelu tih ustanova su postavljeni kao ono kada je bilo doba kriznih štabova. Slično je vreme došlo i crni dani za privredu i džaba je ulagati u nauku, u razvoj, u znanje, ako ono nema gde da se primeni.
Primena nauke u praksi. Gde možemo naše naučnike, u koja preduzeća da ih dovedemo i gde da primene svoje znanje?
Sada se u Srbiju uvozi sve i svašta. Sve je iz uvoza. Da li verujete da ne možemo da napravimo sušaru, gde smo nekada bili vodeći u Evropi? Odlično znam da smo, kada sam kao mlad inženjer radio na tim projektima, imali vodeće sušare u Evropi, koje su išle toliko u izvoz, posebno na rusko tržište, poljsko itd. Danas ne možemo da napravimo jednu običnu sušaru za šljivu, danas Srbija nije osušila tonu kvalitetne šljive koja zadovoljava kriterijume EU, vakumirane sušare i ostalo. Danas ne možemo da napravimo najobičniju rampu za pružni prelaz.
Da li znate koliko godišnje država Srbije daje za uvoz ovih nesrećnih rampi, koje koštaju, mislim, 200 - 250.000 evra po komadu?
Nekada smo imali institute. Gledajte ovu vakcinu. Znate li šta je Torlak bio nekad? Bio je umetnost; uništili tu firmu. Šta smo nekad bili u pneumatici, npr. "Prva petoljetka", šta smo nekada bili u raznoraznim materijalima koje je proizvodio "Magnohrom", veliki izvoznici u proizvodnji papira, u niz drugih, u prehrambenoj industriji? Šta je nekada bila "Budimka", "Srbijanka"? Sve je to mrtvo, sve je to pošlo naopako.
Bio sam u startu protiv tih kriznih štabova, kada su došli stranački poslušnici na čela instituta. Sećam se gospodina koji sada vodi Kapitalni fond Vojvodine. Zaboravio sam kako se preziva. Kada je on došao u ''Vinču'', ljudi su rekli – nema od nas ništa. Stvarno, sve je uništeno. Vaš je partijski drugi, veliki naučnik i stručnjak, kao, Kapitalni fond Vojvodine, on je čudo napravio. Sećam se, samo u oblasti vodoprivrede, koliko je on najavio projekata. Ništa nije urađeno.
S jednom potpuno negativnom selekcijom kadrova, imamo veliki odliv kadra iz Srbije, koji odlazi. Spremićemo, uložićemo u neke kadrove, koji će na kraju, kada vide da nemaju gde da primene svoja znanja, da nemaju gde da rade, dići ruke i otići iz Srbije.
Evo, koliko je Srbija uložila u centre, u opremu za školovanje i obuku pilota. Sada smo postali rasadnik pilota za Evropu. Pre neki dan slušam vas iz vladajuće stranke, sada neću da nabrajam koje vaše funkcionere, koji se hvale kako dolazi jedna domaća jaka kompanija iz Crne Gore i pravi jaku aviokompaniju u Srbiji. Molim vas, a JAT? Pa i JAT ćemo videti, možda ćemo ga nekom prodati, udati. Piloti odlaze, voze po celom svetu itd. Naši stručnjaci odlaze u svet, jer nemaju gde da rade. To je veliki problem.
Više nemamo građevinskih inženjera. Da li verujete, kao resorni ministar, tražili smo nadzor van Srbije, jer nemamo nadzorne organe u Srbiji, da se pojave, da mogu da vode nadzor, da imaju licencu za određene objekte? Šta je s arhitektama? Zar ne bismo mogli mi da položimo u koridorima optički kabl, nego mora da dođe jedan slovenački tajkun koji će da izmuza ovu Srbiju, milionima evra, stotinama godina?
To je Dulić uradio. Zar treba ministar da ode u javna preduzeća i lično da odnese zahtev da mu javna preduzeća to daju za dva-tri dana? Zar nas nije udostojio taj slovenački tajkun da kaže – predaću ja zahtev "Putevima Srbije"? Zahtev nije ni predat Telekomu, Ministarstvu za telekomunikacije. Ko njih šta pita?
Ovde par ljudi odlučuje o svemu. Zar mora baš šef države da se oglasi o svemu? On mora sada da priča o ovom setu zakona, ulaganjima u nauku, kao što je pričao o koridorima i koliko je urađeno koridora za dve godine.
Dve godine ste vi, gospodine Đeliću, na vlasti, a 12 km koridora ste uradili, opremili, i to poluprofil. Zamislite. Kada poredite vreme one vlade u kojoj smo bili zajedno i one prethodne – 4.000 km puta, a vi ste uradili 12 km. Sada je šef države pričao o koridorima, pričao o svemu, pričao o mostovima, a kada je pukla ''Gazela'', on kao da se uneredio, ućutao se, nije se oglasio. Onda, pustimo neke tamo službenike iz Grada Beograda da pričaju o tome.
Zar je moguće da pukne ''Gazela'', da dve godine ne možemo to pitanje da rešimo? Teramo inat s nekim romskim naseljem. I da smo, od 33 miliona evra za sanaciju ''Gazele'', koliko su naši stručnjaci predvideli i banke odobrile, u međuvremenu, dok smo se jurili da li ćemo Rome u kontejnere ili u čvrsti materijal, uštedeli tu 100.000 ili 200.000 evra, cena sanacije je porasla na 34 miliona evra.
Koliko sada ima projektanata u Srbiji koji mogu da projektuju velike mostove, most na Dunavu, most kod Vinče, most kod Beške? Ne može da se radi, ne može da se pripremi projektna dokumentacija. Nema dva-tri inženjera koji su ostali da to mogu da rade.
Šta je s gigantima poput "Mostogradnje"? Potpuno je razbijena u sistemu, uništena. Zašto? Šta sad vredi školovati i pričati i počinjati od nule, a treba svoditi platformu da se ti kadrovi negde prihvate, da ta znanja koja se steknu negde mogu da se primene. Ponavljam, džaba je nauka, džaba je znanje, ako Srbija ide u uvoz i nema svoju sopstvenu proizvodnju.
Nekad smo bili u tekstilnoj industriji vodeći. Imali smo kadrove, institute, fakultete. Otvorili Tekstilni fakultet u Leskovcu. Sada nemamo tu granu privrede. Ne postoji. Kineska roba, uvoz sa strane.
Zar ne možemo da se bavimo proizvodnjom mleka u prahu? Hiljade litara mleka sa prosipa. Seljaci bacaju, 15 dinara je otkupna cena, a uvozimo mleko u prahu. Mišković je uvezao i potpuno blokirao proizvođače mleka. Zašto ne možemo da se bavimo tom tehnologijom? Pogasili smo pola mlekara u Srbiji.
Zar ne možemo da se bavimo preradom voća i povrća, proizvodnjom sirupa, proizvodnjom onoga što smo radili i izvozili pre 50-60 godina?
Prema tome, džaba su sva ova ulaganja, ako se ne stvore uslovi za zapošljavanje ovih ljudi, za primenu ovih znanja.
Jedan tajkun ode i kupi Institut za puteve i Projektantsku kuću u Vojvodini i on sad vodi nadzor, a njega smo najviše nekada jurili, izuzetno. Zbog njega se u ovoj državi dogodilo štošta. On ju je u privatizaciji kupio.
Računao sam da ćete vi, gospodine Đeliću, napraviti čudo u hotelijerstvu, kada ste kupili ovaj hotel u Sokobanji. Da li je tako? Ali, niste se pomerili. Ne smeta javno da izađete ni da kažete da ste to kupili, nego taj hotel tavori, ćuti. Čiji je? Ne zna niko čiji je. Jeste, vaš je, nije vaš. Jeste Badžinog brata, vašeg ortaka. Nije. Vi ne smeta da kažete – kupio sam taj hotel, hoću da ga razvijem. To će da bude centar za turizam u ovom delu Evrope. Što se stidite? Sve nešto stidno.
Pre neki dan ste otvorili Kliniku za kardiovaskularne bolesti. Gazda ostaje anoniman, kao, a radnici mogu da izađu pred kamere. Molim vas, zašto se stidite da to kažete, na primer? Treba da izađete da kažete – jeste, hoću da poboljšam turizam u Srbiji. Jesam potpredsednik Vlade, jesam ministar za nauku i tehnologiju i razvoj, šta ste već sve, ali hoću jednu granu privrede da dignem na neki odgovarajući, evropski nivo. Nije to ništa strašno.
Kada je jedan vaš kolega kupio Atomsku banju ''Trepča'', čovek je odmah udario reklame na RTS-u. On hoće stvarno nešto da uradi, da razvije turizam i da se stvori kadar koji će razviti turizam. Ne kao ovaj vaš drug i kolega koji je hteo da razvije skijališta, pa tražio skijališta, pa da šaljemo ljude na obuku, na opremu i sl., pa pola skijališta danas stoji u koprivama. Doduše, snega koliko hoćete, ali nijedan ski-park nije prodat u toku godine. Zato je oprema namontirana itd.
Nedavno, kada su Rusi bili, kada smo razgovarali i bili gosti njihove vlade, sećam se odlično, kažem – zainteresovani smo za programe u proizvodnji sušenog voća i povrća. Nemamo tonu šljive, a najrodnija je godina bila u protekloj godinu. Tonu suve šljive nemamo. Zašto? Zašto je potpuni raspad sistema u određenim preduzećima? Zašto je dozvoljeno da se unište "Srbijanka", "Budimka", zašto u Vladičinom Hanu, jedna izuzetno dobra i kvalitetna fabrika?
Zar ne možemo da razvijemo tehnologiju za proizvodnju nameštaja? To je "Simpo" radio odlično. Hiljade novih firmi i hiljade starih koje su radili i koje su se bavile time, a sada uvozimo i izvozimo oblovinu, jer nemamo stručnjake. Stručnjaci su nam se svi digli i otišli u inostranstvo. Sada hoćemo da uložimo od nule. Počinjemo od nule, a vi ćete na čelo tih ustanova da dovedete stranačke poslušnike, ljude koji će sve to ponovo da unište, kao što su ovi koji su dolazili na čelo preduzeća sve uništili.
Šta to traži od nas EU, pa da mi prilagodimo razvoj naše tehnologije, naših stručnih kadrova, da se usmerimo ka tome? Ništa. Traži malinu, kupinu, pečurku. Da li je to sudbina naše dece? A oni hoće bankarstvo, telekomunikacije, elektroniku, to su oni sve pokupili. Hoće sad i EPS i "Telekom", a da sudbina naše dece bude da budu vozači traktora, berači malina, kupina, pečurki itd.
Prema tome, džabe, ovo je jedan zatvoren sistem. Nauka, razvoj Akademija nauka, preduzeća i ova znanja koja će se primenjivati u praksi, primenjivati širom Srbije, i od toga će ova država imati znatne koristi.
Zar je moguće da otkup vune u Srbiji ne vredi ništa? Otkup kože – ništa. Ne može seljak da plati kartu da preda kožu. Zašto? Nemamo tehnologiju, nemamo preradu, nemamo mašine da obruse, nemamo ništa. Da li znate da proizvođači, ovčari, vunu daju džabe, samo da im je odvezete, da je sklonite? Štaviše, pale je. Nekada se sve to koristilo i prerađivalo itd. Da ne pričamo o ostalim granama.
Pre neki dan sam slušao Nemce kako iznose da ništa ne bacaju. Sve recikliraju. Sve vraćaju nazad. Nigde nema gubitka energije. Sve se vraća ili u energiju ili u nešto drugo.
Vi dovodite vaše stranačke poslušnike na veoma smešne pozicije. Džaba fakulteti, džaba ustanove, džaba naučnici. Gledam jednu hidrocentralu, možda nije mini, srednjeg je kapaciteta. Zamislite, sretnem čoveka koji drži benzinsku pumpu. Po struci je bio električar u "Tehnosu" iz Čačka, na održavanju. Dve godine električarskog zanata je završio. Kaže – znaš šta, Veljo, dobio sam na tenderu da radim hidrocentralu.
Ljudi, o čemu mi razgovaramo? Zašto? Učlanio se čovek u G17. Oni mu rekli – možeš li ti da napraviš neku dobro organizaciju, da prikupiš malo kadra? On kaže – mogu. Evo, radićeš jedan sistem hidrocentrala.
Zamislite, jedan čovek koji je vozio "FAP", popravljao auto, električar će sada da pravi centralu! Šta će da rade oni naučnici i stručnjaci, oni veliki eksperti?
Pogledajte onaj projekat koji je bio – ušteda energije. Molim vas, najveći smo potrošači energije po glavi stanovnika u Evropi. To je bio odličan projekat u Evropi. Uložile se pare, uložilo se u nauku, uložilo se u razvoj i sve je propalo. Sve je uništeno.
Znate li koliko je Srbija bila napredna u građevinarstvu? Bili smo čuveni i u tehnologiji i u građevinskom materijalu. Sada smo na dnu. Svi sada dolaze u Srbiju da rade, a mi ne možemo da dobijemo nijedan posao na našim internim tenderima koje raspisujemo. Da ne pričam o putnoj privredi, o izgradnji centrala koje smo radili po celom svetu, gde je jedan "Energoprojekt" bio čudo, gde je jedna "Mostogradnja" bila čudo, jedan "Rad", jedan "Komgrap", jedan "Planum". Sve je sada uništeno.
Došli smo da bušimo jedan tunelčić u Ovčar banji, međutim, morali smo da tražimo Francuze. Francuzi su došli da ga probuše. Ovaj u Straževici, buškamo ga 25 - 26 godina. Igramo se, i da nisu tamo oni ljudi poginuli, ko zna do kada bismo se igrali. Valjda će neko konačno da se seti da moramo da kupimo novu opremu, novu tehnologiju, da doškolujemo kadrove itd.
Zato je dobro ovo ulaganje. Podržavam ovaj zakon, ali kuda posle? Za koga školujemo pilote, inženjere, kontrolore leta? Za nekog drugog, ko će ga dobiti džabe, spremnog, osposobljenog, a kod nas će vlast da vrše neki koje postavite politički, koji nemaju pojma o tome.
Mi ne možemo da organizujemo jednu protivgradnu zaštitu. Ne možemo da organizujemo kako je to u 21. veku u svetu. Ubi nas grad svake godine. Seljak, jadan, samo grca, kaže – joj, samo gledam u nebo. Gađamo raketama u oblake, kao što se radilo 1946. godine, 1945. godine, ono što je ostalo bilo, pa pucali ljudi.
To je, gospodine Đeliću, nešto gde treba uložiti prvo, da se pripremi kadar, da se osposobi, da se kupi oprema, da se nabave nove tehnologije, da se inoviraju postojeće tehnologije, da uđemo u određenu proizvodnju, ako mislimo da Srbija krene napred. Džaba je spremati kadar, spremati ga za neke u inostranstvu, izvaditi televiziju i mahati.
Sada mi hoćemo da radimo promociju nauke i naučnih dostignuća; pa to je odličan izazov da dođu stranci i pokupe nam sve ono što valja. Oni samo šmekaju, merkaju i kažu – dođite kod nas malo u ambasadu, da li možete da dođete kod nas u institut, i odoše nam ljudi. Odoše svi koji vrede.
Po poslednjem ispitivanju javnog mnjenja, mladih i školovanih ljudi od 30 godina, 33% želi da napusti Srbiju. Zašto, gospodine Đeliću? Zato što vi sedite 10 godina u Vladi, Dinkić vodi makroekonomsku politiku i finansije Srbije 10 godina i potpuno je razbio sistem, i jedan i drugi, a nema niko snage da ga skloni. Sada ide da traži neke regionalne centre; da bi opstao na političkoj sceni, mora da pravi te regionalne centre. On sada skuplja Boška Ničića u istočnoj Srbiji, pa Verka u Kragujevcu, pa vrbuje Ugljanina dole, da napravi neke centre da se opet ušunja u Vladu sa svojom svitom i da zauzme opet poziciju. Ali, Narodnu banku ne ispušta, kao terijer; kad uhvati terijer, nema, dok mu zube ne polomiš, ne možeš da mu otmeš.
Prema tome, mislim da će ovo biti jedan veliki promašaj i zato, gospodine Đeliću, mrka kapa. Želim vam mnogo uspeha i zbog vašeg truda, izuzetno, da dobijete kreditne linije i sve to, ali primena, praksa…