Naravno.
Reč ima ministar, gospodin Božidar Đelić.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, samo bih hteo da reagujem na nekoliko elemenata iz ovih prvih izlaganja izvestilaca, onih koji su izdvojili mišljenja i predstavnika poslaničkih grupa.
Mene često u Srbiji napadaju da sam optimista. Mislim da nije dobro da u našoj zemlji neko bude napadnut zato što je optimista. Nije reč ovde o optimizmu. Reč je o spoju apsurdnog imperativa i volje. Imperativ jeste da Srbija u Evropi, u ovom veku, imajući u vidu šta mnogi veći i moćniji od nje trenutno rade i šta se spremaju da rade, a da im najviše fali ljudi, mehanički može, u godinama koje dolaze, biti veliki gubitnik jednog globalno pozitivnog fenomena – dodatnih investicija u nauku i tehnologiju. Za nas je pogubno, jer ukoliko se izgubi i ovo naučnog potencijala koliko ga imamo, a čini mi se da smo se i jutros složili da ga nemamo dovoljno, to bi poprimilo razmere velike tragedije. Onda ono što je Hegel pisao, moglo bi da bude dopunjeno jednom antičkom, grčkom tragedijom i nama bi u tom slučaju bila slaba vajda i od koridora, i od gasovoda, i od naftovoda, bili bismo zemlja tranzita i niskih tehnologija.
Samim tim to jeste jedan imperativ, ali isto tako to je i izraz volje. Kao što je profesor Mićunović malopre pomenuo, bilo je i nekih drugih primera, ja bih preuzeo ova dva.
Finska je u datom momentu, zato što je izgubila tradicionalno tržište Sovjetskog Saveza, iz razloga koje dobro poznajete, pa nema potrebe da ulazim u detalje (ona je imala privilegovan pristup tom tržištu, izgubila ga je u roku od dve do tri godine, stopa nezaposlenosti te do tada već bogate zemlje vrtoglavo je porasla i njena moneta je brutalno devalvirana), bila u ogromnom problemu. Čak se dešavala velika emigracija iz Finske u Švedsku i druge zemlje, u Ameriku. Reakcija je bila po meri izazova.
Mislim da Srbija ima jedan takav izazov po meri jedne Finske, samo što je naša situacija još teža i složenija. Oni su razmotrili na nacionalnom nivou, i Vlada, i Skupština, i sindikati, i poslodavci i mediji, situaciju i uvideli da postoje određeni sektori koji pod novim okolnostima ni na koji način ne mogu biti oslonac razvoja te nacije. Konkretno su izabrali nekoliko sektora, najpoznatiji, to je onaj koji sada svi dobro poznajemo, pa ga čak veliki broj poslanika ima u rukama danas, to su telekomunikacije. Korektno je prepoznato da će razvoj telekomunikacija, naročito mobilnih telekomunikacija, biti sledeći talas razvoja sveta.
''Nokia'' je, dame i gospodo, postojala, ali u drugačijoj formi. To je bio konglomerat raznoraznih industrija, od drveta, preko proizvodnje televizora, mnogo čega. Posle nacionalne odluke da se krene u tom pravcu, fokusirana su sredstva u obrazovnom sistemu Finske i prodat je veliki broj delova tog preduzeća i, u neku ruku, ne kažem da su se kockali sa sopstvenom budućnošću, ali su imali hrabru odluku i iskorak da pokušaju da osvoje određene pozicije koje u tom momentu nisu bile blindirane od strane nekog kartela ili velikih firmi, koji bi onemogućili pristup takvom novom tržištu. Rezultat je spektakularan.
Irska je nešto drugačija, ali i nešto bliža nama. Jedna zemlja odakle se odlazilo, zemlja gde se u 19. veku umiralo od gladi, prema nekim procenama, 900 hiljada Iraca je umrlo tokom tri godine gladi, zato što krompir, tradicionalna hrana, tokom dve-tri godine nije uspeo. Najtalentovaniji, i ne samo oni, odlazili su tradicionalno. U jednom momentu, jedna generacija je rekla da je sada dosta i briljantno su iskoristili evropske integracije, usmeravajući skoro u potpunosti tu podršku, a nisu sve zemlje to radile, u obrazovanje i u nauku.
Mogu vam reći, u pripremi jedne ovakve strategije, tražio sam i dobio neposredni kontakt s ljudima koji sada imaju 50, 60, 70 godina, koji su bili tu pre 25-30 godina, kada su se te sudbonosne odluke za jednu takvu naciju, koja ima pet miliona stanovnika, manje od naše, donosile. Tu je bila veoma jasna odluka, državna odluka da Irska, imajući u vidu njenu pripadnost EU, iskoristi ono što su njene prednosti, a to je stanovništvo koje govori perfektno engleski, emigracija i veoma jasna veza koju su gradili sa svim Ircima koji su živeli u Americi i jedan broj njih imao značajne pozicije u tehnološkim firmama u toj velikoj zemlji. Pripremane su generacije koje će biti u stanju da budu ravnopravni partneri, od radnika, pa do inženjera i naučnika, velikim tehnološkim firmama, pre svega, iz SAD-a, jer je to bilo opredeljenje u to vreme.
Ono što je naročito interesantno, to je da u ovom momentu krize, kroz koju prolazi i ta nacija, sve te firme ne odlaze.
Želim da odmah kažem da je to već danas izazov Srbije, koja danas, po prirodi stvari, i to je sasvim normalno, i ne treba da budemo očajni zbog toga, privlači i one investitore koje gledaju tržište i one koji gledaju relativno jeftinije uslove poslovanja. Ono što je nekad Irska bila, imala je niže poreze, više nije. Ima plate koje su više nego u Francuskoj, koje su više nego u Londonu i Dablinu. Skuplje je živeti u Dablinu nego u Londonu, u proseku, ne treba gledati samo najskuplje delove u Londona. Ipak, ti investitori ostaju.
Zašto? Zato što se, posle privlačenja takvih tehnoloških firmi koje su dale bazu zamajca te zemlje, odmah investiralo u razvojne programe na razini značajnih investicija, tako da i Epl i Eser i Del i mnogi drugi imaju u Irskoj ljude s kojima zajedno razvijaju budućnost sopstvenih kompanija, tako da je odlazak iz Irske nešto što boli više te firme, nego što bi bolelo samo Irsku.
Ne bih davao negativne primere, više volim pozitivne, ali ima zemalja koje su, na primer, privukle automobilsku industriju na bazi jeftinije radne snage, na bazi povoljnije poreske politike. Međutim, te stvari se menjaju i te velike međunarodne firme, hladno, ne voleći ne i mrzeći nikoga, nego, kao što je u njihovoj prirodi, vođene samo sopstvenim interesom i računicom, prve fabrike koje su zatvarale bile su one gde nije bilo nikakvih razvojnih potencijala.
U tom smislu, već danas ću razgovarati o ''Fijatu''. Moj kontakt s gospodinom Markioneom je odmah bio na pitanju razvoja. Danas, i tu je jedan broj diskutanata ovde bio u pravu, kroz ovaj pokret prvobitnih privatizacija, po prirodi stvari, nema te želje, tj. računice da se određeni razvojni centri lociraju u našoj zemlji. Oni već postoje, već postoje zauzete pozicije, i ako mi kao nacija ne napravimo ovakav neki napor, ne kažem da je ovaj perfektan u svemu, zato o tome danas diskutujemo, nećemo biti u stanju da, poput jedne Finske i Irske, u decenijama koje dolaze, dođemo na mnogo viši nivo razvoja i u održivu situaciju.
Srbija ne sme da bude zemlja jeftine radne snage, koja ima nešto više poreze. Ambicija naše zemlje ne može biti drugačija od razvojnih kapaciteta znanja, koji su u svakom momentu od velikog interesa i za naša domaća preduzeća i za međunarodne firme.
Nije moguće, kao što su određeni diskutanti danas rekli, da nam je loša ova Evropa i ovo povezivanje. Bolje bi bilo da sakrijemo naše najbolje. Žao mi je, talenat je najmobilnija stvar na svetu. U momentu Interneta, najlošija strategija bi bilo zatvaranje, jer onda bi tek mladi otišli. I beli šengen, i vezivanje u EP 7 projektima, i otvaranje prema evropskim i drugim naučnim centrima, zapravo je argument više da naši talentovani ljudi odrede Srbiju kao svoju stalnu bazu, uz nužnu mobilnost koja ide sa svakom naučnom i tehnološkom karijerom.
Ideja cele ove strategije i ovih zakona, poštovani narodni poslanici, jeste na raznim elementima, koji su, pre svega, pragmatični, slušajući one koji su nam u ovom momentu predmet najveće pažnje, to su oni koji raspolažu tim znanjem ili veštinama koje se mogu plasirati napolju, a, s druge strane, mogu biti baza našeg novog modela razvoja.
Lično, u početku, to najbolje znaju moji saradnici, bio sam protiv toga da Ministarstvo nauke na bilo koji način bude uključeno u saradnju s nekomercijalnim stambenim jedinicama, pod pretpostavkom, kao što su neki rekli, da to treba na drugi način rešiti. Neko drugi će se time baviti, a hajde onda da mi ova oskudna sredstva usmerimo, pa i ova sredstva od aranžmana s Evropskom investicionom bankom, isključivo u naučnu opremu, isključivo u programe i u ono što je, bez ikakve dvojbe, nauka i što samo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja može i mora da uradi.
Promenio sam mišljenje. Zašto? Zato što su se sami naučnici, sami lideri iz naše naučne zajednice, i to ne samo oni koji rade s našima koji su u zemlji, nego i oni koji su uspeli da očuvaju i povrate jedan broj naših naučnika i inženjera, pozitivno izjasnili da se, u komparativnom smislu, mogućnost dodeljivanja stanova, kroz konkurse (već dve lamele u Bloku 32 su završene i već ove godine, zahvaljujući vama, ukoliko ratifikujete sporazumom s Evropskom investicionom bankom, moći ćemo i treću lamelu završiti, gde je konkurs već završen, gde 200 porodica očekuje, i ne samo to, nego još i dodatne četiri lamele u Bloku 32a na Novom Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, to će biti hiljadu i nešto više stambenih jedinica) dokazala u proteklih deset godina kao diskriminatorni faktor za stabilizaciju naučnog i tehnološkog talenta. To jeste tako.
S druge strane, ako razmotrimo one elemente koji su pomenuli poštovani poslanici, primera radi, o mogućnostima u domenu poljoprivrede, naravno da naša zemlja ima tu mogućnost. Prošle godine smo imali suficit od 215 miliona evra sa EU i Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima takav suficit, ali, da bismo išli dalje, imajući u vidu 1,3 miliona hektara koje imamo, ne možemo imati intenzivniji sistem. U pravu su oni koji su jutros govorili o tome da su naše preostale snažne pozicije u domenu semenarstva ugrožene. Jesu, ali ni na koji način to ne znači da možemo imati neku budućnost kroz nazovizatvaranje našeg tržišta. Naprotiv, ofanziva, volja, rešenost pod imperativom je rešenje.
Zbog toga, najverovatnije, ali to će biti predmet dodatne diskusije, idemo ka objedinjavanju na pravi način, ne kroz nužno pravno spajanje onoga što imamo, jer tu postoje marke i pozicije na različitim tržištima koje su pogodne, ali nije u redu da imamo danas probleme u najobičnijim elementima poslovanja, primera radi, obrta kapitala, koji mogu u malo slabijoj godini da ugroze naše pozicije. Ne možemo protiv ogromnog kartela međunarodnog semenarstva da idemo u razbijenom sastavu, s neobjedinjenim finansijama i nemogućnosti da bar s onom snagom koju imamo kao nacija idemo u tu utakmicu.
Ovo jeste i naučna i tehnološka, a, kao što vidite, već u samom startu, veoma ekonomska i primenjena priča.
Što se tiče politizacije, poštovani narodni poslaniče, vi ste otelotvorenje nepolitizacije. Član ste matičnog odbora i činjenica je da nismo menjali, evo, godinu i po dana, nijednog člana matičnog odbora, da se sada dolazi do kraja marta, po onome što je bilo određeno prema njihovom mandatu, do logičnog kraja mandata članova matičnog odbora koji su izabrani, ako se ne varam, pre četiri godine. U upravnim odborima bilo je prirodnih odliva i zamena. Nije bilo, mislim da smo to dokazali delovanjem i ove ekipe i načinom na koji se ophodimo, ma kakvog revanšizma, ma kakve politizacije, nego su se uvek tražile ideje više, da se poguraju stvari napred.
Što se tiče Akademija nauka, da, bilo je i teške njene nedavne istorije, ona jeste izašla iz okvira onoga što je normalni rad jedne akademije nauka. Na istoričarima je da kažu i da se izjasne o tome da li je to bilo neophodno, da li je to bilo nužno; u svakom slučaju, nova vremena i normalne ingerencije.
Mogu samo podsetiti da su razne zemlje imale u tom domenu razna rešenja. Malo se zna kod nas da je Češka akademija nauka samo pravna ljuštura. U Češkoj više nema jednog jedinog akademika po zvanju, zato što je tokom prethodnih decenija ta institucija ulazila sve dublje u dnevno- političke teme, tamo gde nauci nije mesto.
Kao što politici nije mesto u nauci, nije ni nauci mesto u politici, osim u informisanju javnih politika, tj. u formiranju jednog ekonomskog sistema, ali kroz uticaj, ne kroz dnevno-politički angažman, tako da je ovaj zakon koji je pred vama zakon koji će obezbediti normalno funkcionisanje jedne evropske akademije, koja će na normalan, ekonomičan način moći da upravlja resursima kojima raspolaže, ali ni na koji način nije ono što postoji u nekim zemljama.
Mogu vam reći, kroz veliki broj diskusija koje sam imao i s akademicima, i s ministrima nauke, i s ljudima iz javnog života tih zemalja, nema deljenja naučne zajednice između akademije, s jedne strane, i ostatka naučne zajednice, s druge. Kriterijumi će biti isti. Dodeljivanje projekta će biti na isti način, a i verifikacija će, kroz akreditaciju instituta akademije, u perspektivi biti uređena na isti način.
Završavajući s ovih nekoliko, da kažem, primesa i elemenata o ovome što smo sada čuli, mogu samo da kažem da ohrabruje to što smo jutros čuli da se, nezavisno od političkih partija, prepoznaje važnost ove teme. Sigurno je, i tu bih završio, da izdvajanje 0,3% iz budžeta nije dovoljno. Ali, nema mesta kukanju. Mogu vam reći, ukoliko u budžetu za 2011. godinu ovaj dom odluči da poveća 1% plate i penzije, to će biti ukupni gabarit jednog celog budžeta za nauku, 1%.
Pred nama će, za koji mesec, ponovo biti važne odluke. Lako je govoriti da je sve bitno, jer je sve bitno, ali jednog momenta dolazi do odluka i do budžeta za 2011. godinu koju će predložiti Vlada i do budžeta kojeg će ova skupština prihvatiti ili neće.
U tom smislu, ovo je inicijalna kapisla, mogućnost da prođemo kroz ovu tranzicionu, veoma važnu, godinu, da pripremimo na pravi način poziv za sledećih pet godina naučnih projekata, da prorade ovi aranžmani s Evropskom investicionom bankom. Mogu vam reći da je to već sada omogućilo u budžetu donacije iz evropskog budžeta za 2010. godinu, da nam obezbede dodatnih 25 miliona evra, koji će poslužiti za infrastrukturu u visokom obrazovanju, sa ciljem da se obezbedi mnogo bolja konkurentnost diplomaca na tržištu rada.
To je samo početak. Uveliko razgovaramo s Bankom za razvoj Saveta Evrope. Moram vam reći da ćemo se i ubuduće truditi da u budžetu za sledeću godinu i u budžetu Vojvodine, nadamo se, i na nekim drugim nivoima vlasti, i iz ovih aranžmana obezbedimo što više sredstava, ali s ekipom i, nadam se, s mnogima među vama, s pripadnicima naučne zajednice, da idemo direktno u kontakt i s onima koji nam mogu biti najveći neprijatelji a, ujedno, i najveći saveznici. Radi se o velikim tehnološkim kompanijama.
Danas u Budimpešti 3.000 mađarskih naučnika i inženjera radi za "Erikson", 1900 mađarskih naučnika i tehnologa radi za već pomenutu "Nokiju". Sigurno je mnogo bolje da ti giganti dođu u Srbiju, da ne bi naši ljudi otišli da rade za njih, ili već gde.
Očekuje nas diverzifikacija, mada danas, kada o tome pričamo, to izgleda kao na dosta dugačkom štapu, pa ljudi kažu – gde je ta privreda? Kroz Fond za inovacione delatnosti ćemo podržati naše domaće ekipe da naprave te nove firme, s tim novim patentima, s tim novim mogućnostima. Podržaćemo studente gde postoji element tehnologije kod nas, a istovremeno ćemo nalaziti, u to sam uveren, povoljne aranžmane, da neko, umesto da nam otima ljude, dolazi i investira kod nas.
Hvala vam puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem i vama.
Određujem pauzu od jedan sat. Nastavićemo u 15 časova. Prvi će reč dobiti dr Zoran Mašić kao repliku, on je spomenut. Hvala.
(Posle pauze –15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Pravo na repliku zatražili su, i dobiće, narodni poslanici Zoran Mašić i Zoran Šami. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ministre, hteo bih vama da kažem, pošto ste se vi, rukom pokazujući na mene, meni obratili, da svakako nisam pravi primer za to da li je postojala politizacija i da li postoji politizacija u Ministarstvu za nauku, time što sam član matičnog odbora za biotehničke nauke, jer vi znate da su članovi matičnih odbora u okviru Ministarstva za nauku, pre svega, birani po osnovu naučnog zvanja koje imaju, a to je najviše naučno zvanje – naučni savetnik ili redovni profesor, i da nije ni u kom smislu uzimana u obzir politička pripadnost bilo kog člana. Nadam se da će tako i biti. Upravo ako bi se desilo da me razrešite samo zato što sam član ove stranke, onda bih to tek tumačio kao političku odmazdu.
Naprotiv, konotacija mog izlaganja, a po pitanju politizacije, je upravo vaš predlog da unutar naučnih ili nacionalnih instituta, ili, uopšte, instituta čiji je osnivač Vlada ili država, imenujete sedam članova upravnog odbora. Do sada je bilo, kao što znate, osam, i pola je bilo iz instituta, a pola od predstavnika društvene zajednice. Sada većinu članova upravnog odbora delegira Vlada, čime se daje mogućnost da pojedini kandidati po političkoj pripadnosti budu birani ili imenovani za direktore instituta.
Ne možete nikako osporiti da to ne daje mogućnost, što ne znači da će automatski biti, ali imam primere i upravo sam zbog imena tih ljudi i njihove pripadnosti strankama rekao, neću da navodim, mogu, eventualno, posle, u razgovoru ili nekom drugom prilikom. Voleo bih da to ne bude nikako razlog i da ste obrazložili da je razlog ovakvog vašeg predloga samo činjenica da su stvarane u određenim momentima pat pozicije, da niste mogli da imenujete direktora, pa je to bio razlog da se ovako imenuje. Mislim da je to primarni razlog.
Na ono što sam vas pitao u okviru rasprave niste odgovorili. Ako hoćete, molio bih vas da na to odgovorite – zašto predlažete pet članova Nacionalnog saveta kao privrednike, jer smatram da je to nepotrebno, da oni ne mogu unaprediti, tj. aplikovati rezultate naučnoistraživačkog rada, s obzirom na ukupan broj, ako je to bila primarna motivacija? S druge strane, objašnjenje za povećanje kriterijuma za izbor u naučna zvanja u odnosu na postojeći pravilnik koji to reguliše. Zahvaljujem.

Reč želi potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić. Izvolite.

U najkraćem, želim da kažem da i danas članove matičnih odbora imenuje ministar. Mislim da će delovanje biti isključivo u skladu s principima meritokratije, a ne po tome ko ima kakvu partijsku knjižicu.
Mogu da kažem samo, u vezi sa situacijom u institutima, da će nam biti potrebna značajna akcija unutar tih instituta. Teško je poverovati da jedini segment našeg društva gde nisu potrebne ama baš nikakve promene jeste mreža naših naučnoistraživački institucija, koja je netaknuta otprilike već 30 godina. Skoro se nijedan institut nije pojavio, nijedan se nije ugasio, veliki broj njih, naročito u društvenim naukama, samo je promenio ime. U skladu s prioritetima i kroz dijalog i podsticaje, a ne kroz silu, verujem da ćemo doći do određene racionalizacije.
Što se tiče privrednika, mislim da ćemo teško uspeti da idemo ka onome u čemu se slažemo, bar načelno, a to je da veći deo naše nauke bude pretočen u proizvode, a da odbijamo dijalog, zapravo, s tim privrednicima, koji, naravno, nisu naučnici, niti se tražilo od privrednika u Nacionalnom savetu za nauku i tehnologiju da budu neki kvazinaučnici. Ne, od njih se očekuje da doprinesu da se na tom visokom nivou, u tom forumu koji neće biti jedini, ali dosta bitan, na nivou privrednih i naučnih elita, uspostavi jedan deo gde vidimo u kojim branšama je to moguće.
Sigurno će privrednici imati bolji predlog za preduzeća koja imaju mogućnosti da primene takve inovacije. Na isti način, pošto je to sada malo i direktno iskustvo u proteklih nekoliko meseci, u izradi ove strategije, da taj dijalog doprinese i naučnicima i privrednicima; ne doprinosi nužno naučnicima da budu bolji naučnici, ali sigurno doprinosi da znaju bolje u kom pravcu bi moglo da se primeni ono što rade, a privrednicima – da vide šta je to što nauka može da predloži i što bi njima u privrednom smislu moglo da bude bolje. U tom smislu, ovo povećanje broja privrednika, uključujući i one koji nam tradicionalno uzimaju najbolje ljude, da budu tu i da s njima raspravimo o načinima da proizvode i razvijaju njihove ideje kod nas, s našim ljudima, a ne uzimajući nam ljude, to je, čini mi se, nešto što će doprineti dobrom funkcionisanju ovog saveta.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe G17 plus, Nove Srbije, ZES, Napred Srbijo, DSS-a i SRS-a.
Prelazimo na tok sednice gde će se, po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 9, 10, 11, 12, 16. i 17. dnevnog reda, javljati narodni poslanici.
U skladu s Poslovnikom, a želeći da poštujemo i članove koji definišu redosled javljanja, ali i član 27. kojim se staram da svi oni koji imaju prava to pravo mogu da iskoriste, prvi će biti narodni poslanik Goran Mihajlović, posle njega, narodni poslanik Simo Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i koleginice, u okviru seta od šest zakona o kojima danas raspravljamo nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, koji je prvi put kod nas definisan pre pet godina, krajem 2005. godine. Period od ovih pet godina koliko taj zakon egzistira u Srbiji nije ni previše dug, nije ni previše kratak, ali je ipak toliki da se može izvršiti neka rekapitulacija, odnosno analiza efekata koje je on imao po pitanju inovacionih aktivnosti u našoj republici.
Shodno odredbama ovog predloga zakona, pod inovacionom delatnošću smatraju se sve aktivnosti koje podrazumevaju kreiranje novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga i njihovu aplikaciju u praksi, odnosno radi unapređenja NIS-a tj. Nacionalnog inovacionog sistema. Ovaj sistem je sam po sebi složena i kompleksna struktura, koja je sastavljena od privrednih društava, raznih javnih preduzeća, univerziteta, istraživačkih centara i raznih agencija i asocijacija, i sve one treba da deluju koordinirano da bi se postigao željeni efekat, a to je što brža i lakša aplikacija naučnih i tehnoloških znanja u RS.
Poznato je da najrazvijenije zemlje u svetu ulažu znatna sredstva, čak nekih 10-ak i više milijardi evra godišnje, u nauku i tehnologiju, a to finansiranje kod njih ide ili kroz nacionalne budžete ili od strane velikih firmi i korporacija, dok je u Srbiji, nažalost, ta suma manja i od stotinak miliona dolara i po tome smo već u samom startu u neravnopravnom položaju s najrazvijenijim zemljama.
Statistika kaže da je tih 0,3% BDP-a koji se izdvaja za nauku i tehnologiju i do desetak puta manje nego što najrazvijeniji univerziteti i instituti u svetu izdvajaju za naučna istraživanja.
S druge strane, treba naglasiti da sve zemlje imaju tzv. listu nacionalnih prioriteta koja zavisi od ekonomske razvijenosti i tržišne orijentacije svake konkretne zemlje, pa je, verovatno po uzoru na njih, i naše ministarstvo za nauku i tehnologiju, pošto kao i cela Vlada želi da kopira iskustva iz sveta, donelo listu od nekih sedam prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Ti prioriteti bi bili biomedicina, novi materijali, zaštita životne sredine, energetika, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.
Glavni nosilac svih tih aktivnosti je Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Spomenuto ministarstvo je krenulo u još jedan ambiciozni projekat, a to je stvaranje inovativnog društva u Srbiji. Šta to znači? Verovatno bi to bilo neko zamišljeno društvo koje bi trebalo da slede sve institucije u ovoj zemlji, a cilj je da se nove tehnologije i proizvodi što brže pojavljuju na tržištu, plasiraju na strana tržišta, na kojima, nažalost, vlada surova konkurencija, koju teško da pod ovakvim okolnostima možemo da pratimo.
U tom cilju je stvorena Nacionalna strategija naučnog i tehnološkog razvoja RS od 2010. do 2015. godine, čiji je krajnji cilj da 2015. godine Srbija izdvaja 1% BDP-a za nauku i tehnologiju.
Vidite, sve to lepo zvuči, ali postavlja se, kao i uvek, ono logično pitanje – odakle obezbediti novčana sredstva za ovako ambiciozne i glomazne projekte?
Verovatno da većina građana Srbije zna da se pare, kao i uvek, obezbeđuju po onoj uhodanoj šemi – putem kreditnog aranžmana, tj. zajmova od svetskih banaka, a svedoci smo da je juče bio jedan takav zakon – od Evropske investicione banke uzeto je nekih 200 miliona evra. Bilo bi sve u redu kada bi te pare bile trošene tamo gde su namenjene, ali iz iskustva znamo da najveći deo tih sredstava završava na nekakvim imaginarnim projektima u kojima, po pravilu, učestvuju oni koji su bliski aktuelnoj vlasti i režimu, a RS i njena nauka i tehnologija imaju vrlo malo vajde od svega toga.
Pitanje je – ko će te pare jednog dana da vrati, jer ste na svakoj od sednica otvarali po neku tačku dnevnog reda koja je vezana za odobrenje kreditnih aranžmana? Ako pogledate dnevni red i ove aktuelne sednice, vidite da su, čak, četiri tačke vezane za odobrenje međunarodnih kredita. To su tačke 4, 5, 29. i 30. i onda se postavlja pitanje – da li našim budućim generacijama činimo nešto dobro ili loše, jer, gospodine Božo, stara izreka kaže da je dug loš drug. Znači, trebalo bi da budemo vrlo obazrivi kada uzimamo ovakve kreditne aranžmane, jer će to neko jednog dana morati da vrati.
Upravo iz straha da vam ne bude odobren ovaj zajam, predložili ste da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku, ali stara izreka kaže – sve što je brzo, kuso je, pa veću štetu može doneti brzopleto usvajanje ovakvog zakona nego što bi bilo njegovo neusvajanje. Vrlo je neuverljivo obrazloženje koje ste dali da neusvajanje ovog zakona ima dvostruku štetu, kako po ministarstvo nadležno za inovacije, tako i po ustanove koje se bave naučnoistraživačkim radom u RS, jer, kao što znamo, ako ovi vaši zakoni budu i usvojeni, vrlo je mala verovatnoća da će zaživeti u praksi.
Kada će vaši zakoni zaživeti u praksi? Odgovor je jednostavan, onda kada uspete da oživite srpsku privredu. Ali, kako stvari stoje, nažalost, ovim i ovakvim načinom rada vaše vlade, to će teško da se desi i nadamo se da će se ostvariti onog dana kada Srbiju povedu čestiti ljudi, spremni da se upuste u koštac s aktuelnim problemima, koji će domaćinski raspolagati svim parama uzetim iz budžeta, iz narodnog džepa.
Moram da izrazim jedno žaljenje povodom ovog zakona. Pre dva dana, kada je bilo usvajanje zakona o učeničkom i studentskom standardu, pohvalio sam Ministarstvo prosvete jer mi se činilo da odavno nije usvojen nijedan zakon bez tutorstva neke od evropskih institucija. Ministarstvo prosvete je onda mislilo svojom glavom, ali to, nažalost, ne može da se kaže i za ovaj današnji zakon, jer ste i sami u obrazloženju rekli da je rađen na osnovu famoznog SSP-a i Nacionalnog programa integracije Srbije u EU, što znači da se ponovo nastavlja s onom starom praksom da se zakoni u ovoj skupštini donose po volji i meri stranih naručilaca.
Na kraju, samo da dodam da će ostale kolege iz Poslaničke grupe SRS-a obrazložiti i ostale zakone iz ovog seta, kako bi građani Srbije mogli da steknu zaokruženu, jasnu sliku po pitanju problematike koju tretiraju ovi zakoni, a konkretizacija tih zakona biće izvršena u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima, odnosno kada budemo branili amandmane naše poslaničke grupe.

Devet minuta i 35 sekundi iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Simi Vukoviću, obaveštavam narodne poslanike da ćemo, na osnovu člana 85. stav 5, danas raditi i posle 18 časova, do okončanja rasprave o tački dnevnog reda koja u tom trenutku bude predmet našeg rada.
Istovremeno, obaveštenje od RTS-a da će danas, u petak, 5. marta 2010. godine, zbog ranije preuzetih obaveza, do 17 časova biti praćeno zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu, a posle toga, u odloženom prenosu.
Reč ima narodni poslanik Simo Vuković. Molim vas da se samo prijavite. Izvolite. Posle njega, narodna poslanica Zlata Đerić.