Da li želi reč narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora? (Da) Izvolite.

Dakle, izdvojio sam mišljenje o zakonu o zaštiti geografskog porekla na Odboru za evropske integracije iz nekih opštih razloga i ambijenta u kome živimo.
Prethodni zakon je donet 2006. godine i, evo, već posle samo četiri godine mi donosimo novi zakon, a radi se o oblastima koje nisu tako lako promenljive. Ovo govori o tome da mi malo radimo da bismo zaštitili sebe, već, izgleda, da bismo zaštitili neke druge. Naša tužna praksa o tome dovoljno govori.
Malopre, potpredsednik Vlade kaže da je EU 2006. godine donela novu uredbu po kojoj ćemo mi još jasnije i brže moći da definišemo i zakonski uredimo određene oblasti. Zaista ne mogu da verujem. Znam i vidim kakva je vaša matrica i koji film vrtite u svojoj glavi, ali ne mogu da verujem da nam sve živo potiče, počinje i završava se s EU. Valjda postoje neki univerzalni zakoni koji vladaju na nivou sveta. Nemoguće da neko može na Novom Zelandu da zaštiti, ne znam, pirotski kačkavalj ili srpski ajvar, samo zato što je pre 20 godina tamo otišlo da živi 10 hiljada Srba koji znaju to da prave. I, ne može Novi Zeland da nam osporava ili da nam to ne osporava, samo zato što mi nismo ili oni nisu članovi EU. Valjda postoje neki zakoni koji postoje na nivou celog sveta. Pustite malo tu EU sa strane, ne mogu više ljudi da žive od vas.
Mnogo je naših proizvoda već zaštićeno od zemalja u okruženju. To govori da smo ozbiljno zakasnili i smatram da neko, naročito zbog proteklih 10 godina kako ste vi na vlasti, mora da snosi određene konsekvence. Naročito garnitura političara koja je to sve trebalo da isprati, a koja se, očigledno, nije snašla na tom svom putu tumaranja ka Evropi.
I, sada smo došli u situaciju – daj šta daš, da spasavamo što može da se spase. U ovako bogatoj državi, bogatoj pametnim ljudima i prirodnim resursima, mi tek 2010. godine donosimo zakone o zaštiti intelektualne svojine i proizvoda, kao i autentičnih geografskih regiona. Mislim da će i ovaj zakon, kao i mnogi drugi, biti prevaziđen, i to upravo zbog toga što se ovaj zakon mora finansirati iz budžeta, a budžet je prazan, zato što je uništena privreda odakle da se on puni. Ovo će biti jedan spisak lepih želja.
Naše bogatstvo je veliko i ogromno da ima toliko proizvoda, a i flore i faune, koji moraju biti zaštićeni. Predlažem da zaštitimo još jednu novu životinjsku vrstu, a to je "veseli vuk", odnosno onaj vuk koji lovi zabave radi, koga je juče promovisao ministar poljoprivrede Saša Dragin ovde, u Skupštini. Tako ćete imati još dopuna vašeg zakona i nastojanja da zaštitite određene autentične vrste i geografske regione u Srbiji. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? Ne.
Kada se prijavite, onda ja znam.
Pročitani ste. Dakle, mišljenja su izdvojili Momir Marković, Radica Jocić i Slađan Mijaljević. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo prisustvovali manifestaciji jednog od najvećih majstora reči; 45 minuta, nepunih 45 minuta je, da ne grešim dušu, gospodin Đelić pričao i nije rekao ništa. Naime, rekao je ono što smo znali, a ono što nismo znali, što iz ovog i svih ostalih zakona nismo mogli da pročitamo, ono što predstavlja pitanje svih pitanja, to od gospodina Đelića nismo mogli da dobijemo. Doduše, dva aplauza, jedan prekinut onog trenutka kada su shvatili da nije završio priču i onaj na kraju, pokazali su da se izlaganje primilo među poslanicima DS-a.
Neću govoriti o institutima koji tavore i jedva sastavljaju kraj s krajem, a imaju izuzetan kadrovski potencijal i mogućnosti da Srbiju, kroz naučna dostignuća, ne samo naučne radove, nego kroz naučna dostignuća, plasiraju na pravo mesto koje nam u Evropi i u svetu pripada. Danas ti instituti, bukvalno, tavore.
Samo ću da pitam, pre nego što pređem na zakon zbog koga sam izdvojio mišljenje, ministra Đelića – šta američka firma "Monsanto", koja se bavi genetski modifikovanim organizmima, traži u Srbiji, šta traži u Zemun polju, i ko je omogućio firmi, koja bukvalno truje svojim proizvodima celu planetu, da vrši eksperimentisanje u Srbiji?
Ovaj zakon, gospodine Đeliću, debelo kasni, kasni od 2001. godine naovamo. Doduše, doneli smo 2006. jedan zakon koji nije bio celovit i zbog toga moramo sada da ispravljamo. U međuvremenu se mnogo štošta promenilo upravo na polju o kome govori ovaj zakon. U međuvremenu su mnogi brendovi, tradicionalno srpski brendovi registrovani od strane i zemalja u okruženju, a bogami i iz EU. Sami ste rekli, šljivovicu je registrovao u Švajcarskoj čovek iz Francuske, a tamo, osim ''prskulje'', koliko se ja sećam, drugih šljiva i nema. Da vas podsetim da je ajvar registrovala Slovenija, u tom intermecu od kad ste vi preuzeli vlast, pa do današnjih dana. Da vas podsetim da su mnogi proizvodi već registrovani i da ćemo debelu borbu morati u EU da vodimo da, eventualno, vratimo pravo na brend.
Nije se vodilo računa ni tokom privatizacije, da se nešto što se proizvodilo u fabrikama koje su privatizovane zaštiti, tako da su vlasnici tih firmi, kupujući ime, kupujući brend, dobili i mogućnost da proizvode u bilo kojoj od svojih fabrika to što se u toj fabrici sa zaštićenim geografski poreklom proizvodilo. Tipičan primer vam je "Nikšićko pivo". Dakle, ime grada. Onog trenutka kada su počeli da štrajkuju, on im je rekao, dobro, vi štrajkujte, a ja ću "Nikšićko pivo" da proizvodim u pivarama u Rumuniji, jer su moje pivare tamo, a ja sam kupio ime.
Bojim se da su se mnogi naši proizvodi i brendovi odlili na takav način; još uvek nije došlo do toga da se vlasnik pojavi i kaže, to je moje, ja sam to kupio i mogu da proizvodim gde hoću. Bojim se, gospodine Đeliću, da će i pirotski kačkavalj, dakle, kačkavalj iz kraja odakle ste vi rodom, proizvoditi neko na Julijskim Alpima i brendirati ga kao pirotski kačkavalj, jer ga niste uspeli do sada zaštititi.
Usklađivanje s ovim zakonom, odnosno s EU, trajaće tokom primene SSP-a. Da pročitam iz obrazloženja jednu rečenicu. Gospodine predsedavajući, pošto citiram zakon, molim da mi se ovo vreme ne uzme. "Ova odredba je u skladu s članom tim i tim, kojim je propisano da se oznake geografskog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode koji potiču sa geografskog područja zemlje koja nije članica EU mogu registrovati na nivou EU preko nadležnog državnog organa, nacionalne države, ukoliko su registrovane u zemlji porekla".
Šta ćemo s proizvodima koji su sada registrovani…
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Markoviću.)
Zahvaljujem i izvinite za ove dve sekunde, gospodine predsedavajući.

Oprošteno vam je.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ovlašćeni predstavnik PUPS-a, gospodin Đuro Perić? Ne. Poslanička grupa manjina? Nova Srbija? Ne.
LDP? Da.
Gospodin Nebojša Ranđelović ima reč.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, neko je ovde rekao da pred sobom imamo set vrlo važnih zakona, a ja bih rekao da pred sobom imamo set najvažnijih zakona. To više nije apsolutna istina, to je aksiom da je 21. vek - vek znanja. Ovi zakoni treba da budu u službi činjenice da je 21. vek - vek znanja.
Napraviću mali pomak unazad. Gospodin ministar je pominjao bolonjski proces i sve ono što treba da bude nukleus svega što će naći ishodište u onom što se zove SANU. Osvrnuo bih se s par rečenica i na taj deo izlaganja gospodina ministra.
Ja sam i sam profesor Univerziteta i znam koje je prednosti donelo nešto što se zove bolonjski proces, ali bih apelovao da u tome ne treba biti ''veći katolik od pape'' i ono što nazivamo bolonjskim procesom treba primenjivati u našem slučaju i u našoj zemlji onako kako to primenjuju velike i ozbiljne nacije. Dakle, ono što je, recimo, u Nemačkoj, vrlo kozmetički, kako to govore nemački naučnici, za nas ne treba da bude Sveto pismo, već da iz tog procesa izvučemo samo ono što je deo osnovnog, deo bazičnog interesa srpske nauke i srpske prosvete.
Gospodin ministar je, takođe, govorio o mogućnostima koje se otvaraju svim ovim procesima, o kojima su i uvaženi prethodnici i predstavnici, odnosno gospoda ministri govorili. Postavio bih i sebi i svima pitanje – šta su mogućnosti, a šta je način realizacije? Vrlo često smo svedoci da se ono što se postavi kao strategija i ono što nazivamo mogućnostima pretvara u trku za ostvarivanje parcijalnih interesa, koji liče ne otimačinu budžetskih sredstava, a na drugoj strani se zanemaruju bazični nacionalni interesi u oblasti nauke.
Sada bih se zadržao na tekstu Predloga zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Sve ovo o čemu smo govorili ima i političke atribute i naravno da, čim se pomene Srpska akademija nauka i umetnosti, jedna od prvih asocijacija je njena uloga u onome što se zove posrtanje srpskog društva i srpske nacije tokom 90-ih godina. Činjenica je da mnoge od ovih političkih ocena stoje i da su mnogi članovi Srpske akademije nauka i umetnosti nastojali da budu arbitri svega što je biće države i društva, ali bez ikakve odgovornosti, i to je ono što je loše i što nas sve pritiska, čega smo svedoci poslednjih 20 godina.
Kako je naš prevashodni posao u ovom trenutku da se bavimo ovim setom zakona, zadržaću se, odnosno postaviću i sebi i prisutnim predstavnicima Vlade par pitanja, a sve u cilju da se tekst ovog zakona poboljša i da se upodobi pravoj nameri.
Najpre bih se zadržao na članu 1. Ovaj član 1. nekako je u suprotnosti sa nečim što se zovu pravila pravnog normiranja. To liči na preambulu. Ustavi trebaju da imaju preambulu, preambulu treba da imaju ustavni zakoni ili zakonski tekstovi koji regulišu široki delokrug nečega što spada u kategoriju javnog prava.
Istorijat Srpske akademije nauka i umetnosti, moramo priznati, nema potpunog kontinuiteta i jeste nešto vrlo važno, ali moje je mišljenje da, shodno pravilima pravnog normiranja, tome nije mesto u ovom zakonu. To suštinski ništa ne menja niti doprinosi ovom zakonu, ali postoji nešto što je naša suštinska zamerka.
Postavio bih pitanje i izneo zahtev da se ono što smo pokušali da popravimo amandmanom usvoji. Naime, u članu 9. se određuju uslovi za izbor članova Srpske akademije nauka i umetnosti, redovnih, dopisnih i inostranih članova. U 1. stavu stoji koji su uslovi za redovnog člana i tu se sublimiraju i uslovi za dopisnog člana Akademije, ali u stavu 2. stoji da za dopisnog člana Akademije može biti izabran državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na njenoj teritoriji, koji se istakao značajnim naučnim, odnosno umetničkim rezultatima.
Postavlja se pitanje – šta s nekim ko je istaknuti naučnik, ko je državljanin Republike Srbije, a nema prebivalište u Republici Srbiji? Da li Srbija sme, da li je odgovorno odreći se usluga takvih kadrova? U prošlosti je bilo takvih primera. Nadam se, korisno je, značajno je za Srbiju da takvih primera bude i u budućnosti, ali je važno da se takvim ljudima i takvim kadrovima ne sprečava mogućnost da budu članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, jednim, rekao bih, ne previše odgovornim pristupom regulisanja onoga što je član 9.
Ostatak svog vremena, odnosno vremena svoje poslaničke grupe ostavio bih za eventualnu završnu reč nakon diskusije o zakonima u načelu. Hvala.

Hvala, gospodine Ranđeloviću.
Ovlašćeni predstavnik SPS-JS, gospodin Bortić ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre i cenjeni predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, živimo u vremenu potpune globalizacije i opšteg povezivanja čovečanstva u svim oblastima života i rada. U toj globalizaciji, svaki pojedinac, svaka društvena grupa i svako društvo i država izloženi su surovoj i bespoštednoj konkurenciji i neprekidno se nameće potreba golog opstanka na globalnom tržištu znanja, rada i kapitala.
Oni pojedinci i ona društva koja nisu spremna i osposobljena da učestvuju i da se takmiče u toj surovoj utakmici, osuđeni su na robovsku budućnost, na zaostajanje i nestajanje sa globalne društvene scene. Nažalost, na takvu budućnost biće osuđena i Srbija, ukoliko ne shvati proces o kojem je reč i ako potencijale, koji nisu mali, pre svega, u prirodnim i ljudskim resursima, ne organizuje i ne uključi na najbolji način u svetske tokove.
Ogromno zaostajanje, pre svega, u domenu nauke i tehnologije, stavlja Srbiju u veoma neravnopravan i težak položaj. Jedina njena šansa u 21. veku počiva na njenom učešću u oblastima vrhunskog znanja. Ne treba zanemariti činjenicu da smo na individualnom planu u toj oblasti ostvarili više nego zapažene rezultate i da su naši naučnici, rođeni i obrazovani u našoj zemlji, u mnogim oblastima dostigli sam vrh na svetskim univerzitetima, naučnoistraživačkim centrima i institutima.
Nažalost, ti individualni rezultati naših ljudi, koji su svoja znanja stečena u ovoj zemlji verifikovali u svetskim centrima nauke i tehnologije, samo potvrđuju pravilo opšteg zaostajanja našeg društva i Srbije kao države, čiji su univerziteti i instituti u ovom trenutku na potpunoj margini vrhunskog naučnoistraživačkog rada u savremenom svetu. Sama činjenica da se na šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta u svetu ne nalazi nijedan univerzitet iz Srbije, potpuno poništava individualne rezultate naših naučnika koje su oni ostvarili u svetskim naučnim centrima.
Svetski centri tehnologije, pored Zapadne Evrope, SAD, Japana i Kanade, razvijaju se i u Rusiji, Indiji, Kini, Brazilu, pa čak i na Bliskom Istoku. Sve ove zemlje shvatile su značaj razvoja nauke i izdvajaju ogromna sredstva za investiranje u ovu oblast. Pored razvoja vlastitih potencijala i ulaganja u obrazovanje i formiranje sopstvenih naučnika, ove zemlje izdvajaju ogromna sredstva i za kupovinu naučnih potencijala iz nerazvijenih zemalja i onih zemalja koje nisu shvatile značaj nauke za budućnost njihovog opstanka.
U tom smislu, više nego indikativan je podatak da npr. Savezna Republika Nemačka planira da u sledećih osam godina zaposli čak 400 hiljada inženjera i naučnika, najvećim delom iz imigracije. Slično planiraju i druge zemlje razvijenog sveta. Sve će to podsticati imigraciju naučnih talenata iz celog sveta, pa će se na meti trgovaca znanjem naći i najbolji mladi naučnici i talenti iz naše zemlje.
Krajnje je vreme da Republika Srbija spreči ili barem ublaži ovu sumornu sliku vlastite budućnosti i da znanje koje su mladi talenti stekli u ovoj zemlji primeni i razvije u našoj privredi, kako bismo je učinili konkurentnom na svetskoj pijaci.
Ovo Srbija ne može rešiti nikakvim administrativnim merama i zabranama našim mladim talentima da odu tamo gde mogu razvijati svoje ideje i verifikovati svoja znanja. Ona to može na pravi način regulisati samo ako sve potencijale društva uključi u razvoj naučnoistraživačkih delatnosti i ako se opredeli da u razvoju nauke izdvoji mnogo značajnija budžetska sredstva nego danas.
Nažalost, budžetska izdvajanja za nauku i tehnologiju su oko 0,3% domaćeg bruto proizvoda i ta sredstva nisu dovoljna za krupnije investicije u naučnu infrastrukturu. Takva opredeljenost pruža dosta sumornu sliku za razvoj naše nauke i za budućnost Srbije i njen prosperitet. Zbog toga je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2010/2015. godine prvi ozbiljniji korak da se zaustavi naučno zaostajanje Srbije i njena potpuna ekonomska marginalizacija na globalnom tržištu.
Za realizaciju te strategije neophodno je usvojiti više zakonskih i drugih propisa koji će regulisati odnos društva prema razvoju nauke i tehnologije i omogućiti razvoj naučnoistraživačke delatnosti u našoj zemlji. Istovremeno, donošenjem ovih zakona, Srbija će morati, barem u normativnom smislu, približiti uslove za obavljanje naučnoistraživačkih delatnosti savremenoj evropskoj normativi.
Dame i gospodo narodni poslanici, u setu ovih zakona, posebno značajno mesto ima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ovaj zakon omogućiće implementaciju strateških nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Njegovom primenom, racionalizovaće se mreža naučnoistraživačkih organizacije i obezbediti tesna saradnja instituta i fakulteta.
Ovaj zakon će obezbediti partnerstvo sa društvom, kroz popularizaciju nauke, njeno uključenje u privredu, realizaciju zajedničkih projekata s dijasporom, ali i partnerstvo s međunarodnim organizacijama, kroz zajedničke programe.
U realizaciji kapitalnih projekata od strateškog značaja, zakon stvara uslove da se oko tih projekata okupe sva ministarstva i institucije od nacionalnog značaja.
Donošenjem ovog zakona obezbediće se definisanje prioritetnih razvojnih i primenjivih naučnoistraživačkih programa, primena rezultata istraživanja i bliže povezivanje s visokoobrazovnim institucijama. Ovim zakonom poboljšaće se efikasnost alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa, efikasnije će se raspodeljivati sredstva za nauku, a obezbediće se i unapređenje i primena tehnologije koja je rezultat sopstvenog razvoja.
U odnosu na dosadašnji zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ovaj predlog zakona u velikom broju odredaba reguliše pozicije naučnoistraživačkih institucija i njihovo međusobno povezivanje, kao i organa upravljanja, njihov izbor i razrešenje i odnos nadležnog ministarstva prema radu ovih institucija i njihovih organa upravljanja.
Zakonom su unete mnoge izmene i dopune koje u velikoj meri stvaraju potpuno nov pravni ambijent za rad naučnoistraživačke delatnosti u našoj zemlji.
Oblast inovacione delatnosti sistemski je u Srbiji uređena prvi put zakonom koji je donet 2005. godine, kojim je definisana prirodna inovaciona aktivnost, projekti kroz koje se te aktivnosti realizuju i ustrojena organizaciona struktura nosilaca inovacionih delatnosti.
U proteklih nekoliko godina, primena ovog zakona omogućila je da se kroz iskustvo u praksi uoče sve njegove nedorečenosti i nedostajući mehanizmi, a i ona rešenja koja su kruta ili preregulišu ovu, po prirodi, promenljivu materiju. Takve krute norme i zakonska rešenja otežavali su ili onemogućavali da se sufinansiranje budžetskim sredstvima neposredno podstiče stvaranjem tržišno potvrđenih inovativnih roba i usluga i da se posredno utiče na unapređenje opšte klime u kojoj inovativni resursi, pre svega, ljudski, čine pouzdan generator razvoja domaćih privrednih potencijala.
Nedostaci koji su se pojavili tokom trogodišnje primene zakona nametnuli su potrebu da se, izmenama i dopunama, otklone, i to na način koji će omogućiti uspostavljanje prioriteta utvrđenih petogodišnjom inovacionom politikom i njihovo usaglašavanje s realizacijom programa inovacione delatnosti.
Izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, unose se pojmovi specifičnih kategorija inovacionog sistema koji će doprinositi pouzdanoj primeni zakonskih odredaba. Obezbeđuje se i efikasnija primena mehanizama podsticaja na postojeće resurse, uz objašnjenje strukture i specifikacije mreže subjekata inovacionih aktivnosti.
Menjaju se u dopunjuju odredbe kojima se uređuje Fond za inovacionu delatnost. Tako se organizaciono i funkcionalno omogućavaju uslovi za podsticaj inovativnih aktivnosti u odnosu na novoosnovane privredne subjekte, ali u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije.
Uklonjene su uopštene odrednice o delatnosti Fonda, odnosno one koje znače preklapanja s poslovima ministarstva nadležnog za inovacionu delatnost.
Novim zakonskim rešenjima otklonjene su odredbe koje nemaju potrebu opštosti, opštost u zakonskom aktu, kao i odredbe koje su nefunkcionalne, uopštene ili van logičkog konteksta zakonskog sistema. Treba očekivati je da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti omogućeno uspostavljanje funkcionalne veze kojom se ostvaruju prioriteti inovacione politike Vlade s dinamikom realizacije godišnjih programa inovacione delatnosti i periodom realizacije inovacionih i razvojnih projekata.
Primena izmenjenih i dopunjenih odredaba omogućiće i partnerstvo s privredom i s međunarodnim organizacijama, ali i punu koordinaciju između Ministarstva, kroz definisanje posebnih programa inovacione delatnosti.
Polazeći od činjenice da je SANU najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji, koja postoji oko 170 godina, koja ima izuzetno uspešnu tradiciju, nametnula se potreba da se, u skladu s naučnoistraživačkim ciljevima koje je u ovom trenutku postavila naša zemlja, donese novi zakon o delatnosti ove izuzetno važne institucije, u skladu s novim društvenim uslovima.
Čuvajući višedecenijski ugled i način rada ove institucije, Predlog zakona o SANU vrši samo manje izmene, zarad boljeg unutrašnjeg organizovanja i povećanja delotvornosti SANU.
Prvi cilj zakona je podrobnije uređivanje imovine kojom Akademija raspolaže ili upravlja. Tu se, pored nepokretnosti koje ima Akademija i već raspolaže njima, i one u državnoj svojini koje ona koristi, ali i zadužbine, fondovi, fondacije i pokloni. Na ovaj način, bitno će se povećati izvori prihoda za samostalan rad Akademije, a time će se smanjiti i izdaci iz budžeta.
Novim zakonskim rešenjima ukida se mogućnost izbora novih članova van radnog sastava, koji su posle raspada bivše SFRJ birani među istaknutim naučnicima i umetnicima u bivšim jugoslovenskim republikama. Sada takva potreba više ne postoji, budući da postoji mogućnost inostranih članova.
Novinu predstavlja i odredba o potrebi očuvanja ravnoteže između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja članova iz društvenih i humanističkih, s jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, s druge strane.
Zakon predviđa i povećanje akademijske nagrade, čime se ona po iznosu približava nagradama akademija u okruženju, a radi povećanja delotvornosti Predsedništva Akademije predviđeno je smanjenje broja članova Predsedništva.
Ipak, najveću novinu koju uvodi ovaj zakon predstavljaju njegove odredbe kojima se uređuje status, način upravljanja, sastav i finansiranje instituta čiji je osnivač SANU. To je jedan od razloga zbog kojih je ovaj zakon trebalo doneti, jer bi, inače, instituti čiji je osnivač Akademija ostali u pravnoj praznini i njihov status i delatnost uopšte ne bi bili uređeni zakonom.
Predlogom zakona o SANU obezbeđeno je da rad ovih instituta bude analogan načinu na koji je ta materija uređena u zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, s jedinom razlikom, što se obezbeđuje odgovarajuće učešće Akademije u upravljanju institutima čiji je ona osnivač i što je manji broj članova upravnih i stručnih organa u ovim institutima.
Predlogom zakona o oznakama geografskog porekla vrši se njegovo usklađivanje s Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima, jer je dosadašnji zakon o oznakama geografskog porekla, zakon bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pored toga, novim zakonom se obezbeđuje harmonizacija ove oblasti s uputstvima i uredbama EU koje se odnose na oznake geografskog porekla.
Imajući u vidu da je usklađivanje proces koji će trajati tokom primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpuna usklađenost s propisima EU biće postignuta u roku koji je Sporazumom definisan, odnosno pet godina od dana njegovog stavljanja na snagu.
Predlog ovog zakona ispunjava obaveze iz potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pored toga, on je usklađen s rešenjima koja je Svetska trgovinska organizacija propisala za svoje članice – Sporazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine, kao i s Madridskim sporazumom o suzbijanju lažnih ili prevarnih oznaka porekla na proizvodima i Lisabonskim aranžmanom o zaštiti imena, porekla i njihovom međunarodnom registrovanju.
U izradi predloženih rešenja, pored pomenutih međunarodnih konvencija, korišćena su i rešenja iz zakona Švajcarske, Francuske, Češke, Mađarske, Slovenije i Hrvatske. U tom smislu, predloženim zakonom uređen je postupak za sticanje međunarodne zaštite domaćih oznaka geografskog porekla, kao i sistem kontrole kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda.
Zakonom je posebna pažnja posvećena definisanju posebnih pojmova, imena porekla i geografske oznake, kao i njihovom određivanju u odnosu na tradicionalne i istorijske nazive. Uređena je i zaštita homonimnih geografskih naziva, čime se reguliše zaštita oznaka kojima se obeležavaju proizvodi iz mesta čiji su naziv identični.
Ugovor o patentnom pravu usvojen je na diplomatskoj konferenciji u Ženevi, 1. juna 2000. godine, potpisalo ga je 60 država Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, a ratifikovale su ga 22 države. Ugovor je potpisala i Evropska patentna organizacija i njegove odredbe uključene su u Konvenciju o evropskom patentu. Ugovor je stupio na snagu 28. aprila 2005. godine.
Pristupanjem ovoj konvenciji, naša zemlja ispunjava obavezu koju je preuzela potpisivanjem i ratifikacijom sporazuma CEFTA, kao i Sporazuma o pridruživanju EU. Pristupanjem ovoj konvenciji, omogućiće se pravo glasa i aktivno učešće predstavnika naše zemlje na sednicama Skupštine, kao i na sastancima eksperata i radnih grupa koje ona osniva. Ugovorom o patentnom pravu standardizovani su uslovi u zemljama članicama za sticanje datuma podnošenja prijave i smanjeni rizici da podnosilac prijave izgubi patentno pravo. Takođe, standardizovani su i formalni uslovi za nacionalne i međunarodne prijave patenata.
Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu predviđeno je njegovo usvajanje prema tekstu Ugovora o patentnom pravu u originalu, na engleskom jeziku, i u prevodu, na srpskom jeziku. Prihvatanjem ovog ugovora otvaraju se značajne pretpostavke za izjednačavanje uslova pod kojima će vlasnici patentnih prava iz naše zemlje nastupati na međunarodnom tržištu.
Predlogom zakona o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. jula 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 1967. godine i Ženevi 13. maja 1997. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine, Republika Srbija potvrđuje Ženevski akt, akt Ničanskog sporazuma. Time ona stiče pravo glasa i aktivnog učešća njenih predstavnika na sastancima Skupštine posebne unije, na sastancima Komiteta eksperata i na sastancima radnih grupa, na kojima se donose odluke o promenama međunarodne klasifikacije roba i usluga.
Prihvatanjem Ničanskog sporazuma, Srbija stiče pravo da učestvuje u rešavanju i drugih pitanja od značaja za funkcionisanje posebne unije. Obaveza potvrđivanja Ženevskog akta i Ničanskog sporazuma predviđena je i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU i Republike Srbije, koji je naša zemlja prihvatila.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem seta ovih zakona, Republika Srbija u velikoj meri stvara povoljan normativni ambijent za razvoj nauke i naučnog potencijala našeg društva, za izgradnju naučnih institucija i za zaštitu i valorizaciju naučnih dostignuća prema najvišim normativnim standardima savremenog sveta. U tom smislu, predloženi set zakona više je nego potreban, jer našu zemlju uvodi u međunarodni poredak naučno-tehnološkog razvoja i otvara perspektive da unapredimo svoja naučna znanja i da ih iskoristimo za jačanje konkurentnosti naše privrede. Upravo zbog toga, ovi zakoni iziskuju svestranu raspravu u Narodnoj skupštini, kako bi predloženi zakonski tekstovi dobili što veću podršku svih narodnih poslanika.
Poslanička grupa SPS-JS, u danu za glasanje, podržaće predloge ovih zakona. Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS-a, gospodin Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo poslanici, kao prvo, moram da kažem da je pred nama šest zakona koji svi spadaju, nesumnjivo, pod jurisdikciju Ministarstva nauke, a s druge strane, pod jurisdikciju Odbora za nauku, to nije sporno, ali to ipak nije bio razlog da o svih šest zakona raspravljamo u objedinjenoj raspravi, tim pre što su četiri od ovih šest zakona vrlo ozbiljni zakoni o kojima valja dobro raspraviti.
Nisam siguran da moje kolege poslanici, a i moja malenkost, možemo u predviđenom vremenu na valjan način govoriti o tim zakonima. Uostalom, gospodin Đelić koji, doduše, nije govorio 45 minuta, nego je govorio 42,43 minuta, to vreme je potrošio na sledeći način: opšta priča, s kojom se možemo složiti i o nečemu možda i raspravljati, to sada nije ni vreme ni mesto – 16 minuta; zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti – 10 minuta; zakon o inovacijama – 6 minuta; zakon o Akademiji nauka – dva minuta, verovatno u skladu sa značajem Akademije nauka; zakon o oznakama geografskog porekla – dva minuta; dve ratifikacije – dva minuta i na kraju zaključak od pet minuta.
Odabraću malo drugačiji redosled od gospodina Đelića i počeću od nespornih zakona, pa kako budemo napredovali dalje, doći ćemo, na kraju, i do onog koji je mnogo sporan. Potpuno je jasno da, ako je reč o ratifikacijama, jedno je Ničanski sporazum, drugo ratifikacija oko patenata; mislim da tu ništa nije sporno. Mi smo, nažalost, i u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim oblastima, u velikom zaostatku, jer dok se svet bavio ovakvim ratifikacijama, mi smo živeli u izolaciji u poslednjoj deceniji prošlog veka, tako da nije sporno da ta dokumenta valja ratifikovati u ovom parlamentu.
Što se tiče zakona o oznakama geografskog porekla, odmah da kažem da mislim da se radi o korektnom zakonu. Doduše, mi smo podneli nekoliko amandmana na kojima ćemo insistirati, ali, u svakom slučaju, to je zakon koji bi, uz uvažavanje amandmana poslanika, mogao biti popravljen i kao takav i usvojen. Nesumnjivo je reč o zakonu kojeg valja što pre usvojiti.
Što se tiče zakona o inovacionoj delatnosti, o njemu nešto slično mogu da kažem. Imamo primedbe, imamo čak i neke ozbiljne primedbe, podneli smo šest amandmana, čini mi se, nemojte me hvatati za reč, plus minus jedan, kojima imamo dobru nameru da popravimo zakon. Takođe mislimo da on spada u kategoriju zakona koje valja popraviti.
Sledeći zakon, žao mi je, kažem, što ovako telegrafski moram da govorim, ali vreme je ipak ograničeno, jeste zakon o Akademiji nauka. Dakle, zakon o jednoj instituciji staroj 169 godina, o jednoj instituciji koja predstavlja u svakoj državi, pa i u našoj, jedan od osnovnih stubova na kojima počiva društvo. Ako smo jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti da ima Akademiju nauka staru 169 godina, onda je to razlog više da se donese jedan ovakav zakon.
Odmah da kažem, generalno je dobro da je zakon u svojoj osnovnoj koncepciji dao određenu slobodu, dosta veliku slobodu, Akademiji nauka da mnoge svoje poslove sama reguliše svojim statutom. Drugim rečima, zakon nije nametao previše rešenja, nego je ostao na nivou načelnog, a ostavlja Akademiji nauka da precizna rešenja sama razrađuje.
To ne znači da mi nemamo primedbe. Podneli smo sedam amandmana. Doduše, dva su krajnje tehničke prirode, ali podneli smo pet vrlo važnih amandmana. O njima ćemo detaljno govoriti kad budemo govorili o zakonu u pojedinostima. To kako ti amandmani prođu, odnosno kako se Vlada bude odnosila prema njima, opredeliće DSS prilikom glasanja o tom zakonu.
Sada dolazimo na šlag na torti – zakon o izmeni i dopuni Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, koji, da budem direktan i precizan, ne valja ništa. Naime, kada donosite izmene i dopune nekog već postojećeg zakona, onda se, po logici stvari, trudite da popravite postojeći zakon tako što biste doneli novi zakon, ili, eventualno, ugradili neke posledice koje pišu, nešto što piše u Ustavu, nešto što piše u drugim zakonima, pa sada to treba nekako doterati. To su uglavnom motivi za donošenje ispravki i dopuna već postojećeg zakona, zakona koji smo mi usvojili, čini mi se, pre pet godina.
Manje-više, rešenja koja se predlažu su lošija nego u postojećem zakonu. Mi smo napisali nekih 30-ak amandmana, mogli smo da ih napišemo bar 50, tj. na svaki član zakona bar po jedan, bilo je prostora, ali opredelili smo se da podnesemo 27 amandmana i pri tom, moram da naglasim, ja vrlo retko pišem amandmane gde se kaže da se član briše, a ovde ima jedno 15 amandmana gde tražimo da se stav briše, prosto zato što je rešenje u postojećem zakonu bolje nego u ovom.
Biće prilike, kada budemo govorili u pojedinostima, za detalje tih primedaba, ali istaći ću dve stvari koje su generalne primedbe. Prvo, ono što je duh ovog zakona to je da je ministar nauke direktor svih naučnih institucija u ovoj zemlji. Praktično, on, dakle Ministarstvo nauke, odnosno ministar, odnosno Vlada, na predlog ministra, određuje sve živo što se odnosi na naučne institute u ovoj zemlji.
Mislim da to nije dobro. Nemam čak na umu ni aktuelnog ministra, doći će sutra neki drugi, ali ministar nauke, po logici stvari, čak i ne mora da se bavi naukom. Sadašnji ministar se bavi, ja sam se bavio naukom aktivno preko 30 godina, ali mi na pamet ne bi palo, možda znam kako stoje stvari u Institutu za matematiku, ali ne bih znao koji su problemi nekih drugih instituta, koji su potpuno različiti, čak i kada je reč o srodnim naučnim oblastima. Ima velike razlike između Instituta za matematiku i Instituta za fiziku. Institut za fiziku ima problem opreme, a Institut za matematiku, mahom, nema problem opreme itd. Naveo sam samo jedan primer.
Mislim da to nije dobro. Nije dobro da Ministarstvo nauke, odnosno Vlada, u tolikoj meri komanduje naučnim institutima. Normalno je da, recimo, Vlada komanduje javnim preduzećima. To su javna preduzeća, država ih delom finansira itd., i logično je da Vlada na određen način ima komande. Tako komanduje Poštom, Železnicom itd. Ali, ne može Vlada tako da komanduje naučnim institucijama i, uopšte, organizacijama iz domena nauke. Ne može onoliko koliku ambiciju ovaj zakon ima da na taj način reguliše te stvari.
Drugo, ovde nam je gospodin ministar saopštio kako je veliko dostignuće ovog zakona uvođenje, odnosno formiranje Centra za promociju nauke. Evo još jedne organizacije koju će država da napravi, da je finansira itd., da bi se promovisala nauka. Ne kažem da ne treba promovisati nauku, ali ne treba zbog toga praviti jedan centar i praviti dalje obaveze u budžetu, takvom kakav jeste, to sada da ne pričamo, države Srbije. Mada je dosta simptomatično da se motiv vidi na jednom drugom mestu, u članu 56.
Počitaću vam član 56, nije mnogo dugačak. Kaže: "Danom početka rada, Centar za promociju nauke preuzima odgovarajuće predmete, arhivsku građu i registratorski materijal, kao i zaposlene u Ministarstvu koji rade na poslovima promocije i popularizacije nauke".
Znači, zbog smanjenja državne administracije i zaposlenih u Ministarstvu nauke, mi ćemo da ih otpustimo, odnosno sklonimo odatle, eto, izvršili smo smanjenje, a onda ćemo sve njih i još neke druge da zaposlimo u Centru za promociju nauke. To je motiv. Gospoda iz Ministarstva nauke traže sebi uhlebljenje i zbog toga treba napraviti Centar.
Pomenuo sam ove dve stvari, moglo bi da se pomene mnogo ovakvih stvari. Iz tog razloga, najdobronamernije savetujem predlagaču zakona da ovo čudo od zakona povuče, da još jednom razmotri postojeći zakon. Ne kažem da se on ne može popravljati u nekim delovima, dakle, ako procene da treba da se nešto i donese, ali, u svakom slučaju, ovaj predlog izmena i dopuna zakona, za koji smo čuli da je epohalan, to ne omogućava.
Na kraju, dozvolite mi još jedan komentar, o njemu je bilo donekle reči danas u izlaganju gospodina ministra. Možda nije direktno vezano za ove zakone, ali negde u nekom podtekstu i jeste. Juče smo videli kako smo potpisali nove kredite, tobož, za ulaganje u nauku. Na stranu moj opšti komentar da smo jedina zemlja na svetu koja ima nacionalnu proslavu kada potpiše novi kredit, kao da nam je neko poklonio pare a ne da mi uzimamo pare. Tu ima, doduše, neke pravde. Naukom i prosvetom se treba baviti zbog naše dece, pa neka naša deca, unuci, praunuci i čukununuci izvole vraćati te pare. Ima malo cinizma u svemu tome. Ono što mene posebno zabrinjava, to je što te pare ne idu toliko u nauku, koliko sam bar čuo u medijima, te pare uglavnom idu na razne male i malo veće investicije. To je ono što se obično u žargonu zove – čari malih investicija.
Dakle, ne idemo na razvoj nauke, ali ćemo graditi, popravljati, ne kažem da ne treba, neke zgrade, pa ćemo graditi neke nove zgrade. Nije toliko stvar u tome da li naučni instituti žive u pristojnim zgradama, stvar je u tome da se država, i tu bih se složio s gospodinom ministrom, ne malo, nego u mnogo većoj meri počne baviti stvarima koje su od strateškog interesa za ovu državu, a to nauka, svakako, jeste.
Da rezimiram. Rekao sam da dva zakona valja izglasati, to su ove ratifikacije. Tri zakona su, da kažem, popravljive prirode, s tim što treba pažljivo pogledati amandmane, mogu da govorim o amandmanima DSS-a, a ovaj, da kažem, poslednji ili prvi zakon u izlaganju gospodina ministra ne valja ništa i valja ga povući. Hvala lepo.