Vaše tumačenje, gospodine Novakoviću, zahteva za repliku, nije mi namera da vas naljutim, ali ne treba meni pohvala, dokazana sam osoba, samo hoću da kažem da mi ne daje garanciju, ne meni, građanima, postojanje Strategije naučnog razvoja, kao ni centar koji se osniva, jer uzmem za pandan Strategiju izvoza i SIEPU koja promoviše izvoz, troškove i rezultate, i ne mogu da tvrdim da ovo donosi rezultat.
Imam konkretnu primedbu. Pričate o tome ko će komercijalizovati, odnosno naplaćivati komercijalizaciju patenta. Da li se vi sećate, gospodine Đeliću, da smo mi doveli stanje patenata u to tzv. stanje tehnike, uveli skupe takse, preko 130 hiljada dinara za pet godina održavanja, pa ko zakasni s plaćanjem, još 50% skuplje. Ljudi nemaju para da održe to stanje patenata kao svoje vlasništvo i postali su vlasništvo svih. Nije to kao što je nekad Seneka govorio, Epikur je rekao – više nije važno ko je rekao prvi, rekao je svima. Nije to reč, ovo je o izumima reč. Tada kad ste napravili zakon da otvorite patente i izložite ih javnosti ovako, niste primili donacije da se opremi tehnički, na primer, Ministarstvo za rad, pa da se uvede precizna kompjuterska evidencija nezaposlenih u ovoj zemlji.
Znači, ne mogu da verujem na reč, uglavnom, verujem u rezultate i u tom smislu je moja primedba, priznaćete, gospodine Novakoviću, potpuno na mestu. Zahvaljujem za pravo na repliku.

Hvala lepo. Niste me naljutili, naravno, to je dosta teško.
Reč ima gospodin Munir Poturak.
Izvolite gospodine Poturak.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Vlade, kolege poslanici, i ja sam inspirisan govorom gospodina Đelića i profesora Mićunovića. Ono što je najbitnije od svega jeste da ta inspiracija nije samo naša, ovde, nego i ohrabrenje i motivacija za sve naše mlađe kolege koji žele da se bave naukom. Ovo je poruka od nas poslanika da imaju maksimalnu podršku, da imaju otvoren put kako bi mogli da se bave onim što stvara mnogo veće vrednosti.
Ako je prilika da se govori o ljudima koji su doprineli da se Srbija brže razvija, imamo veoma široku listu mladih ljudi koji su negde po svetu odneli odavde dobru poruku i dobro znanje. Sigurno imamo ljude s imenom i u "Volvou" i u "Nokiji", imamo ljude koji su sticali znanje vani, pa su došli u Srbiju, da od toga građani Srbije imaju koristi. Najbolji je primer gospodina Stojkovića u Leskovcu, Centar za veštačku oplodnju, jer je taj centar preporodio mnoge porodice, uneo radost u kuće i dao nadu mnogim majkama.
Ako pogledamo celu lepezu zakona koji su danas i narednih dana pred nama ovde, da sam u bilo kojoj političkoj partiji, a član sam Sandžačke demokratske partije u okviru DS-a, ovi zakoni bi od mene lično i od mojih kolega imali podršku. Oni po prvi put, ne znam koliko godina unazad, daju strahovito dobru podršku i nadu ljudima koji žele da se usmere i fokusiraju u oblast nauke. Davno nije bio usmeren novac za opremanje naučnih institucija, davno nije bilo toliko novca usmereno za rešavanje i stambenih problema ljudi koji žele da se bave naukom. Možda ovih 200 miliona nije dovoljno, ali je prvi korak, a svi ti manji ili veći koraci će ohrabriti naše ljude da u tom pravcu krenu i da to znanje daleko više oplodimo nego što se u to ulaže.
Nekad se u šali govori da je Srbija mnogo veću finansijsku donaciju Švedskoj dala, zato što je oko 163 lekara u Švedskoj trenutno, a školovanje svakog lekara košta oko milion dolara. Nisu samo u Švedskoj naši ljudi, po celom su svetu. Da ne govorim o celoj lepezi koristi koje smo mi imali, a hteo sam da se fokusiram na zakon o geografskom poreklu naših proizvoda.
Svi naši ljudi, bilo gde u svetu, nose oznaku geografskog porekla. I sportisti su odneli i znanje i oznaku geografskog porekla. Ti naši mladi ljudi su odneli i nose sa sobom oznaku geografskog porekla. Mi poslanici koji smo došli iz unutrašnjosti ovde nosimo i sve naše dobre i loše osobine i navike, a najiskrenije mislim da svih 250 nas nosimo dobre namere da učinimo život građanima u Srbiji boljim, ovakvim i sličnim zakonima koje smo donosili.
Ako bismo u ovoj skupštini napravili švedski sto, ili sofru, i svi mi koji smo sa strane došli poneli ono što je najbolje iz naših krajeva, pa pozvali naše Beograđane da donesu nešto iz kraja odakle su došli u Beograd, na tom stolu bi bilo i sjeničkog sira, i njeguške pršute, i užičke pršute, i sjeničke stelje, ovčije pršute, kosovskog crnog i banatskog rizlinga, svrljiškog sira i homoljskog meda, užičkog kajmaka, i sve to bi predstavljalo ono što je za nas, za Srbiju, najznačajnije. Ta multietničnost i ta multikulturalnost jeste ono što bi Srbija, kao brend, mogla i može da prezentuje i sada, i u prošlosti, i u budućnosti.
Ako je prilika da se kaže onima koji žele da usmere svoj novac da se fokusiraju na ovakvu vrstu proizvoda, postoji višestruka korist. Njihovi proizvodi, proizvodi s ovakvim posebnim poreklom, geografskim poreklom, pre svega, povlače lojalnost kupaca, tj. potrošača. Ljudi se vezuju za takve proizvode osećanjem i vraćanjem na prostor i vreme gde su nekad živeli ili voleli da budu, na trenutke kad su bili u porodičnom krugu i u krugu svojih prijatelja.
Lokalne samouprave, regioni treba da se zajedničkim snagama i finansijskim sredstvima fokusiraju na takve proizvode, da to bude afirmacija i područja i mesta odakle potiču proizvodi i ljudi koji to stvaraju. Na taj način se očuva i rasa životinja, na taj način se čuva biljno poreklo i oni svi čine nekakav sastojak u tim proizvodima.
Ako je ikad nešto za naše građane podsticajno učinjeno, to su ovi zakoni i ovaj način pravne zaštite tog znanja koji se akumulira kroz proizvode koji se plasiraju na tržištu. Iz svih razloga koje sam napomenuo, iz onih zakona koje smo u oblasti poljoprivrede doneli, pa smo ih po procedurama zaštitili, da bi to bilo korisno i zdravstveno za naše sugrađane, da može da bude ovog trenutka zaštićen i u Srbiji i negde u EU, kod institucija, ovakav proizvod otvara vrata ovoj državi i svima nama, bez vize, da svaki proizvod može da putuje bez problema.
Vama hvala, u svakom slučaju, ovo je nešto što otvara brži put prema Evropi, prema evropskim standardima.

Vreme poslaničke grupe Napred Srbijo je iskorišćeno. S obzirom na to da je došlo do određenih dogovora u međuvremenu, da bismo poštovali redosled po Poslovniku, da se govornici smenjuju prema prijavama za i protiv, pročitaću kojim redosledom idemo.
Sada ima reč gospođa Donka Banović, pa gospodin Pavel Marčok, gospodin Nikola Žutić, gospođica Nataša Vučković, pa onda idemo dalje. Hvala na razumevanju.
Reč ima gospođa Donka Banović.

Hvala, gospodine Novakoviću. Odakle vi znate da ću ja da budem protiv, pa ste napravili takav raspored?
Moram da govorim samo o jednom zakonu, zato što je u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjeno dosta vrlo ozbiljnih zakona, tako da nemam vremena da se osvrnem na ostale, ali bih htela da kažem par reči o Predlogu zakona o oznakama geografskog porekla.
Mi smo i do sada imali zakon koji je dosta dobro regulisao tu oblast, ali to je Zakon iz 2006. godine, iz perioda kada je još postojala državna zajednica. Upoređivala sam taj stari zakon s ovim predlogom i čini mi se da je dosta toga veoma slično rešeno. Moglo bi se reći da je oko 70% ovog novog predloga preuzeto iz tog starog, važećeg, a da su tih 30% izmene gde se ovaj zakon usklađuje s direktivama EU i s propisima Svetske trgovinske organizacije.
Zbog građana, mislim da smo svi mi ovde pročitali ovaj zakon, da pojasnim neke stvari. Oznakom geografskog porekla se obeležava proizvod koji se proizvodi na određenom geografskom području, pa taj proizvod ima neka jedinstvena svojstva i kvalitet, koji su upravo uslovljeni tim geografskim područjem. Na kvalitet ili na svojstva tog proizvoda utiče ljudski faktor, ali utiče i prirodni faktor. Dakle, kvalitet ili vrsta zemljišta, klima, vode itd. Kada je ljudski faktor u pitanju, onda su tu neki specifični postupci ili načini u proizvodnji ili stvaranju nekog proizvoda.
Šta se sve može obeležiti oznakom geografskog porekla? To mogu da budu prirodni proizvodi, poljoprivredni i prehrambeni, industrijski proizvodi, proizvodi iz domaće radinosti, pa i usluga. Mada, recimo, kada ministar bude govorio, volela bih da nam ilustruje koje bi to bile usluge koje bi mogle da imaju oznaku zaštićenog porekla.
Sistem zaštite je od velikog značaja za manje razvijene zemlje, zato što, u principu, te zemlje veliki deo svog izvoza baziraju na izvozu prirodnih i poljoprivrednih proizvoda.
U čemu je prednost kada neki proizvod nosi oznaku zaštićenog geografskog porekla? Tu ima i psihološke prednosti. Pored toga što mi na ovim prostorima znamo da su neki proizvodi kvalitetni i ukusni, ta oznaka je i neka vrsta garancije da se kvalitet tog proizvoda redovno prati i da se on, čini mi se da u Predlogu zakona tako piše, svakih šest meseci ili svake godine proverava i obnavlja sertifikat. To je još jedna dobra strana ovog zakona, što je to praćenje kvaliteta u nekoliko članova dobro rešeno.
Sve bi ovo bilo divno i krasno da država i Vlada Srbije imaju ozbiljniji odnos prema nekim granama privrede, kao što je, na primer, poljoprivreda. Subvencije za poljoprivredu su smanjene. Svakog dana možemo da pročitamo i da vidimo na televiziji da proizvođači odustaju od proizvodnje mleka, mesa, povrća, voća. Dakle, tu postoji veliki problem. Ako se nešto ne promeni, možemo da dođemo u situaciju da imamo fantastičan zakon kojim možemo da zadužimo određene proizvode, poljoprivredne proizvode, ali nećemo imati proizvode. Imaćemo zakon, ali nećemo imati šta tim zakonom da zaštitimo.
Ministar je spomenuo u svom izlaganju pirotski kačkavalj. Kolega Munir Poturak je zaboravio da spomene da bi na ovom švedskom stolu u Skupštini bilo dosta proizvoda iz Pirotskog kraja i proizvoda koji se, zahvaljujući blizini Stare planine, proizvode u tom kraju. Dakle, pirotski kačkavalj, ili staroplaninski, zatim, poznato je tzv. staroplaninsko jagnje, jagnjeće meso, proizvod koji se ne proizvodi nigde drugde ni u Srbiji ni u svetu, to je tzv. peglana kobasica, vurda, pa proizvodi od mladog ovčijeg mleka itd. Sve su to proizvodi koji su, barem ljudima koji žive u tom području, poznati kao proizvodi sa dobrim svojstvima i dobrim kvalitetom. Nijedan od tih proizvoda do sada nije zaštićen.
Koliko ja znam, pirotski ćilim jeste zaštićen. Moguće je da su u toku neke procedure, ali to ne menja ono što hoću da kažem. Vidim da ministar gleda, možda možete i da me demantujete, možda je u međuvremenu neki proizvod geografski i zaštićen.
Međutim, ne znam da li znate da mlekara u Pirotu ne radi, mlekara u Dimitrovgradu i određene zadruge ne rade. Prosto, više i ne znam ko uopšte proizvodi taj kačkavalj. Kao što znate, ne možete taj proizvod ni videti nigde, na primer u većim gradovima, da se može kupiti.
Pirotski ćilim je zaštićen, međutim, to nije ništa pomoglo kada je u pitanju produktivnost par fabrika koje proizvode pirotske ćilime.
Dakle, ne proizvodi se. Ako se ne proizvodi, ne postoji potražnja za tim proizvodom. To je toliko kvalitetan i fantastičan proizvod, ali nije odrađeno marketinški kako treba, nije izreklamiran. Možemo se vratiti na priču da u nekim firmama ili fabrikama, možda u toj, oni mogu da naprave fantastičan proizvod, ali nisu kadri i treba im pomoći da taj proizvod plasiraju.
Vi u većim gradovima možete da kupite tepihe iz svih mogućih azijskih, afričkih itd. država, ali ne možete da nađete pirotski ćilim.
Kada je u pitanju roštiljsko meso iz Leskovca, oni su dve godine prošli kompletnu proceduru, imaju oznaku i sertifikat, kako se to može nazvati, međutim, izvoz tog mesa je u poslednje vreme potpuno stao, a da ne govorim o tome da postoje neke klanice koje nemaju nikakve papire.
Imamo jedan proizvod u Srbiji koji je veoma jedinstven i to je naš brend, a to je Vlada, koja je jedinstven proizvod, jedinstven brend. Na čelu te vlade se nalazi jedan gospodin koji liči na Deda Mraza, ali ovaj Deda Mraz ne daje poklone, on, nekako, samo uzima.
Ta vlada je sebe proglasila socijalno odgovornom, obećala je 200.000 novih radnih mesta. Za dve godine je uspela da zatvori 200.000 radnih mesta. Vlada koja je rekla da će podići životni standard građana, pa je onda zaledila i plate i penzije, do kada - ne znamo.
To je Vlada u kojoj jedan ministar potroši 11 miliona evra nenamenski, na brojanje i na prskanje komaraca i krpelja, a predviđeno je da će protiv njega biti podneta prekršajna prijava.
Još nešto, to je Vlada koja vrlo često pokreće medijsku hajku i kampanju protiv sopstvenog parlamenta, odnosno protiv sopstvene skupštine. Ta vlada zaboravlja da je članovi ove skupštine biraju, da je ona odgovorna ovom telu, da se, uglavnom, svi izveštaji o njenom radu ovde podnose i da ona ne bi mogla da funkcioniše bez ove skupštine.
Dakle, vidite da mi imamo jedinstven brend – Srpsku vladu; mislim da takvu u Evropi trenutno niko nema. Hvala.

Zahvaljujem.
Složio bih se da Srpsku vladu, kao oznaku geografskog porekla, nema niko.
Sad je jasno zašto ste protiv.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Nisam siguran da je gospođa baš protiv zakona, ali možda oko ovih elemenata. U Zavodu za intelektualnu svojinu su u ovom momentu registrovane 53 oznake geografskog porekla i potvrđujem da je pirotski ćilim pod registarskim brojem 37 registrovan, kao što je i Sirogojno registrovano, a potvrđujem da je i leskovačko roštilj-meso za pljeskavice i ćevapčiće registrovano.
Pirotski kačkavalj i dalje nije registrovan. Srpska šljivovica i dalje nije registrovana. Zlatarski sir i dalje nije registrovan i, što će mnoge iznenaditi, ni užički kajmak nije za sada registrovan, ali na tome se radi, uključujući i sjenički sir, o kojem je poslanik govorio, ni on još nije registrovan. Kada kažem 50, biće da smo bliže broju od sto mogućih oznaka geografskog porekla.
Na vaše pitanje da li je moguće registrovati jednu uslugu, da, moguće je. Usluge koje su u ovom momentu registrovane su banjskog tipa – velnes, tj. rekreacija i zdravlje kombinovano, gde imate i terapiju i razonodu. To je moguće registrovati. Jedan broj zemalja je to uspeo da uradi.
Kao što vidimo, tu se prevashodno radi o prehrambenim proizvodima i o određenim proizvodima zanata. Da, problematično je to što i dan-danas pirotskih ćilima skoro i da nema. Trudio sam se da vidimo da li bismo od toga mogli da napravimo i poklone za neke strane zvaničnike, kada dođu, ali to u ovom momentu nije moguće i prvi korak je da imamo jedan ovakav zakon.
Drugi je da se u Ministarstvu poljoprivrede pripremi, u skladu s ovom evropskom direktivom iz 2006. godine, nešto što je ona predvidela, to su bili njihovi razni rokovi koji sada stupaju na snagu, 1. maja 2010. godine. Počevši od 1. maja 2010. godine, da bismo primenili ovaj zakon i da bismo mogli na nivou Evrope i sveta da zaštitimo ove geografske oznake, moraćemo da radimo u skladu s tim evropskim standardom, koji nosi ime N 45011, i to je potanko razlučeno na koliko se daje i kako se održava. O tome smo već govorili. Najvažnije je da se dobro pripremimo, jer jedna greška može da poništi hiljadu napora.
Ono što je važno, to je da je pod kapom jednog geografskog porekla moguće imati na desetine, stotine, hiljade proizvođača koji ne moraju individualno da vrše marketing. Na primer, u Italiji, koja je najverovatnije otišla najdalje, to je da oni koji proizvode udruže sopstvena sredstva, pa, umesto da svako ima svoj marketing i svoju promociju, to rade zajedno i to je neuporedivo jače.
Tako se vidi da Srbija može da ima baš takvu poljoprivredu, koja nije ekstenzivnog tipa, koja nije industrijskog tipa, koja nije genetski modifikovanog tipa, nego je prirodna, nego je svojstvena našoj zemlji. Što se tiče cene, cena postoji zato što se u poslednjih 10-15 godina hrana sve više ceni, ne u celom segmentu, ali u onom najprofitabilnijem segmentu potrošača u Evropi. Ima ih 500 miliona. To je najveće i najbogatije tržište na svetu, tako da se razvila kroz vreme, i u Evropi i u Americi, specifična distribucija i grupe prodavnica koje se isključivo opskrbljuju takvim proizvodima.
S druge strane, konstatujemo da u velikim lancima, i to se stvarno širi, za one koji imaju mogućnost da ih posete, ja to činim, uvek se trudim da nađem naše proizvode; naravno da ih nema još dovoljno, ali vidi se da su asortiman i prostor koji se daje tzv. bioproizvodima ili proizvodima sa oznakom geografskog porekla sve veći i veći. Taj segment je spreman da plati u proseku i do 20% više za taj proizvod, a za nas, imajući u vidu prosečnu, malu veličinu naših poseda, način na koji je strukturirana naša poljoprivreda, jedan ovakav pristup je nešto što je veoma obećavajuće.
Trudićemo se, s kolegama iz Zavoda, da se zaštiti svih sto, koliko ih je sada u procesu, i da veoma brzo radimo na tome sa kolegama iz poljoprivrede, da imamo neke zaštićene i, kao što ste i sami rekli, plasirane geografske zakone. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Pavel Marčok.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, poštovani građani, najpre bih, gospodine ministre, da vam čestitam najveće investiranje u nauku u istoriji Srbije, 4. marta, kada ste potpisali, zajedno s ministarkom Dianom Dragutinović, investiciju od 200 miliona evra, zajedno sa EIB. Mislim da je to jedna prekretnica, kada će srpska nauka krenuti jačim tempom, drugim pravcem, na dobrobit svih nas, građana Srbije i, verujem, celog čovečanstva.
Hteo sam da se osvrnem na dva zakona, zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i zakon o oznakama geografskog porekla. Danas je dosta toga rečeno.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, treba reći da će ove dopune omogućiti implementaciju strateških i nacionalnih prioriteta u domen nauke i tehnologije.
Primena ovog zakona omogućiće racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, tesnu saradnju instituta i fakulteta, što je bitno, partnerstvo sa društvom, kroz popularizaciju nauke, partnerstvo s privredom, partnerstvo s dijasporom, kroz zajedničke projekte, i partnerstvo s međunarodnim organizacijama, kroz razvoj programa, takođe, partnerstvo s drugim ministarstvima u realizaciji kapitalnih projekata od strateškog značaja.
Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su definisanje prioritetnih, osnovnih, razvojnih i primenjivih naučno-istraživačkih programa, primena rezultata istraživanja, bliže povezivanje s visokoobrazovnim institucijama, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa, efikasnija raspodela sredstava za nauku, unapređenje i primenjivanje tehnologije kao rezultat sopstvenog razvoja. Dosta toga je danas rečeno.
Hteo bih još jednom da pohvalim ono što je novo. Ovde se nalazi i Centar za popularizaciju nauke, koji je veoma bitan za nove, mlade naučnike, za pokoljenja koja dolaze, i treba reći, u ovoj današnjici, kada Javni servis desetak puta manje programa posvećuje nauci i tehnološkom razvoju nego devedesetih godina, da je nužnost ovakvog centra preko potrebna.
Ovaj zakon je, takođe, potreban da bi se mogla primeniti Strategija naučnotehnološkog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine, koju je donela Vlada Republike Srbije, 11. februara. Čestitam vam i na ovome. Pomenuo bih nacionalne prioritet koji su istaknuti u ovoj strategiji. To je baziranost na biomedicini, novim materijalima i nano- nauci, zatim, zaštita životne sredine, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.
Treba reći da su ove investicije u nauku danas jako potrebne i, znajući da se u svakoj krizi povećavaju investicije u prirodne i tehničke nauke, treba reći da je ovo pravi korak. Znajući da je Elektrotehnički fakultet nekada bio 15. na svetu, verujem da je ovo jedan korak da se vratimo tim pozicijama koje je nekad srpska nauka držala u svetskim razmerama.
Na kraju bih rekao da nam, pored Strategije, Sporazum o investiranju u nauku i tehnološki razvoj, koji je potpisan juče, 4. marta, i ovaj zakon daju neki okvir i nadam se da će se, posle ove tri tačke bitne za razvoj, sutra, kao produkt svega ovoga, pojaviti i u našim krajevima nove Tesle, novi Milankovići i da će dati veliki doprinos nauci, kako u Srbiji, tako i u svetskim razmerama.

Reč ima gospodin Nikola Žutić.