Hvala, gospođo Tabaković. Vi ste mene inspirisali da vam odgovorim, zato što ste se dotakli nekoliko bitnih tema.
Ako pogledamo način na koji su evoluirale nauka i tehnologija, dolazimo do jedne dosta opasne, ili ohrabrujuće konstatacije, zavisi. To je da u momentu kada informacija putuje skoro besplatno, gabaritno, imamo veliki problem da održimo osrednje kapacitete. Drugim rečima, u momentu kada softvere možete skinuti s globalne mreže, kada postoji način da se to naplati dosta bezbedno, veliki je problem kako mogu imati ulogu, pošto ste o tome pričali, naše softverske ekipe.
U pojedinačnim projektima, tačno je da se moramo truditi da uposlimo, svugde gde je to moguće, i naše kapacitete. Ako pogledamo prioritete koje imamo ovde i koji su zacrtani u Strategiji, to je da predstojeći ciklus investicija i u fizičkoj i u nematerijalnoj infrastrukturi bude zamajac za ponovni razvoj naših razvojnih kapaciteta. Stvarno, ne bismo uradili državnički posao kada ne bismo iskoristili ovaj novac, za koji se neretko naši građani zadužuju, ili se finansiraju iz našeg budžeta, da ne uradimo takvu jednu stvar.
S druge strane, treba primetiti da iza takvih rešenja stoji veliki kapacitet tih velikih softverskih firmi, koje mogu, zbog toga što amortizuju njihova istraživanja ogromni obrt i veliki broj klijenata, da u datom momentu naprave dodatni skok, tehnološku inovaciju, gde naše snage ne bi bile dovoljne, jer nisu dovoljne, ne zbog toga što su naši momci i devojke manje pametni, nego zbog toga što ih je manje i zbog toga što polazimo od jedne tačke koja je mnogo manje povoljna.
Naravno, globalizacija i činjenica da je ovaj svet, kako je rekao jedan američki poznati naučnik, u nekoj meri ravan sada, veoma brzo se putuje s jednog mesta na drugo, onda kada možete dobiti nešto neposredno, koje se amortizuje na tolikoj bazi, pitanje je – šta mogu oni koji imaju srednju veličinu?
Uzeo bih primer u domenu informaciono-telekomunikacionih tehnologija, što će možda naznačiti šta može biti jedan od pozitivnih efekata ove strategije. Iluzorno je misliti da ćemo na našem tlu iznenaditi jedan "Majkrosoft" ili jedan "Gugl". Nije nemoguće, ali je vrlo malo verovatno. Verovatno, ne bismo dobru stvar uradili za naše građane kada bismo sve naše raspoložive, ograničene resurse bacili na jedan takav projekat.
Uzgred budi rečeno, Evropa već 15 godina, udruženim snagama, pokušava da nađe rešenje za ove dve pomenute firme. Da ne govorim koliko je milijardi evra već potrošeno da se napravi jedan evropski pretraživač Interneta, za sada bez ikakvog rezultata. O tome govorim.
Šta je rešenje? Unutar informacionih tehnologija ne postoji samo tzv. paket softver, to je onaj softver koji se u paketima prodaje, postoji serija drugih specifičnih razvoja u domenu informatike. Jutros sam govorio o jednom aspektu, to su tzv. kontrolni sistemi, ili na engleskom "embedded systems". Radi se o specifičnom softveru koji povezuje i omogućava funkcionisanje kompleksnih proizvodnih sistema, ili, pak, sistema za obezbeđenje. Tu imamo nekoliko desetina preduzeća. Nekog gabarita ih je malo više od desetak, ali tu postoji kapacitet, procena, od 400 do 500 softver inženjera.
Kada vidite napore koje ulaže jedna Kina, ogromna Kina, da se bolje plasira na tom tržištu, vidite ono što vide i naši, da u tom specifičnom softveru postoji i značajna marža. Mogućnost je da se svaki put rešava specifični problem za specifičnog klijenta. Tu više nije toliko bitno biti najveći i imati milijarde globalnog investiranja, koje se posle amortizuje na velikim serijama i otvara se mogućnost u tom domenu za pozicije naših preduzeća.
Mislim da je Strategija o ovom specifičnom pitanju dala, da kažem, lepe rezultate, jer smo pitali one koji se bave tim softverom – šta vam treba da idete dalje? Zašto niste prisutni dovoljno u regionu? Zašto vas nema u Alžiru i na drugim tržištima gde postoji takva potražnja? Odgovor je bio da nisu imali do sada jednu kontrolnu sobu, kako se to već zove, gde je moguće izvršiti sve forme kontrole na jedan kontrolisani način i dobiti sertifikat za taj sistem, koji, da podsetim, rukovodi procesima koji mogu postati veoma opasni ako se izmaknu kontroli, i na taj način taj kvalitet bude potvrđen.
Konstatovali smo da u VTI postoji istovetni projekat koji nikada nije završen, a u koji su uložena – tehnički operativni centar u Vojsci, značajna sredstva. Zaključak nije bio mnogo težak, i za to će služiti deo ovih sredstava Evropske investicione banke, da opremimo jednu takvu laboratoriju i da sve firme, pod veoma prihvatljivim uslovima, dobiju jednu takvu sertifikaciju koja će omogućiti da se pojave na međunarodnom tržištu.
Izvinite što sam malo odužio, ali, u suštini, ovo je strategija. One polaze od toga da imamo resurse, kao što ste rekli. Uvažavamo tu surovu realnost da su neki već zauzeli neke pozicije i da globalizacija može značiti opasnost da nam se oduzmu najdragoceniji ljudski resursi. Tragamo svuda gde je to moguće, a moguće je, jer ima mnogo mogućnosti da nađemo rešenja za sve to.
Slažem se s onim što ste rekli o afirmaciji naučnika i to je razlog više da se formira Centar za promociju nauke. U poslednjih godinu dana smo se trudili da svaki put kada neko iz naše naučne zajednice napravi pomak, napravi rezultat, da to cela naša nacija sazna. Mladi Čubrović, koji ima 24 godine, koji je tek počeo svoj doktorat u Lajdenu, uspeo je u prvoj godini doktorata da bude vodeći autor oko izuzetno složene teme "Superstruna", u najprestižnijem svetskom časopisu "Sajns". To je bilo u svim sredstvima javnog informisanja.
Mlada Ivana Pešić, naša mlada naučnica, dobila je prestižnu nagradu Unesko ''Loreal'', koju svake godine dobije pet već poznatih naučnica, jer je to za naučnice, i 15, tj. po tri za svaki kontinent, mladih obećavajućih naučnica. Po prvi put u ovih 20 godina istorije te nagrade, jedna naša Nišlijka je dobila jednu takvu nagradu. Takođe, Mirko Đorđević je prošle godine, u međunarodnoj konkurenciji, bio pobednik na ''Fame lab''-u, koje je najpoznatije takmičenje u popularizaciji nauke koje se održava u Engleskoj
Trudimo se, ali to ne može samo jedno ministarstvo. Zbog toga postoji takva institucionalizacija, da omogući da uspesi, koji nisu samo novčani, nego su i internacionalnog tipa, nešto što je veoma značajno za našu zajednicu, budu priznati i poznati.
Eto, toliko. Ako ima još dodatne inspiracije, spreman sam da odgovorim, s celom ekipom. Sigurno je da globalizacija jeste veliki izazov; za one koji ne znaju kako da igraju s njom, može i te kako da ošteti manje nacije.
Za one koji znaju kako da iskoriste ono što ona otvara, to može biti neverovatno ubrzanje razvoja društva, koje mi ne bismo mogli sami da uradimo ako ne bismo bili povezani s onima koji imaju takve investicije. Hvala.