Na član 144. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi uvek (žao mi je što gospođa Kolundžija nije tu, ali to nije toliko ni bitno za potrebno vreme da obrazložim ovaj amandman) amandmane podnosimo da bismo popravili tekst zakona. Sada, da li su amandmani upućeni na suštinske izmene, da li na pravno-tehničke, to toliko nije ni bitno.
Ovo je najbolji način kako se otvaraju neka zagonetna pitanja. Zbog čega se vi, gospodo, plašite reči Srbija? U dva amandmana, jedan iza drugog, govorio sam da posle reči „Vlada“ ubacimo reči „Republike Srbije“. Onda su nastupile bezbrojne polemike, replike i neke političke priče.
Ne znam da li je kolega Vlatko Ratković sada tu, on je objašnjavao da ubacivanje reči „Republika Srbija“ posle reči „Vlada“ nema smisla, nepotrebno je, biće prenormirano. Kada dobijam saziv ili materijal za sednicu Skupštine ovde piše moje ime kao narodnog poslanika i kaže – narodni poslanik u Narodnoj skupštini, a piše i – Republike Srbije. Ako je to prenormirano, zbog čega to uopšte stavljate? Hajde da počnemo od ovoga, da ovde pokažemo svu svoju praktičnost.
Gospodo, vi putujete na dva koloseka. Vozite se sa neka dva vozila; jedno je kada ste izvan Srbije, a jedno je u Srbiji. Kolega Seniću, čini mi se da ste vi spremni da kažete čiki iz NATO pakta i ovima iz EU – nemojte samo od nas tražiti da mi priznamo Kosovo i Metohiju, a vi radite šta god hoćete, samo nemojte od nas tražiti, ne smemo to zbog onih građana.
Sada, da vam kažem šta je nama na prvom mestu. Nama je teritorijalni integritet i celovitost države uvek na prvom mestu, nama u Srpskoj radikalnoj stranci. Zbog čega? Pretpostavljamo da se delimično životni standard može popraviti i samo voljom jednog čoveka, aktivnostima, njegovom upornošću, njegovim veštinama, znanjem i svim onim što je vezano za karakteristike jedne ličnosti. Teritorijalni integritet i celovitost jedne države može samo da sprovodi Vlada, ovaj parlament, iako imamo još nekih državnika, to bi oni mogli, zbog toga uostalom, građani i izlaze na izbore. Zbog toga, uostalom, i daju nekim političkim strankama poverenje. Mi se borimo za standard građana, ali svih.
Na ovom primeru ću, pošto je ovo carinski zakon, pokazati kako vi samo kada su izbori, da li ovde ili u Republici Srpskoj, lepo pozivate u goste premijera Republike Srpske, pa se sa njim slikate i kažete – mi smo sada unapredili odnose, a najbolji primer (koleginice, je li tako) jeste da u dužini od oko 200 kilometara na reci Drini nemamo drumske prelaze, nego imamo samo saobraćajni prelaz. Znate li zbog čega je to, kolega Seniću? Zato što međudržavne komisije ne sarađuju na najbolji način.
Ne tvrdim da komisija Republike Srbije ne želi da svojim građanima, Srbima i drugim državljanima Srbije, i sa jedne i sa druge strane Drine, popravi ionako težak život, ali vlasti iz Sarajeva verovatno žele nešto drugo. Ne dozvoljavaju da se stanovništvo koje je vezano za Srebrenicu, Bratunac, Zvornik, Višegrad integriše na jedan kvalitetniji način sa građanima Srbije. Zbog toga nema prelaza.
Otvorili smo to pitanje i pre nekoliko dana, kada je ovde bio gospodin Dačić, ali ne kao ministar policije, nego kao prvi zamenik predsednika Vlade. Vi od takvih stvari, od konkretnih stvari, bežite.
Još jedna stvar, nemojte se vi nikada brinuti za cenzus Srpske radikalne stranke. Ovi ljudi koji su ovde i oni koji širom Srbije podržavaju politiku i ideologiju SRS neće menjati političku stranku, bez obzira na cenzus.
Nekako se danas poklopilo da je govorilo nekoliko vas koji kada osetite da vam političke stranke kojima trenutno pripadate neće proći taj cenzus, nađete okrilje u nekoj drugoj političkoj stranci.
Ovde smo zbog sprovođenja programa, zbog potreba građana Srbije, da im mi kao učesnici u vlasti omogućimo bolji život, a ne zbog toga i prioritetno nismo opterećeni nikakvim cenzusom. Uvek smo poštovali volju građana Srbije. Hvala vam.

Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 148. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 158. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 168. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 169. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 173. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 175. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 188. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 188. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 201. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 208. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 216. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Gordana Rajkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, na član 216. amandman je podneo Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 225. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 227. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 236. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 236. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 260. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković, koji želi reč. Izvolite. Samo se prijavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet pitanja gde se predlagači ovog zakona stide da kažu – Republika Srbija. Amandmanom sam tražio da se u članu 260. Predloga zakona iza reči „Vlada“ upiše „Republike Srbije“. S ponosom bi trebalo da pripišete to, nije višak, a jasno ocrtava i vaše opredeljenje da ste za Republiku Srbiju.
Gospodin Sreto Perić je rekao da u obrazloženju kažete da će biti višak reči. Podsetite se koliko ste predloga zakona doneli ovde sa gomilom reči koje ništa ne znače i zahvaljujući vaših 126 usvojili te zakone, pa ste posle mesec, dva, tri donosili predloge za izmenu i dopunu tih zakona.
Smatram da ovaj amandman treba usvojiti i da svuda gde se u ovom zakonu i svim budućim zakonima pojavljuje reč „Vlada“ treba da stoji „Vlada Republike Srbije“. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, čuli smo ovde jedno interesantno izlaganje. Ovde zaista ne vidim želju da se popravi zakon, jer zakon je jedan funkcionalan i razuman akt i u zakonu nije dovoljna samo volja države, potrebna je i volja naroda. Mislim da je u ovako egzaktno napisanom zakonu, kristalno jasnom, jasno da se zakon odnosi na Republiku Srbiju.
Ovaj amandman, kao i prethodni amandmani, nema za cilj da popravi kvalitet zakona, već da popravi rejting onih stranaka koje su posustale. Nama su spočitali ovde da se plašimo reči Srbija. Ja Srbiju volim, ali ljubav prema Srbiji se ne dokazuje busanjem u grudi i stalnim ponavljam – ja volim Srbiju. Ljubav prema Srbiji se dokazuje tako što se radi u interesu države Srbije.
Da li treba neko da se plaši danas Srbije? Srbije ne treba da se plaši ni onaj ko živi u Srbiji, ni onaj ko živi u njenom okruženju. Srbiju treba poštovati i treba je zaista voleti.
Da li neko od nas oseća reč strah kada se pomene reč Srbija? Šta je uopšte strah? Kao čovek koji je bio u „Otporu“, jako dobro znam šta je strah. Strah je ono što vidim u očima naših političkih protivnika, koji nisu u stanju da pređu cenzus, kada Boris Tadić kaže da će se u ovoj zemlji održati izbori tek 2012. godine. Neko ko cenzus ne prelazi 2010. godine, svakako je u strahu za cenzus 2012. godine. Ali, ja se zaista ne plašim ni Srbije, ni zakona, ni primene zakona.
Podvlačim, ko ne želi da sluša zakon, neka pogleda knjige koje se koriste kao udžbenici na pravnom fakultetu. Profesor Ljubomir Jović napisao je „Parlamentarno procesno pravo“. Tu kaže – zakon je funkcionalan i razuman akt. Slobodan Jovanović, naš veliki, istaknuti pravnik, takođe kaže – u zakonu nije dovoljna volja države, potrebna je i volja naroda.
Mi imamo volju i građana i države i Republike Srbije da se ovaj zakon donese i da se sprovodi u praksi, da bude živ zakon, da ne bude mrtvo slovo na papiru. Svaka suvišna pravna norma opterećuje ovaj zakon, ali ne govori o pokušaju da se popravi zakon, govori o propalom i neuspelom pokušaju da se popravi rejting. Hvala.

Na član 268. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Nema osnova za repliku. Nema uvreda, nema ničeg nejasnog, ali ako želite, možete od vremena poslaničke grupe, ili hoćete da obrazložite amandman na član 268?

Isto obrazloženje kao i za amandman 266. jer je i suština ista. Tražio sam amandmanom da se pored reči „Vlada“ dodaju i reči „Republike Srbije“.
Da iskoristim ovo vreme da pojasnim neke nejasnoće gospodinu koji je kritikovao moj amandman. Gospodine Milivojeviću, mi srpski radikali ljubav prema otadžbini, prema Srbiji, dokazujemo, dokazivali smo i dokazivaćemo uvek. Doktor Vojislav Šešelj ljubav prema Srbiji dokazuje u Haškom tribunalu. Mnogi od nas ovde ljubav prema Srbiji dokazali su sa oružjem u rukama, za vreme bombardovanja, kada su nas vaši prijatelji bombardovali. Ja sam, mnogi od nas su dokazivali, neko sa puškom u ruci, neko u civilnoj zaštiti, a vi ste, gospodine Milivojeviću, ljubav prema Srbiji dokazivali tako što se lokatore po Kruševcu delili. Da vas podsetim, tada vas je uhapsila vojna policija i tada ste mnogo pretrpeli, ali čini mi se da se niste opametili i da je i to bilo malo. Hvala.

Zamolila bih samo da ne koristimo kvalifikacije „niste se opametili“. Nemojte, molim vas.

Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Koristim vreme Poslaničke grupe ZES, a ono je, u skladu sa brojem poslanika, prilično veliko. Broj vaših poslanika nije toliki koliki je broj poslanika ZES-a, pa vam ni vreme nije toliko, a posle Negotina vreme vam je još i kraće.
Hajde da se malo, kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, pozabavim pravom i pravnom naukom i da ne repliciram, ali da kažem šta mislim. Profesor Ljubomir Jović u „Parlamentarnom procesnom pravu“ kaže: „Zakonopisac treba da je pismen, pravičan i pošten“, ali to se isto očekuje i od onih koji kritikuju zakon. Hvala.