Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi bila namera da ne učestvujem u raspravi, namera mi je bila samo da se otvore neka pitanja na koja može da se odgovori. Idemo redom.
Kada već pričamo o amandmanu koji je podnela grupa LDP, moram da kažem da su argumenti ne samo oni koji su opisani u odgovoru Vlade, nego su prosto argumenti zbog toga što je ceo zakon i ceo koncept pisan radi usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji direktiva EU koja se zove Katastar 2014, koja preporučuje centralizaciju jedinstvene svojinske evidencije i standarde koje svaki geodetski zavod mora da ispuni da bi katastri nepokretnosti bili u funkciji građana. Kada pokušavamo da reformišemo celu ovu oblast vodimo se tom direktivom.
Iskustva su veoma loša kada se katastri nepokretnosti prenesu lokalnim samoupravama jer se od njih stvaraju institucije koje su direktno pod uticajem lokalnih političkih elita. To bi izazvalo ogromne probleme. Ovo je državni posao i mora da se radi centralizovano i nikakva decentralizacija se ne bi desila ukoliko bi sada neka lokalna samouprava preuzela nadležnost da vodi katastar nepokretnosti, tako da mislimo da smo bili u pravu kada smo ovaj amandman odbili.
Što se tiče Savskog venca i pitanja koje je postavio narodni poslanik Avramović, naravno da znam o čemu se radi. Mislim da ste nekoliko puta rekli da sve ovo što je Ministarstvo davalo kao tumačenja jeste u skladu sa zakonom. Potrudićemo se da do kraja izađemo iz tog problema. Daćete mi dokumentaciju koju imate i imaćete odgovor.
Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Munjić, radi se o jednom nerazumevanju celokupnog posla koji treba da bude urađen. Nije dobar ni rok od osam dana, nije dobar ni rok od 15 dana. Mi radimo različite vrste aktivnosti, za koje nekad ne može da se utvrdi rok. Radi se o različitim vrstama terenskog rada, geodetskog snimanja, koje se radi u različitim uslovima i u različitom obimu. Tačno je da se radi i zimi i leti. Ponekad je nemoguće terenski rad izvršiti zimi. Radi se o snimanju jedne katastarske parcele, jedne ulice, jednog kvarta i zbog toga je korišćen izraz koji u stvari treba da definiše dopunu, odnosno nedostatak koji treba da se otkloni u elaboratu koji su radile geodetske kuće.
Ne možete da definišete u zakonu čvrst rok jer on ne može da bude poseban zbog toga što imate različite vrste aktivnosti koje treba da se obave. Neke nepravilnosti mogu da se otklone, tačno je, u roku od osam dana, ali neke nepravilnosti mogu da se otklone u roku od nekoliko meseci. Šta ako se desi da u međuvremenu padne sneg i da nije moguće izvršiti određeno geodetsko snimanje dok se sneg ne otopi?
Srbija je velika zemlja. Srbija ima različite terene. U Srbiji, kada pišete jedan opšti akt, morate da ga primenite na realan život. Iz tog razloga nismo mogli da prihvatimo vaš predlog. Tačno je da iz tog razloga ni rok od osam dana nije bio dobar i iz tog razloga je menjan i korišćen je izraz koji postoji. Na ovo ne mogu da se primene rokovi koji postoje u Zakonu o upravnom postupku zbog toga što ovo nije postupak koji se vodi u nekoj kancelariji pa treba da se strogo držimo njega. Ovo je postupak koji pored kancelarijskog rada podrazumeva i terenski rad.
Otvorili ste nekoliko pitanja koja su nama takođe veoma važna. Mislim da je pitanje broja objekata na mestu. U utorak će republička građevinska inspekcija imati tačan podatak što se tiče svih objekata koje su lokalne samouprave prijavile kao nelegalne objekte, svih predmeta koji su po ovom i drugim zakonima ušli u proceduru za postupak legalizacije. Tada ćemo moći da znamo koliko je objekata nelegalno u Srbiji i koliko je objekata ušlo u postupak legalizacije. Tada ćemo moći da ocenimo koliko je uspešna cela akcija legalizacije. Verujem da jeste uspešna.
Mogu da kažem da je ona uspešna zbog toga što smo uspeli da pokrenemo jedan istorijski postupak, kome najzad vidimo i kraj. Vidimo kraj zbog toga što je za postupak legalizacije ovoga puta potrebna minimalna dokumentacija. Mislim da je legalizacija sada, što se tiče cena, najprimerenija.
Sada bih da iskoristim priliku da opet uputim poziv lokalnim samoupravama da postupak legalizacije ne shvate kao način da se napuni lokalna kasa i da se popune rupe u budžetu, nego da je shvate kao jedan postupak u kome ispravljamo nešto što je bilo loše u prošlosti, koji mora definitivno da dovede do toga da naša država najzad bude legalna.
Ovo je samo jedan od koraka u dubokoj reformi u oblasti građevine i urbanizma, koja treba da ostavi istorijski rezultat, da najzad pokušamo da sprečimo da se u Srbiji u budućnosti desi da se masovno grade nelegalni objekti, da od toga lokalne samouprave nemaju nikakvih prihoda, da nemaju nikakvu kontrolu i da to, naravno, kao posledicu ima veliki urbanistički haos, koji je svakodnevica u Srbiji i posledica je zanemarivanja planiranja, kao jedne važne oblasti, ali i samog poštovanja određenih parametara građevine i urbanizma decenijama unazad.
Takođe je važno da lokalne samouprave u ovom postupku budu veoma efikasne. Znam da je realnost u Srbiji takva da će u nekim lokalnim samoupravama postupak legalizacije biti završen za nekoliko meseci, u nekim lokalnim samoupravama će se ovo verovatno završiti za nekoliko godina.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo što se koristi kao argument, koji meni ipak deluje kao plašenje građana da sada postoje neki rigorozni rokovi, pa šta ako se desi da oni te rokove ne ispune, svako ko je ušao u postupak legalizacije, svako ko može da legalizuje svoj objekat u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, siguran sam da će taj postupak da završi do kraja uspešno. Siguran sam da svako od građana ima direktan interes da ažurno dostavlja dokumentaciju koju mu lokalna samouprava traži da bi se taj postupak završio.
Na lokalnim samoupravama sada je da se dobro organizuju i drago mi je da se najveći broj gradova dobro organizovao. Drago mi je da su pronašli veoma, veoma dobra, pragmatična rešenja kako da povećaju broj objekata koji su u legalizaciju ušli. Tačno je da su na kraju, poslednjeg dana neke lokalne samouprave samo dodeljivale brojeve, da su građani imali mogućnost da kasnije dopunjavaju dokumentaciju da bi u postupak ušli. To je dobro.
Mi ne želimo da srušimo nijedan objekat koji može da uđe u postupak legalizacije i da se legalizuje po ovome zakonu. Mi želimo da ovaj projekat uspe i želimo da najveći broj objekata u Srbiji najzad bude legalizovan. Kao što nam je, naravno, namera da izvršimo veoma strogu kontrolu lokalnih samouprava i da ne dopustimo da se u budućnosti dešava divlja gradnja.
Koliko će to biti uspešno, ne zavisi samo od Ministarstva. Podsećam vas da ovo ministarstvo u sektoru za građevinu i urbanizam ima nekoliko desetina zaposlenih. Ne možemo da znamo šta se dešava u svakom ćošku Srbije. Znam da bi svako od nas mogao da nađe i primere loše prakse, ali je, kao što sam prošli put rekao, i vaša obaveza da pokušate da se zajedno sa nama borite protiv toga. Dobro je da narodni poslanici šalju Ministarstvu prijave, jer mi, koliko se trudimo, reagujemo adekvatno na svaku prijavu koju date.
Za mene je takođe jedno veliko pitanje, kada pričamo o legalizaciji, koje bi trebalo da se otvori kao tema, pitanje trošenja para koje su prihod legalizacije. Voleli bismo da se te pare potroše u svrhu obnavljanja komunalne i druge infrastrukture, voleli bismo da se te pare potroše ravnopravno i ravnomerno u onim regionima u kojima su i prikupljene iz procesa legalizacije. Voleli bismo da to ne bude prihod budžeta koji će se potrošiti na plate, penzije, sportske manifestacije i reprezentaciju, nego da on zaista bude prihod koji će se potrošiti za poboljšanje kanalizacije, vodovoda, ulica, rasvete i svega onoga što treba svakodnevno građanima za bolji kvalitet života.
Nadamo se da će lokalne samouprave imati razumevanja za to, ali, ponavljam, to više nije u našim rukama. Ne možemo da budemo odgovorni za sve. Pokrenuli smo jedan postupak. Sada je na onima koji danas vode lokalne samouprave da taj postupak sprovedu. Siguran sam da će pitanje legalizacije, pitanje cena legalizacije, pitanje efikasnosti, kako je ceo postupak legalizacije organizovan i pitanje trošenja para koje su prihod lokalnih samouprava od legalizacije biti jedan od parametara, merila kada se građani budu odlučivali na nekim lokalnim izborima za koga će da glasaju. To je poziv svima, ukoliko žele da budu efikasni i dobri, da izađu u susret svojim građanima i glasačima – neka završe ovaj postupak legalizacije kako treba.
Na kraju, pitanje poreza, duplog oporezivanja nelegalnih objekata, njihovog uklanjanja, odnosno pitanje rušenja nelegalno izgrađenih objekata – moram da ponovim nešto iza čega stojim, niko od nas ne voli da ruši kuće. Mislim da je to najtužnija stvar koja nekome može da se desi, da učestvuje u postupku rušenja bilo čijeg objekta i bilo kog objekta, ali to mora ponekada da se radi.
Hteo sam da vidim koliko smo kao sistem spremni da učestvujemo u ovome. Najbolji parametar za to mi je bio podatak koliko su lokalne samouprave u ovoj godini planirale sredstava za izvršenje uklanjanja nelegalnih objekata. Podaci su razočaravajući i pokazuju da još uvek ne postoji svest kod naših lokalnih samouprava da je uklanjanje nelegalnih objekata jedna od njihovih obaveza, koju će morati da sprovedu u ovoj godini.
Ministarstvo je, na primer, predvidelo značajna sredstva. Predvidelo je u novoj sistematizaciji da formira odeljenje za izvršenje, koje će se samo tim poslom baviti. Hoćemo da pokažemo da zakon mora da se poštuje, od vrha do dna.
Kada mi neko postavi pitanje – evo, imamo primer da se to ne poštuje... Znamo da se to dešava, znamo da se dešavaju mnoge stvari koje nisu u skladu sa zakonom i svesni smo toga da sprovođenje zakona, uvođenje reda zahteva jako puno vremena, energije i strpljenja i jako puno dobrih manifestacija. To upravo radimo. Pokušavamo, kao Ministarstvo, da pokažemo da poštujemo zakon koji smo doneli i to zahtevamo od svake lokalne samouprave.
Ima puno problema, ima puno otpora. Nekoliko puta kada sam bio ovde u Narodnoj skupštini i mnogo puta u medijima pričali smo o tome koliko ljudi postoji u ovoj zemlji čijim interesima je direktno protivno da se Zakon o planiranju i izgradnji sprovede u delo, i zbog pitanja uklanjanja nelegalnih objekata, i zbog pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine i milionskih suma koje će biti direktan prihod lokalnih samouprava i Fonda za restituciju, i zbog ubrzavanja procesa izdavanja dozvola i zbog zakonske obaveze da se donesu planski urbanistički akti, koji će najzad da smanje na minimalnu meru arbitrarnost administracije i korupciju. Sve su to stvari koje mnogima ne odgovaraju.
Insistiraćemo da se do kraja mandata ove vlade taj posao završi. Mislim da ne bi bilo dobro da se od tog posla odustane. Što se nas lično tiče, od tog posla nećemo odustati. Za to je potrebna podrška svake političke stranke. Ovo nije posao koji se radi po nalogu jedne ideologije ili jedne politike. Ovo je posao koji se radi u državnom interesu.
Prošli put sam rekao – i da vi sutra dođete, ko god, na vlast, morali biste opet istu stvar da radite, da sprovedete legalizaciju, da insistirate na tome da se donesu planski urbanistički akti; morali biste da insistirate na tome da se ubrza procedura za izdavanje dozvola. To su sve preduslovi za povećanje naše konkurentnosti kao države za privlačenje stranih i domaćih ulaganja, ali, što je mnogo važnije, i za poboljšanje kvaliteta života naših ljudi, jer najveći broj procedura koje građani vode, a koje se tiču Zakona o planiranju i izgradnji, jesu procedure koje vodi običan građanin u svakoj opštini. Iz tog razloga insistiramo na svemu ovome.
Efikasno sprovođenje i završetak postupka legalizacije, s jedne strane, i insistiranje na tome da se više ne desi divlja gradnja i paralelno donošenje svih onih neophodnih planskih i urbanističkih akata koji treba da definišu tačno gde, šta, koja spratnost, koliko je zauzeće površine, može li da se gradi, koji su uslovi komunalnih preduzeća, sve to stoji unapred kao jedan dokument koji je javno dostupan. Siguran sam da će to dovesti do toga da jednog dana ova pitanja tretiramo kao svakodnevna i obična pitanja, u kojima nema previše problema i da će sve ono što danas prijavljujete kao situacije (i svesni smo da se dešavaju na terenu) biti samo na nivou incidenta, a ne na nivou pravila, kao što je, nažalost, u nekim opštinama to slučaj danas.
Prošli put u raspravi mnogi od vas su upozoravali na konkretno kršenje zakona. Rekao sam im – podnesite tužilaštvu, podnesite policiji, podnesite inspekciji zahtev da se te stvari isprave. Svako od vas mora da bude i građanin izvršilac, svako od vas mora da bude i neko ko će učestvovati u izgradnji jednog boljeg, pravednijeg i efikasnijeg sistema, jer je to obaveza svakog od nas ponaosob.
Znam da će možda neki narodni poslanik danas opet da me upozori da se na teritoriji te i te opštine dešava to i to, kao i da se to dešava u poslednjih godinu i po dana, od kada smo mi došli u Ministarstvo, a pre toga su cvetale ruže i pre toga smo imali skandinavski sistem planiranja i nikada se nije desilo da se izgradi neki objekat ili da neka lokalna samouprava ili neki činovnik u lokalnoj samoupravi krši zakon.
Ljudi, to se dešavalo decenijama unazad. Decenijama unazad se zanemarivalo planiranje, stvarao osećaj da u građevini i urbanizmu može svašta da se radi. Decenijama unazad svaka lokalna samouprava, svaka vlast, svaka stranka – a sve stranke koje su danas na političkoj sceni su bile u nekim lokalnim samoupravama na vlasti – dopuštala je ili gledala kroz prste onima koji grade bez dozvole, ili nisu donošena planska dokumenta koja su neophodna da bi se dozvole mogle izdati bez problema. Svi smo zajedno saučesnici u problemima sa kojima se danas suočavamo. Mislim da je ovo dobar početak da se iz tih problema izađe.
Zahvaljujem na konstruktivnoj raspravi, zahvaljujem vam što ćete, siguran sam većina vas, glasati. Da kažem na kraju, broj amandmana koje mi kao Ministarstvo prihvatamo apsolutno nije vezan za to ko dolazi iz koje stranke, nego je vezan samo za njihovu direktnu implementaciju u nešto što je od samog starta bila ideja kada smo ušli u donošenje zakona. To smo dokazali i brojem amandmana koje smo prihvatili u izmenama i dopunama ovog zakona. Hvala.