Četiri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodna poslanica Smiljana Milisavljević i ona je poslednja prijavljena na listi narodnih poslanika u prijavama za reč. Izvolite.

Koliko imam vremena, gospođo Čomić?

Na raspolaganju poslaničke grupe je 22 minuta i 30 sekundi.

Nemojte da se sekirate, častiću vas nešto malo vremena, da što pre odemo u tu Evropu.
Naravno, gospodine Šutanovac, sve što budem rekao nemojte, molim vas, lično da shvatite. Vi imate velike simpatije kod mene, prvo, zato što ste naučili dobro zapadnu granicu Srbije, više puta ste demonstrirali da to znate. Taj vaš vrednosti sud o toj granici, to je nešto problematično, ali ste zapamtili tačno koridor, kote, tačke, tu vas podržavam apsolutno.
Druga stvar, vi ste moj Topličanin. Gde mi iz herojske Toplice jedan na drugoga? Ne ide nikako. Nema nam ga Mićuna, pa da budemo još jači. Nije to samo šala, nego i velika zbilja.
Sada bih krenuo redom. Vidite, otkad smo uključili ove naše mlade poslanike, izveštili se oni, gospodine Šutanovac. Vidite šta napravi ovaj Stevanović? Lepo vam objašnjavao, vi njega napadoste, Nada jadnica, samo što nije kukala još. Ali, evo ga i papir iz opštine, iz njihovih struktura, to ću kasnije da vam dam.
Znači, sve što je rekao Stevanović piše tu. On ima taj poslanički kapacitet da kaže, pa ga vi tumačite kako hoćete. To ću posle da vam dam, samo da potvrdim onu osnovnu tezu da, kada je u pitanju SRS, ne pričamo to baš tako nasumice, šta naiđe, onako džumle, što bi rekle moje Nišlije, nego ipak ima to nekog smisla, ima nekog sistema. No da se vratimo na ovih devet zakona, ne deset, kao što smo malopre čuli, koji se tiču te saradnje naše vojske sa inostranim vojskama.
Vidite, rekoste – za proteklih deset godina dobili smo, ili malo više, pomoć od ovih država iz NATO pakta. Šta se podrazumeva pod pomoću, gospodine Šutanovac? Dobili smo i kasetne bombe, dobili smo osiromašeni uranijum, dobili smo i svojevrsnu epidemiju, kako kažu Paja Momčilov i njegove kolege lekari, ovog umiranja od karcinoma, ali naravno, nijednog trenutka ovo što pričam ne stavljam vama na teret, vama na dušu.
Zna se ko je bombardovao, ko je bacao, ko je kružio ovde, ko je "Milosrdnog anđela" angažovao zbog KiM pa pogodio Novi Sad. Sve se to zna.
Dalje, rekoste da smo za ovih nekoliko godina dobili velike investicije. Da vas podsetim, 2000. godine je bilo reči – čim dođe DOS odmah šest i po milijardi preko granice dolazi. Neko je u to poverovao. Poverovali su ljudi i za besplatne akcije od hiljadu evra. Besplatne akcije hiljadu evra? Koliko košta to? Pa, nije baš tako. Beše i "Fijat" itd. To na dušu svakome ko saopštava, a još više na dušu onima koji pristaju, saučestvuju i veruju u to.
Kažete, dve milijarde i 700 miliona nekih investicija je došlo. Verujte da građani Republike Srbije to nisu videli, nisu ni osetili. Ne kažem da je to išlo preko Ministarstva odbrane. To je jedna politika, proevropska politika. Dolazi neka pomoć. Zna se koliko koštaju usluge koje se plaćaju u inostranstvu. Zna se sve, i pranje para itd. Gospodine Šutanovac, to vama uopšte ne stavljam na teret. Nemate potrebe da se osećate prozvanim niti bilo kome u ovoj sali.
Ali vam samo kažem da kada se saopšte podaci o tim investicijama, pa da li je pomoć, da li je grinfild itd, slabo se to primećuje. Čim se to slabo primećuje onda se podgreva sumnja. To je potpuno normalan logički proces. To kada građani razmišljaju i rezonuju tako to nije sužena svest, da znate, nego ima nekog osnova da se o tome razmišlja.
Pričate o nekim investicijama, da nisu došli neki stranci neki naši ne bi mogli da rade itd. Pa ste pominjali neke firme. Neću da ulazim u to. Evo, juče je bio neki ugovor, pa kaže kreće fabrika tamo u Leskovcu, za svakog novog zaposlenog četiri hiljade evra država daje itd. Niste vi to rekli, to je Mlađa juče rekao u Leskovcu za čarape. Bilo je na televiziji. Verujem RTS-u.
Da li znate zašto mu verujem? Zato što plaćam pretplatu. Ne bih plaćao pretplatu da vam kažem iskreno, ali moram da plaćam jer biste me prozivali posle, pa da kažu posle kakav je to poslanik koji ne plaća pretplatu. Zato plaćam zato što mi je gusto, zato što me je strah. Sve i svašta možete da izmislite ovde. Sada da vidimo šta ste sve to izmislili.
Potpuno nepotrebno ste, gospodine Šutanovac, ušli u neku raspravu s nama. Znate da imamo taj pres-kliping, da sve beležimo, pamtimo itd.
Vidite, 31. maja 92. godine bili su savezni izbori za Saveznu skupštinu, dva veća, Veće građana i Veće republika. Doduše, za Veće republika nije pošto se išlo preko Narodne skupštine. Formirana je Vlada. Na čelu Vlade Milan Panić. Budite sigurni da nije srpski radikal. Stavite ga gde god hoćete.
Posle nekoliko dana je izabran prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić. Sa svima je u prijateljskim odnosima, ali mu se ne sviđa SRS. Nemojte da ga stavljate nama na teret, molim vas, nije lepo. Ministar inostranih poslova - Ilija Đukić. Pošto je došao iz Kine, bio je tamo ambasador, verovatno nije ni znao da postoji SRS u to vreme u SRJ. Ministar informisanja - Miodrag Perišić, jedan od osnivača DS.
Pričam samo o činjenicama, molim vas. Momčilo Grubač je bio reformista itd, ali više pripada vama nego nama. Ograđujem se. Od Tibora Varadija se ograđujem, on nije srpski radikal. Molim vas, nemojte njega da napadate. I da ne pričam dalje.
(Žagor u sali.)
Hoćete li još da nabrajam vaše kadrove? Dobro.
U Skupštini je bio gospodin Dragoljub Mićunović, Desimir Tošić. Vi ne znate u to vreme, tada sam bio poslanik i isto sam sedeo ovde i isto je Mićun tamo sedeo. Desimir Tošić, Miroljub Labus. Miroljub Labus je ostao zapamćen po tome što smo ga učili šta je budžet. Dve godine nije znao šta je budžet. I bio je ovaj što je ambasador bio u Americi, profesor sa Ekonomskog fakulteta, zaboravio sam mu prezime, ali bili smo tu.
Znate da je i tada donet Zakon o materijalnoj transformaciji Vojske Jugoslavije. Pretpostavljam da ovi što su skinuli uniformu, što sede pored vas, da se sećaju tog perioda, pa su obuhvaćeni i stanovi i materijalno-tehnička sredstva itd.
Sve da vas podsetim, mogu da vas podsetim i za Pale. Ne vidim ništa loše što se tamo jeo vo, odmah da vam kažem. Kada Srbi međusobno sarađuju ja sam prezadovoljan, to vam iskreno kažem, ali nekako mi je čudno to vaše odricanje od svega i od svačega.
Meni je bilo drago kada Radovan Karadžić pređe preko Drine pa ode kod Mićunovića ili kod Ljube Tadića. Stvarno mi je bilo drago. Ne treba toga da se odričete.
Što napadate SPS? Nemojte, to su vaši koalicioni partneri, da li vam se sviđaju ili vam se ne sviđaju, sednite u neku sobu pa se dogovorite. Nemojte da trpate nama, tada da smo mi bili proganjani. Em, tada proganjaju i sada ponovo proganjaju. Dajte, nađite neku meru.
Znači, ovaj program danas je preporučljiv za sve uzraste zato što poprilično pomaže. Neko reče, tu je Kole, Kosta je to malopre rekao. Kaže – kakav je to vaš stav kada je u pitanju Španija itd, ako sam dobro razumeo? Da li znate o čemu se radi? Osnovna poruka naša je bila u uvodnom izlaganju, a dao sam ga u ime SRS, da povučete ove predloge zakone. Pa, mi poštujemo što Španija nije priznala nezavisno Kosovo, pa smo vam dali podršku kada ste ambasadora častili odnosno dali neko odlikovanje.
Mi svaku državu podržavamo koja ima hrabrosti da kaže da ne priznaje nezavisno Kosovo. Podržavamo i svaku državu i smatramo da nam je prijateljska koja je u ovom sporu odnosno u ovom postupku, pošto to nije spor, pošto nema formalno-pravno suprotstavljenih strana, pred Međunarodnim sudom pravde dali pozitivno mišljenje u prilog našem stavu. Cenimo, poštujemo. Kažemo otvoreno, to su naši pravi iskreni prijatelji.
Ali, molim vas, ima nekih stvari gde moramo da zastanemo, da se orijentišemo, da ne napravimo grešku.
Pazite šta kaže Ministarstvo odbrane. Gospodine Šutanovac, ovo je sa vašeg sajta, Ministarstva, tako da sve što budem pročitao, ako budete prigovarali onda ili sebi prigovarate ili ovom vašem čoveku iz Ministarstva koji je dao intervju. Državni sekretar nije mačiji kašalj.
To je ipak zvaničnik Ministarstva, to je sa vašeg sajta skinuto, gde vi kažete šta su prioriteti vašeg ministarstva. Ali, to su prioriteti državne politike. Ministarstvo koje se bavi ekologijom može da stavi ekologiju na prvo mesto, ali Ministarstvo odbrane, Ministarstvo policije, Ministarstvo spoljnih poslova zna se da moraju da slede ono što je zacrtana državna politika po prioritetima kako je nadležni organ odredio.
Vidite šta ste rekli. "Prioriteti: evropske integracije, odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, regionalna saradnja i ekonomska saradnja sa svetom.
Što malo ga niste obrnuli ovo? Mi mnogo više kao država zavisimo od toga da l' ćemo da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet, nego od evroatlantskih integracija.
Sinoć sam gledao na televiziji jednoga, kažu da je nekada bio predsednik, pa on kaže "i Srbija i svet". Znači, nema alternative, nego on tera, ali on je otišao u Hag. Isporučili ste ga u Hag. Taj vrednosni kriterijum je nešto problematičan, sumnjiv. Znate, koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Evo vam sada primera u ovim vašim tekstovima sporazuma koje ste nam dali ovde da ratifikujete. To je vrlo interesantna stvar. Na bazi iskustva ne moramo da idemo mnogo daleko, da ne idemo na diližanse, kao što beše neko juče ovde pričao ili golube pismonoše, da krenemo na devedesete godine naovamo ili da krenemo od 1381. godine.
Gospodine Šutanovac, malopre ste rekli da su te glasine, ti pamfleti što se pišu, da su to obične gluposti. Samo da vas podsetim, 1981. godine u Prištini, evo ga i Veljko, on će da vam potvrdi, iza vas je, studentske demonstracije su krenule zbog tanjira pasulja u studentskom domu. Je l' tako Veljko? Rekli su da je to izgovor. Ovaj pamflet može da bude izgovor, ali nešto krupno može da se valja.
Ne morate baš da idete u detalje, ja vas shvatam. Shvatam da su svi držani službenici koji nastupaju prema inostranstvu špijuni. Špijuniraju za svoju državu i to podržavam, odmah da vam kažem. I podržavam, ako su ova dva gospodina, gospodine Šutanovac, Branislav Milinković, to je naš ambasador tamo, i ovaj vaš vojni predstavnik Nebojša Đukanović, general, brigadni general, ako idu tamo da skupe tu dokumentaciju da mi upoznamo neprijatelja, tu je svaka podrška.
To što se vi bili na nekom školovanju, ako je to u funkciji da znate kako diše neprijatelj, pa ja vas podržavam. Ja vas podržavam, evo Kosta i ja idemo u tu Parlamentarnu skupštinu NATO pakta, samo se bavimo špijunažom. Skupimo dokumentaciju da čujemo šta ovi pričaju, šta ovi razmišljaju. Sada smo uvatili da je glavna stvar energetika.
Zato je vuna kod Amerikanaca, kod EU, kad je u pitanju Rusija - postoji opasnost ako zavrnu naftovod i gasovod, ekonomska kriza u Zapadnoj Evropi. Zato oni njih poštuju. Mi to podržavamo i zato vas mnogo ne čačkam - te letilice, bumbar, glista itd, ne, to mene ne interesuje. To je struka. Mene interesuje politika. Dajte efekte od te politike.
Gospodine Šutanovac, evo vam jedan primer. Ne očekujem da mi vi odgovorite, odmah da vam kažem iskreno, nemojte da se shvatite prozvanim. Nado, ne očekujem ni od vas. Evo o čemu se radi.
Uzeo sam ovaj Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma, pa tu je sad Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ako izostavimo ovu vojnu saradnju u pogledu sportista za premijer ligu, onda moram da vam skrenem pažnju da recimo u preambuli ovog sporazuma stav 2. kaže – imajući u vidu potrebu da doprinese jačanju mira, stabilnosti i razvoju odnosa između zemalja u Evropi i svetu, u duhu Povelje UN. Pazite, Ujedinjeno Kraljevstvo se poziva na Povelju UN, pa onda Helsinškog završnog akta i Pariske povelje za novu Evropu.
Ja se pozivam na ovu dokumentaciju. Savezna Republika Jugoslavija, bivša SFRJ, ona se pozivala na ove akte - da granice ne mogu da se promene u Evropi, da mora da se poštuje, da se razvija saradnja, susedstvo itd. Pa u Povelji piše da ne može da bude bombardovanja. Zna se, Savet bezbednosti, pošto mu je glavni zadatak očuvanje mira i uspostavljanje mira, ali se zna procedura kako se donosi rezolucija, kako se donosi odluka, koje se države blokiraju, šta se blokira itd.
Vidite, oni su koji su kršili to, znači imamo dokaz da je kršeno. Zašto imamo dokaz? Pa, vodili smo postupak, pa vi ste zastupali, kada kažem "vi", nova vlast je zastupala onu našu tužbu protiv država NATO pakta. Naš Đerić je zastupao tamo, išao je, borio se, pali smo na nadležnosti. Kaže - Savezna Republika Jugoslavija nije bila članica UN, ne primenjuje se Statut. Pa ne leži vraže, posle dve godine - primenjuje se kada je u pitanju tužba BiH. Vidite kakvi su to kriterijumi.
Sve ove povelje koje sam pomenuo, međunarodne dokumente, ova jedna univerzalna i ove dve koje se odnose na Evropu podrazumevaju – da nema nasilne promene granica. Čak su toliko daleko išli, ako se pojavi sumnja da može da izbije neki konflikt na nekoj teritoriji, da li između dve države ili unutar neke države OEBS šalje svoje posmatrače da se to smiri, da se sredi itd – a oni prekršili to.
Čak su Nemci, sećate se 1999. godine, prvi put posle Drugog svetskog rata dobili pravo da vojno intervenišu u nekoj državi, zbog one njihove prošlosti i agresivnog rata koji su vodili oni su trpeli te sankcije. Sada mi vi kažete kada da im verujemo. Šta, sada će da promene mišljenje o Povelji UN, o Pariskoj povelji za novu Evropu? Taj dokument se nije menjao.
Sve su to dokumenti iz 1980. i neke godine, koji su obavezivali 1990, 1991, 1995. i 1999. godine i kada smo hteli da primenimo Rezoluciji 1244 preko Saveta bezbednosti itd. Pa su rekli – ma gotova stvar. Amerikanac reče pred vama – zaboravite ovo što ste pričali.
Evo da idemo na ovaj drugi ugovor. Isto je Sporazum sa Nemačkom i tu se u preambuli u stavu 2. kaže – Pariska povelja za novu Evropu, pa dokumenti OEBS itd. Samo vam dajem primere – da ne smete bezrezervno da verujete u sve, jer stičem utisak da se ovde veruje u sve. Čim dolazi nešto iz EU, to je tako – to mora da se prihvati, ne sme da se odbije. Ne valja za nas – znamo da ne valja, ali moramo da se prikažemo da sve to prihvatamo, da su sve to neke vrednosti.
Voleo bih da Srbija bude centralistička država, ni manje ni više nego isto kao Francuska – eto zalažem se za to. Ali se kod vas menjaju kriterijumi. Kažete – jeste u Francuskoj, ali nije u Holandiji, nije u Belgiji. Onda ćemo da izvučemo ono što je iz Holandije i Belgije da ga primenimo ovde, a nećemo ono što je iz Francuske. Tako tumačite te evropske standarde.
Naravno, stalo nam je do dobrosusedskih odnosa sa svima. Naravno da nam je još više stalo da nam budu prijatelji oni koji shvataju našu poziciju i naravno da treba da se sarađuje, ali ta saradnja ne sme da podrazumeva da se odričemo nečega, da pristajemo na nešto. Osnovni problem kod ovih ugovora, gospodine Šutanovac, jeste što sada ja iznosim naš stav. Možda se vama ne sviđa, ali je to naš stav.
Mi smatramo da ovi prioriteti o kojima je pričao predsednik Republike, Vlada se izjasnila, vidim da ste prihvatili i vi u Ministarstvu, jeste, znači posle ovih reči - to su odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM, regionalna saradnja i ekonomska saradnja sa svetom, a evropske integracije ukoliko su vaši prvi prioriteti.
Malo smo samo pretumbali te prioritete, zbog čega? Nalaže nam Ustav Republike Srbije, a svi smo vodili kampanju da se donese baš onakav Ustav, sećate se, pa smo gutali neke stvari, neke stvari su prošle bezveze, ali nema veze. Stalo nam je da u preambuli bude KiM, pa smo nagurali u zakletvu predsedniku Republike – vernost KiM-u. To je ta priča.
To je ta priča, i ima ta priča i drugi deo. Rusija smatra da treba da se razvije neki novi sistem bezbednosti u Evropi. (Uzvici iz sale: Prošlo je vreme.)
Nije, imam još dva minuta. Vi ste shvatili ono – da sam vas častio. Nisam vas častio. Taman posla da vas častim vremenom, pa meni je stalo da ne idemo takvom brzinom kao što vi mislite. Treba kritički da se sagledava sve i interesno, Nado, da se sagledava sve – da se stalno podvlači crta i da se vidi da li je od neke akcije plus za Srbiju ili minus. Ako je minus, beži dalje od toga, ne radi. To je naša politika.
Nije naša politika da se svađamo s vama, nego da vas upozorimo da ne napravite veću grešku, jer iovako ionako mi za koju godinu moramo da preuzmemo od vas vlast da spasavamo ovu državu. Tako je bilo i 1998. godine. Svi se dogovarali, pa nisu mogli da se dogovore. Oni krenuli sa pripremama da otmu KiM. Ušli srpski radikali, pa koliko-toliko, makar za godinu dana to smo sprečili.
Makar za godinu dana i nisam ni ja zadovoljan, odnosno ni vi niste zadovoljni da vršite vlast i vi mislite da treba neke stvari bolje. Naravno da treba bolje.
Mi služimo tu da vas malo upozorimo da baš ne zabrljate mnogo. Evo, kao što vidite, nema nijedne ružne reči. Pohvalio sam gospodina Šutanovca zato što mi je zemljak i mi špijuni kada odemo u inostranstvo da pokupimo tu dokumentaciju, da shvatimo to sve, gospodine Šutanovac znači – energetika, klimatske promene i zabrana trgovine ovim nuklearnim naoružanjem, to su prioriteti. To treba da budu i naši prioriteti.
Dok ovo sa Šarićem i sa ovima to malo pročistite. Nemoguće je da se milijarda i 300 opere u državi, a da niko od državnih službenika nije odgovoran. Ko politički daje podršku tome, znam da vi znate, ali kada dođe vreme i vi ćete, gospodine Šutanovac, to da nam kažete. Evo častio sam vas tri sekunde.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Mislim da je i ova diskusija pokazala da se mi i suštinski i u političkom biću toliko razlikujemo da teško možemo da polemišemo. Moj pristup poslu koji radim je da idemo u sporazumevanje, u razgovore, u dogovore, da pokušamo da Srbiju vratimo na one staze na kojima je bila pre 1998. godine, pre 1991. godine.

Činjenica je da postoji dvostruka, dupla filozofija pristupa problemu s kojim se suočavamo, problemu našeg teritorijalnog integriteta na KiM. Vaš pristup, koji vi promovišete danas ovde, jeste pristup 90-tih godina - u sukob sa svima, po svaku cenu, pa koliko izdržimo.

Nažalost, taj pristup je doveo do toga da mi budemo danas devastirani u toj meri kako se ne pamti dugi, dugi niz godina u Evropi. Moj pristup i pristup Vlade je da pokušamo da putem razgovora, integracija, sporazuma podignemo naš ugled i da putem stvaranja partnerstva, pre svega, jer u političko prijateljstvo ne verujem koliko ne verujem ni u kumstvo vašeg lidera s njegovim kumom. Znači, govorim o partnerstvu, pa onda sa svojim partnerima da pokušamo da uradimo nešto što ste vi na silu pokušali, a završili smo tako kako smo završili.

To je apsolutno vaše legitimno pravo da vi imate takvo razmišljanje, legitimno je vaše pravo da imate razmišljanje da Srbija treba na silu da krene na Karlovac – Karlobag – Viroviticu itd. Znam geografiju odlično. Služio sam vojsku na tim prostorima.

Ali, isto tako mislim da je legitimno da vam kažemo da ta politika više ne može da prođe u Srbiji. Ne može da prođe u Srbiji ne samo zarad mene, nego zarad našeg budućih pokolenja. Mi nemamo vremena više za takvu politiku. Mi kasnimo ne jednu deceniju, svaka decenija u ovom veku je pola veka u prošlom veku.

Mislim da zaista nemamo mi nikakav lični sukob i nemojte ni na koji način da mi se izvinjavate kada govorite ovde, pošto ja vas ne doživljavam kao čoveka koji može mene da uvredi, mogu samo da imam sažaljenja u odnosu na politiku koju vi promovišete ovde, ali to je vaše pravo i vaša stvar. To što smo mi zemljaci, svaka čast zemljacima, ali nažalost nas sem toga ništa drugo ne povezuje.

Slažem se da je problem donacija koje su date u Srbiji velik utoliko što je taj novac u Srbiji nevidljiv novac. To je nešto što u razgovorima sa strancima pokušavam da im objasnim, da ipak mi znamo bolje šta nama treba nego oni. Ali, ne možete reći da ništa nisu dali, ne možete minimalizovati. Danas kada pogledate praktično svaka bolnica, dom zdravlja, vrtić, škola, opština ima nešto što je dobila kroz donaciju iz EU.

Naprosto, to je istina. Danas kada pogledate vozila hitne pomoći po gradovima širom Srbije, videćete oznaku EU i to je takođe donacija. Znači, mnogo toga ima, ali i lično imam jednu primedbu i, kažem, pokušavam da to sa svojim partnerima iz inostranstva rešim na način da kada se dobija donacija da to bude vidljivo čak i onima koji su neprijatelji te donacije, ali koriste tu istu donaciju. To je nešto što je jako teško, to je nešto što je birokratizovano. Nažalost, i van granica naše zemlje postoji birokratija koja vam zadaje određene tajminge i termine i to ne možete da promenite.

S druge strane, potpuno sam ubeđen da je ovaj set dokumenata koji se danas ratifikuju ovde, kao i oni dokumenti koji će se ratifikovati, nadam se, posle prve tačke ulazimo u drugi set dokumenata koji su iz oblasti spoljnih poslova i pravde, a koji ću ja zastupati u ime Vlade ovde, doprinose boljem kredibilitetu i jačanju pozicija naše zemlje, kako u zemlji i van naše zemlje.

Znači, bez obzira na tradiciju, na prijateljstva, kažem, moramo da tragamo za partnerima. Nažalost, na sreću, kako god, mi se nalazimo tu gde se nalazimo. Svi u našem okruženju su se opredelili gde da budu. Mi možemo da stavimo glavu u pesak i da pomišljamo da će oluja proći, onoliko dugo će trajati koliko mi budemo držali glavu u pesku, ali nažalost to se tako ne dešava.

Ignorišući probleme, ignorišući vreme u kome živimo, bojim se da ćemo se vratiti, pre svega, u onaj glavni problem, a to je problem života i elementarne egzistencije u Srbiji koja je bila u vremenu u kojem ste vi upravljali ovom zemljom.

Na prvom mestu, ako pitate šta je za mene kao čoveka koji je socijaldemokrata u duši, ko veruje da u Srbiji može lepo da se živi, jeste kvalitet života. Da bi mi branili naše Kosovo, naš građanin mora da ima posao, mora da ima platu, mora da ne razmišlja o sutrašnjem danu u smislu da li može da preživi.

Utoliko mi je važno da shvatite da i ovi sporazumi, u kojima ne piše da su ekonomskog karaktera, doprinose na promociji naše države i naše odbrambene industrije i omogućavaju da se uposle kapaciteti u Čačku, Valjevu, Užicu, Kragujevcu i nekim drugim fabrikama širom zemlje, čak i u Pančevu, koje je bilo ekonomski i tehnološki mrtvo kao fabrika.

Zahvaljujem se svima koji su dosada imali potrebu da kritikuju, ali žao mi je što zaista nisam čuo nijednu kritiku zbog koje bi se vodila debata na nekom nivou koji bih voleo da bude u parlamentu.

Reč ima narodna poslanica Smiljana Milisavljević. Ona je poslednja prijavljena na listi govornika. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, saradnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, krajnje je vreme da se  čuje i ženski glas o ovoj temi. Sigurna sam da će se ministar složiti sa mnom da u Srbiji tek kada se na čelu ministarstava sile budu nalazile žene mi ćemo u potpunosti biti jedno demokratsko društvo rasterećeno svih predrasuda. (Aplauz.)
Primera radi, u skupštinskom odboru za odbranu i bezbednost, u kome participiraju sve parlamentarne stranke, ima 16 muškaraca i samo jedna žena. S druge strane, ono što je dobro, povećava se interesovanja žena za upis u vojne škole i akademije. Od prijavljenih kandidata 20% su žene.
S tim u vezi, u oktobru ove godine u Beogradu bi trebalo da bude održana konferencija žena u sektoru bezbednosti, posvećena desetogodišnjici usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325, pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške, a u organizaciji Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Ukoliko do tada mi ovde kao Narodna skupština usvojimo nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325 biće to odlična prilika da se naša zemlja prikaže kao prva u regionu među nekadašnjim državama socijalističkog uređenja koja je usvojila dokument ove vrste. Važno je naglasiti da rezolucija ima obavezujući karakter za sve članice UN. Njena primena u svetu doduše nije na zavidnom nivou, do sada je primenilo samo 20 od čak 200 zemalja.
Govoriću danas o Memorandumu o razumevanju i saradnji između Republike Srbije i Kraljevine Norveške u oblasti odbrane. Republiku Srbiju i Kraljevinu Norvešku vezuje višedecenijsko prijateljstvo, čiji temelj predstavlja human i solidaran odnos norveškog naroda prema našim ratnim zarobljenicima interniranim u nacističke logore na teritoriji okupirane Norveške za vreme trajanja Drugog svetskog rata.
Prijateljstvo i dobronameran odnos prema Srbiji Kraljevina Norveška je poslednjih godina demonstrirala kroz pružanje pomoći Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, koja je za cilj imala modernizaciju, racionalizaciju i unapređenje našeg sistema odbrane. Norveška strana je uočila da Srbija ima kvalitetne vojnike i stručnjake i da je kroz saradnju moguće ostvariti obostranu korist i interes.
Godine 2006. potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti odbrane, a nakon toga su usledili i konkretni oblici saradnje, ulaganje, unapređenje materijalnih i ljudskih resursa. Smatram za potrebno da navedem neke primere koji pokazuju zbog čega treba odati priznanje Kraljevini Norveškoj i podržati nastavak bilateralne saradnje sa njom u oblasti odbrane.
Godine 2007. Kraljevina Norveška je VMA donirala dve savremene mobilne poljske bolnice. Takođe, dala je svoj doprinos stabilizaciji prilika na jugu Srbije. Naime, Norveška je donirala sredstava za uspostavljanje odeljenja za civilno-vojnu saradnju sa sedištem u Vranju, koje ima veoma važnu ulogu u izgradnji poverenja u Vojsku Srbije među lokalnim stanovništvom etnički heterogenih opština. Olakšana je mogućnost da pripadnici Vojske stignu do najudaljenijih sela, da se povežu sa lokalnom zajednicom, pomažu ljudima i nastoje da identifikuju lokalne probleme.
Najviši stepen saradnje između dve države u oblasti odbrane ostvaren je u 2009. i u prvoj polovinu 2010. godine. Naime, sanitetski tim Vojske Srbije, u sastavu norveškog kontingenta, angažovan je u mirovnoj misiji pod okriljem UN koja se obavlja u Čadu zajedno sa predstavnicima drugih zemalja. Oni pružaju zdravstvenu pomoć pripadnicima UN i lokalnom stanovništvu i izvode operativne zahvate. Na ovaj način, mislim da ćete se složiti sa mnom da su oni postali svojevrsni ambasadori svoje zemlje.
Daleko od toga da je ta saradnja najvažnije dostignuće u resoru odbrane. U prvom redu, to je povratak poverenja u vojsku i povratak ugleda vojnog poziva. Pokazatelj toga je trend rasta interesovanja za upis u vojne škole i gimnazije, koji je naročito izražen u 2009. i početkom 2010. godine.
Saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva. Oficiri iz pojedinih zemalja ponovo dolaze na školovanje kod nas. Trenutno je kod nas grupa oficira alžirske vojske na postdiplomskim studijama. To daje veliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, a i odbrambene industrije.
Dovršena je i stavljena u funkciju Vojna baza "Jug" na brdu Cepotina kod Bujanovca, to je najveća i najmodernija baza u regionu. Od veliko značaja je svakako i saradnja Vojske Srbije i KFOR-a duž administrativne granice u okviru zajedničkih patrola.
Primera radi, KFOR i Vojska Srbije od dve zaraćene strane postali su partneri i njihova saradnja je ključna u regionu. Za napredovanje ta saradnje, svakako je sporno učešće KFOR-a u formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti. Pošto dolazim iz regiona koji je pod direktnom upravom KFOR-a, živim u Zvečanu, imam iskustva koja se na zvaničnom nivou ne spominju često.
Postoje oblasti u kojima KFOR nije odgovorio svom zadatku. Ali, ne možemo reći da uopšte nije izašao u susret srpskoj zajednica na KiM. Otuda jedna vrsta zebnje kod Srba i nealbanaca po enklavama zbog čestog smanjenja broja vojnika KFOR-a na teritoriji KiM. Prosto 99. godine smo bili uznemireni što KFOR dolazi na KiM. Verujte, danas smo isto toliko uznemireni što se taj broj pripadnika KFOR-a na teritoriji KiM smanjuje.
Znamo da je Vojska Srbije suštinski i dominantno usmerena ka odbrani zemlje i uspostavljanju mira u regionu i svuda u svetu gde je taj mir ugrožen, tako da je saradnja sa svim vojskama i državama sveta strateški plan zemlje, a to je svakako i najvažniji razlog zbog kojeg ću glasati za ovaj set zakona.

Šest minuta i 50 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslanički grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Narodni poslanik Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, gospodine ministre, pred nama je ovde desetak zakona, to jeste zakonska forma, a u stvari mi treba ovde da odobrimo, kao Narodna skupština, ratifikacije, odnosno sporazume koje ste vi već potpisali sa desetak zemalja o saradnji u oblasti odbrane.
Što se tiče Nove Srbije, u principu, mi nemamo ništa protiv da naša zemlja, Ministarstvo odbrane u ime Vlade sarađuje sa mnogim zemljama u oblasti odbrane, jer je takvo vreme u svetu da je to i preporučljivo, samo se postavlja pitanje s kim i kada?
Kada gledamo ove sporazume koje ste vi potpisali, naizgled oni su gotovo u istoj formi, od reči do reči. Međutim, trudio sam se, gospodine ministre, da kod nekih sporazuma sa nekim zemljama uočim neke razlike i imam slobodu, ako vi dozvolite, da vam dam priliku da odgovorite na par pitanja.
Ono što prvo želim da komentarišem, radi se o Sporazumu sa Republikom Slovenijom. U članu 3. u oblasti saradnje, između ostalog, kaže se: "Saradnja između strana će se razvijati posebno u sledećim oblastima", pa ide redom od a) do e), a mene interesuje pod e) vojna istorija.
Interesuje me, onako ljudski da vas pitam, da li ste vi prilikom tih razgovora, pregovora pre potpisivanja sa ministarkom odbrane, čini mi se da se zove Jelušič, razgovarali o nekim neprijatnim delovima naše zajedničke istorije u našoj zajedničkoj državi? Siguran sam da znate da mislim na pogibiju nevinih regruta početkom devedesetih godina, kada je i sveopšta nesreća na ovim prostorima započela.
U ovom trenutku zaista ne bih govorio ko je kriv za to, to je tema nekih drugih sednica i politike. Ne želim da kažem u ime tih ljudi, nego u ime neke pravde, da li ste razgovarali sa predstavnicima Republike Slovenije kakve oni namere imaju spram tih nevino pobijenih dečaka, regruta? Neki od njih nisu bili ni naoružani, neko im je naredio da budu tada tamo, oni nikakve nečasne namere nisu imali. Imali smo prilike da na mnogim televizijama vidimo i snimke na kako brutalan način su pobijeni.
Lično sam se neprijatno osećao i zato nisam otišao na sastanak sa Jelkom Kacinom, pošto je on razgovarao sa svim poslaničkim grupama, išao je predsednik naše stranke. Gospodine ministre, ne verujem da bih mogao da se uzdržim da ne pitam – da li te malo grize savest, čoveče, što ste pobili one ljude? Razumem borbu za nezavisnost, legalnu i nelegalnu, svakog naroda i svake zemlje, odnosno imamo razumevanje, to je ljudsko pravo, da kažem nacionalno ljudsko pravo nekog naroda da se bori, ali ne na takav način.
Koliko se mi sećamo, Jelko Kacin je bio, da kažemo, neki faktor u tim tragičnim danima. Da li da kažem da mislim da je odgovoran za ubistva tih dečaka? To svaki Srbin misli, gospodine ministre. Molim vas, ako ste nešto razgovarali, ne želim da polemišem oko ovoga, samo da kratko odgovorite da li oni imaju neku nameru, neku obavezu, u sveopštem procesu izvinjavanja jednih drugima za sve ono što smo jedni drugima uradili, da se izvini neko i tim porodicama koje su ostale neke bez sina jedinca?
Dalje što želim da komentarišem, gospodine ministre, to je Sporazum sa Irakom. Kao Čačanin imam nameru da nekoliko reči kažem. Zašto kažem kao Čačanin? Kao što ste pomenuli malopre Čačak. U Čačku je fabrika "Sloboda". Naravno da je moja tema Namenska proizvodnja. Lično sam zainteresovan za to, gospodine ministre, jer moja majka je 33 godine radila u namenskoj industriji u "Slobodi" u Čačku i praktično sam odškolovan i prehranjen od njene plate koju je ona tamo zarađivala.
Tačno je da je ''Sloboda'', odnosno naša tadašnja država imala veliku saradnju sa Irakom, zašto to ne reći, prodavali smo im municiju, ono što pravi "Sloboda" u Čačku. Kao član Odbora za bezbednost ne znam da li imam pravo da kažem šta se tamo tačno sve proizvodi, ali svi znaju – municija. Otprilike je ta saradnja obnovljena, proizvodnja je obnovljena i to se verovatno oseća i na platama radnika u "Slobodi" u Čačku.
Pošto sam i ja bivši radnik "Slobode" Čačak, želeo bih da dobijem jednu informaciju od vas. Davno sam napustio tu fabriku, ali onda je kružio jedan podatak među radnicima, da je tadašnja država, a današnja Republika Srbija je nasledila te dve-tri države koje su prethodile državi srpskoj, da je država Srbija negde oko 57 miliona dolara dugovala "Slobodi" u Čačku. Šta je sa tim dugom i da li država Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane ima nameru, neću da kažem da vrati ta sredstava, nego da na neki način uloži u fabriku "Sloboda" u Čačku.
Moram da kažem da smo mi tada sarađivali s još jednom državom, s kojom danas imamo vrlo bliske političke odnose. Mislim da je pretpostavka za sklapanje ovakvih sporazuma i dobri politički odnosi. Ta država se zove Iran.
Dakle, slušajući ministra Jeremića i našu državu, mogu da pretpostavim da su ti dobri politički odnosi sa državom Iran pre svega zbog toga što oni ne priznaju lažnu državu Kosovo i Metohija i to je za svaku pohvalu.
Ali, ako vi ovde govorite da mi treba ovde da gledamo pre svega naš interes, pa i ekonomski interes, i ako govorimo o nekim ciframa koje je naša država preko Namenske industrije, povećanja proizvodnje, sklapanja ugovora od kojih ste i vi neke potpisali, koliko sam to ispratio, zašto mi ne bismo i sa državom Iran to uradili?
Oni su, gospodine ministre, u Čačku, doduše, mi smo vešti Čačani, pola sata jedni, pola sata drugi, i jedni i drugi su ulazili u fabriku, a ne treba biti naivan pa verovati da oni nisu znali jedni za druge. Znači, trebala im je municija. Mi to imamo i mi smo, još uvek, čini mi se, u vrhu svetskih proizvođača po kvalitetu municije. Zašto onda ne sklopimo taj sporazum i sa državom Iran?
Za početak, gospodine ministre ovoliko, sa željom da se ovo moje obraćanje vama ne pretvori u ono što je prošli put bilo, u neku ličnu polemiku. Nemam to nameru da radim i nemam nikakvih razloga, nego želim poštene i korektne odgovore na ova pitanja. Od vas zavisi dalji tok naše polemike, ne mislim da treba da je bude.