Gospodine Novakoviću, ja o tome i pričam. Inače govorim kao zamenik šefa poslaničke grupe u okviru onih 15 minuta. U svakom slučaju, hvala vam na primedbi.
Te tako, gospođo ministarko, očekujem vaš odgovor, pogotovo što su građani, recimo, Zlatiborskog okruga i kraja dodatno uznemireni, ljudi koji tamo žive. Ja nisam iz Zlatiborskog okruga, jesam iz Čačka ali dosta putujem tamo i znam kako ljudi razmišljaju. Zaista je ovaj zakon izazvao mnoge kontraverze i zaista se ljudi opredeljuju i razmišljaju nezavisno od svoje političke pripadnosti ili za onoga za koga glasaju.
Danas ste čuli mnoge argumente ljudi iz raznih stranaka. Nismo dobili suvisle odgovore, te tako nam ostaje da razmišljamo. Ja ću ponoviti deo svoje diskusije iz rasprave u načelu.
Poštovani građani Srbije, pre svega Raške oblasti ili, kako neki drugi naši sugrađani kažu – Sandžaka, a meni ne smeta ni jedan ni drugi naziv, ovde se vrši eksperiment sa ovim zakonom, in vivo, na ljudima, na građanima, bez obzira da li su oni Bošnjaci ili Srbi, i bez potrebe se ljudi zavađaju.
To je zato što je ovaj zakon najobičnija politička trgovina. Neko je pristao da u Deklaraciji o Srebrenici ne piše reč "genocid", a neko je morao da pristane da Vlada ne padne – na ovakav zakon o regionima, a to već znaju ptice na grani. To je možda i zbog toga što sada imamo nekoliko predstavnika bošnjačkog naroda.
Čini mi se da u ovom trenutku, ma kako se to nekima ne sviđalo, jedini iskreni predstavnik bošnjačkog naroda je efendija Muamer Zukorlić, bez obzira što se ja sa mnogim njegovim stavovima ne slažem. Tvrdim, to može analizom da se utvrdi, tekom događaja, tokom događaja koji su se dešavali, dakle, ponavljam – prvo je usvojen Zakon sa sedam regiona i glasala su dva ministra iz reda bošnjačkog naroda, i to jednoglasno, pa ih je neko podsetio da otprilike ne znaju šta su glasali. Onda su oni rekli – da nisu to tako razmišljali. Dalje je bilo pismo bošnjačkih stranaka upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i jasno je o čemu se radi. O tome ne treba meni niko da priča, jer sam bio, nažalost, pripadnik koalicije koja je imala 126 poslanika.
Gospodine Novakoviću, znam šta to znači, sve male stranke, sateliti, jedan poslanik od 125, isto. Ako nema jednog, nema 126 i onda sad dolazi ovaj predlog zakona, ovakav kakav dolazi. Šta će biti tamo sa narodom, bilo da su oni Srbi ili Bošnjaci, u Beogradu ljude koji su na vlasti ne interesuje. Zar je moguće da oni bolje znaju u Beogradu šta je bolje za ljude u Zlatiborskom okrugu, u Raškoj oblasti, u Sandžaku? Ni jednoglasne odluke SO Nova Varoš gde su i neki Bošnjaci glasali protiv, radi istine, neke kolege nisu ovde prisutne, da im kažem.
Zar je dogorelo do nokata, zar devet meseci nije bilo dovoljno da se vidi da ovakav zakon, koji u suštini ima samo prepravke u ovom delu gde se vrši politička trgovina, nije doneo nikakve koristi? Da odemo i da pitamo tamo ljude svi zajedno, da napravimo ovde međustranačku multietničku delegaciju poslanika i da ih pitamo kakve su imali koristi devet meseci od prethodnog zakona? Nikakve koristi nisu imali, a od ovih izmena i dopuna imaće još više štete, jer se unosi razdor među građane bošnjačke i srpske nacionalnosti, a nema nikakvog razloga. Oni su ujedinjeni makar u jednoj stvari, a to je da zajedno loše žive.
Prema tome, neće njima sreću doneti niko iz Beograda. Oni moraju, po mom skromnom mišljenju, da se ujedine, i Bošnjaci i Srbi, protiv ovakve beogradske vlasti, rekao bih beogradskih dahija. To otvoreno kažem kao pripadnik srpske nacije. Ako je neko hteo da vrši iskreno decentralizaciju, trebalo je da krene odozdo, da to bude prvi korak, da se imovina vrati opštinama, i Novoj Varoši, i Priboju, i Užicu i Prijepolju. Onda bi ljudi glasali jednoglasno, ne bi se događalo da budu podeljeni po nacionalnim šavovima i to je za svakog dobronamernog čoveka da dobro stavi prst na čelo i da razmisli – kakva je to vlast koja je izazvala da se tako ljudi opredeljuju posle deset godina? Mislili smo da je 5. oktobra makar sa tim završeno.
Svedok sam, i moram da kažem da je to bilo vezano pre svega za Vladu Vojislava Koštunice 2004. i 2007. godine, da je napravljen jedan, da tako kažem, teren, neću da kažem za nacionalno pomirenje, tamo se ljudi nisu ni svađali, nego da se napravi jedan dobar prostor za dobre razgovore, da se priča pre svega o ekonomiji, da se vidi kako ljudi žive, bili oni Bošnjaci ili bili Srbi.
Moram da podsetim i naše sugrađane prijatelje Bošnjake da je ta Vlada donela zakon i o bosanskom jeziku, o bosanskoj zastavi i nikome to nije smetalo, niti sada smeta. Sad imamo Vladu koja u ime evropskog puta, u ime evropskih integracija, zakona koje mi moramo da donesemo na svom evropskom putu, u stvari, pravi razdor i svađu među građanima Raške oblasti. Nažalost, kako vidimo, to ide i po nacionalnim šavovima. Ko je za to odgovoran? Ko je najodgovorniji? Da li opozicija koja ukazuje na to ili vlast koja ovakve zakone donosi? Ostavka načelnika Zlatiborskog okruga, koji je do skora bio u vladajućoj stranci G17, i ono što je on rekao najbolje o tome govori.
Ovde zamena teza neće uspeti. Mislim da je tamo sav narod, celokupan, bili oni Bošnjaci ili Srbi, vrlo pametan i inteligentan, jer sam tamo upoznao mnoge ljude, shvatiće da ih beogradska vlast, ono što sad predstavlja beogradsku vlast, a to je Vlada Republike Srbije, zavađa i tako sakriva činjenicu da ne može ni na jednom segmentu, nijednim procentom da im poboljša kvalitet života, a to je najvažnije – kako ljudi tamo žive. Zato se i mnoge afere prave, ovih dana u Srbiji, da se sakrije od naroda kako narod živi. Zato mi imamo i prvog srpskog turistu u Hrvatskoj, nama susednoj državi, koji ne pita za 50 hiljada stanova bez kojih su ostali Srbi, nego imamo samo lepe priče, marketing, ali od marketinga žive samo pojedinci, a stotine hiljade građana gladuje.
''Vita jela, zelen bor'', gospođo ministarka, nadam se da ćete se vi probuditi i malo razgovarati sa poslanicima. Hvala lepo.

Iskorišćeno je osam minuta i 20 sekundi od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Srđan Milivojević, pa gospodin Jovan Nešović.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije vama se obraćam. Ovde se non-stop razne insinuacije iznose, u ovoj sali u ovom visokom domu, o tome da neko u Srbiji trguje donošenjem zakona, a pogotovo trguje donošenjem jedne veličanstvene rezolucije kojom se osuđuju ratni zločini.
Neko u ovoj sali uporno upire prstom u narodne poslanike, pokušavajući da se pozove, i to s ponosom ističe, da je bio u Vladi kada je znao kako su se zakoni donosili trgujući. Nema više trgovine zakonima, jer građani Srbije jako dobro znaju, kao što neko kaže da znaju razloge ostavke nekog načelnika okruga, tako građani Srbije znaju i zbog čega za neku politiku nisu hteli da glasaju i zbog čega su nekoj politici dali većinu na izborima, jer svako je imao prilike da svoj koncept regionalizacije i decentralizacije sprovodi u onom periodu kada je obavljao vlast. U ovoj sali nema nijedne političke stranke koja u određenom periodu svoga delovanja nije učestvovala na ovaj ili onaj način u vlasti.
Molim ljude koji sada uporno iznose razne insinuacije da pokažu rukom ko je taj koji ih je držao, ko je taj koji je držao njihovu desnu ruku da potpišu neki zakon, ko je taj ko ih je sprečavao da sav svoj intelektualni potencijal, da svoje kreativne političke ideje kojima imaju rešenje za sve probleme, ko je ih je tada sprečavao kada su bili na vlasti da to urade? Neka kažu ime tog besramnika koji nije dozvolio da se određeni zakoni donesu, neka kažu ko im je stavljao tegove oku nogu da nisu mogli da skoče onoliko koliki im je bio potencijal.
Mislim da ovde imamo samo žal i žudnju za vlašću i foteljom. Ne zato što se vlast doživljava kao odgovornost već kao skup privilegija. Vršenje odgovorne vlasti znači da se građani ne prebrojavaju na ove ili one, da se ne zatvaraju u nikakve torove, da se ne zatvaraju u nikakve zabrane, već, jednostavno, da se ima vizija kako ti ljudi na lokalu žive. Ne donose zakone u ovoj zemlji ljudi koji sede u Beogradu, a još manje ljudi koji sede u Briselu.
Ja sam iz Kruševca. Aktivno sam učestvovao u donošenju ovog zakona. Gospođa Verica Kalanović je iz Trstenika. Jako dobro znam šta treba građanima Kruševca, kao što ona zna šta treba građanima Trstenika. Ne živimo mi kada izađemo iz ove sale na nekom satelitu ili svemirskom brodu, pa da nas ovde spuštaju u ovu salu. Mi živimo u svojim gradovima i opštinama i trudimo se da uradimo najbolje što možemo za razvoj tih lokalnih zajednica. Ako neko ima drugačiji koncept, pa, ništa lakše da ga sprovede, treba samo da izađe na izbore i da dobije potreban mandat od građana Srbije za taj koncept koji nudi. I treba samo da kaže građanima – ovo ćemo mi sprovesti i ovo ćemo mi uraditi.
Ali, sada, kada nije u poziciji da svoje političke ideje sprovodi vršeći vlast, već u opoziciji, pokazuje se da za neke nije loše da budu u opoziciji. Moram da ih pitam, gde im je bila ova pamet koju sada ovde predstavljaju građanima Srbije, kada su bili na vlasti? Dokaz je, da se opoziciona pamet javlja tek onog trenutka kada se izgubi vlast. Zato je za neke dobro da što duže budu u opoziciji, da te kreativne ideje što više nameću nama koji vršimo vlast, da nas kritikuju i koriguju, da i mi što bolje vršimo vlast. Ali, nije dobro da kada dođu na vlast, onda rade isto ovo što i mi radimo, jer se suočavaju sa političkom nužnošću.
Za kraj, zakoni se u ovoj vladi i u ovoj vladajućoj većini ne donose kao rezultat kompromisa, kao rezultat političke trgovine, kao rezultat ucena, već isključivo kao rezultat nužnosti na terenu, u lokalnim zajednicama, kao rezultat želje da se unapredi kvalitet života u svim delovima Srbije ravnopravno.
Svesni smo mi činjenice da nema autonomije lokalnih samouprava bez imovine. Naravno da ćemo pripremiti zakone koji vraćaju imovinu lokalnim zajednicama. Nikada nećemo kazati – znate i mi smo to hteli da uradimo, jer sam se borio da i vlast bude promenljiva kategorija, ali da bude promenljiva kategorija na izborima koje dobijaju birači, a ne brojači glasova. Izvolite, kandidujte svoju politiku, biće izbora 2012. godine, probajte tada da kandidujete svoju izmenu nekog drugog regionalnog razvoja, probajte da poništite ove zakone i da neke druge donesete, ali mislim da su ovo dobri zakoni, da je ovaj koncept regionalizacije i decentralizacije dobar za Srbiju i, još jedanput podvlačim, nije rezultat bilo kakve političke trgovine, isključivo je rezultat političke nužnosti. Zahvaljujem.(Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 10 sekundi.
Gospodine Nešoviću, izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovde se pominje mnogo puta do sada seme razdora u Zlatiborskom okrugu i 'ajde da razgovaramo o tome ko čini seme razdora u Zlatiborskom okrugu. Seme razdora čine oni koji organizuju proteste protiv ovog zakona, pa ispred Skupštine grada Užica okupe 30 svojih aktivista, imaju 25 parola.
Seme razdora, takođe, čine oni koji odu u Užice, Čajetinu, neki drugi grad i kažu – vi ćete ići po projekte u Novi Pazar, a ne kažu da će biti razvojne regionalne agencije, koje mogu biti u Užicu, može biti u Novom Pazaru, može biti u Kraljevu, Šapcu ili nekom drugom gradu i da će te razvojne agencije koje budu kvalitetne opstati. Prema tome, važno jeste za Užice da ima dobru regionalnu razvojnu agenciju, a nije važno prosipati demagogiju da će neko ići u Novi Pazar po projekte.
Takođe, kad govorimo o ovome, jako je dobro reći koliko je ova vlada Republike Srbije uložila u razvoj Zlatiborskog okruga? Uložila je mnogo. 'Ajde da budemo iskreni, samo u skijalište na Zlatiboru koliko je uloženo, pa 'ajde da razgovaramo koliko je uloženo u infrastrukturu i u Prijepolju i u Novoj Varoši i u Proboju.
'Ajde da razgovaramo, takođe, o jednoj stvari – kada će ljudi prestati da budu nezadovoljni u Zlatiborskom okrugu i kada će mladi ljudi želeti da se vrate tamo gde žive, a to je, Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši ili bilo kom gradu. Kada budu imali posao. Kako ćemo to rešiti? Rešićemo tako što ćemo rešiti pitanje FAP u Priboju. I nijedna druga vlada, osim ove vlade, nije se uhvatila u koštac da rešava pitanje FAP u Priboju. Kada FAP bude približno jak onoliko koliko je bio jak 1980. i neke godine, onda će Zakon o regionalnom razvoju dati svoj puni smisao, a oni koji se bore protiv ovog zakona, pretpostavljam da će tada shvatiti dobre strane ovog zakona, valjda tada. Hvala. (Aplauz)

Hvala, gospodine.
Današnji radni dan je završen.
Nastavljamo u utorak, 20. aprila 2010. godine, u 10.00 časova, primenom odredbe člana 235. Poslovnika i u nastavku debatom o amandmanu na član 12, koji su podnele narodne poslanice Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Zahvaljujem na saradnji.